Гиамбаттиста делла Порта
Гиамбаттиста делла Порта (Напуљ, о. 1535. - Напуљ, 4. вељаче 1615.), талијански физичар, филозоф, астролог и књижевник.
Животопис
[уреди | уреди извор]Родио се у обитељи богатог и утјецајног Нарда Антонија делла Порте, који је био у служби њемачког цара Карла V. Хабсбурга.[1] Био је трећи од четверо синова од којих је један умро у раној доби. Образовање је стекао приватним подукама, а знању математике и медицине подучио га је талијански знанственик Гироламо Цардано.
Године 1558. објавио је дјело Магиае натуралис, сиве де мирацулис рерум натуралиум у којем је проучавао природни свијет устврдивши да га је могуће мијењати путем теоријских и практичних покуса.[1] У књизи обрађује многе теме, укључујући демонологију, магнетизам и цамеру обсцуру. Око 1560. године основао је "Тајну академију" (тал. Аццадемиа деи Сегрети), чији је циљ био рад на проучавању и дискутирању о природи, а укључивао је уједно и знанствена опажања и магију.[2] Тијеком дјеловања Академије, Делла Порта је често путовао по Италији, Француској и Шпањолској.
Године 1578. инквизиција је привела и испитала Делла Порту због сумње на бављење магијом и прорицањем те забранила рад Академији.[1] Слиједеће године преселио се у Рим и ушао у службу кардинала Луигија д'Есте с којим је 1580. отишао у Венецију, гдје радио на параболичним огледалима и лећама. Године 1581. вратио се у Напуљ, али идаље је остао у кардиналовој служби.
Дјела
[уреди | уреди извор]- Магиае Натуралис (Природна магија), 1558.
- Де хумана пхyсиогномониа либри III (О људској физиогноматици), 1586.
- Виллае, 1592.
- Де рефрацтионе, оптицес парте, 1593.
- Де дистиллатионе (О дестилацији), 1609.
