Аницет

Аницет; Аницетус;
	;
Право име	Аницетус
Папинство почело	~ 154.
Папинство завршило	~ 17. травња 167.
Претходник	Пио I.; (140. - 154.)
Насљедник	Папа Сотер; (166. - 174.)
Рођен	?; Емеса, Сирија
Умро	~ 17. травња 167.; Рим

Аницет је био једанаести папа у Католичкој Цркви, а понтификат му је трајао од 154. до 167. Није међутим могућно прецизно утврдити точност ових година. Католичка Црква штује га као свеца.

Живот

Подријетлом је био из Емесе у Сирије, а није познато како се нашао у Риму. Чини се да је избачен из своје Цркве на истоку док се борио против гностицизма.

У то је доба у Риму особито била раширена Марционова мисао, а у првим се годинама свога понтификата Аницет, уз помоћ светог Јустина, настојао одупријети томе науку. Према збирци Либер понтифицалис, Аницет је свећеницима забранио ношење дуге косе, вјеројатно због тога што су гностици носили дугу косу.^[1]

За његова је понтификата у Рим је дошао посљедњи живући ученик апостола, свети Поликарп, како би се дошло до сугласја око надневка слављења Ускрса. Поликарпова Црква у Смирни славила је Ускрс четрнаестог дана мјесеца Нисан, што је дан жидовске Пасхе, и то без обзира на дан у тједну. С друге стране, римска Црква обиљежавала је Ускрс увијек недјељом. Еузебије Цезарејски пише:

Поликарп није успио увјерити папу, ни папа Поликарпа. Разлика није разријешена, но остали су у добрим односима.

Ипак, ово ће питање бити узроком већих несугласица кроз сљедећа стољећа.

Еузебије такођер свједочи да је у Аницетово доба и кршћански повјесничар Хегесип посјетио Рим, што ће се често наводити као знак важност што га је тада у кршћанству имала римска столица.

Након 161. кад је царем постао Марко Аурелије, појавила се нарочита сљедба - монтанизам. Била је ријеч о херетичком покрету који је тражио крајњу аскезу, што је сљедбенике ове сљедбе доводило до поступака неприхватљивих за тадашње друштво. Због тога су многи бискупи били осуђени на смрт а прогонства су се кршћана умножила. Тада су мучеништво поднијели свети Поликарп и свети Јустин.

Мучеништво и штовање

Римски мартирологиј доноси да је и сам Аницет умро мученичком смрћу, но о томе нема подробнијих података. Као датум у различитим се изворима наводи 16., 17. или 20. травња.

По предаји он је био први папа покопан у Калистовим катакомбама, но 1604. његово је тијело пренијето у капелу палаче Алтемпс, након што је папа Клемент VII. одобрио да, на молбу кнеза Гиованнија Ангела Алтемпса, остаци овога папе буду покопани у његовој обитељској капели.

Извори

↑ Попе Аницетус - Неw Wорлд Енцyцлопедиа

[1] Попе Аницетус - Неw Wорлд Енцyцлопедиа

[1]

п р у Папе Католичке цркве
1-4. вијек	св. Петар • св. Лино • Анаклет • Клемент I. • Еварист • Александар I. • Сиксто I. • Телесфор • Хигин • Пио I. • Аницет • Сотер • Елеутерије • Виктор I. • Зефирин • Калист I. • Урбан I. • Понцијан • Антер • Фабијан • Корнелије • Луције I. • Стјепан I. • Сиксто II. • Дионизије • Феликс I. • Еутихијан • Кајо • Марцелин • Марцел I. • Еузебије • Милтијад • Силвестар I. • Марко • Јулије I. • Либерије • Дамаз I. • Сириције • Анастазије I. •
5–8. вијек	Иноцент I. • Зосим • Бонифације I. • Целестин I. • Сиксто III. • Лав I. • Хиларије • Симплиције • Феликс III. • Гелазије I. • Анастазије II. • Симах • Хормизда • Иван I. • Феликс IV. • Бонифације II. • Иван II. • Агапет I. • Силверије • Вигилије • Пелагије I. • Иван III. • Бенедикт I. • Пелагије II. • Гргур I. • Сабинијан • Бонифације III. • Бонифације IV. • Адеодат I. • Бонифације V. • Хонорије I. • Северин • Иван IV. • Теодор I • Мартин I • Еуген I. • Витали��ан • Адеодат II. • Донус • Агатон • Лав II. • Бенедикт II. • Иван V. • Конон • Сергије I. • Иван VI. • Иван VII. • Сисиније • Константин • Гргур II • Гргур III • Захарија • Стјепан (II.) • Стјепан II. • Павао I. • Стјепан III. • Хадријан I. • Лав III •
9–12. вијек	Стјепан IV. • Паскал I. • Еуген II. • Валентин • Гргур IV • Сергије II • Лав IV • Бенедикт III. • Никола I. • Хадријан II. • Иван VIII. • Марин I. • Хадријан III. • Стјепан V. • Формоз • Бонифације VI. Стјепан VI. • Роман • Теодор II. • Иван IX. • Бенедикт IV. • Лав V. • Сергије III. • Анастазије III. • Ландо • Иван X • Лав VI. • Стјепан VII. • Иван XI. • Лав VII. • Стјепан VIII. • Марин II. • Агапет II. • Иван XII. • Лав VIII. • Бенедикт V. • Иван XIII. • Бенедикт VI. • Бенедикт VII. • Иван XIV. • Иван XV. • Гргур V. • Силвестар II. • Иван XVII. • Иван XVIII. • Сергије IV. • Бенедикт VIII. • Иван XIX. • Бенедикт IX. • Силвестар III. • Бенедикт IX. • Гргур VI. • Клемент II. • Бенедикт IX. • Дамаз II. • Лав IX. • Виктор II. • Стјепан IX. • Никола II. • Александар II. • Гргур VII. • Виктор III. • Урбан II. • Паскал II. • Гелазије II. • Калист II. • Хонорије II. • Иноцент II. • Целестин II. • Луције II. • Еуген III. • Анастазије IV. • Хадријан IV. • Александар III. • Луције III. • Урбан III. • Гргур VIII. • Клемент III. • Целестин III. • Иноцент III. •
13–16. вијек	Хонорије III. • Гргур IX. • Ц��лестин IV. • Иноцент IV. • Александар IV. • Урбан IV. • Клемент IV. • Гргур X. • Иноцент V. • Хадријан V. • Иван XXI. • Никола III. • Мартин IV. • Хонорије IV. • Никола IV. • Целестин V. • Бонифације VIII. • Бенедикт XI. • Клемент V. • Иван XXII. • Бенедикт XII. • Клемент VI. • Иноцент VI. • Урбан V. • Гргур XI. • Урбан VI. • Бонифације IX. • Иноцент VII. • Гргур XII. • Мартин V. • Еуген IV. • Никола V. • Калист III. • Пио II. • Павао II. • Сиксто IV. • Иноцент VIII. • Александар VI. • Пио III. • Јулије II. • Лав X. • Хадријан VI. • Клемент VII. • Павао III. • Јулије III. • Марцел II. • Павао IV. • Пио IV. • Пио V. • Гргур XIII. • Сиксто V. • Урбан VII. • Гргур XIV. • Иноцент IX. • Клемент VIII.
17. вијек - данас	Лав XI. • Павао V. • Гргур XV. • Урбан VIII. • Иноцент X. • Александар VII. • Клемент IX. • Клемент X. • Иноцент XI. • Александар VIII. • Иноцент XII. • Клемент XI. • Иноцент XIII. • Бенедикт XIII. • Клемент XII. • Бенедикт XIV. • Клемент XIII. • Клемент XIV. • Пио VI. • Пио VII. • Лав XII. • Пио VIII. • Гргур XVI. • Пио IX. • Лав XIII. • Пио X. • Бенедикт XV. • Пио XI. • Пио XII. • Иван XXIII. • Павао VI. • Иван Павао I. • Иван Павао II. • Бенедикт XVI. • Фрањо
Попис папа