Абхидхамма
Абхидхарма (санск. अभिध) или абхидхамма (пали) је будистички појам који значи виша дхарма, даља наука или врховни закон ('метафизика' или 'пери пхаиномена').[1] Абхидхарма се обично односи на коментаре Будиних казивања, односно сутри.[2]
Без обзира како превели овај израз, ради се о надградњи најраније буддхистичке мисли и у смислу метафизике, али више у смислу одредене феноменологије. На Западу се абхидхамма најчешће назива буддхистичком психологијом, али она није само то, већ тумачи и разрађује структуру обеју страна односа субјект-објект, и функционисања стварности и психичких појава.[1]
Абхидхамма Питака је трећи део будистичког пали канона, па се у том смислу односи и на текстуалну традицију. Абхидхамма Питака је збирка текстова којима се систематише Будино учење. То је каснија збирка аналитичких расправа заснованих на списковима категорија изведених из учења изложеног у говорима. Додата је канону неколика векова после Будине смрти. Абхидхама тумачи и разрађује структуру односа субјект-објект, како функционисања ст��арности тако и психичких појава. Три од седам књига абхидхамма су психолошке природе.[3]
Пораст броја контрадикторних абхидхарми (коментара сутри), довео је настанка бројних школа у раном будизму.[2]
Литература
[уреди | уреди извор]- Ивековић, Рада (1977). Рана будистичка мисао. Сарајево: ИП Веселин Маслеша.
- Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Ивековић 1977: стр. 131–152
- ↑ 2,0 2,1 Елијаде 1996: стр. 40–59
- ↑ „Речник пали и будистичких термина”. Архивирано из оригинала на датум 06. 01. 2011. Приступљено 07. 01. 2011.
