4. 12.

4. просинца/децембра (4. 12.) је 338. дан године по грегоријанском календару (339. у преступној години). До краја године има још 27 дана.

• 1154. — Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара Римокатоличке Цркве као Адријан IV.
• 1791. — изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету.
• 1829. — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији.
• 1841. — представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено „Позориште на Ђумруку“. Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић.
• 1943. — председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој.
• 1974. — у близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се низоземски авион „DC-8“. Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191.
• 1977. — на југу Малезије погинуло 100 особа приликом пада авиона који је отела јапанска терористичка група „Црвена армија“.
• 1977. — диктатор Жан Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље.
• 1980. — у авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португала Франсиско Са Карнеиро.
• 1995. — министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини.
• 1995. — први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром.
• 1998. — последњи борци „Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага.
• 2001. — израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази.
• 2005. — Хрватска тениска репрезентација освојила Давис Цуп. У драматичном финалу у Братислави, Хрватска је побиједила Словачку са 3:2 и по први пута у повијести освојила Давис Цуп.

.

• 1795. — Томас Карлајл, шкотски есејист и историчар.
• 1866. — Василиј Кандински, руско-њемачки сликар.
• 1875. — Раинер Мариа Рилке, аустријски пјесник.
• 1888. — Александар I Карађорђевић, регент Србије и Краљевине СХС, а потом и краљ.
• 1922. — Гéрард Пхилипе, био је француски глумац (у. 1959).
• 1892. — Францисцо Францо, шпањолски диктатор (у. 1975.).
• 1893. — Аугуст Цесарец, хрватски књижевник (у. 1941.).
• 1895. — Фенг Јоу-лан, кинески филозоф.
• 1903. — Цорнелл Wоолрицх, амерички писац.
• 1953. — Јеан-Марие Пфафф, умировљени белгијски ногометаш.
• 1963. — Сергеј Бубка, украјински атлетичар.
• 1965. — Улф Кирстен, њемачки ногометаш.
• 1969. — Јаy-З, амерички репер.
• 1973. — Тyра Банкс, америчка манекенка, глумица, пјевачица, телевизијска водитељица и продуцентица.
• 1974. — Анке Хубер, њемачка тенисачица.
• 1975. — Игор Хинић, бивши хрватски ватерполист.
• 1976. - Бошко Ћирковић, репер

.

• 1371. — Урош Немањић, син цара Душана.
• 1642. — Арман Жан де Плеси Ришеље, француски државник, кардинал.
• 1679. — Тхомас Хоббес, енглески филозоф (р. 1588.).
• 1842. — Јован Пачић, српски сликар и књижевник.
• 1933. — Стефан Георге, њемачки књижевник (р. 1868.).
• 1945. — Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар. (р.1866).
• 1954. — Иво Параћ, хрватски композитор.
• 1975. — Хана Арент, филозоф и једна од водећих личности у области политичке теорије у XX веку (р. 1906.).
• 1976. — Едвард Бенџамин Бритн, енглески композитор XX века.
• 1993. — Френк Запа, амерички музичар.
• 2000. — Бенџамин Харисон Холкомб, до тада најстарији човек на свету (111 год.). (р. 1889.).
• 2011. — Сóцратес, бразилски фудбалер (р. 1954.).
• 2015. — Роберт Логгиа, амерички глумац (р. 1930.).

.

• Српска православна црква слави:.
  • Ваведење пресвете Богородице.

Види такође: годишњи календар - дневни календар