29. 7.

29. јул/јули/српањ (29. 7.) је 210. дан године по грегоријанском календару (211. у преступној години). До краја године има још 155 дана.

• 1014. — Беласичка битка у којој су снаге бизантског цара Василија II нанијеле одлучујући пораз војсци бугарско-македонског цара Самуила.
• 1526. — у походу на Угарску, турска војска после тронедељне опсаде заузела Петроварадин. Турци потом освојили суседне градове у Срему и код Осијека изградили мост на реци Драви, прешли у Угарску и 29. августа потукли, код Мохача, војску краља Људевита II.
• 1588. — британска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску „Непобедиву армаду“ од око 125 бродова, коју је у инвазију на Енглеску послао шпански краљ Филип II.
• 1878. — почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу договора европских сила на Берлинском конгресу.
• 1900. — анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I. Атентатор 1901. извршио самоубиство.
• 1937. — јапанске трупе окупирале, у Кинеско-јапанском рату, кинески град Тјенцин.
• 1940. — почела ваздушна офанзива Немачке на Велику Британију у Другом светском рату.
• 1941. — Вишијевска Француска и Јапан потписали споразум о заједничком протекторату над Индокином. Француска наставила управљање Индокином, а Јапан послао трупе.
• 1946. — у Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату. Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције од 29. јула до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947.
• 1948. — на стадиону „Вембли“ у Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата.
• 1967. — у Вијетнамском рату у пожару оштећен амерички носач авиона „Форестал“. Погинуло 130 људи.
• 1973. — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије, а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападопулос, постао председник Грчке.
• 1981. — у катедрали светог Павла у Лондону венчали се наследник британског престола, принц од Велса Чарлс, и Дајана Спенсер.
• 1985. — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.
• 1992. — бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин.
• 1994. — бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен на осам и по година затвора под оптужбом за превару. Кракси пресуду дочекао у избеглиштву у Тунису, где је и умро.
• 1996. — Кина извела нуклеарну пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се убудуће придржавати мораторијума на нуклеарне пробе.
• 1999. — у Сарајеву почео самит Пакта за стабилност Југоисточне Европе. Делегације 39 земаља и представници 17 међународних организација 30. 7. усвојили декларацију о демократизацији и економској обнови Балкана. Србији, која није позвана на Самит, поручено да може да се прикључи Пакту када прихвати демократске промене.

.

• 1805. — Алексис де Токвил, француски историчар и политичар. .
• 1883. — Бенито Мусолини, италијански диктатор и фашиста. (†1945)..
• 1905. — Даг Хамаршелд, шведски политичар. и генерални секретар Уједињнеих нација од 1953. до 1961 .
• 1925. — Микис Тхеодоракис, грчки складатељ.
• 1927. — Харрy Мулисцх, низоземски књижевник.
• 1929. — Јеан Баудриллард, француски филозоф.
• 1945. — Мирцеа Луцесцу, румунски ногометни тренер.
• 1949. — Миралем Зупчевић, босанскохерцеговачки глумац.
• 1973. — Степхен Дорфф, амерички глумац.
• 1962. — Мирослав Шкоро, хрватски пјевач и водитељ.
• 1965. — Андреа Зорзи, талијански одбојкаш.
• 1975. — Денис Марцонато, шпањолски кошаркаш.
• 1980. — Фернандо Гонзáлез, бивши чилеански тенисач.
• 1982. — Аллисон Мацк, њемачко-америчка филмска глумица.
• 1982. — Перо Антић, македонски кошаркаш.
• 1982. — Катарина Марковић, српска глумица.

.

• 1856. — Роберт Шуман, немачки композитор. (* 1810.) .
• 1890. — Винцент ван Гогх, низоземско-фламански сликар (* 1853.).
• 1974. — Ерицх Кäстнер, њемачки књижевник (* 1899.).
• 1983. — Дејвид Нивен, британски позоришни и филмски глумац. Добитник „Оскара“.
• 1983. — Луис Буњуел, шпански филмски режисер. .
• 1994. — Дороти Хоџкин, енглески хемичар. (*1910).
• 2001. — Едвард Гјерек, лидер пољске комунистичке партије.
• 2003. — Сабахудин "Дино" Билаловић, босанкохерцеговачки кошаркаш (* 1960).
• 2008. — Мате Парлов, хрватски и југославенски боксач (* 1948.).
• 2018. — Оливер Драгојевић, хрватски и југославенски пјевач (* 1947.).

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар