1813

1813. по календарима

Грегоријански	1813. (MDCCCXIII)
Аб урбе цондита	2566.
Исламски	1227–1229.
Ирански	1191–1192.
Хебрејски	5573–5574.
Бизантски	7321–7322.
Коптски	1529–1530.
Хинду календари
• Викрам Самват	1868–1869.
• Схака Самват	1735–1736.
• Кали Yуга	4914–4915.
Кинески
• Континуално	4449–4450.
• 60 година	Yин Вода П(иј)етао (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11813.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1813 (MDCCCXIII) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском одн. редовна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују календаре).

• 5. 1. - Данска прогласила државни банкрот (последица Рата топовњача са Британцима).
• 12. 1. - Почиње руско-пруска опсада Данзига (до новембра).
• 16. 1. - У складу са законом донетим прошле године, у Yорку је обешено 14 лудита^[1].
• 16. 1. - Јоацхим Мурат, командант остатака француске армије, предаје у Познању команду Еугèну де Беаухарнаису - Мурат се враћа у Напуљ а Беаухарнаис успева стићи до Лајпцига.
• јануар (мухарем 1228 АХ) - Османско-саудијски рат: египатске снаге заузимају у име османског султана Џеду и Меку, после десет година вахабитске власти.^[2]
• 22. 1. - Рат из 1812.: битка код Френцхтоwна је британско-индијанска победа у Мичигену.
• 25. 1. - "Конкордат из Фонтаинеблеауа": споразум између Наполеона и папе Пија VII., који је притворен у том замку.
• 28. 1. - Објављена Гордост и предрасуда, роман Јане Аустен.

• 6. 2. - Праизведба Россинијевог Танцреди-ја, његовог првог успеха у опери (до краја године и "Италијан у Алжиру" и "Аурелијан у Палмири").
• 8. 2. - Руска војска ушла у Варшаву.
• вељача - Енглези се искрцали на Ластово^[3].
• фебруар - Француски генерал Јеан-Андоцхе Јунот је разрешен команде и постављен за гувернера Илирских покрајина - ментално здравље му пропада, једном приликом у Дубровнику се појавио скоро наг, смењен је у јуну.
• фебруар, крајем - Вицекраљ Перуа послао Антонија Пареху у кампању против Чилеа.
• 28. 2. - Рат Шесте коалиције: Калишки споразум Русије и Пруске против Наполеона.
• 28. 2. - Битка за Цúцуту: Симóн Болíвар заузима новогранадски (колумбијски) град на граници са Венецуелом. Започиње Дивну кампању којом ће ослободити земљу од ројалиста.

• 4. 3. - Јамес Мадисон започиње други мандат председника САД.
• 4. 3. - Руси ушли у Берлин напуштен од Француза (у Дресден 22, Леипзиг 31).
• 9. 3. - Кнез Беаухарнаис стиже у Лајпциг.
• 10. 3. - Први пут додјељен Жељезни криж.
• 13. 3. - Французи се повлаче иза Елбе: маршал Давоут је наредио рушење моста у Меиссену.
• 17. 3. - Проглас "Мом народу" пруског краља Фриедрицха Wилхелма III. - позив на борбу против Наполеона. Основан је Ландwехр (војска другог позива).

• 18. 3. - Руски генерал Фриедрицх Карл вон Теттенборн заузео Хамбург али Французи се враћају 30. маја.
• 18. 3. - Јосепх Бонапарте дефинитивно одлази из Мадрида.
• 24. 3. - Папа Пио VII. јавља Наполеону да се повлачи из јануарског споразума.
• 29. 3. - Мексички рат за независност: битка код Росалиса, републиканци поразили ројалисте у данашњем Тексасу.

• 2. 4. - Битка код Лüнебурга је руско-пруска победа (први већи окршај након француског повлачења иза Елбе).
• 5. 4. - Битка код Мöцкерна је прва значајнија руско-пруска победа.
• 21. 4. - У Пруској издат едикт о Ландстурму - сви способни мушкарци од 17 до 60 година који нису у стајаћој војсци или Ландwехру (практично трећепозивци).
• 25. 4. - Наполеон стигао у Ерфурт, преузима команду, 1. маја креће ка Леипзигу.
• 27. 4. - Битка код Yорка, Американци накратко заузели тај град у британској Канади (данашњи Торонто).

• 2. 5. - Битка код Лüтзена се сматра првом из Рата за ослобођење: Наполеон одбио руско-пруски напад код Лајпцига. Пруси истог дана заузимају Халле.
  • Након овога Порта одлучује да покрене ратни поход на Србију^[4].
• 11. 5. - 6. 6. - Експедиција Грегорy Блаxланда су први Европљани који су прошли Плавим планинама у Аустралији.
• 21. 5. - Битка код Баутзена је тактички Наполеонов успех.
• 26. 5. - Битка код Хаyнауа (Цхојнów у Доњој Шлеској): Блüцхеров Ландwехр поразио француску дивизију - охрабрење за Прусе.
• 29. 5. - Французи направили линију оптичког телеграфа Метз-Маинз - има више слабости, рад прекинут инвазијом у јануару.

• 4. 6. - Примирје из Плäсwитза између Наполеона и савезника - потрајаће до августа, савезници ће боље искористити време.
• 10. 6. - Јунот је смењен, нови гувернер Илирских покрајина је Јосепх Фоуцхé.
• 14 - 15. 6. - Реицхенбацхске конвенције: Британија шаље новчану помоћ Пруској и Русији.
• 15. 6. - У граду Трујилло Боливар издаје Декрет о рату до смрти, позив на рат до истребљења против рођених Шпанаца.
• 21. 6. - Пенинсуларни рат: битка код Виторије, одлучујућа победа Wеллингтонове коалиције над Јосепхом Бонапартом.
• 27. 6. - Реицхенбацхске конвенције: Аустрија се обавезује Прусији и Русији да ће објавити рат Француској ако Наполеон одбије мировне понуде.

• 5. 7. - Маршал Лоуис-Габриел Суцхет напушта Валенсију.
• 12. 7. - Трацхенбершки план: руско-пруско-шведски план против Наполеона - неће ићи против њега, већ против његових маршала и генерала.
• ца. 15. 7. - Почиње тространа турска офанзива на Карађорђеву Србију.
  • Затим: Неготин пао након Хајдук Вељкове погибије; заобиђени положаји код Делиграда и освојен Пожаревац; жестоке борбе на Дрини, на Лешници и Лозници, на Засавици око шанца Равње.
• српањ - Енглези заузели Шипан, Мљет и Колочеп, те увели старе дубровачке законе^[3].

• 25. 7. - 2. 8. - Пиринејска битка: маршал Соулт покреће офанзиву како би деблокирао Памплону и Сан Себастијан, али је поражен од савезника.

• 6. 8. - На крају Дивне кампање, Симóн Болíвар тријумфално улази у Царацас, ратификован је као Ел Либертадор, сутрадан проглашава Другу Венезуеланску Републику (пала следеће године).
• 7. 8. - На преговорима у Прагу, Меттерницх упућује ултиматум Француској: подела Варшавског војводства, Пруска у границама из 1806, повратак независности севернонемачких градова, Холандије, Шпаније и папине државе, повратак Илирских провинција Аустрији.^[5]
• 12. 8. - Аустријско Царство објављује рат Француској.
• 13. 8. - Новине сербске - из царствујушћег града Виене, први број (Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, излазиле до 1821).
• 15. 8. - Маршал Суцхет напушта Таррагону.

• 17. 8. - Подмаршал Павао Радивојевић прешао загребачки мост на Сави, с мањим дијелом снага - почетак борбе за повратак Илирских провинција Аустрији.^[6]
• 21. 8. - Гроф Лавал Нугент у Карловцу, којег је француски ген. Јеан-Баптисте Јеанин напустио^[7].
• 23. 8. - Битка код Гроßбеерена, близу Берлина: шведски крунски принц, некадашњи маршал Јеан Бернадотте, поразио је свог бившег колегу Оудинота. Истог дана код Голдберга, Лауристон је победио Русе и Прусе.
• 24. 8. - Изведена прва позоришна представа на српском - Јоаким Вујић поставио комад "Крешталице" у пештанском Мађарском позоришту.
• 25. 8. - Мартиниqуе, сада под британском влашћу, погођен ураганом који је однео око 3.000 жртава. "Много живота" је изгубљено и два дана касније близу Цхарлестон, Соутх Царолина и почетком месеца на Јамајци.
• 26. 8. - Нугент у Ријеци.
• 26. 8. - Битка код Катзбацха: Блüцхер поразио француског маршала МацДоналда у доњој Шлеској.
• 26-27. 8. - Битка код Дрездена - Наполеон поразио удружене Аустријанце, Русе и Прусе (последња француска победа на немачком тлу).
• 27. 8. - Гувернер Илирских провинција Јосепх Фоуцхé стиже из Љубљане у Трст, 8. септембра администрација прелази у Горицу.
• 29 - 30. 8. - Битка код Кулма у Чешкој: ген. Доминиqуе Вандамме не успева пресрести савезничко повлачење, обе стране имају велике губитке.

• 6. 9. - Битка код Деннеwитза: Французи дефинитивно поражени у Берлинској кампањи - Баварска ће напустити коалицију, Бернадотте позива Саксонце да промене страну.
• 6. 9. - Битка код Феистритза у Корушкој је француски успех - ипак, следећих дана следи низ аустријских успеха у Крањској, нарочито код Јелшина (14) и Вишње Горе (16), где се истакао Теодор Милутиновић.
• 8. 9. - Сан Себастиáн се предао Wеллингтону.
• 8. 9. - Владика Петар I издао проглас о нападу на Французе у Боки - касније: једна црногорска војска заузима Будву и Вериге а друга иде на Котор, док Енглези заузимају Херцег Нови.
• 9. 9. - Уговор из Тöплитза: савез Русије, Аустрије и Пруске против Наполеона, још један уговор у октобру закључен између Велике Британије и Аустрије.
• 10. 9. - Рат из 1812.: Битка на језеру Ерие је важна америчка победа.
• 12. 9. - Нугент довршио повратак Истре Хабсбурзима.
• 12/13. 9. - Битка код Ордала у Каталонији: Суцхет поразио савезнике на јаком положају у Ордалској клисури.
• 13. 9. - Поплава однела мост на реци Изар у Минхену, страдало преко 100 посматрача.
• септембар - Турци пробили фронт код Смедерева, осујећена планирана последња битка код Шапца (Карађорђева болест утицала на морал војске).
• 20. 9. - У Херцег Новом се побунили француски војници из Илирије, тражећи заостале плате; ових дана у Будви убијен командант места^[8]
• 30. 9. - Карл Тхеодор вон Далберг напушта Велико Војводство Франкфурт - следећег месеца га препушта Еугену де Беаухарнаису, али биће подељено.

• 3. 10. - Карађорђе напустио Београд, одлази у Аустрију.
• 3. 10. - Битка код Wарте��бурга: Пруси прелазе Елбу и угрожавају Наполеона у Саксонији - почетак његовог окружавања у Лајпцигу.
• 5. 10. - Битка на Темзи у Горњој Канади је одлучујућа америчка победа, Wиллиам Хенрy Харрисон поразио Британце, погинуо индијански вођа Тецумсех.
• 5. 10.? - Турци ушли у Београд, пораз Првог српског устанка (ипак, отпор у унутрашњости траје још око месец и по дана);
  • у Аустрију бежи преко 120.000 људи, већина се враћа у Србију до краја године^[9].
• 7. 10. - Битка на Бидасои: Wеллингтон прелази реку и улази у Француску.
• 8. 10. - Уговор из Риеда: Краљевина Баварска прелази у редове Коалиције, шест дана касније објављује рат Француској. Меттерницх овим омета и планове уједињења Немачке пруског државника Стеина.
• 9. 10. - ХМС Баццханте капетана Wиллиама Хостеа испред Сплита - заузима га уз помоћ личких крајишника, Клис је окружен.
• 9. 10. - У Француској позвано 120.000 регрута из класе 1814 и 1815 - називају их Марие-Лоуисе, по царици-регенткињи која је потписала декрет (или 300.000 у новембру?).
• 12. 10. - Енглески војници накратко улазе у Херцег Нови^[8].
• 14. 10. - Почиње британско-црногорска Опсада Котора (до јануара).

• 16 - 19. 10. - Битка код Лајпцига или Битка народа - Русија, Пруска и Аустрија одлучујуће поразили Наполеона. Саксонци су променили страну током битке.
• 17. 10. - Чилеански рат за независност: Битка код Ел Роблеа је прва победа патриота након низа ројалистичких успеха.
• 18. 10. - Побуна у Конавлима против Француза^[3].
• 18. 10. - Пруси опколили француски гарнизон у Торгау, заузет у децембру.
• 24. 10. - Руско-персијски рат окончан Гулистанским миром - каџарска Персија губи данашњи Азербејџан, Дагестан и исток Грузије.
• 26. 10. - Ген. Фрањо Томашић креће у освајање Далмације.^[10]
• 26. 10. - Крај Краљевине Вестфалије, Јéрôме Бонапарте побегао у Француску.
• 28. 10. - Опсада Трста: англо-аустријске снаге заузеле град Трст.
• 30 - 31. 10. - Битка код Ханауа, недалеко од Франкфурта на Мајни: аустро-баварске снаге не успевају пресрести Наполеоново повлачење.
• 31. 10. - Предао се и Горњи град Книна.
• 31. 10. - Французи у Памплони се предали.

• октобар/новембар - Битка код Турубе, на граници Хеџаса и Неџда: диријске снаге су потукле османске.
• 1. 11. - Сава Пламенац ушао у Херцег Нови (привремено?)^[8].
• 2. 11. - Уговор из Фулде: Краљевина Wüрттемберг прелази на страну Коалиције.
• 5. 11. - Наполеон је у Маинзу а руски цар Александар у Франкфурту.
• 6. 11. - Конгрес у Цхилпанцингу прогласио независност Мексика (Мигуел Хидалго y Цостилла је прогласио 1810).
• 9. 11. - Франкфуртски предлог: Наполеону је, на Меттерницхову иницијативу, понуђено да остане цар у природним француским границама (Пиринеји, Алпи, Рајна) - он оклева, а Британци не желе да Белгија остане француска.
• 10. 11. - Битка на Нивелли: савезничка победа у југозападном куту Француске. Шпанске трупе пљачкају француске (заправо баскијске) цивиле, због чега ће Wеллингтон послати већину шпанских јединица назад. Француске трупе такође пљачкају локално становништво.
• 10. 11. - Скупштина у Доброти прогласила уједињење Црне Горе и Боке (у Котору су још увек Французи).
• 11. 11. - Битка код Црyслерове фарме је британска победа над знатно бројнијим Американцима у Онтарију, који морају прекинути јесењу офанзиву.
• новембар (зул-када 1228 АХ) - Шариф Меке Гхалиб ибн Муса'ид је смењен - завршава живот у Солуну 1815.
• 15. 11. - Побуна против француске власти у Амстердаму. У наредним данима Французи напуштају земљу а тријумвират (Дриемансцхап) формира привремену владу у очекивању рестаурације куће Оранж.
• 22. 11. - Опсада Задра: започео аустријски и енглески "топовски рат" - има доста цивилних жртава (британски командант је Георге Цадоган, 3. ерл Цадоган.
• 23. 11. - Конављани напали француски Дубровник^[3].
• 30. 11. - Принц Wиллем се искрцао у Холандији. пар дана касније у Амстердаму узима титулу сувереног кнеза Низоземске (краљ Низоземске и велики војвода Луксембурга 1815-40, од 1830. без Белгије).
• 30. 11. - Битка код Арнхема: Пруси заузимају холандски град.

• 1. 12. - Послије неодређеног Наполеоновог одговора на мировне услове савезника, Русија, Пруска и Аустрија су се одлучиле за инвазију Француске. У Франкфуртској декларацији истичу да се боре против Наполеона а не Француске.
• 2. 12. - Побуна личког батаљуна у Задру, на челу са капларом Дмитром Милеуснићем - сутрадан им је допуштен излазак, што значи преполовљену посаду и, с посљедњим бомбардирањем 3/4. 12., сломљен отпор.
• 2. 12. - Холандија прогласила независност од Француске, за суверена проглашава Wиллема I.

• 6. 12. - Француски Задар се предао аустријској војсци Фрање Томашића после 34-дневне опсаде - одлазе 9-тог.
• 8. 12. - Праизведба Беетховенове Седме симфоније у Бечу, као и оркестарског дела "Wеллингтонова победа" (у Виторији).
• 9 - 13. 12. - Битке на Ниви: савезнички успех близу Баyоннеа.
• 10. 12. - Англо-сицилијански пук се искрцао у Тоскани код Виареггиа, али одлазе већ после пет дана, након неуспешног напада на Ливорно.^[11]
• 10. 12. - Битка код Сехестеда: дански успех над савезницима, али Данска већ следећег месеца завршава рат уступцима.
• 11. 12. - Уговор из Валенçаyа: француско-шпанско примирје и повратак Фердинанда VII. на шпански престо. Кортес ће одбацити уговор чим Фердинанд стигне у Мадрид, у мају.
• 18. 12. - Почиње опсада француског гарнизона у Хамбургу, након што су из места избачени сиромаси. Маршал Лоуис Ницолас Давоут држи град до маја, и након Наполеоновог пада.
• 18. 12. - Британци и индијански савезници ушли у САД, сутрадан заузимају Форт Нијагару.
• 20. 12. - Аустријски генерал Тодор Милутиновић први пут ушао у Херцег Нови (затим се накратко удаљио)^[8].
• 20/21. 12. - Савезници прелазе Рајну код Базела - крај периода Медијације у Швајцарској (устав укинут осам дана касније).
• 27. 12. - Основана Уједињена велика ложа Енглеске.
• 28. 12. - Пао француски Клис.
• 29. 12. - Британци запалили амерички Буффало.
• 31. 12. - Република Женева обновљена након 15 година француске власти (део Швајцарске конфедерације од 1815).

• У Хабсбуршкој монархији уведен тзв. Опћи цеховски ред којим су административно изједначене цеховске привилегије^[12].
• Траитé дес поисонс Матхиеу Орфила - зачетак токсикологије.
• У Великој Британији обновљена повеља Британске источноиндијске компаније: углавном губи трговачки монопол, истакнут суверенитет Круне над Индијом.
• Швајцарац (Јоханн) Јеан Лоуис Бурцкхардт видео Абу Симбел.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1813.

• 4. 1. - Алеxандер вон Бацх, аустријски политичар († 1893)
• 13. 1. - Људевит Вукотиновић, хрватски књижевник и политичар († 1893)
• 19. 1. - Сир Хенрy Бессемер, енглески проналазач († 1898)

• 11. 2. - Отто Лудwиг, њемачки књижевник († 1865)
• 15. 2. - Персида Карађорђевић, кћерка Јеврема Ненадовића, мајка краља Петра († 1873)

• 17. 3. - Камехамеха III, краљ Хаваја († 1854)
• 19. 3. - Давид Ливингстоне, истраживач († 1873)

• 5. 5. - Сöрен Киеркегаард, дански филозоф († 1855)
• 22. 5. - Рицхард Wагнер, њемачки композитор († 1883)

• 12. 7. - Цлауде Бернард, француски физиолог

• 5. 8. - Ивар Аасен, норвешки писац

• 10. 10. - Гиусеппе Верди, италијански композитор († 1901)

• 13. 11. (1. 11. по ј.к.) - Петар II Петровић Његош, српски владика Црне Горе († 1851)
• 29. 11. - Фран Миклошич, словеначки филолог, српски академик († 1891)

• Богдан Зимоњић, херцеговачки устаник († 1909)
• Глигор Милићевић, херцеговачки устаник († 1911)
• 1813-14? - Мехмед Р��фик Хаџиабдић, шејх-ул-ислам († 1871)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1813.

• 10. 4. - Јосепх Лоуис Лагранге, математичар и астроном (* 1736)
• 28. 4. - Михаил Кутузов, руски фелдмаршал (* 1745)
• 1. 5. - Јеан-Баптисте Бессиèрес, маршал Француске, војвода Истре (* 1768)
• 20. 7. - Хајдук Вељко Петровић, српски војвода (* 1780)
• 6. 8. - Димитрије Парезан, српски војвода
• август - Петроније Шишо, српски бимбаша
• 28. 8. - Јован Курсула, херој Првог српског устанка (* 1768)
• 2. 9. - Јеан Вицтор Марие Мореау, бивши француски генерал (* 1763)
• 10. 12. - Адалберт Адам Барић, правник, економист, списатељ (* 1742)
• Иван Југовић, професор Велике школе, секр. Правителствујушчег совјета (* 1772)
• Анта Богићевић, српски војвода (* ца. 1758)
• Зека Буљубаша, јунак (* ца. 1785)
• Јован Дошеновић, српски песник (* 1781)
• Јован Курсула, српски ратник (* 1768)
• ца. Стојан Абраш, српски ратник
• Јован Дошеновић, српски књижевник (* 1781)

Литература

• Историја српског народа, књига 5, том 1, СКЗ Београд 1981.