1507
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1507.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
| Деценија: | 1470-е 1480-е 1490-е – 1500-е – 1510-е 1520-е 1530-е |
| Године: | 1504 1505 1506 – 1507 – 1508 1509 1510 |
| Грегоријански | 1507. (MDVII) |
| Аб урбе цондита | 2260. |
| Исламски | 912–913. |
| Ирански | 885–886. |
| Хебрејски | 5267–5268. |
| Бизантски | 7015–7016. |
| Коптски | 1223–1224. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1562–1563. |
| • Схака Самват | 1429–1430. |
| • Кали Yуга | 4608–4609. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4143–4144. |
| • 60 година | Yин Ватра Зец (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11507. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1507 (MDVII) била је редовна година која почиње у петак (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- април - Универсалис Цосмограпхиа: Мартин Wалдсеемüллер приказује новооткривене земље као одвојене од Азије и даје им име Америца по свом пријатељу Америгу Веспуццију.
- 24. 4. - Угарски сабор одбија крунисати Владислављевог сина Лудвига, ограничава краљевску власт (мора имати сагласност државног вијећа), Иван Запоља проглашен врховним капетаном краљевства - краљ није потврдио ове закључке.
- 4. 7. - Мартин Лутхер заређен за католичког свећеника.
- август - Гуру Нанак Дев доживео духовно искуство и започео мисионарски рад - настанак сикизма.
- 27. 8. - Долазак Тристãо да Цунхе окончао опсаду португалског гарнизона у Кананору.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Кардинал де Циснерос је нови Велики инквизитор Кастиље.
- Мухамед Шејбани заузео Херат, јужну престоницу Тимурида.
- Португалци освојили Мозамбички оток (установљена лука и поморска база) и отоке Сокотра (Тристãо да Цунха) и Хормуз (Афонсо де Албуqуерqуе).
- Последња астечка Церемонија Нове ватре (према Сахагúну).
- Основана Фируз-бегова медреса у Сарајеву.
- Силвестар Бедричић тискао Наручник плебанушев.
- Дубровчанин Никша Рањина почео записивати у свој "Зборник".
- Катарина Косић долази у Котор.
- Сарајево се први пут помиње под тим именом.
- Штампар Макарије (са Цетиња?) штампа у Влашкој "Литургијар", књигу бугарске редакције.
- Монах Максим посредује и мири влашког и молдавског владара, Радуа IV и Богдана III.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]- 12. 3. - Цесаре Боргиа, бивши кардинал и владар (* 1475-76)
- 29. 7. - Мартин Бехаим, немачки морепловац и картограф (* 1459)
- ца. Марко Андријић, корчулански градитељ и клесар
Референце
[уреди | уреди извор]- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
