1121.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 11. вијек – 12. вијек – 13. вијек |
| Деценија: | 1090-е 1100-е 1110-е – 1120-е – 1130-е 1140-е 1150-е |
| Године: | 1118 1119 1120 – 1121 – 1122 1123 1124 |
| Грегоријански | 1121.. (MCXXI) |
| Аб урбе цондита | 1874. |
| Исламски | 514–515. |
| Ирански | 499–500. |
| Хебрејски | 4881–4882. |
| Бизантски | 6629–6630. |
| Коптски | 837–838. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1176–1177. |
| • Схака Самват | 1043–1044. |
| • Кали Yуга | 4222–4223. |
| Кинески | |
| • Континуално | 3757–3758. |
| • 60 година | Yин Метал Во(л) (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11121. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1121 (MCXXI) била је редовна година која почиње у суботу (1. 1. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 12. 8. – Битка на Дидгорију у којој грузијска војска краља Давида Градитеља на планини Дидгори, на истоку земље, наноси страховити пораз вишеструко надмоћнијим муслиманским снагама.
- 25. 12. – На Божић група каноника у мјесту Прéмонтрé даје свечани завјет што се сматра оснивањем Премонстрантешког реда (норбертинаца).[1]
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Фулберт, каноник цркве Нотре Даме де Парис, даје кастрирати славног филозофа Пиерреа Абеларда, разбјешњен љубавном везом коју је Абелард имао с његовом нећаком Хелоисе.
- Довршена трећа и највећа црква у Опатији Цлунy.[2]
- У Енглеској основана Опатија Реадинг.
- У Кордоби избија устанак против алморавидске владавине.[3]
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]- 18. 1. – Гуиллауме од Цхампеауxа, француски филозоф
- 11. 12. – Ал-Афдал Схахансхах, фатимидски везир и де фацто владар Египта (* 1066)
- Зхоу Тонг, кинески учитељ стрељаштва познат као ментор знаменитог војсковође Yуе Феија
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „хттп://www.стмицхаелсаббеy.цом/аббеy/индеx.пхп?оптион=цом_цонтент&виеw=артицле&ид=54&Итемид=63”. Архивирано из оригинала на датум 2013-10-06. Приступљено 2013-02-22.
- ↑ Суттон, Иан (1999). Арцхитецтуре, фром Анциент Грееце то тхе Пресент. Лондон: Тхамес & Худсон. ИСБН 978-0-500-20316-3.
- ↑ Гилберт Меyниер (2010) L'Алгéрие цœур ду Магхреб цлассиqуе. Де л'оувертуре исламо-арабе ау репли (658-1518). Парис: Ла Дéцоуверте; пп.87.
