Çаталхöyüк

Çаталхöyüк /ʧɑtɑl højyk/ (такођер Çатал Хöyüк, Çатал Хüyüк, Цаталхоyук, Цатал Хоyук и Цатал Хуyук; çатал је турска ријеч за “виле”, хöyüк за брдо”) је било велико неолитско и калколитско насеље у јужној Анадолији, чији најнижи слојеви датирају око 7500 година пне. То је вјеројатно највеће и најсофистираније неолитско налазиште икада пронађено. Налази се на УНЕСЦО-овој Листи свјетске баштине.^[1][2]

Откривен је 1958, а истраживан између 1961 и 1965.^[3][4] Истраживања су утврдила 18 непрекидних нивоа (стратума) грађења. Утврђено је да је био центар напредне цивилизације у неолитском периоду. У њему је живјело 5000-7000 становника.^[5][6]

Çаталхöyüк се налази на подручју које надвисује пшенична поља у Конyјиској равници, југоисточно од данашњег турског града Конyа, око 140 км од двовршног вулкана Хасан Даğ. Источно насеље твори брежуљак који је нарастао око 20 м изнад тла од времена посљењих неолитских становника. Такођер постоји мање насеље на западу те бизантско насеље неколико стотина метара на истоку. Насеље на прахисторијском брежуљку је напуштено прије почетка брончаног доба. Канал ријеке Çарсамба је некоћ текао између два брежуљка, те је насеље било саграђено на алувијалној глини која је вјеројатно погодовала раној пољопривреди. Осим њега,у најстарија палеолитска насеља спадају и Јерихон у Палестини те Qалат-Јармо у Мезопотамији.

Çаталхöyüк је било искључиво стамбено насеље, без јавних зграда, мада је сврха неких просторија остала нејасна. Куће су биле груписане у виду саћа (лавиринт) и није било стаза или улица. Приступ је био преко отвора на плафону и врата са стране, опремљених мердевинама и степеницама. Кровови су биле улице, а на њима су се одвијале разне активности. Таванице су биле и вентилациони простор за излаз дима из приземља. У каснијем периоду на њима су се градиле заједничке пећнице. Временом су се куће обнављале или рушиле, а на истим темељима су грађене нове. Типична кућа је имала двије собе за свакодневне активности. Биле су украшене скулптурама, најчешће женске главе и цртежима.

Живописни мурали и бројне фигурине нађене су на вањским и унутрашњим зидовима по цијелом насељу. Мада у насељу нису идентификовани храмови, бројне гравуре, мурали и фигурине, сугеришу да су становници имали религију препуну симбола. Њихов повећани број у појединим просторијама су знак да је та просторија била мјесто окупљања.

Бројне слике приказују животиње, док су главе, поготово говечета, биле на зидовима. Једна слика насеља са брдом у позадини се назива и првом мапом у хисторији, мада неки сматрају да је то приказ леопарда са геометријским мотивима.

У првим ископавањима пронађено је око 200 фигурина, међу њима и она која представља Мајку божију. Тада се закључило да је тадашње друштво било матријархат. До данас је ископано око 2000 фигурина, од којих само 5% представља женски лик. То је навело посљедњег истраживача Ходера да сматра како нема индиција да се говори о матријархату или о патријархату. Четал Хејук је, по њему, био друштво потпуне социјалне равноправности.

Чатал Хејук је био друштво социјалне једнакости, јер су све куће биле истих обиљежја и на приближно исти начин опремљене. Ниједна не подсјећа на кућу владара или вјерског поглавара, као што ће се касније у хисторији појавити. Недавна истраживања откривају мала социјална обиљежја, базирана на роду, са мушкарцем и женом који примају исту храну, што је једнако палеолитским културама. Дјеца се уче домаћим ритуалима, како се граде и уређују куће, израђују кућне потребштине и како се стварају умјетнине.^[7][8]

У горњим нивоима налазишта се види да су становници овладили знањима из агрокултуре и припитомљавања животиња, погово говечета. Лов и риболов су и даље важан извор хране за становништво. Почела је и производња керамичког посуђа и употреба оксидијана, вулканског стакла. Евидентно је да Чатал Хејук био прво рударско и мјесто гдје се топио метал.

Непостојање друштвене хијерархије и економске неједнакости навело је хисторичара Мурраy Боокцхин-а да ово мјесто назове раним примјером комунизма.^[9]

• Бик (митологија)
• Стара европска култура
• Неолитска револуција

• Балтер, Мицхаел (2005). Тхе Годдесс анд тхе Булл: Цаталхоyук, Ан Арцхаеологицал Јоурнеy то тхе Даwн оф Цивилизатион. Неw Yорк: Фрее Пресс. ИСБН 0-7432-4360-9. (А хигхлy цонденсед версион wас публисхед ин Смитхсониан Магазине, Маy 2005.)
• Ходдер, Иан, едитор. Он тхе Сурфаце: Çаталхöyüк 1993-95. Цамбридге: МцДоналд Институте фор Арцхаеологицал Ресеарцх анд Бритисх Институте оф Арцхаеологy ат Анкара, 1996. ИСБН 0-9519420-3-4.
• Ходдер, Иан. Wомен анд Мен ат Çаталхöyüк. Сциентифиц Америцан Магазине, Јануарy 2004, (упдате В15:1, 2005 - сее www.сциам.цом).
• Меллаарт, Јамес. Цатал Хуyук: А Неолитхиц Тоwн ин Анатолиа. Неw Yорк: МцГраw-Хилл Боок Цомпанy, 1967.
• Пеарсон анд Цоннор. Тхе Дорак Аффаир. Неw Yорк, Атхенеум, 1968.

Çаталхöyüк на Wикимедијиној остави

• Çаталхöyüк – Еxцаватионс оф а Неолитхиц Анатолиан Хöyüк
• Тхе Фирст Цитиес: Wхy Сеттле Доwн? Тхе Мyстерy оф Цоммунитиес