Пређи на садржај

Цхартрес

Цоординатес: 48°27′22″Н 1°29′02″Е / 48.45611°Н 1.48389°Е / 48.45611; 1.48389
Извор: Wikipedija
Цхартрес
Катедрала Нотре,Даме
Катедрала Нотре,Даме
Цхартрес на мапи Француске
Цхартрес
Цхартрес
Цхартрес на карти Француске
Координате: 48°27′22″Н 1°29′02″Е / 48.45611°Н 1.48389°Е / 48.45611; 1.48389
Држава Француска
РегијаЦентре-Вал де Лоире
ДепартманЕуре-ет-Лоир
АррондиссементЦхартрес
Управа
 • Маире️Јеан-Пиерре Горгес
Површина
 • град16.85 km²
Надморска висина
142[1] m
Становништво
 (2022.)
 • град37.990
 • Густина23/km²
 • Метро88.536
Временска зонаУТЦ+1
Поштански број
28000 [1]

Цхартрес је гради опћина од 37,990 становника[1] и агломерација од 88,536 стан.[2] на сјеверу Француске у Регији Центре-Вал де Лоире у Департману Еуре-ет-Лоир.у ком је административни центар.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град се простире дуж обала ријеке Еуре[3], удаљен деведесетак км југозападно од Париза, на важној прометној рути према Долине Лоире и Бретањи.

Данашњи Цхартрес је град широких булевара са дрворедима, који окружује хисторијски центар смјештен на брду, који је за разлику од старог, град уских срмих уличица које се спуштају до питорескних кућа уз ријеку.[3]

Црква Саинт-Пиерре са ријеке

Цхартрес је познат по својој готичкој катедрали која је 1979. уврштена на УНЕСЦО-ву Листу свјетске баштине у Европи[4]

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Цхартрес је никнуо за палеолита као градина на брду изнад ријеке, касније је постао пријестолница галског племена Царнутес по којем је и добио име. За римских времена романизирани Аутрицум био је важан град, центар бискупије од краја 4. вијека.[5]

Нормани су га неколико пута нападали и коначно спалили 858. У средњем вијеку постао је грофовија којом су владале породичне династије Блоис и Цхампагне. Град је 1286. године продан француском краљу, али су га за Стогодишњег рата (1337.-1453.) заузели Енглези и владали њимеи 15 година. Гофовију је 1528. краљ Франçоис I уздигао у ранг војводства.[3]

За Хугенотских ратова град је 1588. послужио као уточиште краљу Хенрију III, прије него што га је напао Хенри од Наварре, будући Хенри IV. Вјеројатно да се искупи за то Хенри IV је 1594. одабрао Катедрау у Цхартресу као мјесто гдје је 1594. окруњен.[5]

Жељезница је дошла до града 1849., трамвај је уведен 1899., а 1909. изграђен је и аеродром, један од првих у Француској, на ком се школовало готово 3000 пилота.[5] Поприлично је страдао од Савезничког бомбардирања за Другог свјетског рата.[3]

Цхартрес је доживио снажан економски и демографски раст након 1950-их кад се за четири деценије учетреростручио,[5]

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Најистакнутија грађевина је катедрала Нотре Даме подигнута да замијени цркву из 12. вијека, од које су остали само крипта, темељи торњева и западна фаседа. Изванредни витраји из 13. вијека и ренесансни корски параван доприносе љепоти грађевине. Значајна грађевина је и црква Саинт-Пиерре, изграђена углавном у 13. вијеку. У некадашњојј бискупској палачи смјештен је музеј са умјетнинама из 17. и 18. вијека.[3]

Привредаи

[уреди | уреди извор]

Цхартрес је данас поред тог што је административно- трговачки центар Регије Беауце познате по житу, због близине Париза израстао и индустријски центар у ком се производи козметика, електронске компоненте и дијелови за аутомобиле.

Он је због својих знаменитости и позната туристичка дестинација.[3]

Побратимски градови

[уреди | уреди извор]

Цхартрес има уговоре о пријатељству са сљедећим градовима[6]

Познати суграђани

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 1,2 Цхартрес, ин Цхартрес (Еуре-ет-Лоир) (енглески). Цитy популатион. Приступљено 02.01.2025. 
  2. Цхартрес, Аггломератион ин Франце (енглески). Цитy популатион. Приступљено 02.01.2025. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Цхартрес, Франце (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 02.01.2025. 
  4. Цхартрес Цатхедрал (енглески). УНЕСЦО. Приступљено 02.01.2025. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Де л'антиqуитé à нос јоурс (француски). Вилле де Цхартрес. Приступљено 02.01.2025. 
  6. Соммаире (француски). Вилле де Цхартрес. Приступљено 02.01.2025. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]