Izvorni kod stranice Virus (biologija)

Nemate dopuštenje da uređujete ovu stranicu iz sljedećeg razloga:
Your IP address is in a range that has been blocked on all Wikimedia Foundation wikis.
The block was made by ‪EPIC‬. The reason given is Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.
Start of block: 2. jula 2024. u 09:48
Expiry of block: 2. jula 2025. u 09:48
Your current IP address is 206.189.44.186. The blocked range is 206.189.32.0/20.
Uključite sve gornje pojedinosti u sve upite koje postavite. Ako smatrate da ste greškom blokirani, dodatne informacije i uputstva možete pronaći na stranici o globalnoj smjernici "Zabranjeni otvoreni proksiji".
U suprotnom, zahtjev za blokadu postavite na Meta-Wikiju.
Možete vidjeti i kopirati izvorni kod ove stranice.
{{slično||računarski virus|Računarski virus}}
{{Taksokvir
| boja= lightgreen
| naziv = Virusi
| slika = Rotavirus Reconstruction.jpg
| slika_širina= 250px
| slika_opis = [[Rotavirus]]
| regnum = Virus
| divisio = 
| classis = 
| ordo = 
| familia = Grupe I–VII
| subfamilia = I: [[DNK virus|dsDNK virusi]]<br />
II: [[DNK virus|ssDNK virusi]]<br />
III: [[Dvolančani RNK virusi|dsRNK virusi]]<br />
IV: [[RNK virus|(+)ssRNK virusi]]<br />
V: [[RNK virus|(−)ssRNK virusi]]<br />
VI: [[Retrovirus|ssRNK-RT virusi]]<br />
VII: [[dsDNK-RT virus]]i
| genus = 
| subgenus = 
| zivotna_forma = 
| dvoimeno = 
| dvoimeno_autorstvo =
}}

'''Virus''' ({{jez-lat|virus}} - otrov) mali je [[patogen|infektivni agens]] koji se [[Replikacija (biologija)|replikuje]] samo unutar živih [[Ćelija (biologija)|ćelija]] i drugih [[organizam]]a. Virusi mogu da inficiraju sve tipove [[životna forma|životnih formi]], od [[životinja]] i [[biljka|biljki]] do [[mikroorganizam]]a, uključujući [[bakterija|bakterije]] i [[arheja|arheje]].<ref name="pmid16984643">{{vcite journal
|author=Koonin EV, Senkevich TG, Dolja VV
|title=The ancient Virus World and evolution of cells
|journal=Biol. Direct
|volume=1
|page=29
|year=2006
|pmid=16984643
|pmc=1594570
|doi=10.1186/1745-6150-1-29
|pages=29}}</ref>

Virusi su najsićušniji mikroorganizmi, veličine od nekoliko desetina do nekoliko stotina [[Mikrometar|milimikron]]a. Vidljivi su jedino pomoću [[elektronski mikroskop|elektronskih mikroskopa]] koji povećavaju više od 100.000 puta. Ima ih veliki broj vrsta, a razlikuju se po veličini, strukturi i drugim osobinama. Virusi su izgrađeni od samo dve komponente. Jednu predstavlja [[nukleinske kiseline|nukleinska kiselina]] [[DNK]]([[Ribonukleinska kiselina|RNK]]), a drugu omotač [[protein]]ske prirode. Nije izvesno da li su svi virusi živi organizmi ili samo deo nežive materije na prelazu u živu. Premda poseduju genetički, nasledni materijal, o virusima se obično ne govori kao o živim organizmima. Množe se i mogu se gajiti samo na živim ćelijama. Virusi nisu sposobni da rastu, da sintetišu svoje [[protein]]e niti da obavljaju [[metabolizam|metaboličke]] procese. Proteinski omotač virusa je [[kapsid]]. Izazivaju mnoge infektivne bolesti tako da su neprestano prisutni u svakodnevici kao pojam stalne, često veoma ozbiljne pretnje zdravlju, ne samo [[čovek|ljudi]] nego i drugih organizama - [[biljke|biljaka]], [[životinje|životinja]], [[bakterija]].<ref>Grupa autora, [[Mala enciklopedija Prosveta]], Prosveta, Beograd, 1959.g.</ref><ref>Grupa autora, Medicinska enciklopedija, dopunski svezak, Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb, 1974.g.</ref><ref>Vujaklija M, Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1954.g.</ref> Jedan od virusa je otrkiven i u našim labaratorijama, [[Dobrava Beograd virus|Dobrava-Beograd virus]], izazivač [[hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom|mišje groznice]].

[[Dmitri Ivanovski]] je 1892. objavio članak u kome je opisao nebakterijski patogen koji zaražava biljke duvana. [[Martinus Beijerink]] je otkrio [[Virus mozaika duvana]] 1898. Od tog vremena oko 5.000 virusa je detaljno opisano,<ref name="Dimmock p. 49">Dimmock p. 49</ref> mada postoje milioni različitih tipova.<ref name="Breitbart M, Rohwer F 2005 278–84">{{vcite journal|author=Breitbart M, Rohwer F|title=Here a virus, there a virus, everywhere the same virus?|journal=Trends Microbiol |volume=13|issue=6|pages=278–84|year=2005|pmid=15936660|doi=10.1016/j.tim.2005.04.003}}</ref> Virusi su prisutni u skoro svakom [[ekosistem]]u na Zemlji i oni su najrasprostranjeniji tip biološkog entiteta.<ref name="Lawrence">{{vcite journal|author=Lawrence CM, Menon S, Eilers BJ, ''et al.''|title=Structural and functional studies of archaeal viruses|journal=J. Biol. Chem.|volume=284|issue=19|pages=12599–603|year=2009|pmid=19158076|doi=10.1074/jbc.R800078200|pmc=2675988}}</ref><ref>{{vcite journal|author=Edwards RA, Rohwer F|title=Viral metagenomics|journal=Nature Reviews Microbiology |volume=3|issue=6|pages=504–10|year=2005|pmid=15886693|doi=10.1038/nrmicro1163}}</ref> Izučavanje virusa je poznato kao [[virologija]], koja je podspecijalnost [[mikrobiologija|mikrobiologije]].

Čestice virusa (poznate kao '''virioni''') se sastoje od dva ili tri dela: i) [[Genetički kod|genetičkog materijala]] sačinjenog od bilo [[DNK]] ili [[RNK]], dugih [[molekul]]a koji sadrže genetičke informacije; ii) [[protein]]skog omotača koji štiti te gene; i u nekim slučajevima iii) [[viralna koverta|omotača]] od [[lipid]]a koji okružuje proteinski omotač kad su virusi izvan ćelije. Oblici virusa se javljaju u opsegu od jednostavnih [[heliks]]nih i [[ikosahedron|ikosahedralnih]] formi do kompleksnih struktura. Veličina prosečnog virusa je oko jedne stotine veličine prosečne bakterije. Većina virusa je suviše mala da bi bila direktno vidljiva [[optički mikroskop|optičkim mikroskopom]].

Poreklo virusa u [[evolucionarnoj istoriji života]] nije razjašnjeno: moguće je da su neki [[evolucija|evoluirali]] iz [[plazmid]]a — delova DNK koji mogu da prelaze iz ćelije u ćeliju, dok se za druge pretpostavlja da su nastali iz bakterija. U evoluciji, virusi su važno sredstvo za [[horizontalni transfer gen]], čime se povećava [[genetička raznovrsnost]].<ref name="Canchaya">{{vcite journal|author=Canchaya C, Fournous G, Chibani-Chennoufi S, Dillmann ML, Brüssow H|title=Phage as agents of lateral gene transfer|journal=Current Opinion in Microbiology |volume=6 |issue=4 |pages=417–24 |year=2003 |pmid=12941415|doi=10.1016/S1369-5274(03)00086-9}}</ref> Virusi se u nekim krugovima smatraju životnom formom, zato što oni mogu da prenose genetički materjial, da se reprodukuju, i da evoluiraju putem [[prirodna selekcija|prirodne selekcije]]. Međutim njima nedostaju ključne karakteristike (kao što je ćelijska struktura), koje se generalno smatraju neophodnim za postojanje života. Pošto oni poseduju neka, ali ne i sva neophodna svojstva, virusi su bili opisani kao "organizmi na granici života".<ref name="ReferenceA">{{vcite journal|author = Rybicki, EP|year = 1990|title = The classification of organisms at the edge of life, or problems with virus systematics|journal = S Afr J Sci|volume = 86|pages = 182–186}}</ref>

Virusi se šire na više načina; virusi u biljkama se obično prenose sa biljke na biljku posredstvom [[Insekt|insekata]] koji se hrane [[biljni sok|biljnim sokom]], kao što su [[uš]]i. Virusi u životinjama mogu da budu uzrokovani [[Hematofagija|krvopijućim]] insektima. Organizmi koji prenose bolest se nazivaju [[Vektor (epidemiologija)|vektorima]]. [[Gripa|Virusi influenze]] se šire kašljanjem i kijanjem. [[Norovirus]] i [[rotavirus]], najčešći uzroci virusnog [[gastroenteritis]]a, se transmituju [[fekalno–oralni put|fekalno-oralnim]] putem i oni se prenose sa osobe na osobu putem kontakta, ulazeći u telo sa hranom ili vodom. [[HIV]] je jedan od nekoliko virusa koji se transmituju putem [[Vaginalni seks|seksualnog kontakta]] i putem izlaganja infektiranoj krvi. Opseg ćelija domaćina koje virus može da inficira se naziva njegovim „[[Domaćin (biologija)|opsegom domaćina]]“. On može da bude uzak, ili kad virus ima sposobnos infektiranja mnogih vrsta, širok.<ref>Shors pp. 49–50</ref>

Viralne infekcije kod životinja izazivaju [[Imunski sistem|imunski respons]] kojim se obično eliminiše infektirajući virus. Imunski responsi se takođe mogu proizvesti [[vakcina]]ma, koje daju [[Imunitet|veštački stećenu imunost]] za specifičnu viralnu infekciju. Međutim, neki virusi uključujući one koji izazivaju [[AIDS]] i [[Вирусни хепатитис|viralni hepatitis]] izbegavaju te imunske response i dovode do [[hroničan (medicina)|hroničnih]] infekcija. [[Antibiotik|Antibiotici]] nemaju efekta na viruse, ali je dostupno više [[antiviralni lek|antiviralnih lekova]].

== Etimologija ==
Reč potiče iz [[Latinski jezik|latinske]] reči ''vīrus'' s značenjem [[otrov]] i druge štetne tečnosti, iz iste indo-evropske osnove kao sanskritski ''viṣa'' otrov, avestanskih ''vīša'' otrov, antički grčki ''ἰός'' otrov, koja je prvi put potvrđena u engleskom 1398. u [[John Trevisa|Džon Trevisovom]] prevodu [[Bartholomeus Anglicus|Bartolomeus Anglikusovog]] rada ''De Proprietatibus Rerum''.<ref>"virus, n." OED Online. Oxford University Press, March 2015. Web. 23 March 2015.</ref><ref name="Etymology_Dictionary">{{vcite web
|title=virus
|author=Harper D
|year=2011
|home=The Online Etymology Dictionary
|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=virus
|accessdate=2014-12-19}}</ref> ''Virulentan'', od latinskog ''virulentus'' (otrovan), datira iz c. 1400.<ref>"virulent, adj." OED Online. Oxford University Press, March 2015. Web. 23 March 2015.</ref><ref>{{vcite web
|title=virulent
|author=Harper D
|year=2011
|home=The Online Etymology Dictionary
|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=virulent
|accessdate=2014-12-19}}</ref> Značenje „agens koji uzrokuje infekcionu bolest“ je prvi put zapisano 1728,<ref name="Etymology_Dictionary" /> pre nego što je [[Dmitri Ivanovski]] otkrio viruse 1892. [[Engleski jezik|Engleska]] množina je ''viruses'', dok je latinska reč gradivna imenica, koja nema [[Klasični latinski|klasično]] korišćenu množinu (ona bi međutim bila ''vīri'', da je korišćena). Pridev ''viralni'' datira iz 1948.<ref>{{vcite web
|title=viral
|author=Harper D
|year=2011
|home=The Online Etymology Dictionary
|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=viral
|accessdate=2014-12-19}}</ref> Termin ''virion'' (množina ''virioni''), koji datira iz 1959,<ref name="Etymology_Dictionary2">{{vcite web
|title=virion
|author=Harper D
|year=2011
|home=The Online Etymology Dictionary
|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=virion
|accessdate=2014-12-19}}</ref> se takođe koristi za opisivanje jedne, stabilne infektivne viralne čestice koja je oslobođena iz ćelije i potpuno je sposobna da inficira druge ćelije istog tipa.<ref name="isbn0-12-375146-2">{{vcite book |author=Casjens S|editor=Mahy BWJ and Van Regenmortel MHV|title=Desk Encyclopedia of General Virology|publisher=Academic Press |location=Boston |year=2010|page=167|isbn=0-12-375146-2}}</ref>

== Definicija i opšte osobine ==
Virusi su [[acelularni]], [[ultramikroskopski]], organizmi nesposobni da se razmnožavaju van ćelije domaćina. Izvan ćelije domaćina oni ne pokazuju osobine živih bića, čak mogu i da kristalizuju. Kristalizovani virusi zadržavaju sposobnost infekcije ćelije.

Zrela virusna, vanćelijska, čestica sposobna da inficira ćeliju domaćina naziva se virion. Ulaskom u ćeliju virion postaje aktivan tj. virus. Virus u ćeliji preuzima kontrolu nad molekularnim aparatom domaćina i koristi ga za sopstveno razmnožavanje. Ćelija domaćina tada stvara delove virusa, a ne materije koje su njoj potrebne za normalan rad. To u domaćinu dovodi do patološkog stanja ([[bolest]]i), pa se virusi smatraju isključivim unutarćelijskim – obligatnim [[parazit]]ima (lat. obligatan = obavezan).

Veličina virusa kreće se od 10 – 300&nbsp;nm (1&nbsp;nm = 0,000001&nbsp;mm) tako da se mogu videti samo elektronskim mikroskopom što znači da su ultramikroskopski ( lat. ultra = prekomerno ; grč. mikro = sitno; scopeo = gledam, posmatram).

Za viruse se u pravom smislu može reći da se nalaze između živog i neživog sveta. Prisustvo [[nukleinska kiselina|nukleinske kiseline]] i sposobnost da se ona menja (mutira) čime se virusi prilagođavaju promenama u spoljašnoj sredini kao i prisustvo proteina su svojstva živih bića. S druge strane, u odnosu na živi svet, virusi nemaju ćelijsku građu (acelularni su), niti sposobnost obavljanja metabolizma. Kako im sve to nedostaje oni se mogu razmnožavati samo unutar žive ćelije.

== Građa i hemijski sastav ==
[[Datoteka:Virion.png|lijevo|thumb|380px|Virion]]
Virusi su najčešće građeni od samo dve komponente: nukleinske kiseline i proteina ([[kapsid]]a), koji zajedno grade [[nukleokapsid]]. Samo neki virusi pored navedenih delova sadrže i dodatni omotač izgrađen od [[lipidi|lipida]] i [[glikoprotein]]a ( lipidi su poreklom od membrane ćelije domaćina).

Nukleinska kiselina je ili [[DNK]] ili [[Ribonukleinska kiselina|RNK]], pri čemu oba tipa mogu biti i jednolančane i dvolančane. Nukleinska kiselina čini virusni [[genom]] (skup svih gena), koga čini jedna kopija gena. Zato se virusi mogu smatrati [[haploidan|haploidnim]] organizmima. Virusni genom može sadržati od nekoliko gena do nekoliko stotina gena.

Kapsid je omotač, izgrađen od proteina, koji obavija nukleinsku kiselinu. Sastoji se od jednakih proteinskih jedinica — [[kapsomera]]. Kapsid ima više uloga:
* štiti nukleinsku kiselinu od razarajućeg dejstva [[enzim]]a ćelije domaćina;
* omogućava prenošenje nukleinske kiseline od jedne do druge ćelije domaćina (kao “paket”);
* reaktivne grupe u kapsidu omogućavaju da se virus veže za [[receptor]]e (osetljiva mesta) na ćeliji domaćina;
* proteini kapsida imaju svojstva [[antigen]]a.

Virusi mogu, pored navedenih jedinjenja, sadržati i enzime koji im omogućuju da napadnu ćeliju kao i enzime za razmnožavanje u toj ćeliji.

== Podela ==
Virusi se klasifikuju u zavisnosti od toga koju nukleinsku kiselinu sadrže, zatim na osnovu [[simetrija|simetrije]] kapsida, veličine, prisustva ili odsustva dodatnog omotača.

Prema nukleinskoj kiselini koju sadrže, dele se na DNK i RNK viruse. Za sve do sada poznate [[RNK virusi|RNK viruse]] utvrđeno je da se razmnožavaju u citoplazmi ćelije domaćina. [[DNK virusi]], sa svega nekoliko izuzetaka, razmnožavaju se u jedru ćelije domaćina. DNK virusi su npr. [[herpesvirusi]] (izazivaju oralne i genitalne infekcije, [[mononukleoza|mononukleozu]] i dr.) i [[adenovirusi]] (respiratorne i crevne infekcije). RNK virusi su [[retrovirus]]i (izazivač SIDE), virusi izazivači [[rubeole|rubeola]], [[zauške|zaušaka]], [[bjesnilo|besnila]] i dr.

== Tropizam virusa (specifičnost) ==

Virusi pokazuju specifičnost (osobenost) u prepoznavanju i vezivanju za receptore na ćeliji domaćina. To određuje njihovu osobinu da inficiraju određene ćelije ili organizme, što se naziva tropizam. Animalni (životinjski) virusi inficiraju životinje, biljni virusi – biljke, a bakteriofagi - bakterije. Virus mozaične bolesti duvana (skr. [[TMW]]) inficira samo tu biljku. (TMW je inače prvi otkriveni virus. Otkrio ga je krajem 19. veka naučnik [[Ivanovski]].) Virus kijavice napada respiratorni trakt.

== Bakteriofag (fag) ==
Virusi koji inficiraju bakterije i u njima parazitiraju, nazivaju se [[bakteriofagi]] ili jednostavnije fagi. Najbolje su izučeni fagi koji napadaju bakteriju [[ešerihija|ešerihiju]]. Fagi mogu imati dvolančanu DNK (ređe jednolančanu DNK) ili mogu imati jednolančanu RNK.

Izgrađeni su od glave, repa i pločice sa pipcima. Glavu faga čine nukleinska kiselina i kapsid. Rep sadrži enzime koji razlažu ćelijski zid bakterije čime omogućavaju ulazak faga u bakteriju. Pločica sa pipcima služi za pričvršćivanje faga za bakterijsku ćeliju.

== Umnožavanje virusa ==
Virusi se razmnožavaju na način koji je jedinstven u živom svetu pa se naziva umnožavanje. Ćelija domaćin, po ulasku virusa u nju, proizvodi nekoliko desetina do nekoliko stotina virusnih nukleinskih kiselina i na hiljade proteinskih kapsomera, a nakon toga se ovi delovi spajaju u veći broj virusnih čestica.

Osnovne faze pri umnožavanju virusa su adsorpcija, penetracija, dekapsidacija, sinteza delova virusa, sazrevanje i oslobađanje viriona.

* [[Adsorpcija]] (pripajanje) je vezivanje virusa za površinu ćelije domaćina. Pripajanje omogućuju reaktivne grupe kapsida, pomoću kojih virus pronalazi osetljivo mesto (receptor) na površini ćelije domaćina i veže se za njega.
* [[Penetracija]] (prodiranje) je ulazak virusa u ćeliju. Vrši se na različite načine, u zavisnosti od prirode samog virusa. Bakteriofag enzimima razlaže zid bakterije, praveći otvor, kroz koji zatim ubacuje svoju nukleinsku kiselinu (kao ubrizgavanje tečnosti špricom za injekcije). Virusi bez dodatnog omotača ulaze [[pinocitoza|pinocitozom]]. Kod virusa sa dodatnim omotačem penetracija se isto vrši pinocitozom, samo što se dodatni omotač stapa sa ćelijskom membranom, a ostatak virusa (nukleokapsid) se ubaci u ćeliju.
* [[Dekapsidacija]] (gubljenje kapsida) se vrši po ulasku virusa u ćeliju. Enzimi ćelije domaćina razlažu kapsid, a virusna nukleinska kiselina se oslobađa omotača. U ovoj fazi se ne može utvrditi prisustvo virusa u ćeliji.
* Sinteza virusnih komponenti obavlja se u domaćinu tako što virusna nukleinska kiselina podređuje metabolizam domaćina u svoju korist. Ćelija obavlja replikaciju virusne DNK (ili RNK) koja obezbeđuje sintezu proteina virusa.
* Sazrevanje virusa je stvaranje nukleokapsida kombinovanjem nukleinske kiseline i proteina.
* Oslobađanje viriona iz ćelije domaćina može se vršiti na razne načine: razlaganjem ([[liza|lizom]]) ćelije što dovodi do smrti ćelije, [[egzocitoza|egzocitozom]] — pri kojoj virus od membrane ponese jedan deo kao svoj dodatni omotač i dr.

Ova poslednja faza može kod nekih DNK virusa da izostane. Takvi virusi ugrade svoju DNK u DNK domaćina i deobom se prenose na potomačke ćelije (virusna DNK se [[replikacija|replikuje]] zajedno sa DNK domaćina). Nazivaju se [[provirusi]] (latentni — mirujući virusi). Ugrađeni u DNK domaćina, provirusi gube sposobnost infekcije, ali se u određenim uslovima (povišena telesna temperatura, pad imuniteta i dr.) ili spontano mogu ponovo aktivirati.

Neke bakterije koje u svojoj DNK sadrže provirus (u bakteriji se on naziva [[profag]]) su od velikog značaja u humanoj medicini. Tako npr. bakterija koja izaziva [[difterija|difteriju]], može da stvara otrov samo ako je u njenu DNK ugrađen određeni profag. Taj profag sadrži [[gen]] koji određuje sintezu [[otrov]]a.

== Posledice virusne infekcije ==
Posledice virusne infekcije mogu biti smrt ćelije, [[transformacija]] ćelije ili latentna infekcija. Transformacija ćelija predstavlja njen neograničen rast i nenormalne deobe koje izazivaju [[rak (bolest)|kancer]] (rak), a sami virusi nazivaju se [[onkogeni virusi]]. Pri latentnoj infekciji virus ne dovodi do promena iako je prisutan u ćeliji domaćina. Primer latentne infekcije su herpes virusi koji izazivaju rane (osip) na koži, venerične bolesti, mononukleozu i dr.

Osoba koja je jedanput bila izložena infekciji ovim virusom, biće podložna ispoljavanju njegovog dejstva kad dođe do nekog stresnog stanja ili opšte slabosti organizma izazvane nekom drugom bolešću.

== Onkogeni virusi ==
Virusi mogu da izazovu transformaciju (preobražaj, promenu) ćelija domaćina koja se ogleda u tome što one počinju neograničeno da se razmnožavaju. Mase tkiva stvorene neograničenim razmnožavanjem ćelija nazivaju se [[tumori]], a virusi koji do toga dovode su onkogeni ili tumorski virusi. Njihova nukleinska kiselina se ugrađuje u genom domaćina, gde može provesti u latentnom periodu dugi niz godina pre nego što izazove pojavu tumora. Tumori mogu biti [[benigni]] kada formirana masa ćelija ostaje na jednom mestu i ne napada druga tkiva, pa ih je lako hirurški odstraniti. Drugi tip tumora su [[maligni]] koji napadaju i uništavaju susedna tkiva, i označavaju se kao kancer.

== Bolesti izazvane virusima i odbrambeni mehanizam ćelije ==
Mnoga oboljenja izazvana su virusima: kijavica, grip, besnilo, [[varičela]], rubeola, pojava bradavica, [[mononukleoza]] (“bolest poljupca” – zbog načina prenošenja), [[žuta groznica]], zauške, [[boginje|velike boginje]] (variole) [dečija paraliza] i dr.

Neke eukariotske ćelije inficirane virusom imaju sposobnost stvaranja proteina nazvanog [[interferon]]. Ovaj protein sprečava, blokira replikaciju virusa. Interferon se oslobađa iz inficiranih ćelija i veoma dobro štiti susedne ćelije. Stvaranje interferona naziva se [[interferencija]](ometanje virusa). Interferon, proizveden kao odgovor na jednu virusnu infekciju, pruža ćeliji zaštitu od sledećih infekcija, čak i od drugih različitih vrsta virusa.

[[Vakcine]] (koje se koriste u pokretanju odbrambenih mehanizama ćelije protiv virusa) obično sadrže mrtve viruse ili virusnu nukleinsku kiselinu koje pokreću proizvodnju interferona.

Pre [[1980]]. god. interferon se izdvajao iz humanih (ljudskih) ćelija što je bilo skupo, a danas se proizvodi [[genetički inženjering|genetičkim inženjeringom]], što je znatno jeftinije. Ovim načinom se ljudski gen za interferon ugradi u genom bakterija koje tada proizvode taj protein.

== Subvirusne čestice ==
Subvirusne čestice su, kao što im sam naziv kaže, jednostavne građe i sitniji od samih virusa. Njihova priroda još nije dovoljno poznata. U ove čestice ubrajaju se virusni sateliti, viroidi i prioni.

[[Virusni sateliti]] imaju nepotpun genom pa se mogu umnožavati samo u prisustvu nekog drugog virusa nazvanog [[virus pomagač]].

[[Viroidi]] su građeni samo od jednog kratkog lanca RNK, bez kapsida. Do sada su uzrokovali samo oboljenja biljaka (Tako se smatra da su oni uzrokovali smrt preko 10 miliona stabala kokosovog oraha na Filipinima).

[[Prioni]] se sastoje samo od proteina i izazivaju propadanje nervnog tkiva ljudi i životinja. Kod ljudi se smatraju uzročnicima [[Krojcfeld-Jakobova bolest|Krojcfeld-Jakobovog]] i kuru oboljenja. [[Kuru oboljenje]] se javlja u nekim plemenima Nove Gvineje koja, kao pogrebnu ceremoniju, praktikuju da bliži rođaci jedu mozak preminule, obolele osobe. Oboljenja, čiji su uzročnici prioni, su još uvek nedovoljno objašnjena. Istovremeno su i jedinstvena u tome što su i infektivna (uzročnik je prionski protein, koji se prenosi sa obolele na zdravu osobu) i nasledna (da bi se bolest ispoljila neophodno je da zaražena osoba sadrži [[prionski gen]]). Kod životinja prioni su danas aktuelni po [[goveđa spongiformna encefalopatija|bolesti “ludih krava”]].

== Rodovi virusa ==
Podaci za 2012 godinu navode rodova virusa<ref>{{Cite web |title=Catalogue of Life: 2012 Annual Checklist |url=http://www.catalogueoflife.org/annual-checklist/browse/tree/id/2342419 |access-date=2015-04-20 |archive-date=2021-03-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210310200106/https://www.catalogueoflife.org/annual-checklist/browse/tree/id/2342419 |dead-url=yes }}</ref>
{|
|valign=top|
{{col-begin}}
{{col-5}}
* [[Alfamovirus]]
* [[Allexivirus]]
* [[Allolevivirus]]
* [[Alphabaculovirus]]
* [[Alphacryptovirus]]
* [[Alphaentomopoxvirus]]
* [[Alphalipothrixvirus]]
* [[Alphanodavirus]]
* [[Alphapapillomavirus]]
* [[Alpharetrovirus]]
* [[Alphavirus]]
* [[Amdovirus]]
* [[Ampelovirus]]
* [[Ampullavirus]]
* [[Anellovirus]]
* [[Anulavirus]]
* [[Aphthovirus]]
* [[Apscaviroid]]
* [[Aquabirnavirus]]
* [[Aquareovirus]]
* [[Arenavirus]]
* [[Arterivirus]]
* [[Ascovirus]]
* [[Asfivirus]]
* [[Atadenovirus]]
* [[Aureusvirus]]
* [[Avastrovirus]]
* [[Avenavirus]]
* [[Aviadenovirus]]
* [[Avibirnavirus]]
* [[Avihepadnavirus]]
* [[Avipoxvirus]]
* [[Avsunviroid]]
* [[Avulavirus]]
* [[Babuvirus]]
* [[Badnavirus]]
* [[Barnavirus]]
* [[Bdellomicrovirus]]
* [[Begomovirus]]
* [[Benyvirus]]
* [[Betabaculovirus]]
* [[Betacryptovirus]]
* [[Betaentomopoxvirus]]
* [[Betalipothrixvirus]]
* [[Betanodavirus]] 
* [[Betapapillomavirus]]
* [[Betaretrovirus]]
* [[Betatetravirus]]
* [[Blosnavirus]]
* [[Bocavirus]]
* [[Bornavirus]] 
* [[Bracovirus]]
* [[Brevidensovirus]]
* [[Bromovirus]]
* [[Bymovirus]]
* C2-slični virusi
* [[Capillovirus]]
* [[Capripoxvirus]]
* [[Cardiovirus]]
* [[Cardoreovirus]]
* [[Carlavirus]]
{{col-2}}
* [[Carmovirus]]
* [[Caulimovirus]]
* [[Cavemovirus]]
* [[Cervidpoxvirus]]
* [[Cheravirus]]
* [[Chlamydiamicrovirus]]
* [[Chloriridovirus]]
* [[Chlorovirus]]
* [[Chrysovirus]] 
* [[Circovirus]]
* [[Citrivirus]]
* [[Closterovirus]]
* [[Cocadviroid]]
* [[Coccolithovirus]]
* [[Coleviroid]]
* [[Coltivirus]]
* [[Comovirus]]
* [[Coronavirus]]
* [[Corticovirus]]
* [[Crinivirus]] 
* [[Cripavirus]] 
* [[Cucumovirus]]
* [[Curtovirus]]
* [[Cypovirus]]
* [[Cystovirus]] 
* [[Cytomegalovirus]]
* [[Cytorhabdovirus]]
* [[Deltabaculovirus]]
* [[Deltalipothrixvirus]]
* [[Deltapapillomavirus]]
* [[Deltaretrovirus]]
* [[Deltavirus]]
* [[Densovirus]]
* [[Dependovirus]]
* [[Dianthovirus]]
* [[Dinovernavirus]]
* [[Ebolavirus]]
* [[Elaviroid]]
* [[Enamovirus]]
* [[Endornavirus]] 
* [[Enterovirus]]
* [[Entomobirnavirus]] 
* [[Ephemerovirus]]
* [[Epsilonpapillomavirus]]
* [[Epsilonretrovirus]]
* [[Erbovirus]]
* [[Errantivirus]]
* [[Erythrovirus]]
* [[Etapapillomavirus]]
* [[Fabavirus]]
* [[Fijivirus]]
* [[Flavivirus]]
* [[Foveavirus]]
* [[Furovirus]]
* [[Fusellovirus]] 
* [[Gammabaculovirus]] 
* [[Gammaentomopoxvirus]]
* [[Gammalipothrixvirus]] 
* [[Gammapapillomavirus]]
* [[Gammaretrovirus]]
* [[Giardiavirus]]
{{col-3}}
* [[Globulovirus]]
* [[Guttavirus]]
* [[Gyrovirus]] 
* [[Hantavirus]]
* [[Hemivirus]]
* [[Henipavirus]]
* [[Hepacivirus]]
* [[Hepatovirus]]
* [[Hepevirus]]
* [[Hordeivirus]]
* [[Hostuviroid]]
* [[Hypovirus]]
* [[Ichnovirus]] 
* [[Ictalurivirus]]
* [[Idaeovirus]]
* [[Idnoreovirus]]
* [[Iflavirus]]
* [[Ilarvirus]]
* [[Iltovirus]]
* [[Influenzavirus a]]
* [[Influenzavirus b]]
* [[Influenzavirus c]]
* [[Inovirus]]
* [[Iotapapillomavirus]]
* [[Ipomovirus]]
* [[Iridovirus]]
* [[Isavirus]]
* [[Iteravirus]]
* [[Kappapapillomavirus]]
* [[Kobuvirus]]
* L5-slični virusi
* [[Lagovirus]]
* Lambda-slični virusi
* [[Lambdapapillomavirus]]
* [[Leishmaniavirus]]
* [[Lentivirus]]
* [[Leporipoxvirus]]
* [[Levivirus]] 
* [[Luteovirus]]
* [[Lymphocryptovirus]]
* [[Lymphocystivirus]]
* [[Lyssavirus]]
* [[Macavirus]]
* [[Machlomovirus]]
* [[Macluravirus]]
* [[Maculavirus]]
* [[Mamastrovirus]] 
* [[Mandarivirus]]
* [[Marafivirus]]
* [[Marburgvirus]] 
* [[Mardivirus]]
* [[Marnavirus]]
* [[Mastadenovirus]]
* [[Mastrevirus]]
* [[Megalocytivirus]]
* [[Metapneumovirus]]
* [[Metavirus]]
* [[Microvirus]]
* [[Mimivirus]]
* [[Mimoreovirus]]
* [[Mitovirus]]
{{col-4}}
* [[Molluscipoxvirus]]
* [[Morbillivirus]]
* Mu-slični virusi
* [[Mupapillomavirus]]
* [[Muromegalovirus]]
* [[Mycoreovirus]]
* N15-slični virusi
* N4-slični virusi
* [[Nairovirus]]
* [[Nanovirus]] 
* [[Narnavirus]] 
* [[Necrovirus]]
* [[Nepovirus]]
* [[Norovirus]]
* [[Novirhabdovirus]]
* [[Nucleorhabdovirus]]
* [[Nupapillomavirus]]
* [[Okavirus]]
* [[Oleavirus]] 
* [[Omegatetravirus]] 
* [[Omicronpapillomavirus]]
* [[Ophiovirus]]
* [[Orbivirus]]
* [[Orthobunyavirus]]
* [[Orthohepadnavirus]] 
* [[Orthopoxvirus]]
* [[Orthoreovirus]]
* [[Oryzavirus]]
* [[Ostreavirus]] 
* [[Ourmiavirus]]
* P1-slični virusi
* P22-slični virusi
* P2-slični virusi
* [[Panicovirus]]
* [[Parapoxvirus]]
* [[Parechovirus]]
* [[Partitivirus]] 
* [[Parvovirus]]
* [[Pecluvirus]]
* [[Pefudensovirus]] 
* [[Pelamoviroid]] 
* [[Percavirus]]
* [[Pestivirus]] 
* [[Petuvirus]]
* [[Phaeovirus]]
* Phi29-slični virusi
* Phic31-slični virusi
* Phih-slični virusi
* [[Phlebovirus]]
* [[Phytoreovirus]]
* [[Picobirnavirus]]
* [[Pipapillomavirus]]
* [[Plasmavirus]]
* [[Plectrovirus]] 
* [[Pneumovirus]]
* [[Polemovirus]]
* [[Polerovirus]] 
* [[Polyomavirus]]
* [[Pomovirus]]
* [[Pospiviroid]] 
* [[Potexvirus]]
* [[Potyvirus]]
{{col-5}}
* [[Prasinovirus]]
* [[Proboscivirus]]
* [[Prymnesiovirus]]
* [[Pseudovirus]]
* Psim1-slični virusi
* [[Ranavirus]] 
* [[Raphidovirus]] 
* [[Respirovirus]]
* [[Rhadinovirus]]
* [[Rhizidiovirus]]
* [[Roseolovirus]]
* [[Rotavirus]]
* [[Rubivirus]] 
* [[Rubulavirus]] 
* [[Rudivirus]]
* [[Rymovirus]]
* [[Sadwavirus]]
* [[Salterprovirus]]
* [[Sapovirus]]
* [[Seadornavirus]] 
* [[Semotivirus]] 
* [[Sequivirus]]
* [[Siadenovirus]] 
* [[Simplexvirus]]
* [[Sirevirus]] 
* [[Sobemovirus]]
* [[Soymovirus]]
* Sp01-slični virusi
* [[Spiromicrovirus]] 
* [[Spumavirus]] 
* [[Suipoxvirus]]
* T1-slični virusi
* T4-slični virusi 
* T5-slični virusi 
* T7-slični virusi 
* [[Tectivirus]] 
* [[Tenuivirus]]
* [[Teschovirus]] 
* [[Thetapapillomavirus]]
* [[Thogotovirus]] 
* [[Tobamovirus]]
* [[Tobravirus]]
* [[Tombusvirus]] 
* [[Topocuvirus]] 
* [[Torovirus]] 
* [[Tospovirus]] 
* [[Totivirus]] 
* [[Trichovirus]]
* [[Tritimovirus]] 
* [[Tungrovirus]] 
* [[Tymovirus]] 
* [[Umbravirus]]
* [[Varicellovirus]] 
* [[Varicosavirus]]
* [[Vesiculovirus]] 
* [[Vesivirus]] 
* [[Vitivirus]] 
* [[Waikavirus]] 
* [[Whispovirus]]
* [[Xipapillomavirus]]
* [[Yatapoxvirus]] 
* [[Zetapapillomavirus]]

{{col-end}}
|}

== HIV virus ==
[[HIV]] virus pripada RNK virusima, veličine oko 100&nbsp;nm, sa geometrijski pravilnom strukturom. Među [[RNK virusi]]ma on pripada tzv. [[retrovirus]]ima koji imaju jednolančanu RNK, obavijenu kapsidom i dodatnim omotačem. Smatra se da ovaj virus može provesti u latentnom (mirujućem) stanju u domaćinu duži niz godina, pre nego što izazove bolest.

== Povezano ==
* [[Virusna neuraminidaza]]

=== Reference ===
{{Reflist|2}}

== Literatura ==
{{Refbegin|2}}
* Diklić Vera: Prionska oboljenja CNS, Beograd
* Džouns S, van Lun B (2002): Genetika za početnike, Hinaki, Beograd
* Krstić, Lj. (2003): Čovek i mikrobi, Izdavačka kuća ''Draganić'', Beograd
* Pavlović D: Prionske bolesti, Beograd
* Šerban Nada (2001): Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd
* Radulović, Š. (1998):Mikrobiologija sa epidemiologijom, ZUNS, Beograd
* Ridli M (2001): Genom, Plato, Beograd
* Collier, Leslie; Balows, Albert; Sussman, Max (1998) ''Topley and Wilson's Microbiology and Microbial Infections'' ninth edition, Volume 1, ''Virology'', volume editors: Mahy, Brian and Collier, Leslie. Arnold. {{ISBN|0-340-66316-2}}.
* Dimmock, N.J; Easton, Andrew J; Leppard, Keith (2007) ''Introduction to Modern Virology'' sixth edition, Blackwell Publishing, {{ISBN|1-4051-3645-6}}.
* Knipe, David M; Howley, Peter M; Griffin, Diane E; Lamb, Robert A; Martin, Malcolm A; Roizman, Bernard; Straus Stephen E. (2007) ''Fields Virology'', Lippincott Williams & Wilkins. {{ISBN|0-7817-6060-7}}.
* Shors, Teri (2008). ''Understanding Viruses''. Jones and Bartlett Publishers. {{ISBN|0-7637-2932-9}}.
* Feodor Lynen: ''Das Virusproblem.'' In: ''Angewandte Chemie Band 51. Nr. 13, 1938, {{ISSN|0044-8249}}, S. 181–185.
* Hans W. Doerr, Wolfram H. Gerlich (Hrsg.): ''Medizinische Virologie – Grundlagen, Diagnostik und Therapie virologischer Krankheitsbilder.'' Thieme, Stuttgart / New York 2002, {{ISBN|3-13-113961-7}}.
* Walter Doerfler: ''Viren.'' Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt a. M. 2002, {{ISBN|3-596-15369-7}}.
* Guenther Witzany (Hrsg.): ''Viruses: Essential Agents of Life.'' Springer, Dordrecht 2012, {{ISBN|978-94-007-4898-9}}.
* Dietrich Falke, Jürgen Bohl u.&nbsp;a.: ''Virologie am Krankenbett: Klinik, Diagnostik, Therapie.'' Springer, Heidelberg u. a. 1998, {{ISBN|3-540-64261-7}}. (mit Literaturangaben)
* Dietrich Falke, Jürgen Podlech: ''Viren.'' In: Karsten Brand, Peter Reuter (Hrsg.): ''Springer Lexikon Medizin.'' Springer, Berlin / Heidelberg / New York 2004, {{ISBN|978-3-540-20412-1}}, S. 2273-2282.
* S. J. Flint, L. W. Enquist, V. R. Racaniello (Hrsg.): ''Principles of Virology.'' 2. Auflage, ASM Press, Washington DC 2003, {{ISBN|1-55581-259-7}}.
* Alfred Grafe: ''Viren – Parasiten unseres Lebensraumes.'' Springer, Berlin / Heidelberg / New York 1977, {{ISBN|3-540-08482-7}}.
* David M. Knipe, Peter M. Howley et&nbsp;al. (Hrsg.): ''Fields’ Virology.'' 2 Bände, 5. Auflage, Lippincott Williams & Wilkins, Philadelphia 2007, {{ISBN|978-0-7817-6060-7}} (Standardwerk der Virologie).
* Arnold J. Levine: ''Viren: Diebe, Mörder und Piraten.'' Spektrum Akademischer Verlag, Heidelberg 1992, {{ISBN|3-86025-073-6}}.
* Susanne Modrow, Dietrich Falke, Uwe Truyen: ''Molekulare Virologie. Eine Einführung für Biologen und Mediziner.'' (= ''Spektrum-Lehrbuch''). 2. Auflage, Spektrum Akademischer Verlag, Heidelberg 2002, {{ISBN|3-8274-1086-X}}.
* Stephen S. Morse: ''The Evolutionary Biology of Viruses.'' Raven Press, New York 1994, {{ISBN|0-7817-0119-8}}.
* Sven P. Thoms: ''Ursprung des Lebens: wie und wann entstand Leben auf der Erde? ...'' (= ''Fischer-Taschenbücher; Fischer kompakt.''). Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt a.M. 2005, {{ISBN|3-596-16128-2}}.
* Luis P. Villarreal: ''Viruses and the Evolution of Life.'' ASM Press, Washington 2005, {{ISBN|978-1-55581-309-3}}.
* Ernst-Ludwig Winnacker: ''Viren: Die heimlichen Herrscher. Wie Grippe, Aids und Hepatitis unsere Welt bedrohen.'' Eichborn, Frankfurt a.M. 1999, {{ISBN|3-8218-1598-1}}.
* Gottfried Schuster: ''Viren in der Umwelt.'' Teubner, Stuttgart 1998, {{ISBN|3-519-00209-4}}.
* Dorothy H. Crawford: ''The invisible enemy: a natural history of viruses.'' Oxford Univ. Press, Oxford 2002, {{ISBN|0-19-856481-3}}.
* Brian W. Mahy: ''The dictionary of virology.'' Elsevier, Amsterdam 2008, {{ISBN|0-12-373732-X}}.
* Susanne Modrow: ''Viren: Grundlagen, Krankheiten, Therapien.'' [Eine allgemeinverständliche Einführung für medizinische Laien]. C.H. Beck, München 2001. {{ISBN|3-406-44777-5}}
* Sunit K. Singh (Hrsg.): ''Viral Infections and Global Change.'' [Über den Einfluss der Globalisierung und des Klimawandels auf die Verbreitung und Übertragung von Viren, speziell tropischen Viren]. Wiley Blackwell, 2014. {{ISBN|978-1-118-29787-2}} (Print); {{ISBN|978-1-118-29809-1}} (eBook)

{{Refend}}

== Vanjske veze ==
{{Sisterlinks|wikt=Virus|b=Virus|q=Virus|s=Virus|commons=Virus|n=Virus|v=Virus}}
* [http://viralzone.expasy.org/ ViralZone] A Swiss Institute of Bioinformatics resource for all viral families, providing general molecular and epidemiological information
* [http://www.ibioseminars.org/lectures/global-health-a-energy/david-baltimore.html David Baltimore online Seminar: "Introduction to Viruses and HIV"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111013220414/http://www.ibioseminars.org/lectures/global-health-a-energy/david-baltimore.html |date=2011-10-13 }}
* [http://www.ibioseminars.org/lectures/bio-mechanisms/ari-helenius-part-1.html Ari Helenius online seminar: "Virus entry"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111014045104/http://www.ibioseminars.org/lectures/bio-mechanisms/ari-helenius-part-1.html |date=2011-10-14 }}
* [http://opinionator.blogs.nytimes.com/2009/12/15/a-gazillion-tiny-avatars/ "A Gazillion Tiny Avatars"], article on viruses by Olivia Judson, NY Times, 15 Dec 2009
* [http://www.khanacademy.org/video/viruses?playlist=Biology Khan Academy, video lecture]
* [http://www.mdpi.com/journal/viruses/ ''Viruses'']&nbsp;– an Open Access journal
* [http://www.pdbe.org/emsearch/comp_type:virus%20AND%20status:REL 3D virus structures in EM Data Bank (EMDB)]

[[Kategorija:Virusi| ]]
[[Kategorija:Granični život]]
Upotrebljeni šabloni (54):
Šablon:; (uredi)
Šablon:COLON (uredi)
Šablon:Catalog lookup link (uredi)
Šablon:Citation/core (uredi)
Šablon:Citation/make link (uredi)
Šablon:Cite web (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Col-2 (uredi)
Šablon:Col-3 (uredi)
Šablon:Col-4 (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Col-5 (uredi)
Šablon:Col-begin (uredi)
Šablon:Col-end (uredi)
Šablon:Colon (uredi)
Šablon:Dablink (uredi)
Šablon:Error-small (uredi)
Šablon:Glavni-drugo (uredi)
Šablon:Glavni/drugo (uredi)
Šablon:ISBN (uredi)
Šablon:ISSN (uredi)
Šablon:Jez-la (uredi)
Šablon:Jez-lat (uredi)
Šablon:Lang (uredi)
Šablon:Language with name (uredi)
Šablon:Main other (uredi)
Šablon:Naslovna napomena (uredi)
Šablon:PMID (uredi)
Šablon:Refbegin (uredi)
Šablon:Refbegin/styles.css (uredi)
Šablon:Refend (uredi)
Šablon:Reflist (uredi)
Šablon:Reflista (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Reflista/styles.css (uredi)
Šablon:Replace (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Sisterlinks (uredi)
Šablon:Slično (uredi)
Šablon:Str crop (uredi)
Šablon:Taksokvir (uredi)
Šablon:Trim (uredi)
Šablon:Vcite book (uredi)
Šablon:Vcite journal (uredi)
Šablon:Vcite web (uredi)
Šablon:Veze do srodnih projekata (uredi)
Šablon:Webarchive (uredi)
Šablon:Yesno (uredi)
Šablon:Yesno-no (uredi)
Šablon:Yesno-yes (uredi)
Modul:Arguments (uredi)
Modul:Check for unknown parameters (uredi)
Modul:Check isxn (uredi)
Modul:Hatnote (uredi)
Modul:Hatnote/styles.css (uredi)
Modul:InfoboxImage (uredi)
Modul:String (uredi)
Modul:Webarchive (uredi)
Vratite se na stranicu <strong>Virus (biologija)</strong>.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Virus_(biologija)