Izvorni kod stranice Satirska igra

Nemate dopuštenje da uređujete ovu stranicu iz sljedećeg razloga:

Your IP address is in a range that has been blocked on all Wikimedia Foundation wikis.

The block was made by ‪EPIC‬. The reason given is Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.

Start of block: 2. jula 2024. u 09:48
Expiry of block: 2. jula 2025. u 09:48

Your current IP address is 206.189.44.186. The blocked range is 206.189.32.0/20.

Uključite sve gornje pojedinosti u sve upite koje postavite. Ako smatrate da ste greškom blokirani, dodatne informacije i uputstva možete pronaći na stranici o globalnoj smjernici "Zabranjeni otvoreni proksiji".

U suprotnom, zahtjev za blokadu postavite na Meta-Wikiju. You could also send an email to the stewards VRT queue at stewards@wikimedia.org including all above details.

Možete vidjeti i kopirati izvorni kod ove stranice.

[[Datoteka:Papposilenus crotals Louvre CA942.jpg|thumb|right|200px|Stari Silen ''(Papposilenus)'' svira krotal (udarački instrument), statueta od beotske [[Terakota|terakote]], [[Louvre]]]]

'''Satirska igra''' ili '''satirska drama''' bila je vrsta [[Stara Grčka|starogrčke]] [[Tragikomedija|tragikomedije]], koja je u biti nalikovala grubljim komičkim oblicima kakve su [[lakrdija]], [[parodija]] i [[burleska]]. [[Hor (pozorište)|Hor]] su u satirskoj igri činili [[satiri]], čvrsto povezani s njihovim ocem [[Silen]]om. Radnja se zasnivala na nekoj epizodi iz [[Grčka mitologija|grčke mitologije]] i bila je ispunjena pijanstvom, seksualnim aluzijama i pokretima (uključujući rekvizite u obliku [[falus]]a), podvalama, gegovima i opštim veseljem.

Satirska igra bila je uz [[Grčka tragedija|tragediju]] i [[Antička komedija|komediju]], jedna od tri osnovne vrste [[Atika|atičke]] [[Drama|drame]]. Prema antičkoj tradiciji, prve satirske drame napisao je [[Pratina]] iz [[Flijunt]]a u [[Argolida|Argolidi]] oko [[500. pne.]]<ref>[http://www.stoa.org/sol-bin/search.pl?search_method=QUERY&login=guest&enlogin=guest&page_num=1&user_list=LIST&searchstr=Pratinas&field=hw_eng&num_per_page=25&db=REAL ''Suda'', s.v. Πρατίνας.]{{Dead link|date=June 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Preselivši se u [[Atina (polis)|Atinu]], on je možda izvršio adaptaciju [[ditiramb]]a i njegovog hora satira, čime je dopunio tragediju koja se nedugo pre toga bila razvila u Atini. Ta adaptacija naišla je na odobravanje, pa su je dalje razvili njegov sin [[Aristeja (dramatičar)|Aristeja]], [[Heril (dramatičar)|Heril]], tragičar [[Eshil]] i drugi.

Na atinskim [[Dionizijski festival|Dionisijama]] svaki dramatičar po običaju je ulazio u dramsko nadmetanje sa četiri svoja komada: s tri [[Tragedija|tragedije]] i s jednom satirskom igrom, koja se izvodila ili na kraju ili između druge i treće tragedije. Možda je previše simplističko mišljenje da je njena funkcija bila da osigura neku vrstu olakšanja i ublažavanja ozbiljnih tema koje je obrađivala ozbiljna, sumorna i fatalistička tragedija. Satirska igra bila je kratka i u stihovima je zauzimala otprilike polovinu jedne prosečne tragedije. Opšta tema sudbine i božanskog uticaja na ljudski život, koja je centralni motiv tragedije, ovde se razvijala u veselju satira i Silena, [[Dionis]]ovih pratilaca.

== Postanak ==

Poreklo i nastanak satirske igre možda se može potražiti u drevnim proslavama u čast boga [[Dionis]]a. [[Rush Rehm]] smatra da su na njima obeležavani "poljoprivredni ciklusi [[Setva|setve]] i [[Žetva|žetve]]" u bliskoj vezi s Dionisom, koji je bio utelovljenje "jednog temeljnog paradoksa inherentnog našem svetu, koji istovremeno rađa ali je i potencijalno destruktivan".<ref>Rehm (1992, 12–13)</ref> Na dramatskim svetkovinama na Velikim Dionisijama u [[Klasična Atina|klasičnoj Atini]], koje su naravno isto bile posvećene Dionisu, svaki je tragičar morao izvesti na pozornicu tri tragedije i jednu satirsku igru, koja se obično igrala poslednja.<ref>Rehm (1992, 39) i Lancelyn Green (1957, 11)</ref> Tačni postanak satirske igre i dalje je predmet rasprave. Brockets primećuje da [[Antika|antičke]] vesti uglavnom "pripusuju Pratini zaslugu da je izumeo ovaj [[Književni žanr|žanr]] negde pre [[501. pne.]]",<ref name="Brockett 1999, 17">Brockett (1999, 17)</ref> a to stanovište podržava i argument P. E. Easterlinga da se do [[5. vek pne.|5. veka pne.]] satirska igra već smatrala integralnim delom tragičkog performansa.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|p=40}} Brockett sugeriše i mogućnost da je satirska igra mogla biti i prvi dramski oblik, iz kojega su se zatim postepeno razvile i [[tragedija]] i [[komedija]].<ref name="Brockett 1999, 17"/>

A. E. Haigh, s druge strane, tvrdi da je satirska igra ostatak iz "primitivnog perioda bakhičkog kulta".<ref>Haigh (1907, 16)</ref> Haigh daje nekoliko primera zabeleženih na Velikim Dionisijama: tako je [[472. pne.]] Eshil osvojio prvu nagradu s tragedijama ''Finej'', ''[[Persijanci (Eshil)|Persijanci]]'' i ''Glauk'' te satirskom igrom ''Prometej''. Što se tiče [[Euripid]]a, Haigh podvlači satirske igre ''Žeteoci'' ([[431. pne.]]) i ''Sizif'' ([[415. pne.]]), kao i tragediju ''[[Alkestida (drama)|Alkestida]]'', koju je Euripid uz dozvolu prikazao kao četvrtu umesto tradicionalne satirske igre.<ref>Haigh (1907, 17)</ref>

[[Mitologija|Mitološko]] poreklo satira usko je povezano s uključivanjem Dionisa u grčku kulturu. Satiri i njihovi ženski parnjaci , [[meneade]], bili su pratioci Dionisa, "koji je kasno uključen u [[Olimp]] i verovatno je bio [[Azija|azijskog]] porekla".<ref>Lancelyn Green (1957, 9)</ref> Prema Rogeru Lancelynu Greenu, satiri su verovatno prvobitno bili manja božanstva prirode, dok je njihov vođa Silen nastao kao vodeno božanstvo, tvorac izvora i proplanaka.<ref name="Lancelyn Green 1957, 10">Lancelyn Green (1957, 10)</ref> Silen je već bio Dionisov pratilac kad su mu priključeni satiri, te je tada proglašen njihovim ocem.<ref>Lancelyn Green. (1957, 10)</ref> Satiri su se odlikovali amoralnošću, pijančenjem i opštim nepoštovanjem tradicionalnih vrednosti i granica.<ref name="Lancelyn Green 1957, 10"/> Eric Csapo i Margaret C. Miller smatraju i da su satiri snažno povezani s [[Muzika|muzikom]] i [[ples]]om i smatraju ih "arhetipskim muzičarima i plesačima",<ref>Csapo and Miller (2007, 21)</ref> čime ih povezuju s dionisijskim procesijama i s poreklom [[Scenska umjetnost|scenske umetnosti]].<ref>Csapo and Miller (2007, 22)</ref>

== Struktura i sadržina ==
{{Quote box|width=40%|align=right|citat=U fragmentu satirske drame ''[[Enej]]'', koju je možda napisao [[Sofokle]], satiri se pojavljuju na jednom atletskom takmičenju (na kome je nagrada kraljeva kći) i ovako opisuju sami sebe:<br />"Mi smo deca nimfi, sledbenici [[Dionis|Bakhovi]], uz bogove živimo. Svakom smo umeću vični: borimo se kopljima, rvemo se, jašemo konje, boksujemo, grizemo, za prepone hvatamo; mi pevamo sa sluhom, proričemo tačno i bez laži, u tančine znamo [[Medicina|medicinu]], premeravamo [[Astrologija|nebesa]], plešemo, poznajemo i [[Had (podzemni svijet)|podzemni svet]]. Zar je toliko znanje beskorisno? Sve to može biti tvoje ‒ samo nam svoju ćerku daj!"|izvor=fragment iz satirske drame ''Enej''{{sfn|Easterling|Kenney|2002|p=347}}}}
Građa za satirsku dramu uzimana je, kao i za tragediju, iz [[Epika|epike]] ili mitologije, a njena radnja, koja se odvijala pod otvorenim nebom, u nekoj osamljenoj šumi, utočištu satira, uglavnom je imala neki element tragedije. No uzvišenost i veličanstvenost karakteristične za tragediju bile su donekle umanjene, iako sjaj tragičkog kostima i dostojanstvo herojskih likova ni na koji način nisu bili okrnjeni. Zabavni efekt satirske igre nije zavisio toliko od samog zapleta, kao u [[Komedija-drama|komediji]], koliko od odnosa [[Hor (pozorište)|hora]] prema tom zapletu. A taj odnos bio je u skladu s razuzadnošću, opscenošću i drskošću, a istovremeno i kukavičlukom satira. Broj članova hora (tj. satira) nije danas poznat, no verovatno ih je bilo dvanaestorica ili petanestorica, kao u tragediji. U skladu s opštom predstavom o satirima, njihov se kostim sastojao od jarčeve, koju bi prebacili na svoje nago telo, a osim toga nosili su i skarednu [[Teatarske maske|masku]] i nakostrešenu periku. Ples hora satirskoj drami zvao se [[sikinis]] i sastojao se od neobuzdanog skakanja i preskakanja.

Jedina satirska igra koja se u celini sačuvala jeste [[Euripid]]ov ''[[Kiklop (Euripid)|Kiklop]]'', čija se radnja zasniva na [[Odisej]]evom susretu s [[Kiklopi|kiklopom]] [[Polifem]]om u IX knjizi ''[[Odiseja|Odiseje]]''. [[Eshil]] je naročito bio poznat po svojim satirskim igrama: "Aristija i njegov otac Pratina", kaže [[Pausanija (pisac)|Pausanija]], "pisali su najpopularnije satirske igre izuzimajući one Eshilove".<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0525.tlg001.perseus-grc1:2.13.6 Pausanija, ''Opis Helade'', II, 13, 6.]</ref> Najveći sačuvani fragment iz Eshilovih satirskih igara pripadao je njegovim ''[[Pecaroši s ribarskom mrežom|Pecarošima s ribarskom mrežom]]'' (Δικτυουλκοί), u kojima [[Danaja|Danaju]] i njenog malenog sina [[Persej (mitologija)|Perseja]] more izbaci na obalu, gde ih pronađu Silen i satiri. Sačuvani su i duži fragmenti [[Sofoklo]]ve satirske igre ''[[Tragači (Sofokle)|Tragači]]'' (Ιχνευταί), u kojoj [[Apolon]] angažuje satire da mu pronađu ukradenu stoku, a ovi otkriju malenog [[Hermes]]a kao počinioca. Postoje i kraći fragmenti drugih satirskih igara. Budući da njena draž nije bila tako univerzalna, satirska se igra do polovine [[4. vek pne.|4. veka pne.]] odvojila od tragičkog nadmetanja.<ref>''[[The Oxford Classical Dictionary]]'' (3rd ed.), 2003, s.v. satyric drama.</ref> No izgleda da su se satirske drame i dalje pisale i izvodile sve do [[2. vek|2. veka nove ere]], premda je većina njih izgubljena bez traga.<ref>West (1992, 281)</ref> S druge strane, sačuvan je jedan fragment muzičkog zapisa iz neke satirske drame.<ref>''[[Oxyrhynchus papyrus]]'' 2436; v. Fragment 29 u: West (1992).</ref> Nije poznato da li se satirska igra izvodila u [[Rimski teatar|rimskom pozorištu]], premda ima indicija koji na to ukazuju,<ref>''The Oxford Classical Dictionary'' (3rd ed.), 2003, s.v. satyric drama.</ref> a [[Horacije]] u svom ''[[Pesničko umeće|Pesničkom umeću]]'' daje i pravila ovog žanra.
<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:latinLit:phi0893.phi006.perseus-lat1:220 Horacije, ''Pisma'', II, 220 itd.]</ref> U svakom slučaju, zna se da se kod [[Stari Rim|Rimljana]] nakon tragičkih predstava izvodila [[atelanska igra]], koja je mogla imati istu ili sličnu funkciju kao satirska drama kod Grka.
[[Datoteka:Actor as Papposilen Antikensammlung Berlin.jpg|thumb|right|''Glumac kao Paposilen'', oko [[100|100. g.]] prema originalu iz 4. veka pne.]]
Kao glavne odlike satirske drame mogu se izdvojiti stalna upotreba hora sastavljenog od satira, uzimanje građe iz [[Epika|epa]] ili [[mit]]a s [[Travestija|travestijom]] kao osnovnim izvorom [[humor]]a, te odsustvo posredne ili neposredne poruge na račun savremenih ljudi i događaja. Satirsku dramu karakteriše i upotreba istog jezika, [[Metrika|metrike]] i dramaturgije kao i u tragediji, ali su svi ovi elementi promenjeni povremenim uvođenjem kolokvijalnog i opscenog jezika, razuzdanog plesa i sl.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|p=346}} U Euripidovom ''Kiklopu'' Odisejev način govora skoro se ne razlikuje od onoga u tragedijama, a i jezik Silena i satira bliži je tragediji nego komediji. No činjenica da je taj uzvišeni stil smešten u okvir neke trivijalne radnje upravo pojačava komički efekt. Tako u ''Kiklopu'' Odisej moli Polifema za milost u jednom kratkom svečanom govoru, ali čim on završi, Silen izgovara jednu od svojih idiotskih upadica i tako uništava tragičko raspoloženje.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|p=347}}

== Kostimi ==

A.E. Haigh opširno piše o [[Kostimografija|kostimima]] koji su se koristili u satirskoj drami. Svi članovi hora nosili su [[Teatarske maske|maske]], u skladu s bakhičkom tradicijom.<ref>Haigh (1907, 290)</ref> Najstarije pouzdano svedočanstvo jeste "Pandora [[Grčka keramika|vaza]]" iz 5. veka pne., na kojoj su satiri naslikani kao pola ljudi i pola jarci, s jarčevim rogovima na glavi, pa stoga stoje u vezi s [[Dorani|dorskim]] božanstvima u obliku jarca.<ref>Haigh (1907, 293–294)</ref>

Iz kasnijeg je perioda predstava na "Pronomos vazi", nađenoj u Napulju. Tu nema elementa jarca i satiri više nalikuju starim [[Jonjani|jonskim]] Silenima, koji su bili božanstva u obliku konja. Izvođači nose [[konj]]ske repove i kratke pantalone s pričvršćenim falusom, jednim od simbola dionisijevskog kulta.<ref name="Haigh 1907, 294">Haigh (1907, 294)</ref> Haigh tvrdi da su dorski satiri bili prvobitni izvođači u atičkoj tragediji i satirskoj drami, a da je jonski element uveden u kasnijoj fazi razvoja.<ref name="Haigh 1907, 294"/>

== Reference ==
{{reflist|colwidth=50em}}

== Izvori ==
* Brockett, Oscar (1999) ''The History of Theatre'' Texas: University of Texas at Austin Press.
* Csapo, Eric and Miller, Margaret C. [eds.] ''The Origins of Theatre in Ancient Greece and Beyond. From Ritual to Drama'' Cambridge: Cambridge University Press.
* {{cite book|last1=Easterling |first1=P.E.|last2=Kenney |first2=E.J. |year=2003 |title= The Cambridge History of Classical Literature. Vol. I: Greek Literature|location= Cambridge |ref = harv}}
* Flickinger, Roy Caston, ''The Greek theater and its drama'', Chicago, University of Chicago Press, 1918.
* Haigh, A.E. (1907) ''The Attic Theatre'' Oxford: Oxford University Press.
* Hedreen, Guy (2007) ‘Myths and Rituals in Athenian Vase Paintings of Silens’ in Csapo, Eric and Miller, Margaret C. [eds.] ''The Origins of Theatre in Ancient Greece and Beyond. From Ritual to Drama'' Cambridge: Cambridge University Press. pp.&nbsp;150–195.
* Lancelyn Green, Roger (1957) ''Two Satyr Plays. Euripides, Cyclops, Sophocles, Ichneutai'' Middlesex: Penguin Books Ltd.
* Murray, Gilbert (1946) ''Euripides and his Age'' Oxford: Oxford University Press.
* Padilla, Mark W. (1998). "Herakles and Animals in the Origins of Comedy and Satyr Drama". In ''Le Bestiaire d'Héraclès: IIIe Rencontre héracléenne'', edited by Corinne Bonnet, Colette Jourdain-Annequin, and Vinciane Pirenne-Delforge, 217-30. Kernos Suppl. 7. Liège: Centre International d'Etude de la Religion Grecque Antique.
* [[Rush Rehm|Rehm, Rush]]. 1992. ''Greek Tragic Theatre.'' Theatre Production Studies ser. London and New York: Routledge. {{ISBN|0-415-11894-8}}.
* West, M. L. (1992) ''Ancient Greek Music'' Oxford: Oxford University Press, 1992.

[[Kategorija:Grčka književnost]]
[[Kategorija:Starogrčki teatar]]
[[Kategorija:Satirska igra| ]]

Upotrebljeni šabloni (33):

Šablon:Category handler (uredi)
Šablon:Citation/core (uredi)
Šablon:Citation/make link (uredi)
Šablon:Cite book (uredi)
Šablon:Dead link (uredi)
Šablon:Fix (uredi)
Šablon:Fix/category (uredi)
Šablon:Glavni-drugo (uredi)
Šablon:Glavni/drugo (uredi)
Šablon:ISBN (uredi)
Šablon:Main other (uredi)
Šablon:Mrtav link (uredi)
Šablon:Quote box (uredi)
Šablon:Quote box/styles.css (uredi)
Šablon:Reflist (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Reflista (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Reflista/stilovi.css (uredi)
Šablon:Sfn (uredi)
Modul:Arguments (uredi)
Modul:Category handler (uredi)
Modul:Category handler/blacklist (uredi)
Modul:Category handler/config (uredi)
Modul:Category handler/data (uredi)
Modul:Category handler/shared (uredi)
Modul:Check for unknown parameters (uredi)
Modul:Check isxn (uredi)
Modul:Footnotes (uredi)
Modul:Footnotes/anchor id list (uredi)
Modul:Footnotes/anchor id list/data (uredi)
Modul:Footnotes/whitelist (uredi)
Modul:Namespace detect/config (uredi)
Modul:Namespace detect/data (uredi)
Modul:Yesno (uredi)

Vratite se na stranicu „Satirska igra”.

Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Satirska_igra