Izvorni kod stranice Rodoverje

Nemate dopuštenje da uređujete ovu stranicu iz sljedećeg razloga:

Your IP address is in a range that has been blocked on all Wikimedia Foundation wikis.

The block was made by ‪EPIC‬. The reason given is Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.

Start of block: 2. jula 2024. u 09:48
Expiry of block: 2. jula 2025. u 09:48

Your current IP address is 206.189.44.186. The blocked range is 206.189.32.0/20.

Uključite sve gornje pojedinosti u sve upite koje postavite. Ako smatrate da ste greškom blokirani, dodatne informacije i uputstva možete pronaći na stranici o globalnoj smjernici "Zabranjeni otvoreni proksiji".

U suprotnom, zahtjev za blokadu postavite na Meta-Wikiju.

Možete vidjeti i kopirati izvorni kod ove stranice.

[[Datoteka:Kolovrat.svg|200p|desno|mini|Kolovrat, jedan od simbola rodnoverja]]

Slovensko '''rodnoverje''' ili '''rodna vera''' je jedan od modernih{{efn|Naziv ''rodna vera'' se može naći početkom [[XX vek]]a, npr. u nazivu ukrajinske rodnoverne organizacije „Rodna vera“ ({{Jez-ukr|Rіdna vіra)}} osnovane [[1934]]. godine, dok naziv ''rodnoverje'' nastaje krajem [[1980e|osamdesetih]] godina XX veka.}} naziva za obnovljenu, [[Stara slovenska vera|mnogobožačku, etničku religiju Slovena]]<ref>[http://rodzimowierca.3rider.eu/rodzimowierca/index.php?option=com_content&task=view&id=15&Itemid=9 ''„Neopogaństwo, Rodzimowierstwo i Pseudorodzimowierstwo“''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120413111444/http://rodzimowierca.3rider.eu/rodzimowierca/index.php?option=com_content&task=view&id=15&Itemid=9 |date=2012-04-13 }}, Ratomir Wilkowski {{pl}}</ref><ref name="Битцевское Обращение">[http://www.arya.ru/kap/inf/bo.htm#_ftnref6 ''„Битцевское Обращение“''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081223153913/http://www.arya.ru/kap/inf/bo.htm#_ftnref6 |date=2008-12-23 }}, Круг языческой традиции, Москва, 17.03.2002. {{ru}}</ref>{{efn|Rodnoverje je zapravo naziv za ''etničku religiju'' u opštem slučaju. U grčkom jeziku pojmu rodnoverje odgovara izraz ''etnikos'' ({{Jez-gr| ἐθνικός}}), a u ruskom jeziku se koristi i pojam {{Jez-rus|язычество}}, koji potiče od [[Crkvenoslovenski jezik|crkvenoslovenskog]] ''ıảzы́kъ'' (narod, pleme, rod) i u delima hrišćanskih autora označava veru mnogobožačkih religija. U engleskom jeziku pojmu rodnoverje odgovaraju izrazi {{Jez-eng|ethnic religion}} i {{Jez-eng|native faith}} što je i bukvalni prevod pojma rodnoverje. Pun naziv koji se koristi u dokumentima rodnovernih grupa i organizacija i u radovima posvećenim slovenskoj religiji glasi '''slovensko rodnoverje''', npr. {{Jez-polj|Rodzimowierstwo słowiańskie}}. Slično tome postoji germansko rodnoverje, što označava etničku religiju germanskih naroda, npr. [[Asatru]], grčko rodnoverje, tj. [http://www.hellenicgods.org/hellenismos Helenizmos] ({{Jez-grč|Έλληισμὀς}}, {{Jez-eng|Hellenismos}}), prusko rodnoverje(-{''Prūsiskas Drūwis''}-) ili letonsko rodnoverje {{Jez-let|Dievturība}}. Organizacije etničkih religija iz više evropskih zemalja su [[1998]]. godine formirale međunarodno telo - Evropski kongres etničkih religija ({{Jez-eng|European Congress of Ethnic Religions}}).<ref>[http://ecer-org.eu/declaration/ ''Declaration of European Congress of Ethnic Religions''], Vilnius, Lithuania, 23rd June [[1998]].</ref>}} i njeno ponovno praktikovanje među [[Sloveni|slovenskim narodima]].<ref name="„Russian Rodnoverie - Negotiating Individual Traditionalism“">Aitamurto, K., ''„Russian Rodnoverie - Negotiating Individual Traditionalism“'', Aleksanteri Institute, University of Helsinki, The 2007 International Conference, Bordeaux, France {{en}}</ref><ref>[http://www.ajdi.org/staroverstvo.html#3 ''„Staroverstvo danes“''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111206133341/http://www.ajdi.org/staroverstvo.html#3 |date=2011-12-06 }} {{sl}}</ref><ref>[http://www.rodzimawiara.org.pl/rodzima-wiara/poszerzone-wyznanie-wiary.html?showall=1 ''„Rodzima Wiara (poszerzone wyznanie wiary)“''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140202223706/http://www.rodzimawiara.org.pl/rodzima-wiara/poszerzone-wyznanie-wiary.html?showall=1 |date=2014-02-02 }}, Rodzima Wiara {{pl}}</ref> Njeni sledbenici poštuju božanstva starih [[Sloveni|Slovena]] i kultove predaka, vegetacije, vatre, vode i svetih životinja.

Sloveni nisu imali posebno ime za svoju etničku religiju, jer se podrazumevalo da svaki Sloven bude istovremeno i rodnoveran,<ref>[http://www.rodnovery.com/index.php?name=content&op=view&id=89 ''„Русская Народная Вера“''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120407010542/http://www.rodnovery.com/index.php?name=content&op=view&id=89 |date=2012-04-07 }}, Всероссийский религиозный союз Русская народная вера {{ru}}</ref> pa je poseban naziv za slovensku religiju skovan tek [[1980e|osamdesetih]] godina [[XX vek]]a, odnosno tek kada se u slovenskim zemljama dostigla „kritična masa“ kako ljudi zainteresovanih za istoriju, veru, tradiciju i kulturu Slovena pre prihvatanja hrišćanstva, tako i onih koji su svoju duhovnu stazu pronašli u slovenskoj religiji.<ref>Michael Strmiska. ''„Modern Paganism in World Cultures“''. Chapter Six: ''The Revival of Ukrainian Native Faith'' by Adrian Ivakhiv. pp. 209-239.</ref> Termin slovensko '''rodnoverje''' se koristi u većini slovenskih zemalja, sa varijacijama koje su u skladu sa osobenostima [[Slovenski jezici|slovenskih jezika]] ({{Jez-rus|rodnovérie}}, ''rodnaя vera''; {{Jez-polj|rodzimowierstwo}}, ''rodzima wiara''; {{Jez-ukr|rіdnovіr'я}}, ''ridna vira''; {{Jez-češ|rodnověří}}, ''rodná víra''; {{Jez-slo|rodnoverie}}; {{Jez-bug|rodnoverie}}; {{Jez-hrv|rodnoverje}}; {{Jez-srp|rodnoverje}}, ''rodna vera'', ''rodna vera''). Naziv je nastao kao kovanica reči ''rod'' i ''vera''.<ref>Кавыкин О. И., ''Родноверы. (Самоидентификация неоязычников в современной России).'', Институт Африки РАН, [[Москва]], [[2007]]., {{ISBN|978-5-91298-017-6}}</ref> Izraz koji je u upotrebi u engleskom jeziku je ''Rodnovery''.{{efn|Verzija na engleskom jeziku koju koriste mnogi slovenski [[Paganizam|paganski]] sajtovi i koja je naziv domena jedne od najvećih organizacija slovenskih rodnovernih u [[Rusija|Ruskoj Federaciji]]: ''http://rnv.rodnovery.com/''.}} Alternativni nazivi su slovenska vera,{{efn|U nazivu poljskog rodnovernog udruženja ''zapadno-slovensko versko udruženje „Slovenska Vera“'' ({{Jez-polj|Zachodniosłowiański Związek Wyznaniowy „Słowiańska Wiara“}}).}} narodna vera,{{efn|Na primer, u nazivu organizacije Ruska narodna vera ({{Jez-rus|Русская Народная Вера}}).}} stara vera, staroverstvo,{{efn|Na primer, u Sloveniji se slovensko rodnoverje naziva i staroversto, a deluje slovensko rodnoverno udruženje „Staroverci“.}} staroverje.

=== Izvori za slovensko rodnoverje ===
Neposredni izvori za slovensko rodnoverje{{efn|Radi preglednosti u odeljku je naveden samo manji deo izvora, a ne svi izvori.}} su narodno predanje,<ref>Раде С. Н. Рајић, [http://www.svevlad.org.rs/vojevanje_files/rajic_zavetno.html ''„Митско, етичко и заветно у епским песмама“''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131203011755/http://www.svevlad.org.rs/vojevanje_files/rajic_zavetno.html |date=2013-12-03 }}</ref><ref name="Rostlinstvo">Primus Sobotka, ''„Rostlinstvo a jeho význam v národních písních, pověstech, bájích obřadech a pověrách slovanských“'', Nákladem Matice c̆eské, Praha, [[1879]].</ref> običaji i obredi;<ref name="„Живот и обичаји народа српскога“">Караџић, Вук Стефановић, ''„Живот и обичаји народа српскога“'', у наклади Ане удове В. С. Караџића, [[Беч]], [[1867]].</ref><ref>Вукановић, Татомир, ''„Енциклопедија народног живота, обичаја и веровања у Срба на Косову и Метохији. [[VI век]] - почетак [[XX век]]а“'', Војноиздавачки завод, [[Београд]], [[2001]]., {{ISBN|86-335-0107-4}}, {{ISBN|86-7388-124-2}}</ref><ref name="„Pretkršćanski prežici u hrvatskim narodnim tradicijama“">Vukelić, Deniver, [http://www.matica.hr/hrrevija/revija2010_4.nsf/AllWebDocs/PRETKRSCANSKI_PREZICI_U_HRVATSKIM_NARODNIM_TRADICIJAMA__ ''„Pretkršćanski prežici u hrvatskim narodnim tradicijama“'']{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Hrvatska revija, Broj 4-2010, 30. listopada [[2010]]., Matica Hrvatska, Zagreb, ISSN 1330-2493</ref> pisani romejski,<ref>''„Византијски извори за историју народа Југославије“'', I-III, САН, ''Научно дело'', Београд, [[1955]].-[[1966]].</ref> slovenski,<ref>''„[[Povest minulih leta]]“''; Aleksandr Koptev, ''„Pagan Rites in the Story of the Princess’ Revenge (the Russian Primary Chronicle, under 945–946)“'', Mirator, volume 11.1, Helsinki, [[2010]].</ref><ref>''„Dalimilova hronika“''</ref><ref>''„Kozmina hronika“''</ref><ref>''„Statuta provincialia breviter“'', cca [[1420]].</ref><ref>''„Dlugoševa hronika“''</ref><ref>''„[[Letopis popa Dukljanina]]“''</ref><ref>''„[[Slovo o Igorovom pohodu]]“''</ref> germanski,<ref>Adamus Bremensis, [http://hbar.phys.msu.ru/gorm/chrons/bremen.htm ''„Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum“''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071223000039/http://hbar.phys.msu.ru/gorm/chrons/bremen.htm |date=2007-12-23 }}, Liber II, Liber III {{lat}}</ref><ref>Helmold von Bosau, ''„Chronica Slavorum“'', 1.I, 1.VI, 1.XVI, 1.XXI, 1.LII, 1.LXIV, 1.XXCIV, 2.XII</ref><ref>Saxo Grammaticus, ''„Gesta Danorum“'', Liber XIV</ref><ref>Thietmar von Merseburg, [http://www.archive.org/details/thietmarimersebu00thieuoft ''„Thietmari Merseburgensis episcopi Chronicon“''] {{lat}}</ref><ref>William of Malmesbury, ''„Gesta Regum Anglorum“''; Leszek Paweł Słupecki, Roman Zaroff, [http://sms.zrc-sazu.si/Si/SMS2/Zaroff2.html ''„William of Malmesbury on Pagan Slavic Oracles: New Sources for Slavic Paganism and its two Interpretations“''], Studia Mythologica Slavica II, Znanstvenoraziskovalni center SAZU, Ljubljana, [[1999]]. {{sl}}</ref><ref>Konrad Botho, ''„Cronecken der Sassen“'', [[1492]].</ref><ref>Masch, Andreas Gottlieb, ''„Die gottesdienstlichen Alterthümer der Obotriten, aus dem Tempel zu Rhetra“'', Gedruckt bey Carl Friedrich Rellstab, Berlin, [[1771]]., репринт: Андреас Готлиб Маш, ''„Ретра - последње словенско светилиште“'', Пешић и синови, Београд, [[2008]]., {{ISBN|978-86-7540-102-5}}</ref><ref>Русанова И. П., Тимощук Б. A., ''„Языческие святилища древних славян“'' , Ладога-100, [[Москва]], [[2007]]., {{ISBN|5-94494-051-3}}</ref> i arapski izvori;<ref>[http://www.hist.msu.ru/ER/Etext/fadlan.htm -{Ибн-Фадлан, ''„Записка о путешествии на Волгу“''}-] {{ru}}</ref><ref>[http://www.uib.no/jais/v003ht/03-001-025Montgom1.htm ''„Ibn Fadlan and the Rusiyyah“''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131001082748/http://www.uib.no/jais/v003ht/03-001-025Montgom1.htm |date=2013-10-01 }}, James E. Montgomery, Cambridge, Journal of Arabic and Islamic Studies, Volume III, [[2000]]. pp. 1-25. {{en}}</ref><ref>Al Masudi, ''„Zlatna polja i rudnici dragog kamenja“''</ref> arheološki<ref name="Календарь IV в. из земли полян.">Б. А. Рыбаков, ''Календарь IV в. из земли полян.'', „Советская археология“, [[1962]]., № 4.</ref><ref>В. А. Городцов, ''„Заметка о глиняном сосуде с загадочными знаками“'', „Археологические известия и заметки“, том V, [[Москва]], [[1897]]., № 12</ref><ref>Сборник „Культура древней Руси“, том I—II, [[Москва]], [[1950]]—[[1951]].</ref><ref>Е. М. Эпштейн. ''„К вопросу о времени происхождения русской письменности“'', „Ученые записки Ленинградского университета по историческим наукам“, выпуск 15, [[1947]].</ref><ref>Јанковић, проф. др Ђорђе, ''„Српске громиле“'', Свесловенски савез, Књижевна реч, [[Београд]], [[1998]]., {{ISBN|978-86-83173-01-3}}</ref><ref>''„Завада око српских громила“'', [[НИН]] – [[4. децембар]] [[2008]]., стр. 42. и 43.</ref><ref>Јанковић, проф. др Ђорђе, [http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-naselja_c.html ''„Словенске особине насеља позноримског доба на југоистоку Паноније“''], Пројекат Растко</ref><ref name="„Mythologie und Götterwelt der slawischen Völker.“">''„Mythologie und Götterwelt der slawischen Völker. Die geistigen Impulse Ost-Europas.“'', Zdenek Váňa, Uravhhaus, Stuttgart, [[1992]]. стр. 35</ref><ref>Паул Гриндер Хансен, ''„Историја, археологија и Венди“'' у „Пад Арконе или сумрак словенског паганизма“, Растко Костић, Атос, [[Београд]], [[2009]]., стр. 179-203, {{ISBN|978-86-904569-3-2}}</ref> i drugi nalazi.<ref>Дубов, И.В., ''„Новые источники по истории Древней Руси.“'', Издательство Ленинградского университета, Ленинград, [[1990]]., {{ISBN|5-288-00441-2}}</ref>

Posredni izvori su manje ili više uspešne sinteze narodnog predanja, analize predanja slovenskih naroda<ref name="„Српско календарско знање у епској народној поезији“">Драган Јацановић, ''„Српско календарско знање у епској народној поезији“'', Центар за митолошке студије Србије, Рача, [[2000]].</ref><ref>Драган Јацановић, [http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0352-56789814299J ''„Српска народна епика као извор археолошке информације“'']{{Dead link|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Гласник Српског археолошког друштва, [[1998]]., бр. 14, стр. 299-313</ref> i njihovih obreda i običaja, pokušaji rekonstrukcije bazirani uglavnom na etnološkim nalazima, komparativnoj religiji i arheološkim nalazima.<ref>Louis Leger, ''„La Mythologie Slave“'', [[1901]].</ref><ref>''„Slavic religion“'', [[Marija Gimbutas|Gimbutas, M.]], The Encyclopedia of Religion, volume 13, ed. Mircea Eliade, Macmillan, New York, [[1987]]., pp. 353-361, {{ISBN|978-0-02-897138-4}}</ref><ref name = "„Язычество древних славян“">Рыбаков Б.А., ''„Язычество древних славян“'', Издательство 'Наука', Москва, [[1981]]., {{ISBN|5-344-00091-X}}</ref><ref>Zaroff, Roman, [http://sms.zrc-sazu.si/En/SMS2/Zaroff2b.html ''„Organized Pagan Cult in Kievan Rus’. The Invention of Foreign Elite or Evolution of Local Tradition?“''], [http://sms.zrc-sazu.si/ Studia Mythologica Slavica] II, [[1999]]., pp. 47-76, {{en}}</ref><ref>Александра Бајић, ''„Богови старих Словена“'', Пешић и синови, [[Београд]], [[2008]]., {{ISBN|978-86-7540-096-7}}</ref><ref>Александра Бајић, ''„Велика богиња Словена“'', Пешић и синови, Београд, [[2007]]., {{ISBN|978-86-7540-079-0}}</ref><ref>Сретен Петровић, ''„Систем српске митологије“'', Ниш, 2000. {{ISBN|86-7455-415-6}}</ref><ref name="„Hod kroz godinu“">Vitomir Belaj, ''„Hod kroz godinu“'', drugo izdanje, Golden marketing, Tehnička knjiga, [[Zagreb]], [[2007]]., {{ISBN|978-953-212-334-0}}</ref><ref>Jerzy Strzelczyk, ''„Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian“'', Rebis, Poznań, [[2007]]., {{ISBN|978-83-7301-973-7}}</ref>

Deo slovenskih rodnovernih verskih zajednica koristi i kontroverznu [[Velesova knjiga|„Velesovu knjigu“]] kao izvor.

Pojedine slovenske rodnoverne verske zajednice se koriste i falsifikovanim narodnim predanjem i materijalnim nalazima, verskim sadržajima drugih veroispovesti i autorskim tekstovima religijskog sadržaja.

== Povezano ==
* [[Stara slovenska vera]]

== Napomene ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
* [http://www.svevlad.org.rs/ Свевлад] (Srbija)
* [http://www.glaspredaka.info/ Глас предака] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120224005835/http://www.glaspredaka.info/ |date=2012-02-24 }} (Srbija)
* [http://www.starisloveni.com/ Стари Словени] (Srbija)
* [http://www.staroverci.si/ Staroverci] {{sl}} (Slovenija)
* [http://www.rodnovery.ru/ Союз славянских общин славянской родной веры] {{ru}} (Rusija)
* [http://www.velesovkrug.ru/ Велесов круг] {{ru}} (Rusija)
* [http://oru.org.ua/ Об’єднання рідновірів України] {{uk}} (Ukrajina)
* [http://alatyr.org.ua/ Родове Вогнище Рідної Православної Віри] {{uk}} (Ukrajina)
* [http://www.rodzimawiara.pl/ Słowiańska Wiara] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120311194508/http://www.rodzimawiara.pl/ |date=2012-03-11 }} {{pl}} (Poljska)
* [http://www.rodzimawiara.org.pl/ Rodzima Wiara] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120325002952/http://rodzimawiara.org.pl/ |date=2012-03-25 }} {{pl}} (Poljska)
* [http://www.svatohaj.sk/ Svätoháj Rodnej Viery] {{sk}} (Slovačka)
* [http://www.krugperuna.org/ Perunov Kruh] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111213074419/http://www.krugperuna.org/ |date=2011-12-13 }} {{sk}} (Slovačka)
* [http://www.dazbogovivnuci.estranky.sk/ Dažbogovi vnuci] {{sk}} (Slovačka)
* [http://rodnavira.cz Společenství Rodná víra] {{cz}} (Češka)
* [http://rodna-vjara.narod.ru/ Родна вяра] {{bg}} (Bugarska)

{{commonscat|Slavic Native Faith}}

[[Kategorija:Slavenska mitologija]]
[[Kategorija:Neopaganizam]]

Upotrebljeni šabloni (75):

Šablon:Bg (uredi)
Šablon:Bg icon (uredi)
Šablon:Category handler (uredi)
Šablon:Commonscat (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Cs (uredi)
Šablon:Cz (uredi)
Šablon:Dead link (uredi)
Šablon:Efn (uredi)
Šablon:En (uredi)
Šablon:En icon (uredi)
Šablon:Fix (uredi)
Šablon:Fix/category (uredi)
Šablon:Glavni-drugo (uredi)
Šablon:Glavni/drugo (uredi)
Šablon:ISBN (uredi)
Šablon:Jez-bg (uredi)
Šablon:Jez-bug (uredi)
Šablon:Jez-cs (uredi)
Šablon:Jez-el (uredi)
Šablon:Jez-en (uredi)
Šablon:Jez-eng (uredi)
Šablon:Jez-gr (uredi)
Šablon:Jez-grč (uredi)
Šablon:Jez-hrv (uredi)
Šablon:Jez-let (uredi)
Šablon:Jez-lv (uredi)
Šablon:Jez-pl (uredi)
Šablon:Jez-polj (uredi)
Šablon:Jez-ru (uredi)
Šablon:Jez-rus (uredi)
Šablon:Jez-sh (uredi)
Šablon:Jez-sk (uredi)
Šablon:Jez-slo (uredi)
Šablon:Jez-srp (uredi)
Šablon:Jez-uk (uredi)
Šablon:Jez-ukr (uredi)
Šablon:Jez-češ (uredi)
Šablon:Jezikk (uredi)
Šablon:Lang (uredi)
Šablon:LangWithName (uredi)
Šablon:Language icon (uredi)
Šablon:Language with name (uredi)
Šablon:Languageicon (uredi)
Šablon:Lat (uredi)
Šablon:Lat icon (uredi)
Šablon:Main other (uredi)
Šablon:Mrtav link (uredi)
Šablon:Napomene (uredi)
Šablon:Notelist (uredi)
Šablon:Pl (uredi)
Šablon:Reflist (uredi)
Šablon:Reflista (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Reflista/styles.css (uredi)
Šablon:Ru (uredi)
Šablon:Ru icon (uredi)
Šablon:Simboli jezika (uredi)
Šablon:Sk (uredi)
Šablon:Sk icon (uredi)
Šablon:Sl (uredi)
Šablon:Sl icon (uredi)
Šablon:Uk (uredi)
Šablon:Uk icon (uredi)
Šablon:Webarchive (uredi)
Modul:Arguments (uredi)
Modul:Category handler (uredi)
Modul:Category handler/blacklist (uredi)
Modul:Category handler/config (uredi)
Modul:Category handler/data (uredi)
Modul:Category handler/shared (uredi)
Modul:Check for unknown parameters (uredi)
Modul:Check isxn (uredi)
Modul:Namespace detect/config (uredi)
Modul:Namespace detect/data (uredi)
Modul:Webarchive (uredi)
Modul:Yesno (uredi)

Vratite se na stranicu <strong>Rodoverje</strong>.

Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Rodoverje