Izvorni kod stranice Masakr u Drugovcu

Nemate dopuštenje da uređujete ovu stranicu iz sljedećeg razloga:

Your IP address is in a range that has been blocked on all Wikimedia Foundation wikis.

The block was made by ‪EPIC‬. The reason given is Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.

Start of block: 2. jula 2024. u 09:48
Expiry of block: 2. jula 2025. u 09:48

Your current IP address is 206.189.44.186. The blocked range is 206.189.32.0/20.

Uključite sve gornje pojedinosti u sve upite koje postavite. Ako smatrate da ste greškom blokirani, dodatne informacije i uputstva možete pronaći na stranici o globalnoj smjernici "Zabranjeni otvoreni proksiji".

U suprotnom, zahtjev za blokadu postavite na Meta-Wikiju. You could also send an email to the stewards VRT queue at stewards@wikimedia.org including all above details.

Možete vidjeti i kopirati izvorni kod ove stranice.

[[Datoteka:Spomenik u Drugovcu.jpg|thumb|desno|250px|Spomenik u Drugovcu na kome su upisana imena 72 žrtve četničkog masakra.]]

'''Masakr u Drugovcu''' se desio [[29. 4.|29. aprila]] [[1944]] kada su [[četnici]] poubijali veliki broj meštana sela [[Drugovac]] kod [[Smederevo|Smedereva]], zbog podrške sela [[narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|partizanima]].

[[29. 4.|29. aprila]] [[1944]]. ujutro četiri korpusa [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|JVuO]] izvršila su koncentričan napad na selo [[Drugovac]] u kojem se nalazio seoski Drugovački partizanski bataljon i jedna četa [[Kosmajski partizanski odred|Kosmajskog NOP odreda]]. Nakon višesatne borbe, u ranim poslepodnevnim satima partizani su se uz pomoć napada Binovačke čete izvukli u pravcu [[Binovac|Binovca]]. Četnici su potom ušli u selo, i uz primenu sile, doterali veću grupu stanovnika na dva mesta u centru sela, na takozvanu "Poljanu" i u crkvenu portu. Tu su iz postrojene mase izdvajane grupe ljudi koje su potom ubijane, bilo streljanjem, bilo hladnim oružjem.

Četnici su ubili ukupno 72 civila, zapalili oko 120 i temeljno opljačkali oko 200 kuća. Na kraju je okupljenima kapetan [[Živan Lazović]], komandant [[Smederevski korpus JVuO|Smederevskog korpusa JVuO]], održao govor, naterao ih da se pred sveštenikom zakunu na vernost kralju. Potom je mobilisao desetak mladića u svoju jedinicu. Kasno naveče četnici su napustili selo, natovarivši plen na šezdesetak unapred pripremljenih zaprežnih kola.

== Pozadina ==
Od jeseni [[1941]]. u [[Drugovac|Drugovcu]] je vlast držao lokalni veleposednik Branko Milosavljević, član [[Dimitrije Ljotić|Ljotićevog]] [[Zbor]]a, uz pomoć naoružane straže kojom je rukovodio. Njegova straža sprovodila je teror i nije dozvoljavala aktivnost pristalicama [[Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|NOP-a]] ni pristalicama [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] četnika. U drugoj polovini [[1943]]. godine, lokalno rukovodstvo [[Komunistička partija Jugoslavije|Komunističke partije]] donelo je odluku o likvidaciji Milosavljevića i njegove grupe. Tu odluku izvršila je Treća četa [[Kosmajski partizanski odred|Kosmajskog odreda]] 30. septembra. Nakon toga u selu je značano povećana aktivnost [[narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|pokreta otpora]].

U selu su se takođe pojavljivale četničke snage, bilo [[Smederevski korpus JVuO|Smederevskog]], bilo [[Korpus gorske garde JVuO|Korpusa gorske garde JVuO]]. Kao odmazdu za kršenje nemačko-četničkih sporazuma, formacija Nemaca i [[Srpski dobrovoljački SS korpus|SDK]] [[17. 2.|17. februara]] [[1944]]. iznenada je u [[Selevac|Selevcu]] napala delove [[Smederevski korpus JVuO|Smederevskog korpusa]], i nanela im značajne gubitke. Nakon toga pritisak četnika je za neko vreme popustio, pa su u selu formirani [[narodnooslobodilački odbor]], lokalna organizacija [[Komunistička partija Jugoslavije|KPJ]] i [[Savez komunističke omladine Jugoslavije|SKOJ-a]].

[[5. 4.|5. aprila]] [[Kosmajski partizanski odred]] boravio je neko vreme u [[Drugovac|Drugovcu]]. Nakon toga, [[10. 4.|10. aprila]], u selu je formirana lokalna pratizanska četa koja je brojala 27 boraca. Ova četa je već sutradan, [[11. 4.|11. aprila]], uz pomoć Jaseničke čete, odbila napad četnika [[Smederevski korpus JVuO|Smederevskog korpusa]]. Ova pobeda je ohrabrila narod u selu, pa se prijavio veći broj dobrovoljaca. Tako je od čete već [[12. 4.|12. aprila]] formiran bataljon. Za komandanta je postavljen Mića Ranković, a za komesara Bora Milošević. Bataljon je imao četiri čete i oko 150 pušaka.

Štab [[Smederevski korpus JVuO|Smederevskog korpusa]] je, da bi uništio drugovačke partizane, izvršio prikupljanje snaga. Snage su formirane u dve grupe - jedna u [[Malo Orašje|Malom Orašju]], a druga u [[Selevac|Selevcu]]. Obe ove grupe pretrpele su poraze u borbama 18. i [[19. 4.|19. aprila]]. Treći napad grupe od oko 500 četnika [[Smederevski korpus JVuO|Smederevskog korpusa]] usledio je iz pravca [[Selevac|Selevca]] i iz pravca [[Suvodol]]a [[23. 4.|23. aprila]] posle podne. Uz Drugovački bataljon, u selu se nalazio i jedan vod iz [[Kosmajski partizanski odred|Kosmajskog odreda]] od 16 boraca. Pošto se i ovaj napad završio neuspehom, štab [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|JVuO]] izvršio je koncentraciju četiri svoja korpusa za slamanje otpora u ovom selu.

U međuvremenu, dve čete [[Kosmajski partizanski odred|Kosmajskog odreda]] sa 120 boraca [[26. 4.|26. aprila]] zadržale su se ceo dan u [[Drugovac|Drugovcu]]. Održan je zbor na kome su ljudi iz štaba [[Kosmajski partizanski odred|Kosmajskog odreda]] ubeđivali ljudstvo iz Drugovačkog bataljona da pređu na gerilski način borbe umesto frontalnog, da se uključe u odred i napuste upornu odbranu. Ovo ubeđivanje ostalo je bez uspeha, tako da je tokom noći [[Kosmajski partizanski odred|Odred]] napustio selo, a Drugovački bataljon ostao.

Četnički napad usledio je [[29. 4.|29. aprila]] rano ujutro.

== Borba ==
Tokom noći 28/[[29. 4.|29. aprila]] jedna četa [[Kosmajski partizanski odred|Kosmajskog odreda]] se vratila u [[Drugovac]], pa se u njemu našlo oko 200 partizana. Prema njima stajala su četiri korpusa [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|JVuO]] (prema procenama svedoka oko 4 do 5.000 četnika<ref name="Ispitivanje">[https://www.znaci.org/00001/60_2_9.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata]</ref>).
* [[Korpus gorske garde JVuO|Korpus gorske garde]] pod komandom [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]] nalazio se u [[Selevac|Selevcu]] i Brnjaku.
* [[Smederevski korpus JVuO|Smederevski korpus]] pod komandom [[Živan Lazović|Živana Lazovića]] bio je koncentrisan u [[Dubona|Duboni]].
* [[Homoljski korpus JVuO|Homoljski korpus]] pod komandom [[Velimir Piletić|Velimira Piletića]] razmešten je u [[Živkovac|Živkovcu]].
* [[Avalski korpus JVuO|Avalski korpus]] pod komandom [[Svetislav Trifković|Svetislava Trifkovića]] bio je u [[Malo Orašje|Malom Orašju]].

Ovi korpusi krenuli su sa svojih koncentracijskih prostorija u napad u zoru [[29. 4.|29. aprila]]. Pri nailasku na položaje partizana na prilazima [[Drugovac|Drugovcu]], razvila se borba. [[Četnici]] nisu bili u stanju da savladaju odbranu odlučnim napadom, pa su vršili konstantan pritisak na odbranu. Budući da su partizani raspolagali vrlo skromnim zalihama municije, nestanak municije naterao ih je tokom ranog poslepodneva na izvlačenje. Izvlačenje je potpomogao napad Binovačke čete sa pravca svog sela u pozadinu četničkih položaja. Na taj način je u četničkom obruču stvorena breša kroz koju su se povukli borci Drugovačkog bataljona i čete [[Kosmajski partizanski odred|Kosmajskog odreda]]. Iako četnici nisu vršili značajan pritisak na partizane u izvlačenju, među borcima je ipak došlo do kolebanja, tako da se jedan broj raspršio ili posakrivao.

Tokom borbe za [[Drugovac]] poginula su četiri borca Drugovačkog bataljona:
* Slavobran Pantić
* Dragomir Stevanović
* Vojislav Milojević
* Mija Sretenović iz Badljevice

Pored izginulih Drugovčana na strani partizana poginuo je i Čeda Radojković, šumar iz Lunjevca.

== Masakr ==
{{Quote box
 | citat = »Idući prema crkvi usput sam video masu pobijenih, a takođe sam sreo i mnogo četnika i dobrovoljaca koji su nosili napljačkane stvari. Kad sam došao do crkve video sam mnogo poklanih. Pre toga je Lazović govorio i u govoru naglasio pokazavši rukom na poklane: 'Vidite, šta su učinili Drugovčani; ako se još ovako nešto desi neće ostati žive duše u Drugovcu'.«<ref name="Ispitivanje"/>
 | izvor = svedok Mateja Pantić iz Drugovca na suđenju.
 | width = 40%
 | align = right}}

Nakon povlačenja partizana, četnici su ušli u selo. Već prilikom ulaska, počeli su sa terorom. Idući od kuče do kuće isterivali su ljude pretnjama i batinama, i gonili ih u centar sela.

Kuću Alensandra i Mileve Brkić, saradnika [[Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|NOP]]-a, četnici su opljačkali, a zatim je zapalili ne dozvolivši ukućanima da izađu. Pred kućom Branka Milojevića četnici su odmah zaklali Miću Petrovića, za koga su posumnjali da je bio u borbi. Kada su žene počele da nariču, razdraženi Kalabićevi četnici uleteli su među njih, tukući ih kundacima. Usput na drumu prema Badljevici četnici su ubili Dragoljuba Radojkovića, sina Mileve Radojković. Nad mrtvim sinom počela je da nariče majka, a njoj su se pridružile još dve žene najbliže srodnice poginulog. Četnici su potom hicima iz pušaka poubijali i ove žene. Pred svojom kapijom zaklan je i Milutin Dačić.

Jedna grupa ljudi doterana je u centar sela, na mesto zvano "Poljana", a druga u crkvenu portu. Na samoj Poljani, pre nego što je doterana glavna grupa, već su bili streljani Stevan i Milosav Radojević. Milenka Migu Nešića, solunca, četnici su počeli da kundače kao i sve ostale. Međutim, on nije se branio štapom koji je nosio, pa je ubijen kamama na Poljani. Kad su seljaci doterani na skup, iz mase su izdvajane grupe od po nekoliko ljudi, koji su zatim bivali usmrćeni, bilo streljanjem, bilo hladnim oružjem.

Nakon klanja u crkvenoj porti, kapetan [[Živojin Lazović]], komandant Smederevskog korpusa JVuO je preživelima održao govor. Na kraju je pozvao sveštenika i naterao ljude da se na glas zakunu na vernost kralju. Izabrao je desetak mladića i mobilisao u četnike.<ref>Radoslav Paunović: NEPOKORNI DRUGOVAC, "DNEVNIK", Novi Sad, 1967., str. 119</ref>

== Žrtve pokolja ==

Iza sebe četnici su ostavili: 24 zaklana, 41 streljanog, 4 izgorela, 3 umrla od batina. 120 kuća je zapaljeno, a preko 200 opljačkano.
* Zaklani su: 
** Milutin Dačić
** Milan S. Jocić
** Miloje M. Pantić,
** Vladimir M. Jocić
** Živan J. Radojković
** Milorad Ž. Radojković
** Dragomir A. Nešić
** Milenko Ž. Nešić
** Milutin M. Pešić
** Živan M. Petrović
** Dragomir M. Petrović
** Aleksandar M. Ilić
** Milan M. Jovanović
** Obren V. Ilić
** Živadin S. Ilić
** Dragutin M. Živković
** Ljubomir Ž. Milivojević
** Nastas M. Brkić
** Borivoje S Spasojević
** Zdravka V. Grujić
** Ljubica V. Stanisavljević
** Živojin K. Jovanović
** Dragomir Marković
** Dragiša Paunović.
* Streljani su: 
** Aleksandar Ž. Ivanović
** Stevan S. Radojević
** Mihajlo M. Živanović
** Borivoje M. Grujić
** Milan M. Brkić
** Vojislav D. Milosavljević
** Vlastimir M. Živanović
** Živadin M. Marković
** Branislav Ž. Pantić
** Jovan A. Pantić
** Dragutin Ž. Pantić
** Dragoljub D. Radojković
** Dragutin Milašinović
** Ljubomir M. Ristić
** Milan Ž. Ristić
** Milija M. Pešić
** Ljubica M. Pešić
** Natalija M. Živojinović
** Živko A. Živojinović
** Angelina M. Živanović
** Spasenija Ž. Živanović
** Dragomir R. Pantić
** Đura Manojlović
** Radosav A. Ilić
** Milan M. Ilić
** Milutin A. Jovanović
** Čedomir Stanisavljević
** Milosav Radojević
** Živko B. Jovanović
** Radojko N. Stanić
** Ilija Đ. Jovanović
** Marko M. Petrović
** Cveta Milić
** Milutin Ž. Živković
** Božidar Ivanović
** Božidar Jovanović
** Luka Jovanović
** Radisav Radojević
** Mileva Radojković
** Živan Brkić
** Branislav Stanisavljević.
* Izgoreli su:
** Mileva A. Brkić
** Radivoje M. Brkić
** Milica V. Brkić
** Dimitrije Đorđević.
* Umrli su od batina: 
** Svetozar M. Ivanović
** Živko Stevanović
** Radomir O. Janković.<ref>Radoslav Paunović: NEPOKORNI DRUGOVAC, "DNEVNIK", Novi Sad, 1967., str. 120</ref>

== Suđenje Mihailoviću ==
{{main|Beogradski proces}}
O masakr u Drugovcu dokaze i svedočenja izvodila je optužba na [[Beogradski proces|suđenju]] [[Dragoljub Mihailović|Mihailoviću]] u Beogradu juna [[1946]]. Optuženi je sve poricao.
[[Datoteka:Draža pred sudom.jpg|mini|250px|Optuženi [[Dragoljub Mihailović]] pred sudom u Beogradu [[1946]]. godine.]]

:Tužilac: Da li vam je poznato da je u selu Drugovcu 29 aprila posle naređenja od 18 januara došlo do pokolja 73 lica seljaka, seljanki i dece? U selu Drugovcu, Okrug beogradski.
:Optuženi: Ne.<ref name="Saslušanje">[https://www.znaci.org/00001/60_1_6.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih]</ref>

Na suđenju su saslušani brojni svedoci.
:Tužilac: Pod čijom su komandom bili četnici?
:Svedok Stevan Gačić iz Drugovca: Laze, Kalabića, Trifkovića i ne znam koliko ih je bilo.
:Pretsednik: A šta kažu četnici zašto kolju?
:Svedok: Ništa ne vele. Oni kolju i ubijaju, to je odmazda za to što Drugovci ne daju da dolaze u selo. Mi smo rešili da ne uđu jer se Drugovac računa kao partizansko selo.<ref name="Ispitivanje"/>

Tokom suđenja generalu Mihailoviću je utvrđene su sledeće činjenice:
{{izdvojeni citat|29. aprila 1944. godine četnički odred kapetana Živojina Lazovića, majora Svetislava Tripkovića, Nikole Kalabića, Dragutina Bojovića, Svete Bogićevića, Radovana Dokmanovića i Svete Radičevića u selu Drugovcu (okrug beogradski) zaklali su 73 lica među kojima i devet žena. Tom prilikom teško su zlostavljali 37 drugih lica i opljačkali pa potom spalili 220 domova.<ref name="Presuda"/>}}

Sud je utvrdio da je pokolj u Drugovcu jedan od ratnih zločina za koje je general Mihailović direktno odgovoran:

{{izdvojeni citat|Sud se uverio da su zločini izvršeni od Mihailovićevih četnika u selima Vraniću, Drugovcu i Boleču, zatim u srezovima bjelopoljskom, čajničkom, fočanskom i pljevaljskom, koji su na pretresu potpuno rasvetljeni pismenim dokumentima i iskazima preživelih svedoka, izvršeni pod neposrednim Mihailovićevim naređenjima.<ref name="Presuda">[https://www.znaci.org/00001/60_3_34.pdf Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima]</ref>|Presuda Dragoljubu Mihailoviću}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Povezano ==
* [[Masakr u Boleču]]
* [[Masakr u Vraniću]]
* [[Masakr u Pomoravlju]]
* [[Zločini četnika u Drugom svetskom ratu]]
* [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.]]

{{Drugi svjetski rat u Jugoslaviji}}

[[Kategorija:Zločini četnika u Drugom svetskom ratu]]
[[Kategorija:Smederevo]]
[[Kategorija:Srbija u Narodnooslobodilačkoj borbi]]
[[Kategorija:NOB u 1944.]]
[[Kategorija:Masakri]]
[[Kategorija:Zločini nad Srbima]]
[[Kategorija:Antikomunizam]]

Upotrebljeni šabloni (29):

Šablon:Blok-citat (uredi)
Šablon:Blok-citat/styles.css (uredi)
Šablon:Comma separated entries (uredi)
Šablon:Drugi svjetski rat u Jugoslaviji (uredi)
Šablon:Glavni (uredi)
Šablon:Glavni-drugo (uredi)
Šablon:Hlist/styles.css (uredi)
Šablon:If empty (uredi)
Šablon:Izdvojeni citat (uredi)
Šablon:Main (uredi)
Šablon:Main other (uredi)
Šablon:Navbox (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Navbox subgroup (uredi)
Šablon:Quote box (uredi)
Šablon:Quote box/styles.css (uredi)
Šablon:Reflist (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Reflista (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Reflista/styles.css (uredi)
Šablon:· (uredi)
Modul:Arguments (uredi)
Modul:Check for unknown parameters (uredi)
Modul:Comma separated entries (uredi)
Modul:If empty (uredi)
Modul:Navbar (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Modul:Navbar/configuration (uredi)
Modul:Navbar/styles.css (uredi)
Modul:Navbox (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Modul:Navbox/configuration (uredi)
Modul:Navbox/styles.css (uredi)

Vratite se na stranicu „Masakr u Drugovcu”.

Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Masakr_u_Drugovcu