Samas
Vilatge d'Occitània |
Samas
Sames | ||
---|---|---|
Gara barrada de Samas-Guíshen. | ||
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 43° 31′ 30″ N, 1° 09′ 19″ O | |
Superfícia | 13,26 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
58 m 42 m 0 m | |
Geografia politica | ||
País | Gasconha | |
Parçan | Gramont Baisha Navarra ? | |
Estat | França | |
Region 75 |
Navèra Aquitània | |
Departament 64 |
Pirenèus Atlantics | |
Arrondiment 641 |
Baiona | |
Canton 6409 |
canton de Niva-Ador (Bidaishe abans 2015) | |
Intercom 246401541 |
CA deu Bascoat | |
Cònsol | Yves Pons (2020-2026) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2019) |
709 ab. 715 ab. | |
Densitat | 51,81 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Gentilici | samòts | |
Còde postal | 64520 | |
Còde INSEE | 64502 |
Samas[1] (Samatze en basco, Sames en francés) qu'ei ua comuna d'Occitània, en Gasconha, situada istoricament dens lo Ducat de Gramont, en Baisha Navarra, enclavada enter Labord e las Lanas de Gasconha. Administrativament, que's tròba dens lo departament deus Pirenèus Atlantics e la region de Navèra Aquitània, ancianament d'Aquitània.
Aqueth vilatge que dependèva de la Senescaucia de Dacs e non pas de la Baisha Navarra devath lo Regim Ancian. La comuna qu'apartien au "Bascoat" dens lo sens de la lei Pasqua de 1995.
Las tèrras de la comuna que son adaigadas per l'arriu d'Ador e peus sons afluents Bidosa e lo Gave de Pau.
Las comunas tòcatocantas que son Senta Maria de Gòssa, Lanas e Òrta Vièla dens las Lanas au nòrd, Guishe en Labord a l'oèst e Hastingues dens las Lanas a l'èst e au sud.
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]Predominància lingüistica
[modificar | Modificar lo còdi]Las duas versions de la Carte des sept provinces basques montrant la délimitation actuelle de l'euscara en dialectes, sous-dialectes et variétés (Mapa de las sèt províncias bascas qui mòstra la delimitacion actuala de l'euscarà en dialèctes, sos-dialèctes e varietats) dessenhadas en 1863 per lo prince Loís Lucian Bonaparte que plaçan Samas hòra de l'aira bascofòna.
Lo Recueil de linguistique et de toponymie des Pyrénées (Recuelh de lingüistica e de toponimia deus Pirenèus) realizat en 1887 per Julian Sacaze que dona per Samas ua version en gascon, compausada d'ua traduccion de dus tèxtes mitologics, puish ua lista deus microtoponimes de la comuna.
Le Recueil des idiomes de la région gasconne (Recuelh deus idiòmas de la region gascona) realizat en 1894 per lo lingüista Edouard Bourciez que dona per Samas ua version de la parabòla deu hilh prodigue traduita en gascon.
La mapa deu Pays Basque français (País Basco francés) dessenhada en 1943 per Maurice Haulon que hè paréisher la "démarcation actuelle entre la langue basque et les dialectes romans" (demarcacion actuau enter la lenga basca e los dialèctes romanics) e qu'enclutz la comuna de Samas dens l'aira gasconofòna.
Toponimia
[modificar | Modificar lo còdi]La prononciacion qu'ei ['saməs]. Las fòrmas ancianas que son Sancta Maria de Sames aus sègles XI-XII, Sames (mapas de 1638, de 1714 e de 1733) [2].
La fonetica gascona, qui neutraliza l'oposicion enter -a e -e pòsttonics, permet pas de saber se cau escriure Sames o Samas, mès la fòrma basca Zamatze ['samatse] [2] que mia cap a la segonda solucion.
Los toponismes coneishuts (Dauzat, Negre, Astor) an pas donat d'explicacion deu nom de Samas, ja sia lo nom celtic d'òmi Samos, l'irlandés sám, « calme », vienut de *sāmo- en celtic vielh, medish sens [3], un aute mot samo- « estiu », e, dens l'indoeuropèu, lo sanscrit sámā, medish sens [4].
J.B. Orpustan qu'escriu lo nom ei bastit sus un tèrme regionau ancian desconeishut, qui deishè toponimes medievaus : en país bascofòn Samakoitz a Sharrita, Samau a Irisarri, en país romanic Samadèth. Bénédicte Boyrie-Fénié que conclutz lo nom ei escur, mès probablament d'origina aquitanica [2].
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]Samas e Came que hasèvan ancianament ua baronia deu Ducat de Gramont.
Administracion
[modificar | Modificar lo còdi]Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
901 | 954 | 882
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
- | - | - | - | 877 | - | - | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
- | - | 770 | - | - | - | - | - | -
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
460 |
Cercar |
387 |
555 |
578 |
571 581 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
599 612 |
628 640 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS (recercar) - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
Lòcs e monuments
[modificar | Modificar lo còdi]- Castèth Polit, deu sègle XIX.
- Ostau Garat, de 1631.
- Ostau de Sant Joan, de 1706.
- Glèisa de l'Assompcion (sègle XIVau): que guarda ua estatua de la Verge Maria dab lo mainatge Jèsus.
Personalitats ligadas dab la comuna
[modificar | Modificar lo còdi]Véder tanben
[modificar | Modificar lo còdi]Ligams extèrnes
[modificar | Modificar lo còdi]Nòtas
[modificar | Modificar lo còdi]- ↑ http://www.institutoccitan.com/index.php?option=com_content&task=view&id=31&Itemid=221
- ↑ 2,0 2,1 et 2,2 Bénédicte Boyrie-Fénié, Dictionnaire toponymique des communes. Landes et Bas-Adour, ed. Institut occitan e CAIRN, Pau, 2005, p. 265-266
- ↑ Xavier Delamarre, Noms de lieux celtiques de l'Europe ancienne, ed. Errance, 2012, p. 227
- ↑ Xavier Delamarre, Dictionnaire de la Langue gauloise, ed. Errance, 2na edicion, 2008, p. 265
D'après lo "Diccionari toponimic de las comunas de Lanas Baish Ador" per Benedicta Boyrié-Fenié