Пређи на садржај

Малдиви

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Малдиви (ријалити шоу).
Малдивска Република
ދިވެހިރާއްޖޭގެޖުމުހޫރިއްޔ
Химна: Национални поздрав
(мал. ޤައުމީ ސަލާމް)

Локација Малдива у Индијском океану

Главни градМале
Службени језикмалдивски[1][2][3]
Владавина
 — ПредседникИбрахим Мухамед Солих
 — ПотпредседникФајзал Насим
 — Председник Народног меџлисаМохамед Нашид
 — Председник Уставног судаАхмед Абдула Диди
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
26. јула 1965.
Географија
Површина‍
 — укупно298[4][5] km2 (204)
 — вода (%)0
Становништво‍
 — 2014.[7][8]341.356[6] (181)
 — густина1.064 становника ст./km2
Привреда
ВалутаМалдивска руфија[9]
 — стоти део валуте‍100 ларија‍
Остале информације
Временска зонаUTC +5
Интернет домен‍.mv‍
Позивни број+960

Малдиви (малд. ދިވެހިރާއްޖެ) или Малдивска острва, званично Малдивска Република, острвска је држава која се налази у Индијском океану.[10] Географски припада јужној Азији.[11] Малдиви су групе атола распрострањених јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој (на крајњем северу) и архипелага Чагос (на југу) и око 700 km југозападно од Шри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана.[12] Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено.[13] Са просечном надморском висином од 1,5 m (4 ft 11 in),[14] Мaлдиви су најнижа земља на свету. Чак је и њихова највиша природна тачка најнижа на свету, са 2,4 m (7 ft 10 in).[14] Услед консеквентног ризика који представља пораст нивоа мора, влада ове земље се залаже да њихова земља постане угљенично-неутрална до 2019.[15]

Малдиви су најмања држава у Азији. Укључујући море, територија се простире на отприлике 90,000 km2 (34,749 sq mi), са копненом површином од 298 km2 (115 sq mi). Малдиви су једна од географски најразасутијих суверених држава на свету и најмања земља са муслиманском већином по површини. Са популацијом од 515.132 становника према попису из 2022. године, то је 2. најмање насељена земља у Азији и девета најмања земља на свету по површини. Мале је главни и најнасељенији град, традиционално назван „Краљево острво“, где су древне краљевске династије владале са централне локације.[16] Малдивски архипелаг се налази на гребену Чагос–Лакадив, огромном подморском планинском ланцу у Индијском океану; ово такође формира копнени екорегион са архипелагом Чагос и Лакшадвипом.[17]

Малдиви су насељени више од 2.500 година. Документовани контакт са спољним светом почео је око 947. године када су арапски путници почели да посећују острва. У 12. веку, делом због значаја Арапа и Персијанаца као трговаца у Индијском океану, ислам је стигао до Малдивског архипелага.[18] Малдиви су убрзо консолидовани као султанат, развијајући снажне комерцијалне и културне везе са Азијом и Африком. Од средине 16. века, регион је дошао под све већи утицај европских колонијалних сила, са Малдивима који су постали британски протекторат 1887. Независност од Уједињеног Краљевства је стечена 1965, а председничка република је успостављена 1968. са изабраним народним већем. Деценије које су уследиле виделе су политичку нестабилност, напоре у демократским реформама,[19] и еколошке изазове изазване климатским променама и порастом нивоа мора.[20] Малдиви су постали један од оснивача Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу (SAARC).[21][22][23][24]

Малдиви су члан Уједињених нација, Заједнице нација, Организације исламске сарадње и Покрета несврстаних. Светска банка класификује Малдиве као економију са вишим средњим приходима.[25] Малдиви су партнер у дијалогу Шангајске организације за сарадњу.[26] Рибарство је историјски било доминантна економска активност, и остаје далеко највећи сектор, а прати га брзо растућа туристичка индустрија. Малдиви имају „високу” стопу на Индексу људског развоја,[27] са приходом по глави становника знатно вишим од других земаља SAARC-а.[28] Малдиви су били члан Комонвелта нација од јула 1982. до повлачења из организације у октобру 2016. у знак протеста због оптужби других нација о кршењу људских права и неуспешној демократији.[29] Малдиви су се поново придружили Комонвелту 1. фебруара 2020. након што су показали доказе о функционисању демократских процеса и подршке народа.[30]

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај

[уреди | уреди извор]

Површина државе износи 298,0 km². Малдивски архипелаг се налази у северном делу Индијског океана, југозападно од јужног дела Индије. Архипелаг се састоји од 1200 коралних острва, груписаних у атоле.

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

На песковитом терену успева мали број биљних врста, али је он повољан за кокосове палме, хлебно дрвеће, банане и папају.

Воде

[уреди | уреди извор]

Малдиви су острвска земља у којој нема река и језера, окружена је Индијским океаном.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Малдиви, иако мала острвска држава, веома је богата биљним и животињским светом. На острвима живе разне врсте тропских птица, папагаја, змија, палми и кокосових палми, док у водама има корала, који формирају коралне гребене са атолима, ајкула и ража у Индијском океану.

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима на Малдивима је тропска и монсунска, са кишним периодом и са више од 300 сунчаних дана годишње. Дневне температуре се током целе године крећу од 25-32 степена Целзијусових док влажност ваздуха иде и до 80%. Период од маја до новембра је са вишим степеном влажности ваздуха и већом могућношћу за падавинама док је период од новембра до маја везан за суво и топло време.

Клима Мале (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 30,3
(86,5) 		30,7
(87,3) 		31,4
(88,5) 		31,6
(88,9) 		31,2
(88,2) 		30,6
(87,1) 		30,5
(86,9) 		30,4
(86,7) 		30,2
(86,4) 		30,2
(86,4) 		30,1
(86,2) 		30,1
(86,2) 		30,61
(87,11)
Просек, °C (°F) 28,0
(82,4) 		28,3
(82,9) 		28,9
(84) 		29,2
(84,6) 		28,8
(83,8) 		28,3
(82,9) 		28,2
(82,8) 		28,0
(82,4) 		27,8
(82) 		27,8
(82) 		27,7
(81,9) 		27,8
(82) 		28,2
(82,8)
Минимум, °C (°F) 25,7
(78,3) 		25,9
(78,6) 		26,4
(79,5) 		26,8
(80,2) 		26,3
(79,3) 		26,0
(78,8) 		25,8
(78,4) 		25,5
(77,9) 		25,3
(77,5) 		25,4
(77,7) 		25,2
(77,4) 		25,4
(77,7) 		25,8
(78,4)
Количина кише, mm (in) 114,2
(4,496) 		38,1
(1,5) 		73,9
(2,909) 		122,5
(4,823) 		218,9
(8,618) 		167,3
(6,587) 		149,9
(5,902) 		175,5
(6,909) 		199,0
(7,835) 		194,2
(7,646) 		231,1
(9,098) 		216,8
(8,535) 		1.901,4
(74,858)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 6 3 5 9 15 13 12 13 15 15 13 12 131
Релативна влажност, % 78,0 77,0 76,9 78,1 80,8 80,7 79,1 80,5 81,0 81,7 82,2 80,9 79,7
Сунчани сати — месечни просек 248,4 257,8 279,6 246,8 223,2 202,3 226,6 211,5 200,4 234,8 226,1 220,7 2.778,2
Извор #1: Светска метереолошка организација[31]
Извор #2: NOAA (релативна влажност и сунчаност 1961–1990)[32]

Историја

[уреди | уреди извор]

Историја Малдива обухвата периоде колонијализације и исламизације од доласка будизма, ислама, арапских трговаца и индијских досељеника, па све до првих Европљана који су дошли ради туризма и лепих плажа.

Политика

[уреди | уреди извор]
Председничка палата у Малеу, главном граду Малдива

Малдиви су парламентарна република, са председником на челу владе и шефом државе. Председник је на челу извршне власти и именује владу коју одобрава Народни Меџлис (парламент).[3] Након увођења новог устава 2008. године, директни избори за председника државе одвијају се сваких пет година, са лимитом од два мандата за било ког појединца. Чланови једнодомног Меџлиса служе петогодишња мандата, са укупним бројем чланова утврђених на основу популације атола, ког представљају. Зграда парламента се налази у Малеу, а ту бораве и народни посланици из целе земље. Први устав ове Републике проглашен је 1968. године, да би касније више пута био мењан и допуњиван. Садашњи Устав је ступио на снагу 7. августа 2008. године.

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Малдиви имају двадесет шест природних атола и неколико острвских група на изолованим гребенима. Сви они су подељени на двадесет једану административну јединицу - атоле и град Мале. Начелнике ових административних јединица именује председник државе. Све јединице су груписане у 7 региона, а град Мале је посебни престолни регион.

Називи и распоред региона и атола Малдивских острва:

  • Крајњи северни: Ха Алиф, Ха Далу и Шавијани;
  • Северни: Нуну, Раа, Баа и Лавијани;
  • Престолни: Мале;
  • Централно-северни: Кафу, Алиф Алиф, Алиф Дал и Ваву;
  • Централни: Мему, Фафу и Далу;
  • Централно-јужни: Гафу Алиф и Гафу Далу;
  • Јужни: Гнавијани и Сину;
  • Крајње јужни: Таа и Ламу.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Етнички идентитет становника Малдива представља мешавину култура народа који су се населили на острвима, утопљену у једну веру и језик. Најранији досељеници су вероватно били из јужне Индије и Шри Ланке. Ти досељеници су имали језички и етнички карактер Индијског потконтинента и нама су данас познати као етнички Дивехи или једноставно Малдивци.[2]

Почетком 20. века, Малдиви су имали око 100.000 становника, да би данас тај број износио око 400.000. Од тог броја, 77.000 су страни радници, док се процењује да још 33.000 има илегално усељених имиграната.

Већина Малдиваца су сунитски муслимани.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Главне привредне гране ове земље су туризам и пољопривреда. Земља има прелепе плаже са белим песком и светлоплавим бистрим морем. Малдиви извозе кокос, банане, рибу, тропско воће итд.[33][34][35]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Levinson 1947.
  2. ^ а б Maloney, Clarence. „Maldives People”. International Institute for Asian Studies. Архивирано из оригинала 29. 1. 2002. г. Приступљено 22. 6. 2008. 
  3. ^ а б „Maldives Enthnography”. Maldives-ethnography.com. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 30. 6. 2010. 
  4. ^ „Field Listing: Area”. CIA World Factbook. CIA World Factbook. Архивирано из оригинала 31. 01. 2014. г. Приступљено 27. 1. 2016. 
  5. ^ „Economic Profile”. Embassy of the Republic of Maldives. Архивирано из оригинала 13. 8. 2022. г. Приступљено 13. 8. 2022. 
  6. ^ „GeoHive – Maldives Population”. GeoHive. Архивирано из оригинала 25. 2. 2015. г. 
  7. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2013)
  8. ^ „Census Results Summary”. Maldives Population and Housing Census (на језику: енглески). National Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала 1. 9. 2023. г. Приступљено 2023-11-30. 
  9. ^ „Maldives”. International Monetary Fund. Приступљено 23. 4. 2018. 
  10. ^ Miller, Matthew (31. 7. 2023). „Designating Leaders and Financial Facilitators of ISIS and al-Qa'ida Cells in Maldives”. United States Department of State (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 1. 2024. г. Приступљено 2024-01-07. 
  11. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014. 
  12. ^ World Wildlife Fund, ур. (2001). „Maldives-Lakshadweep-Chagos Archipelago tropical moist forests”. WildWorld Ecoregion Profile. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 2010-03-08. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  13. ^ http://www.smartmaldives.com/maldives-island.html Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2009) (језик: енглески)
  14. ^ а б Henley, Jon (11. 11. 2008). „The last days of paradise”. The Guardian. London. Приступљено 12. 5. 2010. „[The Maldives] holds the record for the country with the lowest high point on earth: nowhere on any of the islands on Maldives does the natural ground level exceed 2.3m. Most of [the Maldives'] land mass, which totals roughly one-fifth of Greater London, is a great deal lower [...], averaging around 1.5m.” 
  15. ^ „Copenhagen Accord” (PDF). New York Times. 18. 12. 2009. Приступљено 2. 7. 2013. 
  16. ^ „Male | Geography, Facts, & Points of Interest”. Britannica. Архивирано из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено 11. 6. 2020. 
  17. ^ World Wildlife Fund, ур. (2001). „Maldives-Lakshadweep-Chagos Archipelago tropical moist forests”. WildWorld Ecoregion Profile. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 2010-03-08. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  18. ^ „Home”. Permanent Mission of the Republic of the Maldives to the United Nations. Архивирано из оригинала 15. 3. 2024. г. Приступљено 15. 5. 2024. 
  19. ^ „Maldives – Country report – Freedom in the World – 2015”. Freedom House. 21. 1. 2015. Архивирано из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено 19. 6. 2016. 
  20. ^ National Adaptation Program of Action: Republic of Maldives (PDF) (Извештај). Ministry of Environment, Energy and Water. 2007. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено 24. 2. 2019. 
  21. ^ Ahmad, Naveed (6. 8. 2016). „Rest in peace SAARC: The tug of war between India and Pakistan”. The Express Tribune. Архивирано из оригинала 7. 8. 2016. г. Приступљено 7. 8. 2016. 
  22. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. imf.org. Архивирано из оригинала 2. 7. 2017. г. Приступљено 28. 9. 2016. 
  23. ^ „Sarwar to be new Saarc secretary general”. The Kathmandu Post. 7. 3. 2023. Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г. Приступљено 26. 3. 2023. 
  24. ^ „World Urbanization Prospects — Population Division”. United Nations. Архивирано из оригинала 18. 2. 2015. г. Приступљено 17. 2. 2015. 
  25. ^ „Data for Upper middle income, Maldives”. World Bank. Архивирано из оригинала 15. 5. 2024. г. Приступљено 15. 5. 2024. 
  26. ^ „Nepal, Maldives To Join Shanghai Cooperation Organisation.As Observer”. Spotlight. Xinhua News Agency. 1. 8. 2022. Архивирано из оригинала 15. 3. 2024. г. Приступљено 18. 5. 2024. 
  27. ^ Human Development Report 2020 The Next Frontier: Human Development and the Anthropocene (PDF). United Nations Development Programme. 15. 12. 2020. стр. 343—346. ISBN 978-92-1-126442-5. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 1. 2021. г. Приступљено 16. 12. 2020. 
  28. ^ „2016 Human Development Report Statistical Annex” (PDF). United Nations Development Programme. 2016. стр. 13. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 4. 5. 2019. 
  29. ^ Safi, Michael (2016-10-13). „Maldives quits Commonwealth over alleged rights abuses”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 2024-05-15. 
  30. ^ „Maldives rejoins Commonwealth after evidence of reforms”. The Guardian. 1. 2. 2020. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2020. 
  31. ^ „World Weather Information Service – Malé”. WMO. Приступљено 17. 3. 2016. 
  32. ^ „Malé Climate 1961–90”. NOAA. Приступљено 17. 3. 2016. 
  33. ^ „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Maldives)”. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Архивирано из оригинала 29. 10. 2023. г. Приступљено 19. 10. 2023. 
  34. ^ „Gini Index coefficient”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 17. 7. 2021. г. Приступљено 16. 7. 2021. 
  35. ^ „Human Development Report 2023/24” (PDF). United Nations Development Programme (на језику: енглески). 13. 3. 2024. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 3. 2024. г. Приступљено 13. 3. 2024. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Levinson, David (1947). Ethnic groups worldwide: a ready reference handbook. Oryx Publishers. ISBN 978-1-57356-019-1. 
  • Divehiraajjege Jōgrafīge Vanavaru. Muhammadu Ibrahim Lutfee. G.Sōsanī. Malé 1999.
  • H. C. P. Bell (1883). The Maldive Islands, An account of the Physical Features, History, Inhabitants, Productions and Trade. Colombo. ISBN 978-81-206-1222-8. 
  • H.C.P. Bell, The Maldive Islands; Monograph on the History, Archaeology and Epigraphy. Reprint Colombo 1940. Council for Linguistic and Historical Research. Malé 1989.
  • H.C.P. Bell, Excerpta Maldiviana. Reprint Colombo 1922/35 edn. Asian Educational Services. New Delhi 1999.
  • Divehi Tārīkhah Au Alikameh. Divehi Bahāi Tārikhah Khidmaiykurā Qaumī Markazu. Reprint 1958 edn. Malé, Maldives 1990.
  • Christopher, William (1836–38). Transactions of the Bombay Geographical Society, Vol. I. Bombay.
  • Lieut. I.A. Young & W. Christopher, Memoirs on the Inhabitants of the Maldive Islands.
  • Geiger, Wilhelm. Maldivian Linguistic Studies. Reprint 1919 edn. Asian Educational Services. Delhi 1999.
  • Hockly, T.W. The Two Thousand Isles. Reprint 1835 edn. Asian Educational Services. Delhi 2003.
  • Hideyuki Takahashi, Maldivian National Security –And the Threats of Mercenaries, The Round Table (London), No. 351, July 1999, pp. 433–444.
  • Malten, Thomas: Malediven und Lakkadiven. Materialien zur Bibliographie der Atolle im Indischen Ozean. Beiträge zur Südasien-Forschung Südasien-Institut Universität Heidelberg, Nr. 87. Franz Steiner Verlag. Wiesbaden, 1983.
  • Vilgon, Lars: Maldive and Minicoy Islands Bibliography with the Laccadive Islands. Published by the author. Stockholm, 1994.
  • Clarence Maloney, People of the Maldive Islands, Orient Black Swan, 2013
  • Xavier Romero-Frias, The Maldive Islanders : a study of the popular culture of an ancient ocean kingdom, NEI, 1999
  • Xavier Romero-Frias, Folk Tales of the Maldives, Nordic Institute of Asian Studies, 2012
  • Djan Sauerborn, The Perils of Rising Fundamentalism in the Maldives, International Relations and Security Network (ISN), Zürich, September 2013
  • Djan Sauerborn, Failing to Transition: Democratization under Stress in the Maldives, South Asia Democratic Forum (SADF), February 2015
  • „National Emblems of the Maldives”. Maldives Mission to the United Nations. Архивирано из оригинала 6. 6. 2011. г. Приступљено 29. 10. 2010. 
  • „Regional Profiles: Maldives”. The Association of Religion Data Archives. World Religion Database. Архивирано из оригинала 6. 5. 2024. г. Приступљено 18. 5. 2024. 
  • „President appoints Chief Justice and Supreme Court Justice”. The President's Office. 8. 12. 2019. Архивирано из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено 8. 12. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малдиви&oldid=28431178”