23. јануар
Изглед
(преусмерено са 23. јануара)
23. јануар је двадесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 342 дана (343 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]јануар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 393 — Римски цар Теодосије I је прогласио свог деветогодишњег сина Хонорија за савладар.
- 1368 — Џу Јуен-џанг је ступио на кинески престо, започевши династију Минг која ће владати Кином три века.
- 1556 — У најсмртоноснијем земљотресу у историји који је погодио кинеску покрајину Шанси, погинуло је око 830.000 особа.
- 1579 — Северне низоземске покрајине Холандија, Зеланд, Утрехт, Хелдерланд, Фризија, Гронинген и Оверејсел прогласиле су Утрехтску унију ради супротстављања шпанској власти.
- 1570 — Џејмс Хамилтон је убио Џејмса Стјуарта, у првом забележен атентата извршеним ватреним оружјем.
- 1719 — Уједињењем Вадуца и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн.
- 1789 — Бискуп Џон Керол је купио земљиште на којем ће бити основан будући Универзитет Џорџтаун, најстарији католички универзитет у Сједињеним Државама.
- 1793 — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске.
- 1878 — Током руско-турског рата Велика Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у Истанбул.
- 1920 — Холандија одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилхелма II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату.
- 1943 — Британска Осма армија под командом генерала Бернарда Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији.
- 1945 — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља.
- 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској.
- 1950 — Израелски парламент (Кнесет) донео резолуцију којом Јерусалим постаје главни град Израела.
- 1960 — Батискаф Трст је заронио на рекордну дубину од 10.916 m у области Чаленџер дип Маријанског рова.
- 1968 — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод УСС Пуебло.
- 1997 — Медлин Олбрајт је положио заклетву као први женски државни секретар САД, чиме је постала највише рангирана жена у историји америчке владе.
- 1997 — Београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији.
- 2000 — Више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи.
- 2002 — У пакистанском главном граду Карачију ��иднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Данијел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи.
- 2003 — Пионир 10 је послао последњу поруку ка Земљи.
- 2006 — У железничкој несрећи у Црној Гори, 46 лица је погинуло и 130 повређено када је локални путнички воз који је саобраћао између Бијелог Поља и Подгорице исклизнуо из шина у месту Биоче. Тешка несрећа код станице Биоче (10 km северно од Подгорице) узрокована је кваром електромоторне гарнитуре.
- 2010 — У Саборној цркви у Београду устоличен 45. поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1783 — Стендал, француски писац. (прем. 1842)[1]
- 1832 — Едуар Мане, француски сликар. (прем. 1883)[2]
- 1857 — Андрија Мохоровичић, хрватски метеоролог и сеизмолог. (прем. 1936)[3]
- 1862 — Давид Хилберт, немачки математичар. (прем. 1943)[4]
- 1872 — Јоже Плечник, словеначки архитекта. (прем. 1957)[5]
- 1917 — Душан Костић, српски књижевник. (прем. 1997)[6]
- 1928 — Жана Моро, француска глумица, певачица, сценаристкиња и редитељка. (прем. 2017)[7]
- 1931 — Ива Зупанчич, словеначка глумица. (прем. 2017)[8]
- 1944 — Сергеј Белов, руски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2013)[9]
- 1944 — Рутгер Хауер, холандски глумац. (прем. 2019)[10]
- 1950 — Милан Ерак, српски глумац. (прем. 1995)[11]
- 1951 — Дејвид Патрик Кели, амерички глумац.
- 1953 — Душан Николић Стаја, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2018)[12]
- 1956 — Лаза Ристовски, српски музичар, најпознатији као клавијатуриста. (прем. 2007)[13]
- 1962 — Ненад Грачан, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.[14]
- 1962 — Стивен Кеши, нигеријски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2016)[15]
- 1964 — Маришка Харгитеј, америчка глумица.[16]
- 1966 — Драгана Мркић, српска глумица.[17]
- 1968 — Петр Корда, чешки тенисер.
- 1969 — Дејан Анђус, српски новинар.
- 1970 — Аријан Комазец, хрватски кошаркаш.[18]
- 1975 — Нина Граховац, српска глумица.[19]
- 1977 — Небојша Голић, српски рукометаш.[20]
- 1977 — Вељко Петковић, српски одбојкаш.[21]
- 1984 — Драган Мрђа, српски фудбалер.[22]
- 1984 — Арјен Робен, холандски фудбалер.[23]
- 1986 — Пабло Андухар, шпански тенисер.[24]
- 1994 — Вера Блу, аустралијска музичарка.[25]
- 1996 — Рубен Лофтус Чик, енглески фудбалер.[26]
- 1998 — XXXTentacion, амерички хип хоп музичар. (прем. 2018)[27]
- 2001 — Олга Даниловић, српска тенисерка.[28]
- 2002 — Јошко Гвардиол, хрватски фудбалер.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1002 — Отон III, немачки краљ и цар Светог римског царства (рођ. 980)[29]
- 1516 — Фернандо II, краљ Арагоније од 1479. (рођ. 1452)[30]
- 1806 — Вилијам Пит Млађи, енглески државник. (рођ. 1759)[31]
- 1931 — Ана Павлова, је била врхунска руска играчица класичног балета (рођ. 1881)[32]
- 1936 — Теодор Тарановски, руски историчар и правник. (рођ. 1875)[33]
- 1944 — Едвард Мунк, норвешки сликар. (рођ. 1863)[34]
- 1989 — Салвадор Дали, шпански надреалистички сликар. (рођ. 1904)[35]
- 1999 — Павле Грубјешић, југословенски фудбалер. (рођ. 1953)[36]
- 2000 — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. (рођ. 1933)
- 2002 — Пјер Бурдје, француски социолог. (рођ. 1930)[37]
- 2008 — Зоран Предић, новинар и ТВ критичар. (рођ. 1945)[38]
- 2010 — Олег Велики, украјински и немачки рукометни репрезентативац. (рођ. 1977)[39]
- 2017 — Горден Кеј , британски глумац. (рођ. 1941)[40]
- 2019 — Момчило Мома Антоновић, српски сликар. (рођ. 1938)[41]
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:
- Имендани
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „LibriVox”. librivox.org. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Edouard Manet | Biography, Art, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Andrija Mohorovičić | Croatian geophysicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „David Hilbert | Facts, Contributions, & Biography | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Jože Plečnik”. www.architectuul.com. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Душан Костић”. poezijasustine.rs. Приступљено 31. 1. 2022.
- ^ „Jeanne Moreau - IMDb”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Iva Zupancic”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Sergey Belov Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2016-12-02. Архивирано из оригинала 26. 02. 2009. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ Pulver, Andrew (24. 7. 2019). „Rutger Hauer, star of Blade Runner, dies aged 75”. The Guardian.
- ^ „Milan Erak”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Barry Hugman's Footballers - Dusan Nikolic”. barryhugmansfootballers.com. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „LAZA RISTOVSKI”. Progarchives.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Gračan, Nenad Gračan Stanišić - Footballer”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2022-01-18.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Stephen Keshi (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Mariska Hargitay”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Dragana Mrkic”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Arijan Komazec”. www.aek.com. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Nina Grahovac”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „European Handball Federation - Nebojsa Golic / Player”. history.eurohandball.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Veljko Petković » clubs :”. Volleybox (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Dragan Mrdja - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Soccer Surfer | Players - Arjen Robben”. web.archive.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 04. 2011. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Pablo Andujar | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Vera Blue Biography, Songs, & Albums”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Ruben Loftus-Cheek | Football Stats | Chelsea | Age 25 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2022-01-18.
- ^ Caramanica, Jon; Coscarelli, Joe (18. 6. 2018). „XXXTentacion, Rapper Accused of Violent Crimes, Shot Dead at 20 (Published 2018)”. The New York Times. Приступљено 17. 11. 2020.
- ^ „Olga Danilovic | WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Otto III | Holy Roman emperor | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Ferdinand II | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „William Pitt, the Younger | prime minister of United Kingdom | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Andros On Ballet”. web.archive.org. 2005-09-11. Архивирано из оригинала 11. 09. 2005. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Edvard Munch | Biography, Artworks, Style, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Biografía de Dalí - Fundació Gala - Salvador Dalí”. web.archive.org. 2014-06-22. Архивирано из оригинала 22. 06. 2014. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Foto arhiva - Pavle Grubješić (1953 - 1999)”. Crno-bela Nostalgija (на језику: српски). 2011-09-10. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Pierre Bourdieu | Biography, Theories, Works, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Преминуо Зоран Предић”. Politika Online. Приступљено 2022-01-18.
- ^ Tanjug. „Umro bivši nemački reprezentativac Oleg Veliki”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Gorden Kaye”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ Blic. „Preminuo Momčilo - Moma Antonović”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18.