Награда Исидора Секулић

Награда Исидора Секулић је српска књижевна награда коју додељује београдска општина Савски венац. Награда се састоји од Плакете, Повеље и новчаног износа.

Награда је понела име по Исидори Секулић, књижевници која је живела и стварала на територији ове општине. Награда се додељује сваког јуна од 1968. године за најбољу књигу објављену претходне године и има велики значај у српској књижевности. До сада је проглашен укупно 72 добитник, укључујући и 11 жена; за два победника направљен је следећи изузетак: књига Рајка Петрова Нога објављена 1967. године добила је награду за треће издање 1984. и кратке приче Видосава Стевановића први пут су објављене у студентском часопису 1967. а као књига 1968. године.^[1]

Председници Скупштине „Фонда Исидора Секулић” били су Милан Орлић (2001–2005), Вида Огњеновић (2006–2008) и Ратко Адамовић (2009–2016). Након тога, ниједан други председник није номинован за ту функцију.^[2] Председник жирија је био Петар Арбутина^[3] од 2017. до 2018. године, а Александар Јерков 2019. и 2021. године.^[4]

Лауреату за 2008. уручено три хиљаде евра у динарској противвредности. Наградни фонд је први пут смањен на представљању награде за 2017. годину на 120.000 динара, претходних година добитници су добили 300.000 динара (од 2009. год).^[5][6][7]

Година	Аутор	Слика	Дело	Референца
2023.	Александар Јерков		„Истина (српске) књижевности“	[8]
2022.	Драган Стојановић		„Трипл Даблин“	[9]
2021.	Јовица Аћин		„Бања и друге последње приче“	[10]
2020.	Слободан Мандић		„Панонски палимпсести“ и „Дух приче и друга имена“	[11]
2019.	Нина Савчић		„Власник свега нашег“	[12][13]
2018.	Александар Гаталица		„Последњи аргонаут“	[14][15][16][17]
2017.	Угљеша Шајтинац		„Жена из Хуареза“	[18][19][20][21][22]
2016.	Лабуд Драгић		„Кукавичја пилад“	[23][24]
2015.	Светислав Басара		„Анђео атентата“	[25]
2014.	Давид Албахари		„Животињско царство“	[26]
2013.	Соња Веселиновић		„Кросфејд“	[27]
2012.	Жанета Ђукић-Перишић		„Писац и прича – Стваралачка биографија Иве Андрића“
2011.	Слободан Владушић		„Црњански, мегалополис“	[28]
2010.	Владан Матијевић		„Врло мало светлости“	[29][30]
2009.	Ђорђе Милосављевић		„Ђаво и мала госпођа“
2008.	Владислав Бајац		„Хамам Балканија“
2007.	Мирјана Бјелогрлић-Николов		„Приче за досадно поподне“
2006.	Зоран Живковић		„Мост“
2005.	Ратомир Дамјановић		„Џонијев соло“	[31]
2004.	Ивана Хаџи-Поповић		„Замка“
2003.	Владета Јеротић		„Путовања, записи, сећања“
2002.	Борис Миљковић		„Чај на Замелеку“
2001.	Милован Станковић		„Све о породици Фулер“	[32]
2000.	Мирјана Новаковић		„Страх и његов слуга“	[33]
1999.	Зоран Богнар		„Нови човек“
1998.	Марица Јосимчевић		„Пут коже“
1997.	Ратко Адамовић		„Бесмртни Калеб“	[34]
1996.	Срба Митровић		„Снимци за панораму“
1995.	Милан Орлић		„Из поларне ноћи“
1994.	Ђорђе Трифуновић		Стара српска књижевност: Основе
1993.	Доброслав Смиљанић		„Вилин камен“
1992.	Петар Пијановић		„Проза Данила Киша“	[35]
1991.	Мирослав Максимовић		„55 сонета о животним радостима и тешкоћама“
1990.	Новица Петковић		„Огледи из српске поетике“
1989.	Душан Иванић		„Модели књижевнога говора: из историје и поетике српске књижевности“
1988.	Јован Радуловић		„Даље од олтара“
1987.	Љубиша Јеремић		„Трагички видови старијег српског романа: од Јакова Игњатовића до Светолика Ранковића“
1986.	Хатиџа Диздаревић-Крњевић		„Лирски источници: из историје и поетике лирске народне поезије“
1985.	Данко Поповић		„Књига о Милутину“
1984.	Рајко Петров Ного		„Зимомора“
1983.	Слободан Зубановић		„Домаћи дух“
1982.	Лазар Трифуновић		„Од импресионизма до енформела“
1981.	Слободан Ракитић		„Жудња за југом“
1981.	Никола Милошевић		одбио да прими
1980.	Радослав Братић		„Сумња у биографију“
1979.	Милован Данојлић		„Змијин свлак“
1978	није додељена
1977	није додељена
1976.	Тања Крагујевић		„Митско у Настасијевићевом делу“	[36]
1976.	Драгомир Брајковић		„Крвава свадба у Брзави“
1976.	Мирјана Павловић		„Заједнички именитељ“	[37]
1975.	Милан Комненић		„Ерос и знак“
1975.	Мирко Магарашевић		„Сенке бесмртности“
1975.	Миленко Вучетић		„Гласови“
1974.	Ђуро Дамјановић		„Магла у рукама“
1974.	Ибрахим Хаџић		„Оформити јединствено животињу“
1974.	Чедомир Мирковић		„Есеји и критике“
1973.	Митко Маџунков		„Убиј говорљивог пса“
1973.	Миодраг Станисављевић		„Књига сенки“
1973.	Милорад Блечић		„Како се рађала југословенска револуционарна поезија“
1972.	Миладин Ћулафић		„Нешто“
1972.	Марко Недић		„Магија поетске прозе. Студија о Растку Петровићу“
1971.	Светозар Влајковић		„Неко друго лето“	[38]
1971.	Радомир Андрић		„Шумска црква“
1971.	Александар Петров		„Поезија Црњанског и српско песништво“
1970.	Бранислав Петровић		„О проклета да си улицо Риге од Фере“
1970.	Божидар Милидраговић		„Уметник Золт“
1970.	Срба Игњатовић		„Саломина чинија“
1969.	Мирослав Јосић Вишњић		„Лепа Јелена“	[39]
1969.	Вито Марковић		„Пакао”
1969.	Богдан А. Поповић		„Есеји и критике”
1968.	Видосав Стевановић		„Рефуз мртвак“	[40]
1968.	Јован Христић		„Облици модерне књижевности”
1967.	Живојин Павловић		„Две вечери у јесен”	[40]
1967.	Љубомир Симовић		„Шлемови”	[40]
1967.	Светлана Велмар Јанковић		„Савременици”	[41]