Камен за под главу (Краљевачко позориште)
| Камен за под главу | |
|---|---|
 плакат представе | |
| Сценарио | Милица Новковић |
| Редитељ | Драган Јаковљевић |
| Сценограф | Велизар Србљановић |
| Костимограф | Иванка Крстовић |
| Дизајн светла | Александар Божина |
| Улоге | Миле Цвијовић Миломир Недељковић Биљана Костантиновић Зоран Церовина Предраг Павловић Горица Динуловић Славољуб Ђорђевић Верољуб Андријанић Живорад Гајовић Светлана Миленковић |
| Премијера | 19. 4. 1994. / 6. 3. 2014. |
| Место премијере | Краљевачко позориште |
| Жанр | драма |
| Трајање | 95 минута |
Камен за под главу је позоришна представа Краљевачког позоришта, у режији Драгана Јаковљевића, урађена по истоименом тексту Милице Новковић.
О представи
[уреди | уреди извор]Премијерна подела
[уреди | уреди извор]Представа Камен за под главу настала је по истоименом тексту Милице Новковић и њено је најпознатије драмско дело, за које је добила Стеријину награду 1978. године. На сцени тадашњег Аматерског позоришта у Краљеву постављена је 1994. године, у режији Драгана Јаковљевића. Премијерну поделу чинили су Миле Цвијовић (Вучко Вучетић), Предраг Марковић (Милун Вучетић), Миломир Недељковић (Новак Вучетић), Звездан Андрић (Здравко Вучетић), Предраг Павловић (Крсман Вучетић), Биљана Костантиновић (Симана Вучетић), Душанка Цвијовић (Круна Вучетић), Милица Илић (Јелка Боговићка), Верољуб Андријанић (Бошко) и Живодраг Гајовић (Никита). Већ до истека прве сезоне у којој је постављена, представа је изведена 17 пута. У јулу исте године, на Савезном фестивалу аматерских позоришта у Врању, ансамбл је освојио шест Златних маски. Поред награде за најбољу представу, лауреати су били Драган Јаковљевић за режију, Иванка Крстовић за костим, Бора Дугић за музику, док су глумачке награде добили Биљана Константиновић и Миломир Недељковић. Представа је у наредном периоду гостовала на сценама позоришта широм државе, а 15. маја 1995. уврштена је у пратећи програм Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“, који је одржан у Нишу. У јулу те године, представа је изведена и пред београдском публиком у Атељеу 212. Представа је од премијерне поставке у континуитету извођена од 101 пут, током 10 година, а затим скинута са репертоара.[1] Од тога је 99. извођење било на сцени „Раша Плаовић”, Народног позоришта у Београду,[2] док је последња реприза одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду.[3] Представа је пратила период преласка Краљевачког позоришта из аматерског у професионални статус, током друге половине 90-их година 20. века и почетком новог миленијума.[4] Током извођења, мењао се ансамбл представе, па су у улози Круне Вучетић биле Горица Станковић (касније Динуловић)[5] и Сабина Савковић, Јелку Боговићку је играла Вишња Ћирић, а Милуна Славољуб Ђорђевић.[6]
Обнова
[уреди | уреди извор]Представа је обновљена 2014. године, а у односу на прво извођење, своје улоге су задржали Миле Цвијовић, Миломир Недељковић, Биљана Костантиновић, Верољуб Андријанић, Живодраг Гајовић и Предраг Павловић, у алтернацији са Предрагом Котуром за лик Крсмана Вучетића.[7] Улога Здравка Вучетића припала је Зорану Церовини, а Јелке Боговићке Светлани Миленковић.[8] Представа је исте године затворила 50. по реду Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“, у част награђених.[9]
У фебруару 2016, након извођења представе, глумцу Милету Цвијовићу, познатом под надимком Нецо, уручена је повеља за 50. година уметничког рада и доприноса позоришту.[10] Крајем 2019. у краљевачком Народном музеју постављена је изложба под називом „Испод подигнуте завесе”, ауторке Мирјане Савић, поводом 7 деценија рада позоришта. Затворена је почетком марта 2020, програмом у ком су учествовали Миломир Недељковић, Биљана Костантиновић и Миле Цвијовић, који су све време били део ансамбла.[11][12][13] Представа Камен за под главу је на Јутјубу премијерно постављена 24. марта исте године, током ванредног стања у Републици Србији, изазваног епидемијом вируса корона.[14]
Ансамбл
[уреди | уреди извор]Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Савезни фестивал аматерских позоришта у Врању, 1994. године[6]
- „Златна маска” за најбољу представу
- „Златна маска” за режију Драгану Јаковљевићу
- „Златна маска” за костим Иванки Крстовић
- „Златна маска” за музику Бори Дугићу
- „Златне маске” за најбољу улогу Миломиру Недељковићу и Биљани Костантиновић
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стојић, Д. (4. 12. 2011). „Краљево: Луткари пред публиком 150 пута”. Вечерње новости. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ Milosavljević, Bojana (30. 4. 2004). „"Kamen" na sceni Narodnog pozorišta”. Ибарске новости. kraljevo.com. Архивирано из оригинала 17. 01. 2022. г. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Zasluženi omaž najizvođenijoj predstavi kraljevačkog pozorišta”. kraljevackenovosti.com. 6. 3. 2020. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ Ћировић, Г. (4. 5. 2019). „Краљевачко позориште оаза глумачких талената”. Вечерње новости. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ Стојић, Д. (28. 3. 2013). „Дуговечни "Рогоња"”. Вечерње новости. Приступљено 6. 4. 2020.
- ^ а б в г Радовановић, Т. (15. 3. 2020). „Камен за под главу”. Краљевски магазин. issuu.com. стр. 68—73. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ а б в „Камен за Под Главу”. Краљевачко позориште, званична презентација. 6. 3. 2014. Архивирано из оригинала 26. 9. 2016. г. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ а б в Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав (мај 2015). „Годишњак позоришта Србије 2013/2014.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 95—97. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Meca i deca naj predstava u Srbiji”. kraljevo.online. 4. 10. 2014. Архивирано из оригинала 27. 03. 2020. г. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Миле Цвијовић”. Краљевачко позориште, званична презентација. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ Дугалић, М. (29. 12. 2019). „Седам деценија краљевачког позоришта”. Политика. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „„Kamen za pod glavu u muzeju“”. krug.rs. 5. 3. 2020. Архивирано из оригинала 27. 03. 2020. г. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ Nikolić, Z. (7. 3. 2020). „Zasluženi omaž najizvođenijoj predstavi kraljevačkog pozorišta”. Данас. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Dragi prijatelji, našu prvu online predstavu do sada je pogledalo više od 800 gledalaca, zbog čega smo izuzetno radosni i zahvaljujemo vam se na interesovanju i pažnji koju nam poklanjate.”. Краљевачко позориште. Фејсбук. 23. 3. 2020. Приступљено 4. 4. 2020.
- ^ а б в г „Kamen za pod glavu”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ „Запослени”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала 26. 9. 2016. г. Приступљено 30. 3. 2020.
