Пређи на садржај

Драгачевски сабор

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгачевски сабор
Споменик трубачу у Гучи
Основан14. октобар 1961.; пре 63 године (1961-10-14)
Типмузички
ЛокацијаСрбија Гуча, Србија
ОснивачиБлагоје Блажа Радивојевић
Бранко В. Радичевић Предраг Радмилац
Веб-сајт
saborubaca.rs
Драгачевски сабор трубача у Гучи
Трубачки оркестар из Сирогојна на Драгачевском сабору у Гучи
Нематеријално културно наслеђе
РегионГуча, општина Лучани
ПредлагачЦентар за културу и спорт општине Лучани
Датум уписа13.10.2020
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал и фестивал фолклора и народног стваралаштва који се одржава у Гучи, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца,[1] из Србије и иностранства, сваке године посети село са неколико хиљада становника. Године 2005, је снимљен документарни филм о овом фестивалу, Гуча!.

Драгачевски сабор трубача у Гучи је 2020. године, на предлог Центра за културу и спорт општине Лучани,[2] уписан на листу Нематеријалног културног наслеђа Србије.[3]

Историја сабора

[уреди | уреди извор]

Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар „Дуге“ и „Политике” Благоје Блажа Радивојевић (1925 – 2016).[4] Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име „Велики (народни) сабор ‘Са Овчара и Каблара’“.

За фестивал су заслужни и музички прегаоци Миодраг Васиљевић, Предраг Радмилац, Драгољуб Јовашевић, Драгослав Девић, Живојин Здравковић, Боривоје Илић, Будимир Гајић, војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић.

На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист „Вечерње новости“, који је годинама касније наставио да додељује „Златну трубу“ најпопуларнијем трубачу на Сабору.

Почео је да излази и лист Драгачевског сабора, 1967. под називом Драгачевски трубач. Сврха овог писаног медија је вишеструка. Између осталог чува сећања и популарише ову јединствену, одавно већ, међународну манифестацију.

Домаћин Драгачевског сабора 2013. године био је Добрица Ерић.[5] Драгослав Петровић је 2012. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу одбранио докторску дисертацију под називом „Место и домашај Драгачевског сабора у културном миљеу Србије”.[6]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Публика током наступа Бобана Марковића
    Публика током наступа Бобана Марковића
  • Дефиле фолклорних група 2005.
    Дефиле фолклорних група 2005.
  • Споменик трубачу
    Споменик трубачу
  • Драгачевски сабор 2008.
    Драгачевски сабор 2008.
  • Илустрована Политика о 23. сабору трубача 1983. године.
    Илустрована Политика о 23. сабору трубача 1983. године.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „48. Sabor trubača u Guči | ZABAVA | AutoBrief.com”. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 16. 6. 2011. 
  2. ^ „ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ И ТРУБАШТВО УПИСАНИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 28. 11. 2020. 
  3. ^ „ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 28. 11. 2020. 
  4. ^ Част и слава оснивачу Сабора у Гучи („Политика”, 9. новембар 2016)
  5. ^ Недеља прође: Добрица Ерић, песник („Вечерње новости“, 11. август 2013)
  6. ^ Први докторат на тему Сабора трубача у Гучи („Политика”, 14. август 2017)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгачевски_сабор&oldid=27802301”