Војин Ракић

Војин Ракић
Лични подаци
Датум рођења	1967.
Место рођења	Београд, Србија
Филозофски рад
Интересовања	биоетика, политичка филозофија
Идеје	концепт добровољног моралног био-побољшања, историјски развој морала и правде

Војин Ракић (Београд, 1967) српски је филозоф и политиколог. Аутор је више дела на енглеском и српском језику, међу којима је "Како побољшати моралност" (енгл. How to Enhance Morality), "Крајње побољшање моралности" (енгл. The Ultimate Enhancement of Morality), Историја и будућност правде (енгл. History and Future of Justice).

У две своје најновије књиге, обе из 2021. године у издању "Спрингер" (енгл. Springer), "Како побољшати моралност" (енгл. How to Enhance Morality) и "Крајње побољшање моралности" (енгл. The Ultimate Enhancement of Morality) Ракић даје преглед досадашњих (био)етичких теорија и предлаже нову теорију за коју доказује да постаје супериорна етичка теорија и да ће се њена доминација показати у релативно блиској будућности. Назива је "теоријом крајње моралности" (енгл. Ultimate Morality).

У "Историја и будућност правде" Ракић заступа телеолошку тезу да историју (на дуги рок) одликује развој морала и правде, као и да ће се стање „савршене правде” остварити на крају историјског развоја човечанства под условом да историја траје бесконачно дуго. Друга Ракићева дела су A Theory of the Normative Will, Hegemony, Culture and Human Resources in Politics, Крај историје и либерализација српске идеје, као и Либерализовање Србије - политичка елита које нема и социјална психологија аутодеструкције.

Неки од значајнијих Ракићевих радова бране тезу да се кључни путокази за Кантово схватање међународних односа налазе у, за политичке филозофе, углавном заобиђеном делу Религија у границама чистог ума.^[1]

Последњих година Ракић је посвећен биоетици. Развио је концепцију моралног побољшања, чак и уз помоћ медицинских интервенција (окситоцин, неки антидепресиви и др.), чија је оправданост заснована на томе да је добровољно прихваћена од стране субјеката таквих интервенција. У том смислу Ракић је полемисао са Џоном Херисом (који сматра да је довољно когнитивно побољшање биомедицинским средствима) и Ингмаром Персоном и Џулијаном Савулескуом (који сматрају да морално био-побољшање треба учинити обавезним). Последња два аутора и Ракић међусобно су полемисали током 2013. године у Journal of Medical Ethics.^[2]

Ракић је 2012. године основао Центар за биоетичке студије (ЦБС), реномирану научну установу која окупља највеће биеотичаре света.^[3] ЦБС је 2013. године организовао у Београду научну конференцију на којој су своје ставове сучелили Џон Херис, Џулијан Савулеску, Питер Сингер и Војин Ракић.^[4] Ова расправа је настављена, односно подигнута на виши ниво у октобру 2015. године конференцијом "Побољшање разумевања побољшања" у организацији Центра за биоетичке студије и Хејстингс центра, на којој су излагачи били Џон Херис и Ерик Перенс. Оба догађаја организована су у Београду. У 2017. години Центар за биоетичке студије, Њујоршки универзитет и Хејстингс центар одржали су конференцију "Едитовање генома: биомедицинске и етичке перспективе". На овој конференцији се такође окупила међународна група експерата, а конференцију је отворила Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.

Ракић је дипломирао филозофију у Србији, а докторирао политичке науке на Универзитету Ратгерс у САД. Радио је на Универзитету Твенте у Холандији. После 2000. године био је саветник Уједињених нација у Влади Србије. У том периоду је, у тесној сарадњи са тадашњим премијером Зораном Ђинђићем, руководио стручним тимовима који су обавили функционалне анализе у пет министарстава српске Владе. Циљ тих анализа био је унапређење ефикасности рада државне управе.

Од почетка 2020. године Ракић је редовно јавно иступао у медијима критикујући политику председника и Владе Србије због употребе противпандемијксих мера (ковид-19) ради учвршћивања аутократске власти, кривотворења података о броју преминулих од ковид-19, као и због организације нефер и недемократских избора 2020. године.

Ово је довело до покушаја блаћења Ракићевог дела у про-владиним медијима (посебно у таблоидима), а и од стране председника Републике, Александра Вучића, лично. То је довело до тога да више десетина најпознатијих етичара, филозофа и научника света упути Влади САД и институцијама ЕУ отворено писмо подршке Војину Ракићу, у коме траже да утичу на Александра Вучића да повуче неистине о Ракићу и да му се јавно извини^[5]. После тог отвореног писма, кампања блаћења Војина Ракића од стране власти у Србији одмах је обустављена.

Ракић је добар део свог живота провео ван Србије (у Холандији, САД, Чешкој и Италији). Од 2001. године живи у Београду, где ради као професор Универзитета. „

• Rakić, V (2021). „Enhancing Fabiano`s Theory of Moral Enhancement”. American Journal of Bioethics – Neuroscience. 12 (2-3): 108—110. 
• Rakić, Vojin (2020). „Prostitutes, Sex Surrogates and Sugar Babies”. Sexuality and Culture. 24 (5): 1207—1217. doi:10.1007/s12119-020-09702-y. 
• Rakić Vojin, Deborah Mascalzoni, Heidi Beate Bentzen, Isabelle Budin-Ljøsne, Lee Andrew Bygrave, Jessica Bell, Edward S. Dove, Christian Fuchsberger, Kristian Hveem, Michaela Th. Mayrhofer, Viviana Meraviglia, David R. O'Brien, Cristian Pattaro, Peter P. Pramstaller, Alessandra Rossini, Mahsa Shabani, Dan Jerker B. Svantesson, Marta Tomasi, Lars Ursin, Matthias Wijst, Jane Kaye. ”Are Requirements to Deposit Data in Research Repositories Compatible With the European Union's General Data Protection Regulation? ” Annals of Internal Medicine. 170 (5): 332—334. 2019.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
• Rakić, V., Caplan, A (2019). „Introduction: The Ethical Frontiers of Gene editing”. Cambridge Quarterly of Healthcare Ethics. 28 (1): 4—7. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Rakić, V (2017). „Moral Bioenhancement and Free Will: Continuing the Debate”. Cambridge Quarterly of Health Care Ethics. 26 (3): 384—93. 
• Rakić, V (2017). „Enhancements: How and Why to Become Better, How and Why to Become Good”. Cambridge Quarterly of Health Care Ethics. 26 (3): 358—63. 
• Rakić, V (2017). „Compulsory Administration of Oxytocin Does Not Result in Genuine Moral Enhancemen”. Medicine Health Care and Philosophy. 20 (3): 291—97. 
• Rakić, V. and Ćirković M. „Confronting Existential Risks with Voluntary Moral Enhancement”. Journal of Evolution and Technology. 26 (2): 48—59. 2016. 
• Sterckx S, Rakić V, Cockbain J, Borry P. (2016). 'You hoped we would sleep walk into accepting the collection of our data’ controversies surrounding the UK care data scheme and their wider relevance for biomedical research. Medicine Health Care and Philosophy. 19. стр. 177—90. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Rakić, V (2015). „We Must Create Beings with Moral standing Superior to Our Own”. Cambridge Quarterly of Health Care Ethics. 24 (1): 58—65. 
• Rakić, V, Hughes J (2015). „Reflections on Moral Enhancement: Can We? Should We?”. Cambridge Quarterly of Health Care Ethics. 24 (1): 3—6. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Rakić, V. (2014). „Voluntary Moral Bioenhancement Is a Solution to Sparrow's Concern |journal=American Journal of Bioethics|volume=14|issue=4|pages=37–38}}
• Rakić, V. (2014). ”We Can Make Room for SSRIs”. American Journal of Bioethics: Neuroscience. 5 (3): 34—35.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
• Rakić, V (2014). „Voluntary moral enhancement and the survival-at-any-cost bias”. Journal of Medical Ethics. 40 (4): 246—250.  .
• Rakić, V (2013). „Philosophy for Public Good”. Cambridge Quarterly of Health Care Ethics. 22 (3): 271—276. .
• Rakić, V. (2013). "Kant's Semantics of World (State) Making". In: Semantics of Statebulding: Language, Meanings and Sovereignty, eds Nicolas Lemay-Hebert, Nicholas Greenwood Onuf, Vojin Rakic and Petar Bojanic. London: Routledge.
• Rakić, V. (2013). "Introduction: Disputing Weberian Semantics" (co-author with Nicolas Lemay-Hebert and Nicholas Onuf). In: Semantics of Statebulding: Language, Meanings and Sovereignty, eds Nicolas Lemay-Hebert, Nicholas Greenwood Onuf, Vojin Rakic and Petar Bojanic. London: Routledge.
• Rakic, V (2012). „The Moral Identity of Europe: From Warfare and Civil Strife to 'In Varietate Concordia'”. International Journal for the Semiotics of Law. 25 (2): 249—261. .
• Rakic, V. (2012). „From Cognitive to Moral Enhancement: A Possible Reconciliation of Religious Outlooks and the Biotechnological Creation of a Better Human”. Journal for the Study of Religions and Ideologies. 11 (31): 113—128.  .
• Rakić, V. (2012). "Cognitive Enhancement: Ethical and Political Aspects". In: Bioethik ‒ Medizin ‒ Politik / Bioethics ‒ Medicine ‒ Poltitics, ed. Walter Schweidler, pp. 121–26. Eichstatt: Sankt Augustin.
• Rakic V, Bojanic, P. „Bioethics in Serbia: Institutions in Need of Philosophical Debat”. Cambridge Quarterly of Healthcare Ethics. 20 (3): 440—448. doi:10.1017/S0963180111000120). CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). (on-line first version:
• Rakic, V. (2011). „The Moral Identity of Europe: From Warfare and Civil Strife to ‘In Varietate Concordia’”. International Journal for the Semiotics of Law. doi:10.1007/s11196-011-9218-9.  on-line first.
• Rakić, V. (2003). "The Issue of Human Resources in the Project ‘Strengthening Central Support Functions in Serbian Ministries’". South East Europe Review, 2003. (01+02), pp. 179-186.
• Rakić, V. (2002). "Regional Implications of a Transition: The Case of Serbia". In: Southeast European Security: Threats, Responses, Challenges, ed. Albreacht Schnabel. Huntington, NY: Nova Science Publishers.
• Rakić, V (2001). „Converge or not Converge: The European Union and Higher Education Policies in the Netherlands, Belgium/Flanders and Germany”. Higher Education Policy. 14 (3): 225—240. .
• Rakić, Vojin (јесен 2000). „The Serbian transition: an explosive cocktail of politics and culture”. Acta Politica. 35: 322—339. 
• Rakić, V (1998). „Theories of Nation Formation and Case Selection: The Meaning of an Alternative Model”. Nationalities Papers. 26 (4): 599—614. 

• Rakić, V. (2021). How To Enhance Morality. 2021. Dordrecht, NL: Springer.
• Rakić, V. (2021). The Ultimate Enhancement of Morality. 2021. Dordrecht, NL: Springer
• Rakić, V. (2017). „Genome Editing: Biomedical and Ethical Perspectives”. 2019. Guest editor (with Arthur Caplan) of the Special Issue of the Cambridge Quarterly of Health Care Ethics: 28(1).
• Rakić, V. (2015). ”Enhancement and Goodness?”. 2017. Guest editor (with John Harris) of the Special Issue of the Cambridge Quarterly of Health Care Ethics: 26(3).
• Rakić, V. (2013). Semantics of Statebulding: Language, Meanings and Sovereignty (co-editor with Nicolas Lemay-Hebert and Nicholas Greenwood Onuf and Petar Bojanić). London: Routledge.
• Rakić, V. (2010). A Theory of the Normative Will. Belgrade: Faculty of Economics and Political Science.
• Rakić, V. (2004). History and Future of Justice. Belgrade: Faculty of Organizational Sciences and VVMZ.
• Rakić, V. (2003). Hegemony, Culture and Human Resources in Politics. Belgrade: United Nations Development Program and the Faculty of Organizational Sciences.
• Rakić, V. (2006). Liberalizovanje Srbije: Politička elita koje nema i socijalna psihologija autodestrukcije. Beograd: Centar za razvoj liberalizma i Fakultet za menadžment.
• Rakić, V. (2004). Kraj istorije i liberalizacija srpske ideje. Beograd: Fakultet za menadžment.

• Centar za bioetičke studije.
• На помолу дизајнирање беба („Политика”, 16. април 2016)
• Млађима предност на респиратору - интервју (”Политика”, 13. април 2020)
• Опомене због неистина о Ракићу („Фонет”, 9. октобар 2020)