Пређи на садржај

Бела Барток

С Википедије, слободне енциклопедије
Бела Барток
Бела Барток, 1927.
Лични подаци
Пуно имеБела Виктор Јанош Барток
Датум рођења(1881-03-25)25. март 1881.
Место рођењаВелики Семиклуш, Аустроугарска
Датум смрти26. септембар 1945.(1945-09-26) (64 год.)
Место смртиЊујорк, САД
Композиторски рад
Период1890–1945
Утицаји однемачки класицизам и романтизам

Бела Виктор Јанош Барток (мађ. Béla Viktor János Bartók; Велики Семиклуш, 25. март 1881 — Њујорк, 26. септембар 1945) је био мађарски композитор, пијаниста и етномузиколог.[1]За Бартока се каже да је један он најеминентнијих композитора двадесетог века. Један је од оснивача етномузикологије, антропологије и етнографије у музици. Радио је као професор на Музичкој Академији Франца Листа, а истовремено био страствени колекционар фолк музике из земаља Централне Европе. Његов допринос није значајан само за мађарску или европску историју музике, већ се његов значај огледа универзално од епохалне важности.[2]

Пореклом из музичке породице: његов отац, Бела Барток је био бивши директор градске школе, пијаниста и свирао је у виолончело у оркестрима, чак се бавио и компоновањем; његова мајка га је подучавала, а истовремено била врло добра пијанисткиња. Његов стил је имао одлучујућу улогу у развоју немачког класицизма и романтизма, а његов узор је био Брамс. Уз подршку и помоћ Золтана Кодаља, интензивно се бавио истраживањем народне музике, како мађарске, тако и других народа.[3][1]

Под утицајем Листа и Р. Штрауса а затим и Дебисија одушевљено је прихватио фолклорну музику. Тај утицај је био одлучујући за његову естетику. Успешно је остварио синтезу између народне музике и ученог стила. Пошто је доспео до претеране апстрактности, вратио се, при крају живота, романтичарском поступку коме има да захвали за своје велике успехе. Његов опус обухвата многа дела разноврсних жанрова и облика, из којих се издваја опера Замак кнеза Мудрофуза.

Године 1940. због рата напушта свој дом[1] на дужи период и предавао је на Универзитету на Хардвару у САД, предмет мађарске музике. Упркос жељи да се врати у родну земљу, умире 26. септембра 1945. године, са 64 године, од леукемије, у Њујорку. Постхумно је награђен Кошут наградом 1948. године. Биографију Беле Бартока је написао његов син инжењер, Бела Барток млађи.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Бела Барток је рођен 25. марта 1881. године, у малом банатском граду, Великом Семиклушу (данас у Румунији, тада у Аустроугарској. Барток је одрастао у етнолошко и културолошко различитој средини. Његов отац је себе и своју породицу сматрао потпуно мађарском, јер је са његове стране Барток породица била нижег племићког порекла из округа Борсод. Бартоковој мајци је матерњи језик био немачки, али је имала поједине родбинске везе са стране Мађара, Пољака и Словака.

Као веома мали, Бела је показао завидан музички таленат: према речима његове мајке, он је могао да разликује различите ритмове које је она свирала на клавиру пре него што је успео да саставља пуне реченице. Са четири године, знао је да свира четрдесетак једноставнијих комада на клавиру, те га је његова мајка званично почела подучавати идуће године.[4]

Бела је био ситно и болешљиво дете, те је са мање од пет година патио од пар екцема. Године 1888, када је Бела био седмогодишњак, његов отац, директор пољопривредне школе, је изненадно умро. Белина мајка је одвела њега и његову сестру, Ержебет, да живе у Нађсулушу (данас Виноградиву, Украјина) и Пожоњу, (данас Братиславу, Словачка). Тамо је Бела са 11 година имао први наступ који је био добро прихваћен од стране публике. Између осталог, тамо је свирао своју прву компоновану композицију, које је написао две године раније. Реч је о краћем комаду под називом Ток Дунава. Убрзо након тога, Ласло Еркел га је узео за свог ученика.

Био је члан Мађарске академије. Студирао је од 1892. до 1896. у Братислави (тада Пожуну), код Ласла Еркела, а од 1899. на Музичкој академији у Будимпешти. По угледу на Јоханеса Брамса, почео је са компоновањем, да би се са Золтаном Кодаљем окренуо народној музици. 1940. године се преселио у САД где је умро у немаштини и болести.[5] Најзначајнија дела су му три концерта за клавир, виолински концерт, три гудачка квартета, концерт за виолу и оркестар (по многима најлепши виолски концерт, иначе Бартоково последње дело) итд.

Породични живот

[уреди | уреди извор]

Године 1909, са 28 година, Барток се оженио Мартом Цејглер (1893–1967), када је она имала тек 16 година. Њихов син, Бела III, се родио 22. августа 1910. године. Након приближно 15 година брака, разишли су се у јуну 1923. године.

Два месеца касније, оженио се Дитом Пастори (1903–1982), студенткињом клавира, десет дана након што је запросио. Тада је она имала 19, а он 42 године. Са њом је добио сина Петра, који је рођен 1924.[6]

Статуе и бисте

[уреди | уреди извор]
Бартокова статуа у Маку, Мађарска.
  • Бартокова статуа стоји у Бриселу, у Белгији, близу главне железничке станице на једном јавном тргу, Spanjeplein-Place d'Espagne
  • Статуа стоји на Малверн Курту, на самом југу Јужног Кенсингтона у подземној железници и на тачно на месту где је стајао док је наступао у Лондону.[7]
  • Статуа је постављена испред куће у којој је Барток провео последњих осам година у Мађарској, која је данас претворена у меморијалну кућу Беле Бартока.
  • Биста Бартока је постављена на место испред куће где је умро, у Њујорку.
  • Његова биста се налази и испред предњег дворишта Државног конзерваторијума у Анкари, у Турској.
  • Бартокова статуа коју је извајао Имре Варга, стоји на обали реке Сене, на јавном парку, на Тргу Беле Бартока, у Паризу.[8]

Дела

[уреди | уреди извор]

Музика за клавир

[уреди | уреди извор]
  • Велика фантазија за клавир, 1897.
  • Allegro barbaro, 1911.
  • Микрокозма, 1932-1939.

Камерна музика

[уреди | уреди извор]
  • Гудачки квартет бр. 1, 1909.
  • Гудачки квартет бр. 2, 1917.
  • Гудачки квартет бр. 3, 1927.
  • Гудачки квартет бр. 4, 1928.
  • Гудачки квартет бр. 5, 1934.
  • Гудачки квартет бр. 6, 1939.
  • Контраст за кларинет, виолину и клавир, 1938.

Музика за оркестар

[уреди | уреди извор]
  • Скерцо за оркестар, 1901.
  • Симфонија „Кошут“, 1903.
  • Четири комада за оркестар, 1921.
  • Музика за гудаче, удараљке и чело 1936.
  • Концерт за оркестар, 1943.

Концертна музика

[уреди | уреди извор]
  • Рапсодија за клавир и оркестар, 1904.
  • Скерцо за клавир и оркестар - Бурлеска, 1904.
  • Концерт за клавир и оркестар бр. 1, 1926.
  • Концерт за клавир и оркестар бр. 2, 1931.
  • Концерт за клавир и оркестар бр. 3, 1945.
  • Концерт за виолину и оркестар бр. 1, 1908.
  • Концерт за виолину и оркестар бр. 2, 1938.
  • Концерт за виолу и оркестар

Балет

[уреди | уреди извор]
  • Чудесни мандарински, балет-пантомима, 1927.
  • Дрвени принц

Опера

[уреди | уреди извор]
  • Замак кнеза Мудрофуза

Остало

[уреди | уреди извор]
  • велики број разноврсних народних песама и игара различитог порекла

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 111. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Gillies 2001.
  3. ^ . Приступљено 23. августа 2014.
  4. ^ Бела Барток - биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2007), Џун од Тота, bartokcds.com. Приступљено 23. августа 2014.
  5. ^ Artist Biography - Béla Bartók(Биографија уметника - Бела Барток), Мајкл Родман, allmusic.com. Приступљено 23. августа 2014.
  6. ^ Bela Bartok Dies In Hospital Here (Бела Барток умире овде, у болници), Њујорк тајмс, 27. септембар 1945. Приступљено 23. августа 2014.
  7. ^ Види Белу Бартока, tiredoflondontiredoflife.com, 8. октобар 2012. Приступљено 23. августа 2014.
  8. ^ Трг Беле Бартока у Паризу, eutouring.com. Приступљено 23. августа 2014.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 111. ISBN 86-331-2075-5. 
  • Antokoletz, Elliott. 1984. The Music of Béla Bartók: A Study of Tonality and Progression in Twentieth-Century Music. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-04604-7.
  • Babbitt, Milton (1949). „The String Quartets of Bartók”. The Musical Quarterly. 35 (3): 377—385. JSTOR 739623. doi:10.1093/mq/XXXV.3.377. . Reprinted in Stephen Peles, ур. (2003). The Collected Essays of Milton Babbitt. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08966-9. 
  • Bartók, Béla. 1948. Levelek, fényképek, kéziratok, kották. [Letters, photographs, manuscripts, scores], ed. János Demény, 2 vols. A Muvészeti Tanács könyvei, 1.–2. sz. Budapest: Magyar Muvészeti Tanács. English edition, as Béla Bartók: Letters, translated by Péter Balabán and István Farkas; translation revised by Elisabeth West and Colin Mason (London: Faber and Faber Ltd.; New York: St. Martin's Press, 1971). ISBN 978-0-571-09638-1
  • Bartók, Béla. 1976. Essays, selected and edited by Benjamin Suchoff. The New York Bartók Archive Studies in Musicology, No. 8. London: Faber & Faber; New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-571-10120-7.
  • Bartók, Béla. 2018. Romanian Folk Dances (Sheet music), London: Chester Music .
  • Bartók: Complete Works. Decca Records. 2016. OCLC 945742125. 
  • Botstein, Leon. [n.d.] "Modernism", Grove Music Online, ed. L. Macy (Accessed 29 April 2008), (subscription access).
  • Chalmers, Kenneth. 1995. Béla Bartók. 20th-Century Composers. London: Phaidon Press. ISBN 978-0-7148-3164-0 (pbk).
  • Citron, Pierre (1963). Bartok. (на језику: енглески). Paris: Editions du Seuil. OCLC 1577771. 
  • Cohn, Richard, 1988. "Inversional Symmetry and Transpositional Combination in Bartók." Music Theory Spectrum 10:19–42.
  • Cooper, David. 2015. Béla Bartók. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-21307-2.
  • de Toth, June (1999). „Béla Bartók: A Biography”. Béla Bartók: Solo Piano Works (liner notes). Béla Bartók. Eroica Classical Recordings. OCLC 29737219. JDT 3136. Архивирано из оригинала 8. 4. 2007. г. Приступљено 14. 4. 2007. 
  • Dicaire, David. 2010. The Early Years of Folk Music: Fifty Founders of the Tradition. Jefferson, N.C.: McFarland. ISBN 978-0-7864-5737-3.
  • Dille, Denijs. 1990. Béla Bartók: Regard sur le Passé. (French, no English version available). Namur: Presses universitaires de Namur. ISBN 978-2-87037-168-8.
  • Einstein, Alfred. 1947. Music in the Romantic Era. New York: W. W. Norton.
  • Fisk, Josiah (ed.). 1997. Composers on Music: Eight Centuries of Writings: A New and Expanded Revision of Morgenstern's Classic Anthology. Boston: Northeastern University Press. ISBN 978-1-55553-279-6.
  • Gagné, Nicole V. 2012. Historical Dictionary of Modern and Contemporary Classical Music. Historical Dictionaries of Literature and the Arts. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6765-9.
  • Getting, Peter. 2020. Zomieral s pocitom, že jeho práca bola daromná. Našťastie nebula. Bartók zanechal monumentálne dielo. SME.sk (accessed 9 May 2020).
  • Gillies, Malcolm (ed.). 1990. Bartók Remembered. London: Faber. ISBN 978-0-571-14243-9 (cased) ISBN 978-0-571-14244-6 (pbk).
  • Gillies, Malcolm (ed.). 1993. The Bartók Companion. London: Faber. ISBN 978-0-571-15330-5 (cloth), ISBN 978-0-571-15331-2 (pbk); New York: Hal Leonard. ISBN 978-0-931340-74-1.
  • Gillies, Malcolm. 2001. "Béla Bartók". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers. Also in Grove Music Online, ed. L. Macy (Accessed 23 May 2006), (subscription access).
  • Gollin, Edward. 2007. "Multi-Aggregate Cycles and Multi-Aggregate Serial Techniques in the Music of Béla Bartók". Music Theory Spectrum 29, no. 2 (Fall): 143–76.
  • Griffiths, Paul. 1978. A Concise History of Modern Music. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20164-0.
  • Griffiths, Paul. 1988. Bartók. London: JM Dent & Sons Ltd.
  • Hooker, Lynn. 2001. "The Political and Cultural Climate in Hungary at the Turn of the Twentieth Century". In The Cambridge Companion to Bartók, edited by Amanda Bayley, 7–23. Cambridge Companions to Music. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66010-5 (cloth); ISBN 978-0-521-66958-0 (pbk).
  • Hughes, Peter. 2001. "Béla Bartók" in Dictionary of Unitarian and Universalist Biography. [n.p.]: Unitarian Universalist Historical Society. Archive from 7 December 2013 (accessed 24 October 2017).
  • Hughes, Peter. 2007. "Béla Bartók: Composer (1881–1945)". In Notable American Unitarians 1936–1961, edited by Herbert Vetter, 21–22. Cambridge: Harvard Square Library. ISBN 978-0-615-14784-0.
  • Jones, Tom. 2012. "See Béla Bartók". Tired of London, Tired of Life blog site (8 October) (accessed 4 July 2014).
  • Kory, Agnes. 2007. "Kodály, Bartók, and Fiddle Music in Bartók's Compositions". Béla Bartók Centre for Musicianship website (accessed 27 September 2018).
  • Lendvai, Ernő. 1971. Béla Bartók: An Analysis of His Music, introduced by Alan Bush. . London: Kahn & Averill. ISBN 978-0-900707-04-9. OCLC 240301. .
  • Martins, José António Oliveira. 2006. "Dasian, Guidonian, and Affinity Spaces in Twentieth-century Music". Ph.D. diss. Chicago: University of Chicago.
  • Matthews, Peter. 2012. "Bartók in New York". Feast of Music website (accessed 26 September 2018).
  • Maurice, Donald. 2004. Bartók's Viola Concerto: The Remarkable Story of His Swansong. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 9780195348118 (accessed 19 October 2017)
  • Moreux, Serge. 1953. Béla Bartók, translated G. S. Fraser and Erik de Mauny. London: The Harvill Press.
  • Moreux. 1974. Béla Bartók, translated G. S. Fraser and Erik de Mauny, with a preface by Arthur Honegger. Partial reprint of Moreux (1953). New York: Vienna House.
  • Móser, Zoltán. 2006a. "Szavak, feliratok, kivonatok". Tiszatáj 60, no. 3 (March): 41–45.
  • Özgentürk, Nebil. 2008. Türkiye'nin Hatıra Defteri, episode 3. Istanbul: Bir Yudum İnsan Prodüksiyon LTD. ȘTİ. Turkish CNN television documentary series.
  • Perle, George. 1955. "Symmetrical Formations in the String Quartets of Béla Bartók". Music Review 16, no. 4 (November 1955). Reprinted in The Right Notes: Twenty-Three Selected Essays by George Perle on Twentieth-Century Music, foreword by Oliver Knussen, introduction by David Headlam, 189–205. Monographs in Musicology. Stuyvesant, NY: Pendragon Press. ISBN 978-0-945193-37-1.
  • Rockwell, John. 1982. "Kodaly Was More Than a Composer". The New York Times (12 December).
  • Rodda, Richard E. 1990–2018. "String Quartet No. 1 in A minor, Op. 7/Sz 40: About the Work". The Kennedy Center website (accessed 27 September 2018).
  • Schneider, David E. 2006. Bartók, Hungary, and the Renewal of Tradition: Case Studies in the Intersection of Modernity and Nationality. California Studies in 20th-Century Music 5. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-24503-7.
  • Sipos, János (ed.). 2000. In the Wake of Bartók in Anatolia 1: Collection Near Adana. Budapest: Ethnofon Records.
  • Somfai, László. 1996. Béla Bartók: Composition, Concepts, and Autograph Sources. Ernest Bloch Lectures in Music 9. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-08485-8.
  • Stevens, Halsey. 1964. The Life and Music of Béla Bartók, second edition. New York: Oxford University Press. ASIN: B000NZ54ZS
  • Stevens, Halsey. 1993. The Life and Music of Béla Bartók, third edition, prepared by Malcolm Gillies. New York: Oxford University Press. ISBN 9780198163497.
  • Stevens, Halsey. 2018. "Béla Bartók: Hungarian Composer". Encyclopædia Britannica online (accessed 27 September 2018).
  • Suchoff, Benjamin. 2001 Béla Bartók: Life and Work. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-4076-8 – via Google Books. (2001) (accessed 29 July 2019).
  • Szabolcsi, Bence. 1974. "Bartók Béla: Cantata profana". In Miért szép századunk zenéje? (Why is the music of the Twentieth century so beautiful?), edited by György Kroó. Budapest: Gondolat ISBN 978-963-280-015-8
  • Szekernyés János. 2017. "Bartókék Nagyszentmiklóson" [Bartók in Nagyszentmiklós]. Művelődés 70 (July) (accessed 10 March 2019).
  • Tudzin, Jessica Taylor. 2010. "Schooled in Bartók". Bohemian Ink blog site (2 August) (accessed 4 July 2014).
  • Voices From The Past: Béla Bartók's 44 Duos & Original Field Recordings. Tantara Records. 2014. OCLC 868907693. 
  • Wilhelm, Kurt (1989). Richard Strauss: An intimate Portrait. London: Thames and Hudson. 
  • Wilson, Paul. 1992. The Music of Béla Bartók. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-05111-7.
  • "Polereczky család". Arcanum.hu website (accessed 30 December 2019).
  • 2003. "Béla Bartók 1881–1945". Websophia.com. (Accessed 25 March 2009)
  • Bartók, Béla. 1976. "The Influence of Peasant Music on Modern Music (1931)". In Béla Bartók Essays, edited by Benjamin Suchoff, 340–44. London. Essays. Faber & Faber. 1976. ISBN 978-0-571-10120-7. OCLC 60900461. 
  • Bartók, Béla. 1981. The Hungarian Folk Song, second English edition, edited by Benjamin Suchoff, translated by Michel D. Calvocoressi, with annotations by Zoltán Kodály. The New York Bartók Archive Studies in Musicology 13. Albany: State University of New York Press.
  • Bartók, Peter. 2002. "My Father". Homosassa, Florida, Bartók Records ISBN 978-0-9641961-2-4.
  • Bayley, Amanda (ed.). 2001. The Cambridge Companion to Bartók. Cambridge Companions to Music. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66010-5 (cloth); ISBN 978-0-521-66958-0 (pbk).
  • Bónis, Ferenc. 2006. ''. Budapest: Balassi Kiadó: Vávi Kft., Alföldi Nyomda Zrt. . ISBN 978-963-506-649-0 https://books.google.com/books?id=W7-iAQAACAAJ&dq=%C3%89LET-K%C3%89PEK:+BART%C3%93K+B%C3%89LA.  Текст „Élet-képek: Bartók Béla” игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Budapest: Balassi Kiadó: Vávi Kft., Alföldi Nyomda Zrt.
  • Boys, Henry. 1945. "Béla Bartók 1881–1945". The Musical Times 86, no. 1233 (November): 329–31.
  • Cohn, Richard, 1992. "Bartók's Octatonic Strategies: A Motivic Approach." Journal of the American Musicological Society 44
  • Czeizel, Endre. 1992. Családfa: honnan jövünk, mik vagyunk, hová megyünk? [Budapest]: Kossuth Könyvkiadó.
  • Decca. 2016. "Béla Bartók: Complete Works: Int. Release 18 Mar. 2016: 32 CDs, 0289 478 9311 0 Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2016)". Welcome to Decca Classics: Catalogue, www.deccaclassics.com (accessed 19 August 2016).
  • Fassett, Agatha, 1958. The Naked Face of Genius: Béla Bartók's American Years. Boston: Houghton Mifflin.
  • Jyrkiäinen, Reijo. 2012. "Form, Monothematicism, Variation and Symmetry in Béla Bartók's String Quartets". Ph.D. diss. Helsinki: University of Helsinki. (Abstract).
  • Kárpáti, János. 1975. Bartók's String Quartets, translated by Fred MacNicol. Budapest: Corvina Press.
  • Kasparov, Andrey. 2000. "Third Piano Concerto in the Revised 1994 Edition: Newly Discovered Corrections by the Composer". Hungarian Music Quarterly 11, nos. 3–4:2–11.
  • Leafstedt, Carl S. 1999. Inside Bluebeard's Castle. New York: Oxford University Press.
  • Lendvai, Ernő. 1972. "Einführung in die Formen- und Harmoniewelt Bartóks" (1953). In his Béla Bartók: Weg und Werk, edited by Bence Szabolcsi, 105–49. Kassel: Bärenreiter.
  • Loxdale, Hugh D., and Adalbert Balog. 2009. "Béla Bartók: Musician, Musicologist, Composer, and Entomologist!." Antenna – Bulletin of the Royal Entomological Society of London 33, no. 4:175–82.
  • Maconie, Robin (2005). Other Planets: The Music of Karlheinz Stockhausen. Lanham, MD, Toronto, Oxford: The Scarecrow Press, Inc. ISBN 978-0-8108-5356-0. 
  • Martins, José Oliveira. 2015. "Bartók's Polymodality: the Dasian and other Affinity Spaces". Journal of Music Theory 59, no. 2 (October): 273–320.
  • Móser, Zoltán. 2006b. "Bartók-õsök Gömörben". Honismeret: A Honismereti Szövetség folyóirata
  • Nelson, David Taylor (2012). "Béla Bartók: The Father of Ethnomusicology", Musical Offerings: Vol. 3: No. 2, Article 2.
  • Sluder, Claude K. 1994. "Revised Bartók Composition Highlights Pro Musica Concert". The Republic (16 February).
  • Smith, Erik. 1965. A discussion between István Kertész and the producer. DECCA Records (liner notes for Bluebeard's Castle).
  • Somfai, László. 1981. Tizennyolc Bartók-tanulmány [Eighteen Bartók Studies]. Budapest: Zeneműkiadó. ISBN 978-963-330-370-2.
  • Wells, John C. (1990). „Bartók”. Longman Pronunciation Dictionary. Harlow, England: Longman. ISBN 978-0-582-05383-0. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бела Барток на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бела_Барток&oldid=28550563”