Јужно кинеско море
Јужно кинеско море (кин: 南海 / Nán Hǎi — „јужно море”; виј. Biển Đông — „источно море”; фил. Dagat Kanlurang Pilipinas — „западно филипинско море”) је део Кинеског мора и ивично море Тихог океана у Азији. Његов део су Тајландски залив и Тонкиншки залив. Површина Јужног кинеског мора је 3.447.000 km², а највећа дубина му је 5.239 m. Ово море налази се између Кине, Индокинеског и Малајског архипелага, као и острва Формозе (данашњи Тајван), Лузона, Палавана и Борнеа. Уз обале Јужног кинеског мора налазе се Народна Република Кина, Република Кина (Тајван), Филипини, Малезија, Брунеј, Индонезија, Сингапур, Тајланд, Камбоџа и Вијетнам. Главна лука на западној обали је Хонгконг, а на источној обали Манила на Филипинима.
Око ове две групе острва воде се територијални спорови између неких држава које су на обалама мора. Разлог спорова је положај острва уз главни пловни пут за снабдевање источне Азије. Подручја су богата рибом, а поред тога претпоставља се да су на том подручју богата налазишта нафте и земног гаса.
Температура површинског слоја воде у фебруару је 15 °C на северу, односно 28 °C на југу; у августу 27 °C — 28 °C. Салинитет износи 31 ‰ — 34 ‰. Амлитуда морских мена највећа је на обали Вијетнама од 3,9 m. Морске струје, њихова брзина и смер зависе од монсуна.
Јужно кинеско море је регион од огромног економског и геостратешког значаја. Једна трећина светског поморског бродарства пролази кроз њега, преносећи трговинску размену вредну преко 3 билиона долара сваке године.[1] Верује се да огромне резерве нафте и природног гаса леже испод његовог дна.[2] Такође садржи уносене риболовне просторе, који су кључни за прехрамбену сигурност милиона људи у југоисточној Азији.
Трговачка рута
[уреди | уреди извор]Јужно кинеско море је изузетно значајно водено тело у геополитичком смислу. Ово море је историјски било важан трговачки пут између Кине, југоисточне Азије, и до Индије и запада. Бројне олупине трговачких бродова који леже на дну океана сведоче о трговини која сеже вековима уназад. Девет историјских трговачких бродова који су превозили керамику из 10. века до 19. века ископано је под шведским инжењером Стеном Сјострандом.[3]
Данас је то други најкоришћенији морски пут у свету, док у погледу светске годишње тонаже трговачке флоте, преко 50% пролази кроз Малачки, Сундски и Ломбочки мореуз. Преко 1,6 милиона м³ (10 милиона барела) сирове нафте дневно се отпрема кроз Малачки мореуз, где се редовно јављају извештаји о пиратству, мада су они много ређи него пре средине 20. века.
Природни ресурси
[уреди | уреди извор]Ова регион има доказане резерве нафте од око 1,2 км³ (7,7 милијарди барела), са проценом од 4,5 км³ (28 милијарди барела) укупно. Резерве природног гаса се процењују на укупно око 7.500 км³ (266 билиона кубних стопа). Извештај америчке Управе за енергетске информације из 2013. повећао је укупне процењене резерве нафте на 11 милијарди барела.[4] Кина је 2014. почела да буши нафту у водама спорним са Вијетнамом.[5] Подручје у питању је познато као Вангард Банк, за које вијетнамски званичници тврде да се налази у ексклузивној економској зони њихове земље од 200 миља. Кина, међутим, оспорава ову чињеницу.[6]
Према студијама Министарства за животну средину и природне ресурсе Филипина,[7][8] ово водно тело садржи једну трећину целокупног светског морског биодиверзитета, што га чини веома важним подручјем за екосистем. Међутим, рибљи фондови у овој области су исцрпљени, и земље користе забране риболова као средство за потврђивање својих права на суверенитет.[9]
Рибарске флоте из Вијетнама и Филипина су продрле у морске воде Индонезије, што је довело до тога да су индонежанске власти заплениле и потопиле поменуте бродове.[10]
Кина је у мају 2017. објавила напредак у ископавању метанских клатрата, када су произвели метан из хидрата у Јужном кинеском мору.[11][12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „How Much Trade Transits the South China Sea?”. Center for Strategic and International Studies (на језику: енглески). 2017-08-02.
- ^ A look at the top issues at Asian security meeting Архивирано 2015-10-16 на сајту Wayback Machine Associated Press, Robin McDowell, July 21, 2011.
- ^ Shipwrecks
- „STEN SJÖSTRAND COLLECTION (Discovery and salvage of four Ming dynasty Chinese shipwrecks, Royal Nanhai, Nanyang, Xuande and Longquan loaded with stoneware and porcelain, made between 1440 and 1470, from e.g., Thailand, China and Vietnam)”. mingwrecks.com. Архивирано из оригинала 07. 02. 2022. г. Приступљено 8. 2. 2022.
- Rodrigo, Jennifer. History hunter underwater Архивирано 2022-03-14 на сајту Wayback Machine, New Straits Times. 7/12/2004
- „Rare Ming dynasty ceramics found in shipwrecks”. CNN.com. 24. 9. 1996. Архивирано из оригинала 25. 11. 2022. г. Приступљено 20. 01. 2023.
- „Race For Ruins”. Newsweek. 18. 5. 2002.
- ^ "U.S. report details rich resources in South China Sea." (archived from the original Архивирано 2021-12-03 на сајту Wayback Machine on 2013-02-133)
- ^ Johnson, Keith (5. 5. 2014). „How Do You Say 'Drill, Baby, Drill' in Chinese?”. www.foreignpolicy.com. AFP - Getty. Архивирано из оригинала 25. 11. 2014. г. Приступљено 6. 5. 2014.
- ^ AP (21. 7. 2019). „US concerned over China's 'interference' in South China Sea”. Associated Press. Приступљено 21. 7. 2019.
- ^ „DENR Mandate, Mission and Vision”. Department of Environment and Natural Resources Philippine. 15. 6. 2016. Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 21. 4. 2020.
- ^ „Department of Environment and Natural Resources”. Asia Pacific Green Jobs Network. Архивирано из оригинала 07. 07. 2022. г. Приступљено 21. 4. 2020.
- ^ Schearf, Daniel. "S. China Sea Dispute Blamed Partly on Depleted Fish Stocks." Архивирано 2021-08-26 на сајту Wayback Machine GlobalSecurity.org, VOA. May 16, 2012.
- ^ DFA confirms arrest of 200 Filipino fishermen Архивирано 2016-08-25 на сајту Wayback Machine, December 1, 2014
Vietnam 'Deeply Concerned' by Indonesia's War on Illegal Fishing Архивирано 2016-08-28 на сајту Wayback Machine, August 21, 2015, The Diplomat.
Jakarta sinks three Vietnamese fishing boats caught in its territorial waters Архивирано 2016-09-06 на сајту Wayback Machine, December 5, 2014
Indonesia sinks Vietnam fishing boats Архивирано 2022-11-19 на сајту Wayback Machine, 5 Dec 2014.
Indonesia sinks 34 of its neighbors' boats to celebrate Independence Day, and Vietnam isn't happy Архивирано 2016-08-26 на сајту Wayback Machine, August 21, 2015.
Indonesia sinks Vietnamese boats to stop illegal fishing Архивирано 2016-09-20 на сајту Wayback Machine, December 5, 2014
Indonesia sinks 3 Vietnamese boats Архивирано 2020-03-24 на сајту Wayback Machine, December 15, 2014.
Indonesia sinks 106 foreign boats Архивирано 2016-09-08 на сајту Wayback Machine, October 30, 2015, The Jakarta Post
Indonesia sinks 27 foreign boats to stop illegal fishing Архивирано 2016-02-24 на сајту Wayback Machine, 22 February 2016
Indonesia Could Sink 57 More Vessels in War on Illegal Fishing Архивирано 2016-08-22 на сајту Wayback Machine, January 08, 2016 - ^ „China claims breakthrough in 'flammable ice'”. BBC News. 19. 5. 2017.
- ^ Johnson, Robbie Gramer, Keith. „China Taps Lode of 'Fire Ice' in South China Sea”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Beckman, Robert; et al. (2013). Beyond Territorial Disputes in the South China Sea: Legal Frameworks for the Joint Development of Hydrocarbon Resources. Edward Elgar. ISBN 978-1-78195-593-2.
- Francois-Xavier Bonnet, Geopolitics of Scarborough Shoal, Irasec Discussion Paper 14, November 2012
- C. Michael Hogan (2011) South China Sea Topic ed. P. Saundry. Ed.-in-chief C.J. Cleveland. Encyclopedia of Earth. National Council for Science and the Environment. Washington DC
- Clive Schofield et al., From Disputed Waters to Seas of Opportunity: Overcoming Barriers to Maritime Cooperation in East and Southeast Asia (July 2011)
- UNEP (2007). Review of the Legal Aspects of Environmental Management in the South China Sea and Gulf of Thailand. UNEP/GEF/SCS Technical Publication No. 9.
- Wang, Gungwu (2003). The Nanhai Trade: Early Chinese Trade in the South China Sea. Marshall Cavendish International. ISBN 9789812102416.
- Keyan Zou (2005). Law of the sea in East Asia: issues and prospects. London/New York: Rutledge Curzon. ISBN 0-415-35074-3.
- United States. Congress. (2014). Maritime Sovereignty in the East and South China Seas: Joint Hearing before the Subcommittee on Seapower and Projection Forces of the Committee on Armed Services Meeting Jointly with the Subcommittee on Asia and the Pacific of the Committee on Foreign Affairs (Serial No. 113-137), House of Representatives, One Hundred Thirteenth Congress, Second Session, Hearing held January 14, 2014
- Harriet Moynihan (2017) China's Evolving Approach to International Dispute Settlement, Chatham House
- „The Republic of the Philippines v. The People's Republic of China” (PDF). Permanent Court of Arbitration. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 1. 2019. г. Приступљено 14. 2. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ASEAN and the South China Sea: Deepening Divisions Q&A with Ian J. Storey (July 2012)
- Rising Tensions in the South China Sea, June 2011 Q&A with Ian J. Storey
- News collections on The South China Sea on China Digital Times
- The South China Sea on Google Earth - featured on Google Earth's Official Blog
- South China Sea Virtual Library - online resource for students, scholars and policy-makers interested in South China Sea regional development, environment, and security issues.
- Energy Information Administration - The South China Sea
- Tropical Research and Conservation Centre - The South China Sea
- Weekly Piracy Report
- Reversing Environmental Degradation Trends in the South China Sea and Gulf of Thailand Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2021)
- UNEP/GEF South China Sea Knowledge Documents
- Audio Radio communication between United States Navy Boeing P-8A Poseidon aircraft operating under international law and the Chinese Navy warnings.
- A 1775 Chart of the China Sea | Southeast Asia Digital Library