2000

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1980-е 1990-е 2000-е 2010-е 2020-е
Године:	1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003
2000 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

2000. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 10. јануар — 19 српских опозиционих странака формирало коалицију под називом Демократска опозиција Србије — ДОС.
• 15. јануар — У холу београдског хотела „Интерконтинентал“ убијен Жељко Ражнатовић Аркан, а поред њега страдале још две особе.
• 30. јануар — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.

• 7. фебруар — У Београду убијен министар одбране СР Југославије, Павле Булатовић.
• 17. фебруар — На Четвртом конгресу Социјалистичке партије Србије, Слободан Милошевић поново изабран за лидера партије.

• 14. април — На београдском Тргу Републике, ДОС одржао први митинг пред око 100.000 грађана. Упућен захтев за организовање слободних југословенских избора.
• 25. април — У Београду убијен Жика Петровић, генерални директор Југословенског аеротранспорта.

• 7. мај — Владимир Путин изабран за другог председника Русије.
• 13. мај — Приликом посете пољопривредном сајму у Новом Саду, убијен Бошко Перошевић — тадашњи председник Извршног већа АП Војводине.

• 7. јун — У атентату у Бијељини убијен Љубиша Савић Маузер, ратни командант Гарде Пантери ВРС
• 15. јун — На лидера Српског покрета обнове, Вука Драшковића, у Будви покушан атентат.

• 2. јул — Кандидат Странке националне акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године.
• 6. јул — Скупштина СРЈ усвојила амандмане на савезни Устав, којима је предвиђено да се савезни председник бира на непосредним изборима.
• 14. јул — 25 година по завршетку Вијетнамског рата САД и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације.
• 25. јул — Суперсонични авион "конкорд" компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи.
• 27. јул — Расписани редовни избори за савезни парламент, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника Југославије за 24. септембар Милошевић истакнут као кандидат владајуће коалиције.

• 6. август — Српски покрет обнове за свог председничког кандидата изабрао Војислава Михаиловића. Српска радикална странка за свог кандидата изабрала Томислава Николића.
• 7. август — За председничког кандидата Демократске опозиције Србије истакнут Војислав Коштуница.
• 12. август — У Баренцовом мору потонула је руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде.
• 25. август — У Београду нестао Иван Стамболић, некадашњи председник Председништва Србије. Тек две и по године касније, установљено је да је Стамболић истог дана када је отет, одведен на Фрушку гору где је убијен и закопан у једну јаму.

• 24. септембар — Одржани редовни избори за Скупштину Савезне Републике Југославије, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника СР Југославије. Кандидат Демократске опозиције Србије, Војислав Коштуница, убедљиво победио кандидата левице и тадашњег шефа државе - Слободана Милошевића. Међутим, изборна комисија објавила да Коштуница није освојио више од 50% гласова, тј. да се мора одржати други круг. Широм Србије избили протести.
• 28. септембар — Избила је Друга интифада након посете Аријела Шарона јерусалимском Старом граду.

• 1. октобар — На олимпијским играма у Сиднеју, одбојкашка репрезентација Југославије освојила златну медаљу.
• 5. октобар — Због упорног одбијања власти да призна пораз у првом кругу на савезним председничким изборима, више стотина хиљада људи из Србије и Црне Горе протестовало у Београду што је завршило признањем пораза на изборима.
• 6. октобар — Посредством телевизије, Милошевић признаје победу Коштунице.
• 7. октобар — На седници савезног парламента, одржаној у Сава-центру, Војислав Коштуница ступио на дужност председника СР Југославије.
• 19. октобар — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Руанде Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту.
• 24. октобар — Формирана прелазна Влада Србије, у чији састав су ушли представници ДОС-а, СПС-а, и СПО-а.

• 1. новембар — СР Југославија постала чланица Уједињених Нација.

• 2. новембар — Руски космонаути Сергеј Крикаљов и Јуриј Гидзенко и амерички астронаут Вилијам Шеперд су постали прва стална посада која је стигла на Међународну свемирску станицу.
• 4. новембар — Изабрана нова Влада СР Југославије, коју су саставили ДОС и црногорска Социјалистичка народна партија. За премијера изабран Зоран Жижић, функционер СНП-а.
• 7. новембар — Председнички избори у САД: Без проглашења победника, што је изазвало контроверзно поновно бројање гласова на Флориди.
  • Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља.
• 12. новембар — Сједињене Државе признале Савезну Републику Југославију.

• 12. децембар — Буш против Гора: Врховни суд Сједињених Држава пресудио је да се прекине поновно бројање гласова председничких избора на Флориди и потврде оригинални резултати, чиме је Џорџ В. Буш проглашен за победника америчких председничких избора.
• 23. децембар — ДОС на ванредним скупштинским изборима у Србији осваја 176 посланичких места.
• 31. децембар — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све.

• 8. јануар — Алекса Милојевић, српски фудбалер^[1]
• 8. јануар — Ноа Сајрус, америчка певачица и глумица^[2]
• 20. јануар — Аријан Лакић, српски кошаркаш^[3]
• 24. јануар — Стефан Сантрач, босанскохерцеговачки фудбалер^[4]
• 26. јануар — Даријус Гарланд, амерички кошаркаш^[5]
• 28. јануар — Душан Влаховић, српски фудбалер^[6]
• 29. јануар — Редмонд Џерард, амерички сноубордер

• 1. фебруар — Маша Јанковић, српска кошаркашица^[7]
• 12. фебруар — Марко Пецарски, српски кошаркаш^[8]
• 29. фебруар — Тајрис Халибертон, амерички кошаркаш^[9]

• 4. март — Далибор Илић, српско-босанскохерцеговачки кошаркаш^[10]
• 5. март — Милош Гордић, српски фудбалски голман^[11]
• 10. март — Роко Блажевић, хрватски певач
• 15. март — Кристијан Костов, руски и бугарски певач
• 21. март — Џејс Норман, амерички глумац^[12]
• 23. март — Светозар Марковић, српски фудбалер^[13]
• 25. март — Иван Докић, српски фудбалер^[14]
• 25. март — Марко Конатар, српски фудбалер^[15]
• 25. март — Џејдон Санчо, енглески фудбалер^[16]
• 27. март — Хале Бејли, америчка певачица и глумица^[17]

• 5. април — Никола Крстовић, црногорски фудбалер^[18]
• 8. април — Лука Церовина, српски кошаркаш^[19]
• 15. април — Филип Петрушев, српски кошаркаш^[20]
• 21. април — Игор Дробњак, црногорски кошаркаш^[21]
• 25. април — Марко Ракоњац, црногорски фудбалер^[22]
• 30. април — Алексеј Бјелогрлић, српски глумац^[23]

• 1. мај — Балша Копривица, српски кошаркаш^[24]
• 24. мај — Ања Цревар, српска пливачица
• 26. мај — Теодора Ињац, српска шахисткиња

• 2. јун — Лилимар Ернандез, америчка глумица^[25]
• 16. јун — Бјанка Андреску, канадска тенисерка^[26]
• 18. јун — Ибрахим Мустафа, гански фудбалер^[27]

• 6. јул — Зајон Вилијамсон, амерички кошаркаш^[28]
• 12. јул — Винисијус Жуниор, бразилски фудбалер^[29]
• 15. јул — Армин Ђерлек, српски фудбалер^[30]
• 19. јул — Зоран Пауновић, српски кошаркаш^[31]
• 21. јул — Ерлинг Бравт Холанд, норвешки фудбалер^[32]
• 25. јул — Мег Донели, америчка глумица^[33]

• 8. август — Феликс Оже Алијасим, канадски тенисер^[34]
• 8. август — Златан Шеховић, српски фудбалер^[35]
• 17. август — Лил Памп, амерички хип хоп музичар
• 18. август — Ален Смаилагић, српски кошаркаш^[36]

• 28. септембар — Никола Терзић, српски фудбалер^[37]

• 1. октобар — Кале Рованпере, фински аутомобилиста.
• 6. октобар — Адисон Реј, америчка певачица, плесачица и глумица^[38]
• 12. октобар — Матеја Масларевић, српски фудбалер^[39]
• 31. октобар — Вилоу Смит, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица^[40]

• 1. новембар — Џозефина Зец, хрватско-америчка певачица
• 2. новембар — Алфонсо Дејвис, канадски фудбалер^[41]
• 7. новембар — Калум Хадсон-Одои, енглески фудбалер
• 25. новембар — Лара Лука, српска ватерполисткиња
• 25. новембар — Ричард Одада, кенијски фудбалер^[42]

• 5. децембар — Жељко Гаврић, српски фудбалер^[43]
• 5. децембар — Урош Трифуновић, српски кошаркаш^[44]
• 15. децембар — Лука Грбић, српски глумац^[45]
• 17. децембар — Весли Фофана, француски фудбалер^[46]
• 21. децембар — Јам Мадар, израелски кошаркаш^[47]
• 22. децембар — Џошуа Басет, амери��ки глумац и певач^[48]

• 2. јануар — Марија Мерседес од Бурбона-Две Сицилије, мајка краља Хуана Карлоса од Шпаније. (*1910)
• 4. јануар — Слободан Стојановић, српски драматург. (*1937)
• 6. јануар — Едвард Пејн, аустралијски веслач. (*1925)^[49]
• 12. јануар — Никола Милић, српски глумац. (*1924)^[50]
• 13. јануар — Јон Јунгрен, шведски атлетичар. (*1919)^[51]
• 15. јануар — Жељко Ражнатовић Аркан, српски криминалац, политичар и паравојни вођа. (*1952)^[52]
• 16. јануар — Никола Граовац, српски сликар. (*1907)
• 19. јануар:
  • Бетино Кракси, италијански политичар. (*1934)
  • Хеди Ламар, америчка глумица. (*1914)^[53]
  • Војислав Деспотов, српски песник (*1950)
  • Фредерик Херцберг, амерички психолог. (*1923)
  • Антонио Ернандез Паласиос, шпански цртач стрипова. (*1921)
• 20. јануар — Славко Јаневски, македонски књижевник, сценарист и сликар. (*1920)^[54]
• 23. јануар — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. (*1933)
• 24. јануар — Милош Жанко, југословенски политичар. (*1915)
• 26. јануар — Дон Баџ, амерички тенисер. (*1915)^[55]
• 27. јануар — Младен Црнобрња, југословенски и хрватски глумац. (*1939)^[56]
• 28. јануар — Милка Куфрин, народни херој Југославије. (*1921)

• 2. фебруар — Драган Зарић, српски глумац. (*1942)^[57]
• 7. фебруар
  • Биг Пан, амерички репер (*1971)^[58]
  • Павле Булатовић, југословенски политичар. (*1948)
  • Милдред Вајли, америчка атлетичарка. (*1901)^[59]
• 8. фебруар — Јон Георге Маурер, румунски политичар. (*1902)
• 12. фебруар — Чарлс Шулц, амерички аутор стрипа. (*1922)
• 14. фебруар:
  • Антун Налис, хрватски и југословенски глумац. (*1911)^[60]
  • Војин Драшкоци, српски музичар, контрабасиста, композитор, аранжер и музички педагог. (*1945)
• 19. фебруар — Фриденсрајх Хундертвасер, аустријски уметник. (*1928)
• 23. фебруар:
  • Стенли Метјуз, енглески фудбалер. (*1915)
  • Офра Хаза, израелска певачица. (*1957)^[61]
• 24. фебруар — Борис Зајцев, совјетски и руски хокејаш на леду. (*1937)^[62]
• 26. фебруар:
  • Ђована Савојска, краљица Бугарске. (*1907)
  • Милица Дунђерски, српска спортисткиња. (*1914)
• 29. фебруар — Карен Хоф, данска кајакашица. (*1921)^[63]

• 1. март:
  • Властимир Перичић, српски композитор. (*1927)^[64]
  • Марк Јевтјукин, руски херој. (*1964)
• 2. март — Борис Андрушевић, српски и југословенски глумац. (*1932)^[65]
• 3. март — Мила Качић, словеначка и југословенска певачица и глумица. (*1912)^[66]
• 5. март:
  • Лоло Ферари, француска порнографска глумица, стриптизета и певачица. (*1963)^[67]
  • Кенет Џон Барвајс, амерички математичар, филозоф и логичар. (*1942)
• 9. фебруар — Ђурађ Предојевић, народни херој Југославије. (*1915)
• 10. март — Комнен Церовић, народни херој Југославије. (*1916)
• 12. март — Александар Николић, српски и југословенски кошаркаш и тренер. (*1924)^[68]
• 17. март — Круно Валентић, хрватски и југословенски глумац. (*1932)^[69]
• 18. март — Јелена Шантић, српска балерина. (*1944)
• 22. март — Радомир Божовић, народни херој Југославије. (*1915)
• 26. март — Душан Пекић, српски глумац. (*1980)
• 30. март — Рудолф Кирхшлегер, аустријски политичар. (*1915)

• 6. април — Хабиб Бургиба, тунижански политичар. (*1903)^[70]
• 8. април — Клер Тревор, америчка глумица. (*1910)^[71]
• 11. април — Драгиша Пењин, српски песник и новинар. (*1925)^[72]
• 13. април:
  • Ђорђо Басани, италијански књижевник. (*1916)
  • Богдан Михаиловић, српски и југословенски глумац. (*1940)^[73]
• 15. април — Јонче Христовски, македонски певач, композитор и текстописац. (*1931)
• 17. април — Владимир Пантелеј, совјетски и украјински атлетичар. (*1945)
• 23. април — Фрањо Рупник, југословенски фудбалер. (*1921)^[74]
• 24. април — Слободан Милић, српски уметник. (*1938)^[75]
• 25. април — Жика Петровић, српски предузетник. (*1939)

• 1. мај — Стив Ривс, амерички бодибилдер и глумац. (*1926)^[76]
• 5. мај — Ђино Бартали, италијански бициклиста. (*1914)
• 6. мај — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар. (*1932)^[77]
• 11. мај — Душан Перковић, српски глумац. (*1926)
• 13. мај — Бошко Перошевић, српски политичар. (*1956)
• 15. мај — Алфред Кучевски, совјетски хокејаш на леду. (*1931)^[78]
• 17. мај — Нестор Ворническу, румунски митрополит. (*1927)
• 21. мај — Џон Гилгуд, енглески глумац. (*1904)^[79]
• 26. јун — Јевта Аздејковић, српски уметник. (*1924)
• 29. мај — Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој. (*1917)

• 6. јун — Хокан Лидман, шведски атлетичар. (*1915)^[80]
• 7. јун — Љубиша Савић Маузер, ратни командант Гарде Пантери ВРС (*1958)
• 10. јун — Хафиз ел Асад, сиријски државник. (*1930)
• 13. јун — Војислав Бјењаш, српски монтажер и редитељ. (*1923)^[81]
• 15. јун:
  • Никола Видовић, народни херој Југославије. (*1917)
  • Марија До Кармо Жеронимо, последњи роб у Бразилу. (*1871)
• 22. јун — Радивоје Јовановић, народни херој Југославије. (*1918)
• 26. јун — Корнељу Манеску, румунски политичар. (*1916)
• 28. јун — Бранко Боначи, хрватски и југословенски глумац. (*1920)^[82]
• 29. јун — Милка Минић, учесница Народноослободилачке борбе. (*1915)

• 1. јул — Волтер Матау, амерички глумац. (*1920)^[83]
• 4. јул — Густав Херлинг-Груђински, пољски књижевник. (*1919)^[84]
• 5. јул — Предраг Владисављевић, југословенски политичар. (*1919)
• 6. јул — Лазар Колишевски, југословенски политичар. (*1914)
• 8. јул — Никола Херцигоња, српски композитор. (*1911)
• 10. јул:
  • Никола Лекић, српски новинар, књижевник, уредник, сценариста и ликовни уметник. (*1925)
  • Љубомир Марковић, српски књижевник и историчар. (*1934)
• 12. јул — принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра. (*1928)
• 21. јул — Станојло Рајичић, српски и југословенски композитор и педагог. (*1910)^[85]
• 22. јул — Клод Соте, француски редитељ и сценариста. (*1924)^[86]
• 23. јул — Ахмад Шамлу, ирански песник, писац и новинар. (*1925)
• 24. јул:
  • Анатолиј Фирсов, совјетски и руски хокејаш на леду. (*1941)^[87]
  • Србољуб Станковић, српски и југословенски редитељ и сценариста. (*1921)^[88]
• 25. август — Карл Баркс, амерички илустратор. (*1901)
• 28. јул — Душан Бркић, српски правник и учесник Народноослободилачке борбе. (*1913)
• 29. јул:
  • Светозар Стијовић, српски лингвиста. (*1939)^[89]
  • Рене Фавалоро, аргентински хирург. (*1923)
  • Раде М. Николић, српски књижевник, ��овинар и публициста. (*1928)

• 5. август — Алек Гинис, енглески глумац. (*1914)^[90]
• 7. август — Инге Нилсон, шведски атлетичар. (*1918)
• 10. август — Вук Трнавски, српски новинар и песник. (*1917)
• 12. август — Лорета Јанг, америчка глумица. (*1913)^[91]
• 15. август — Ена Беговић, хрватска глумица. (* 1960)^[92]
• 17. август — Ерих Борхмајер, немачки атлетичар. (*1905)^[93]
• 23. август:
  • Мића Томић, српски и југословенски глумац. (*1920)^[94]
  • Душан Јевтовић, српски сликар и професор. (*1951)
• 25. август — Иван Стамболић, српски политичар. (*1936)
• 29. август — Марко Тодоровић, српски глумац. (*1929)^[95]
• 31. август — Владимир Каплан, играч дама. (*1925)

• 2. септембар — Лепа Перовић, учесница Народноослободилачке борбе. (*1911)
• 20. септембар:
  • Герман Титов, совјетски космонаут. (*1935)^[96]
  • Станислав Стратијев, бугарски књижевник, драматург и сценариста. (*1941)
• 21. септембар — Огњен Петровић, југословенски фудбалер. (*1948)^[97]
• 28. септембар — Пјер Трудо, канадски политичар. (*1919)
• 29. септембар — Видоје Жарковић, југословенски политичар. (*1927)

• 5. октобар — Слободан Велимировић, српски глумац. (*1927)^[98]
• 6. октобар — Ричард Фарнсворт, амерички глумац. (*1920)^[99]
• 10. октобар — Сиримаво Бандаранаике, шриланканска политичарка. (*1916)^[100]
• 11. октобар:
  • Матија Љубек, хрватски кануист. (*1953)^[101]
  • Радојица Милосављевић, српски диригент. (*1926)
• 15. октобар — Конрад Емил Блох, немачки биохемичар. (*1912)
• 16. октобар — Милан Курепа, српски физичар. (*1933)^[102]
• 21. октобар — Дирк Стројк, холандски математичар. (*1894)^[103]
• 23. октобар — Силвио Ното, италијански глумац. (*1925)
• 28. октобар — Александар Петковић, српски и југословенски сниматељ. (*1929)^[104]
• 30. октобар — Александар Флашар, професор новосадског универзитета. (*1926)

• 1. новембар — Стивен Рансиман, енглески историчар. (*1903)
• 7. новембар — Ингрид од Шведске, краљица Данске. (*1910)
• 17. новембар — Луј Нел, француски физичар и нобеловац 1970. (*1904)^[105]
• 22. новембар — Емил Затопек, чешки атлетичар. (*1922)

• 1. децембар — Ета Бортолаци, хрватска и југословенска глумица. (*1926)^[106]
• 3. децембар — Миклош Сабо, мађарски атлетичар. (*1908)^[107]
• 6. децембар:
  • Светозар Вукмановић, један од оснивача ЈСД Партизан и народни херој. (*1912)
  • Лазар Аџић, српски архимандрит. (*1948)
• 8. децембар — Милић од Мачве, српски сликар надреалиста. (*1934)
• 13. децембар — Џавид Нимани, учесник Народноослободилачке борбе. (*1919)
• 15. децембар:
  • Харис Бркић, југословенски кошаркаш. (*1974)
  • Џорџ Алкок, енглески астроном. (*1912)
• 19. децембар:
  • Коломан Трчка, југословенски трговац, планинар и фотограф. (*1909)
  • Вера Дедовић, српска глумица. (*1969)
• 20. децембар
  • Рудолф Филиповић, хрватски лингвист. (*1916)
  • Марислав Радисављевић, српски редитељ, театролог и културни радник. (*1940)
• 23. децембар — Драгољуб Сандић, српски сликар. (*1951)
• 24. децембар — Хелена Пајовић, српска клизачица. (*1979)
• 25. децембар — Лидија Шентјурц, словеначка политичарка и народни херој Југославије. (*1911)

• 30. јануар — Поводом Дана холокауста више стотина неонациста демонстрирало у Берлину и прошло кроз Бранденбуршку капију подсећајући на време када су нацисти у Немачкој били на власти.

• Физика — Жорес Иванович Алферов и Херберт Кремер; Џек Килби
• Хемија — Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид, Хидеки Ширакава (白川英樹)
• Медицина — Арвид Карлсон, Пол Грингард и Ерик Р. Кандел
• Књижевност — Гао Сингђен
• Мир — Председник Ким Дае-Јунг (金大中) (Јужна Кореја)
• Економија — Џејмс Хекман и Данијел Макфаден (САД)

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума