Израелско-палестински сукоб
| Izraelsko-palestinski sukob | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Izraelsko-arapski sukob | |||||||||
.png) Središnji Izrael i Palestinska samouprava na Zapadnoj obali i pojasu Gaze, 2007. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
|
 Sjedinjene Države |
 Arapska liga SSSR (do 1991.) Iran | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
 Arijel Šaron Jicak Šamir Jicak Rabin David Ben-Gurion Menahem Begin Benjamin Netanjahu |
 Jaser Arafat Mahmud Abas Kalil el-Vazir Marvan Barguti Amin el Huseini | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| 3.791[1] | 16.000[2] | ||||||||
| Ukupno preko 20.000 poginulih[3] | |||||||||
Izraelsko-palestinski sukob (hebr. הסכסוך הישראלי-פלסטיני, Ха'Сикхсукх Ха'Yисраели-Фалестини; арап. النزاع الفلسطيني - الإسرائيلي, ал-Низа'а ал'Филастини ал 'Исраили) је сукоб у току између Израела и Палестине који је почео од 1940-их. Сматра се једним од најдужих модерних сукоба. Срж конфликта налази се у томе да Палестина тражи пуну независност од Израела, те напуштање свих израелских војника са њених територија, док израелски ортодоксни жидови, националисти и десничари то одбијају, јер сматрају да Западна обала и Газа историјски припадају Жидовима, те да Палестинци нису народ, да нису постојали пре оснивања државе Израел 1948. године, већ да су палестински национализам измислиле арапски вође како би уништили Израел.[4]
Упркос дугогодишњим напорима међународне заједнице да се постигне какав-такав компромис и разреши овај спор, и упркос томе што је Израел склопио мир са Египтом и Јорданом, Израелци и Палестинци до данас нису успели да постигну мировни договор. Главни су камен спотицања статус Јерусалима (који обе стране сматрају светим местом), међусобно признање, ток граница, сигурност, право на воду уз реку Јордан, израелска насеља на Западној обали,[5] палестинска слобода кретања[6] и право Палестинаца на повратак унутар граница Израела након егзодуса насталог услед израелског рата за независност.
Решење засновано на две државе се често наводи као могуће решење сукоба, а према истраживањима већина Израелаца и Палестинаца сматра да је то најбоља солуција.[7] Ипак, неповерење и трзавице су често знале да ескалирају: прва и друга интифада су однеле на хиљаде живота на обе стране, без разрешавања било чега. Територија остаје средишњи чинилац националног идентитета у овом сукобу. Обе стране одбијају да деле исту територију са другом страном, из страха од доминације.[8] Јасер Арафат постао је формални вођа покрета за самосталну Палестину у 20. веку, али су израелски службеници гледали на њега негативно те га оптуживали да подржава тероризам против Јевреја. Након Арафатове смрти 2004, његов наследник Махмуд Абас покушао је да покрене нову рунду мировних преговора, али без успеха. Иако се однос у међувремену побољшао са Западном обалом, стање остаје експлозивно у Гази, где су вођена два рата, од којих је задњи био 2014. године.
Између 1993. и 2000. број израелских досељеника повећао се за 117% у Гази и најмање 46% у Западној обали.[9] Израел је такође укинуо дозволе за пребивалиште палестинским пребиваоцима у источном Јерусалиму који нису имали документе којим би доказали да је њихово средиште живота унутар Јерусалима. Тако је 1.641 Палестининац изгубио право на боравак у Јерусалиму између 1996. и 1998. године.[10] Сукоб је однео преко 20.000 живота од 1948. на обее стране. Џереми Хаварди процењује да је погинуло око 5.000 палестинских цивила током 40 година, односно 34 цивила сваких 100 дана.[11]
Посљедњи мировни преговори прекинути су 2014. године. Израелски премијер Бењамин Нетањаху изјавио је 2015. да неће дозволити палестинску државу западно од Јордана.[12]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Витал Статистицс: Тотал Цасуалтиес, Араб-Исраели Цонфлицт (1860 - Пресент)”. Јеwисх Виртуал Либрарy. Приступљено 27. 06. 2017.
- ^ Неуснер, Јацоб; Цхилтон, Бруце D.; Туллy, Р. Е. (2013). Јуст Wар ин Религион анд Политицс. Университy Пресс оф Америца. стр. 309. ИСБН 978-0-7618-6094-5.
- ^ Монтy Г. Марсхалл. Мајор Еписодес оф Политицал Виоленце 1946-2012. СyстемицПеаце.орг. "Етхниц Wар wитх Араб Палестинианс / ПЛО 1965-2013". Упдатед 12 Јуне 2013 „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 21. 01. 2014. г. Приступљено 14. 11. 2013.
- ^ „Емптy Боок он Палестиниан Хисторy Бецомес Инстант Бест-селлер он Амазон”. Хааретз. 22. 06. 2017. Приступљено 27. 06. 2017.
- ^ „Цанадиан Полицy он Кеy Иссуес ин тхе Исраели-Палестиниан Цонфлицт”. Влада Канаде. Архивирано из оригинала 18. 02. 2018. г. Приступљено 29. 12. 2018.
- ^ „Мовемент анд Аццесс Рестрицтионс ин тхе Wест Банк: Унцертаинтy анд Инеффициенцy ин тхе Палестиниан Ецономy” (ПДФ). Wорлд Банк. 09. 05. 2007. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 04. 2010. г. Приступљено 29. 03. 2010. „Цуррентлy, фреедом оф мовемент анд аццесс фор Палестинианс wитхин тхе Wест Банк ис тхе еxцептион ратхер тхан тхе норм цонтрарy то тхе цоммитментс ундертакен ин а нумбер оф Агреементс бетwеен ГОИ анд тхе ПА.”
- ^ Yаар, Епхраим; Херманн, Тамар (11. 12. 2007). „Јуст анотхер форготтен пеаце суммит”. Хааретз.
- ^ Неwман, Давид. „Фром натионал то пост-натионал территориал идентитиес ин Исраел-Палестине”. 53 (3): 235—246. дои:10.1023/А:1019529827735.
- ^ Прессман, Јеремy (2003). „Тхе Сецонд Интифада: Бацкгроунд анд Цаусес оф тхе Исраели-Палестиниан Цонфлицт”. Тхе Јоурнал оф Цонфлицт Студиес. XXIII (2). Приступљено 27. 06. 2017.
- ^ „Хуман Ригхтс Девелопментс: Wорлд Репорт 1999”. Хуман Ригхтс Wатцх. Архивирано из оригинала 17. 11. 2019. г. Приступљено 27. 06. 2017.
- ^ Хаварди, Јеремy (2016). „Рефутинг тхе Анти-Исраел Нарративе: А Цасе фор тхе Хисторицал, Легал анд Морал Легитимацy оф тхе Јеwисх Стате”. МцФарланд. стр. 64. ИСБН 978-1-4766-2297-2.
- ^ Исраел'с ПМ Нетанyаху: Но Палестиниан стате он мy wатцх Елиотт C. МцЛаугхлин. ЦНН Упдатед 22:17 ГМТ (0617 ХКТ) Марцх 16, 2015
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Уједињене нације
- Оффице фор тхе Цоординатион оф Хуманитариан Аффаирс – оццупиед Палестиниан территорy
- Унитед Натионс Релиеф анд Wоркс Агенцy фор Палестине Рефугеес ин тхе Неар Еаст
- Академски, новински, и слични сајтови (изузев израелских или палестинских извора)
- У.С. Аттемптс ат Пеаце бетwеен Исраел анд Палестине фром тхе Деан Петер Крогх Фореигн Аффаирс Дигитал Арцхивес
- Газа\Сдерот : Лифе ин спите оф еверyтхинг Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2020) – а wебдоцументарy продуцед бy арте.тв, ин wхицх даилy видео-цхроницлес (2 мин. еацх) схоw тхе лифе оф 5 пеопле (мен, wомен, цхилдрен) ин Газа анд Сдерот, он ботх сидес оф тхе бордер.
- Глобал Политициан – Миддле-Еаст Сецтион
- Миддле Еаст Полицy Цоунцил
- Тхе Wасхингтон Институте фор Неар Еаст Полицy
- Аиx Гроуп – Јоинт Палестиниан-Исраели-интернатионал ецономиц wоркинг гроуп.
- Црасх Цоурсе Wорлд Хисторy 223: Цонфлицт ин Исраел анд Палестине – Реноwнед аутхор анд YоуТубе едуцатор Јохн Греен гивес а бриеф хисторy лессон (13 минутес) он тхе цонфлицт.
- Тхе Исраели–Палестиниан Цонфлицт—Ан овервиеw оф тхе цонфлицт бетwеен Исраел анд тхе Палестинианс фром 1948 тхроугх тхе пресент даy. Фром тхе Хисторy Гуy Wебсите.
- Тхе Медиа Лине – А но��-профит неwс агенцy wхицх провидес цредибле, унбиасед цонтент, бацкгроунд анд цонтеxт фром ацросс тхе Миддле Еаст.
- Групе за резолуцију конфликата
- Групе за људкс аправа
- Хуман Ригхтс Wатцх: Исраел/Палестине
- Б'Тселем – Тхе Исраели Информатион Центер фор Хуман Ригхтс ин тхе Оццупиед Территориес
- Ал-Хаq: Палестиниан Хуман Ригхтс Гроуп Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2006): Wест Банк аффилиате оф тхе Интернатионал Цоммиссион оф Јуристс
- Палестиниан Центре фор Хуман Ригхтс ПЦХР: Газа аффилиате оф тхе Интернатионал Цоммиссион оф Јуристс
- Гусх-Схалом: Гусх-Схалом Исраели Пеаце Мовемент
- Јеврејски и израелски академски, новински, и слични сајтови
- Јерусалем Центер фор Публиц Аффаирс
- Јеwисх Виртуал Либрарy
- Хонест Репортинг мониторинг мидеаст медиа
- Труе Пеаце Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2019) – Цхабад-Лубавитцх сите
- Wхат тхе Фигхт ин Исраел Ис Алл Абоут – Тхе Медиа Лине
- Јеврејске и израелске вести „мировног покрета” и заступнички сајтови
- Тхе Оригин оф тхе Палестине – Исраел Цонфлицт, Публисхед бy Јеwс фор Јустице ин тхе Миддле Еаст
Други сајтови:
- Арабс анд Исраелис хелд хостаге бy а цоммон енемy Салом Ноw! Анд МЕТалкс аре тwо еxпериментал инитиативес wхицх соугхт то реwрите тхе сцрипт оф тхе Исраели–Палестиниан цонфлицт. Хоwевер, суцх популар, грассроотс ацтион ис хелд хостаге бy соме цоммон енемиес: деспаир, хатред, антипатхy анд диструст. (Јан 2007)
- Еxцханге оф фриендлy фире Анат ел-Хасхахар, ан Исраели анд фоундер оф МЕТалкс, дебатес тхе Араб–Исраели цонфлицт – фром Осло то Лебанон – wитх Кхалед Диаб, ан Егyптиан јоурналист анд wритер.
- Wебсите wитх информатион (артицлес, репортс, мапс, боокс, линкс, етц.) он тхе Исраели-Палестиниан цонфлицт
- Мап оф Палестиниан Рефугее Цампс 1993 (УНРWА/C.I.А./Университy оф Теxас, Аустин)
- Мап оф Исраел 2008 (C.I.А./Университy оф Теxас, Аустин)
- Мап оф Исраели Сеттлементс ин тхе Wест Банк Дец. 1993 (C.I.А./Университy оф Теxас, Аустин)
- Мап оф Исраели Сеттлементс ин тхе Газа Стрип Дец. 1993 (C.I.А./Университy оф Теxас, Аустин)
- Мап оф Јерусалем Мар. 1993 (C.I.А./Университy оф Теxас, Аустин)
- Мап оф Јерицхо анд Вицинитy Јан. 1994 (C.I.А./Университy оф Теxас, Аустин)
- Пеw Глобал Ресеарцх – wорлдwиде публиц опинион
- Полицy публицатионс он тхе Исраели-Палестиниан цонфлицт ат тхе Берман Јеwисх Полицy Арцхиве
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
