Опера на Булевару
 Зграда биоскопа „Балкан“ у којој је радила Опера на Булевару | |
| Локација | Браће Југовића 16 Београд  Србија |
|---|---|
| Координате | 44° 48′ 58″ С; 20° 27′ 45″ И / 44.81613° С; 20.46237° И |
| Отворено | 2. децембар 1909 |
| Период активности | 1909—1911 |
Опера на Булевару била је прва приватна опера[1] и први оперски театар уопште у Београду. Водили су је оперски певач Жарко Савић и његова супруга Султана Цијукова-Савић од децембра 1909. до јануара 1911. године. Иако је постојала веома кратко, свега две полусезоне, уз знатну подршку публике остварили су више од 300 оперских и оперетских представа.[2] Опера се налазила у данашњој згради биоскопа „Балкан“.
Опркос кратком трајању, нешто више од годину дана, оснивање Опере на Булевару одиграло је веома важну улогу за афирмацију оперске уметности у Србији.[3]
Оснивање опере
[уреди | уреди извор]Оснивање београдске опере Била је вишедеценијска жеља Жарка Савића. Како код управо постављеног управника Народног позоришта Милана Грола, па и самих музичара није наишао на разумевање, сам је ступио у преговоре са Браниславом Нушићем. Склопио је петогодишњи уговор са управом Трговачког удружења и постао заступник тадашњег хотела „Булевар”, касније чувеног биоскопа „Балкан“[4]. Отварањем опере дотадашњи хотел Балкан постао је познат као „хотел Опера”.[а] Уговором се обавезао да ће се „у старом здању учинити знатне поправке, између осталог, подигнуће се и угодне ложе и галерије, бифе и гардероба”. Одмах по склапању уговора брачни пар Савић приступио је састављању хора и оркестра.[1]
Рад опере
[уреди | уреди извор]Намера Савића била је да се у Опери на Булевару уз оперу негује и оперета, а да се посебна пажња посвети оригиналним остварењима српских аутора. Ангажовали су диригента, најбоље београдске глумце-певаче, мали хор и оркестар. У све то улгали су сопствени новац.
Иако им београдска штампа није била наклоњена, публика јесте, па су успели за само две полусезоне да остваре више од 300 оперских и оперетских представа. Због нагомиланих финансијских проблема Жарко Савић је био приморан да у јануару 1911. године обустави даљи рад Опере на булевару.[2][1]
Део репертоара Опере на Булевару
[уреди | уреди извор]- Продана невеста Беџиха Сметане,
- Барон Тренк Срећка Албинија,
- Женидба Милоша Обилића Петра Коњовића,
- Зрињски Ивана Зајца,
- На уранку Станислава Биничког,
- Кавалерија рустикана Пиетра Маскањија,
- Пајаци Руђера Леонкавала и бројна друга оперска и оперетска дела
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Стални биоскоп у хотелу „Булевар” почео је са радом по затварању опере, 1912. године, под називом „Гранд биоскоп породице Гомон у хотелу Опера“.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Опера на Булевару Жарка Савића”. РТС. 17. 4. 2017. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ а б „Kako je Srbija dobila operu”. Vreme. 1520. 20. 2. 2020. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Istorija zgrade Bioskopa Balkan: Opera”. Fondacija Saša Marčeta. Архивирано из оригинала 29. 09. 2023. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Биоскоп "Балкан"”. Званични веб-сајт. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 7. 4. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Milanović, Danica (21. 3. 2021). „HuPopedija: Osnivanje opere u Srbiji”. Hoću u pozorište. Приступљено 7. 4. 2021.