Pređi na sadržaj

Luka Jović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Luka Jović
Jović u dresu reprezentacije Srbije, 2018.
Lični podaci
Puno ime Luka Jović[1]
Datum rođenja (1997-12-23)23. decembar 1997. (26 god.)[1]
Mesto rođenja Loznica, SR Jugoslavija[a]
Državljanstvo Srbija, Bosna i Hercegovina[2]
Visina 1,82 m[3]
Masa 85 kg[3]
Pozicija napadač[4]
Klupske informacije
Trenutni klub
 Milan
Broj 9
Juniorska karijera
2005—2014. Crvena zvezda
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2014—2016. Crvena zvezda 42 (12)
2016—2019. Benfika 2 (0)
2016—2017. → Benfika B 18 (4)
2017—2019. → Ajntraht Frankfurt 50 (25)
2019.[b] Ajntraht Frankfurt 5 (0)
2019—2022. Real Madrid 36 (3)
2021. → Ajntraht Frankfurt 18 (4)
2022—2023. Fjorentina 31 (6)
2023— Milan 23 (6)
Reprezentativna karijera**
2012—2013. Srbija do 16[v] 12 (10)
2013—2014. Srbija do 17[v] 19 (16)
2015. Srbija do 18[g] 1 (1)
2014—2016. Srbija do 19[v] 13 (10)
2016—2017. Srbija do 20[d] 5 (0)
2015—2019. Srbija do 21[v] 16 (7)
2018— Srbija 37 (11)
* Datum aktuelizovanja: 20. jun 2024.
** Datum aktuelizovanja: 20. jun 2024.

Luka Jović (Loznica, 23. decembar 1997) srpski je fudbaler. Trenutno nastupa za Milan i reprezentaciju Srbije. Visok je 182 centimetra i igra na poziciji najisturenijeg napadača.

Svoju profesionalnu karijeru započeo je u dresu beogradske Crvene zvezde, za čiji prvi tim je debitovao u maju 2014. godine, kod tadašnjeg klupskog stratega, Slaviše Stojanovića, na zatvaranju takmičarske 2013/14. u Superligi Srbije. Neposredno po ulasku u igru, Jović je postigao svoj prvi pogodak u profesionalnom takmičenju. Kroz mlađe kategorije tog kluba, Jović je prethodno stasavao od 2005, te je duži niz godina bio jedan od najproduktivnijih napadača u klupskoj školi. Odmah zatim, Jović je pred početak takmičarske 2014/15. zadužio dres sa brojem 9 u ekonomatu seniorskog sastava, a trener Nenad Lalatović ukazao mu je šansu na 22 utakmice u Superligi Srbije, od čega je polovinu susreta započeo na terenu. Tokom te sezone, Jović je bio strelac 6 pogodaka. Dolaskom Miodraga Božovića na mesto šefa stručnog štaba, Jović je tokom prvog dela takmičarske 2015/16. odigrao ukupno 21 utakmicu u svim takmičenjima, od čega je na trećini susreta bio starter, a postigao je ukupno 6 pogodaka, koliko i prethodne sezone.

Iz Crvene zvezde je početkom 2016. prešao u Benfiku, a Zvezda je na ime obeštećenja dobila oko dva miliona evra, s tim što je najveći deo tih sredstava prihodovala ranije, prodajom 70 procenata Jovićevog ugovora investicionom fondu menadžera Pinija Zahavija. Za preostalih 30 odsto, od Benfike je dobijeno 600 hiljada evra. Jović je u narednom periodu najčešće nastupao za razvojni tim tog portugalskog kluba, pa je leta 2017. otišao na dvogodišnju pozajmicu Ajntrahtu iz Frankfurta. U Nemačkoj je proveo sledeće dve godine, gde se istakao učinkom u sezoni 2018/19, kada je u svim takmičenjima za Ajntraht postigao 27 golova na 48 utakmica. Ajntraht je u aprilu 2019. iskoristio otkupnu klauzulu i potpisao višegodišnji ugovor sa Jovićem. U junu iste godine, Jović je zvanično predstavljen kao pojačanje Reala iz Madrida. Prema nezvaničnim objavama, vrednost obeštećenja koje je Real isplatio iznosila je 60 miliona evra, uz mogućnost doplate dodatnih sredstava na ime bonusa.

Paralelno sa igrama na klupskom nivou, Jović je prošao sve mlađe reprezentativne selekcije Srbije. Za seniorski sastav debitovao je 2018. godine, a iste godine učestvovao je na Svetskom prvenstvu u Rusiji.

Klupska karijera

[uredi | uredi izvor]

Crvena zvezda

[uredi | uredi izvor]

Mlađe kategorije i profesionalni počeci

[uredi | uredi izvor]

Luka Jović je rođen u Loznici, 23. decembra 1997, a odrastao je u selu Batru kraj Bijeljine.[a] Prve fudbalske korake načinio je na stadionu Omladinca u rodnoj Loznici.[7] Njega je, kao osmogodišnjaka koji je učestvovao u Mini maksi ligi, primetio Tomislav Milićević, skaut beogradske Crvene zvezde, te je Jović nedugo zatim dobio poziv na selektivnu utakmicu za nove članove tog kluba. Prema rečima Lukinog oca, Milana Jovića, Milićević je tokom tog događaja, održanog 10. maja 2005. godine, insistirao da igrač pristupi beogradskom klubu i da redovno dolazi na utakmice mlađih selekcija. U Beogradu je najpre igrao kao član škole fudbala „Konjarnik“.[8] Otac je Luku narednih šest godina dovozio na utakmice iz Batra, a noći pred utakmice neretko su prespavali u automobilu marke „Folksvagen Pasat“. Luka je kasnije prošao sve mlađe kategorije Crvene zvezde, ali je u međuvremenu odigrao jednu utakmicu za sastav večitog rivala, usled kratkotrajnih nesuglasica klupskog rukovodstva i Milana Jovića. Kao maloletan fudbaler, Jović je imao potpisan ugovor sa menadžerskom agencijom Lian Sports, koja se starala o razvoju njegove karijere.[9]

Jović je priliku da debituje u dresu Crvene zvezde dobio kod trenera Slaviše Stojanovića, 2014.

Posle pionirske i kadetske selekcije, za koju je nastupao do 2013. godine, Jović je priključen i omladinskoj ekipi Crvene zvezde.[10][11][12] Tadašnji šef stručnog štaba prvog tima, Rikardo Sa Pinto, Jovića je kao petnaestogodišnjaka pozvao na trening ekipe sastavljene od igrača sa manjom minutažom i članova mlađih klupskih selekcija.[13] Nedugo zatim, Joviću je ponuđen profesionalni ugovor koji je iste godine potpisao sa klubom.[14] On je tokom jeseni iste godine nastupao sa godinu dana starijom generacijom, a posebno se istakao u pobedi od 9 : 1 nad kraljevačkom Slogom, kada je tri puta savladao čuvara mreže tadašnjeg rivala, Vladana Grbovića.[15][16][17][18][19]

Nakon svog šesnaestog rođendana i sticanja uslova da se zvanično priključi prvoj ekipi, Jović je početkom naredne kalendarske godine izostao sa prve prozivke seniorskog sastava, kod trenera Slaviše Stojanovića. Sportski sektor i predstavnici uprave takav potez kluba obrazložili su rečima da je za Jovića rano i da u timu ima dovoljno napadača.[20][21][22] Kasnije, tokom proleća, Jović je projektovan kao jedan od klupskih prospekata za narednu sezonu,[23] te je priključen radu sa prvotimcima.[24] Svoj debitantski nastup u seniorskoj konkurenciji Jović je zabeležio 28. maja 2014. godine, na zatvaranju takmičarske 2013/14. u Superligi Srbije. On je tada u igru ušao umesto Ifeania Onjila u 73. minutu susreta sa ekipom Vojvodine na Stadionu Karađorđe u Novom Sadu.[25][26][27] Postigavši pogodak dva minuta po svom ulasku u igru, za izjednačenje i konačnih 3 : 3, Jović je postao najmlađi strelac u istoriji Crvene zvezde, sa šesnaest godina, pet meseci i pet dana, te je tako oborio rekord koji je prethodno postavio Dejan Stanković.[28][29][30] Osvojenim bodom na toj utakmici, Crvena zvezda je potvrdila prvo mesto na tabeli Superlige Srbije i osvojila šampionsku titulu.[31] Isti uspeh Jović je narednog meseca ponovio i sa omladinskom ekipom, u kojoj se ostvario kao najbolji strelac sa 19 pogodaka.[32]

Sezona 2014/15 : ulazak u prvi tim

[uredi | uredi izvor]

Leta 2014. godine, nakon odlaska Abiole Daude iz kluba, Jović je umesto broja 40, koji je nosio krajem prethodne sezone, u ekonomatu Crvene zvezde zadužio dres sa brojem 9.[33] Crvena zvezda je istog leta, odlukom Uefe, izbačena iz kvalifikacija za Ligu šampiona, usled nepoštovanja finansijskog fer-pleja.[34] Jović se krajem juna te godine odazvao prvoj prozivci novog šefa stručnog štaba Crvene zvezde, Nenada Lalatovića, a potom je, sa ekipom prošao prvu fazu priprema u Termama Čatež.[35][36][37] Lalatović je Joviću ukazao priliku od početka takmičarske 2014/15. u Superligi Srbije, koji je tako na otvaranju sezone, protiv niškog Radničkog, u igru ušao u 67. minutu igre, pri rezultatu od 2 : 0 za svoj tim.[38][39][40] Nakon uvodnih pet kola u Superligi Srbije, na kojima je u igru ulazio kao rezervista, Jović je na naredna dva susreta ostao na klupi.[5] U međuvremenu je zabeležio svoju prvu utakmicu koju je započeo na terenu, kada se našao u postavi svoje ekipe za susret šesnaestine finala Kupa Srbije, protiv čačanskog Borca. U igri je tada proveo 70 minuta, posle čega ga je zamenio Đorđe Rakić.[41] Svoj prvi ligaški start, Jović je upisao 18. oktobra 2014. godine, na gostovanju Partizanu na Stadionu u Humskoj ulici. Tako je postao najmlađi fudbaler u istoriji večitih derbija sa 16 godina, devet meseci i 25 dana,[đ] oborivši još jedan rekord Dejana Stankovića, koji je prvu utakmicu protiv večitog rivala odigrao sa 17 godina i šest meseci.[43] Čitavu utakmicu na terenu po prvi put je proveo u osmini finala Kupa, kada je Crvena zvezda poražena od ekipe Rada, minimalnim rezultatom, usled čega je eliminisana iz daljeg takmičenja.[44] Iako su mediji tokom leta pisali o eventualnom odlasku Jovića u neki od klubova iz liga petice, među kojima je Atletiko iz Madrida naveden kao klub koji je bio spreman da izdvoji 2,5 milona evra za transfer, rukovodstvo Jovićevog matičnog kluba nije bilo zadovoljno visinom obeštećenja.[45] Takođe, postojala je i ponuda Fjorentine, da igrač zajedno sa vršnjakom Milošem Stojanovićem pređe u redove tog kluba, koja nije razmatrana.[46] Međutim, kako je klub bio u obavezi da servisira zaostala dugovanja, mediji su krajem 2014. godine preneli nezvaničnu informaciju da je 20 procenata ugovora Luke Jovića preneto u vlasništvo investicionog fonda Pinija Zahavija. Na taj način su, sredstvima u vrednosti od 400 hiljada evra, namirena potraživanja Gžegoža Bronovickog, koji je za Crvenu zvezdu nastupao u periodu od 2007. do 2009. godine.[47]

Tokom prolećnog dela šampionata, Jović se ustalio u postavi Crvene zvezde, a svoj prvi gol u sezoni postigao je 7. marta 2015. godine, protiv Vojvodine. Crvena zvezda je na svom stadionu pobedila rezultatom 3 : 0, a Jović je postigao treći gol za svoj tim.[48][49] U sledećem kolu, Zvezda je gostovala Spartaku na Gradskom stadionu u Subotici, a susret je završen pobedom crveno-belih od 3 : 1. Jović je tada najpre iznudio jedanaesterac za svoj tim, nakon prekršaja golmana domaće ekipe, Nikole Mirkovića, koji je realizovao Mihailo Ristić, a zatim i postigao poslednji gol za svoj tim, na asistenciju Džošue Parkera.[50] Dan kasnije, Jović je nastupio za omladinski sastav Crvene zvezde, na Večitom derbiju protiv odgovarajuće selekcije Partizana.[51] Krajem istog meseca, Jović je produžio ugovor sa klubom za još tri godine,[e] po kom mu je mesečna zarada iznosila 9 hiljada evra.[54] Na susretu 22. kola Superlige Srbije, odigranom 9. aprila 2015. godine, protiv čačanskog Borca, Jović je bio strelac dva pogotka u pobedi svog tima, rezultatom 3 : 1.[55] Odmah zatim, u narednom kolu, bio je strelac jedinog pogotka na Stadionu Obilića na Vračaru, kada je Crvena zvezda ostvarila minimalnu pobedu nad sastavom Voždovca.[56] Jović je do kraja sezone upisao još jednu asistenciju, kod gola Petra Orlandića u pobedi od 3 : 1 nad Donjim Sremom,[57] te još pogodak, u pobedi od 2 : 0 nad Radom, u 26. kolu.[58] Na narednoj utakmici, kada je Crvena zvezda poražena od Čukaričkog na Stadionu na Banovom brdu, Jović je pretrpeo povredu levog kolena, pa do kraja sezone više nije nastupao.[59] Time je na ukupno 22 utakmice u Superligi Srbije, uz još dve u kup takmičenju, postigao šest pogodaka i upisao dve asistencije, sve tokom prolećnog dela sezone.[5]

Sezona 2015/16 : ograničena minutaža

[uredi | uredi izvor]

Kako nije putovao na Svetsko prvenstvo sa reprezentacijom Srbije do 20 godina starosti,[ž] Jović se leta 2015. odazvao prvoj prozivci novog šefa stručnog štaba Crvene zvezde, Miodraga Božovića.[60] Sa klubom je, nedugo zatim, otišao na pripreme u Terme Čatež, kao jedan od dva centralna napadača u sastavu, uz Petra Orlandića.[61] Na startu kvalifikacija za Ligu Evrope, Jović je na prvoj utakmici protiv kazahstanskog predstavnika, Kairata, na teren stupio umesto Miloša Cvetkovića, nakon jednog časa igre.[62] U revanšu je odigrao čitav susret.[63] Crvena zvezda je obe utakmice izgubila, usled čega je eliminisana iz daljeg takmičenja.[64] Na otvaranju takmičarske sezone u Superligi Srbije, Crvena zvezda je gostovala OFK Beogradu na stadionu Obilića na Vračaru. Jović je tada odigrao čitav susret i postigao drugi gol za svoj tim, koji je ostvario pobedu rezultatom 6 : 2, iako je na poluvremenu gubio sa 2 : 0.[65] U trećem kolu domaćeg šampionata, Crvena zvezda je na svom terenu dočekala niški Radnički, a Jović je golom u 88. minutu doneo svom klubu izjednačenje, za konačnih 1 : 1.[66] Odmah zatim, naredne sedmice, Zvezda je gostovala Voždovcu a Jović je postigao odlučujući gol za pobedu svog tima, rezultatom 3 : 2.[67] Sledeći gol je postigao nakon skoro dva meseca. Crvena zvezda je 3. oktobra gostovala Spartaku u Subotici, a Jović je ponovo postigao odlučujući gol za pobedu crveno-belih od 3 : 2.[68] Do kraja istog meseca, Jović je upisao dve asistencije, u pobedama nad novosadskom Vojvodinom i OFK Beogradom.[69][70] Početkom decembra 2015, Jović je bio strelac jedinog pogotka za svoj tim u porazu od 5 : 1 na domaćem terenu od sastava čačanskog Borca, u okviru osmine finala Kupa Srbije.[71] Nekoliko dana kasnije, Jović je postigao poslednji gol u Superligi Srbije u dresu Crvene zvezde, kada je njegova ekipa pobedila Čukarički na Stadionu na Banovom brdu, rezultatom 7 : 2.[72]

U drugoj polovini 2015. godine, trener Miodrag Božović je Jovića najčešće koristio kao rezervistu

Jović je kod trenera Božovića tokom prvog dela sezone 2015/16. odigrao 19 prvenstvenih utakmica na kojima je bio strelac pet golova.[73] Ipak, od tih 19 mečeva, samo je na četiri utakmice bio starter, dok je na preostalim susretima u igru ulazio sa klupe.[74] Uz to, nastupio je i na dve utakmice Kupa Srbije, postigavši jedan pogodak. U rotaciji kod Božovića bio je treći napadač, a šansu pre njega dobijali su Ugo Vijeira i Predrag Sikimić.[75] Lukin otac, Milan Jović, javno je ispoljavao nezadovoljstvo statusom koji njegov sin ima kod tadašnjeg trenera.[76] Tvrdio je da zalaganje njegovog sina nikada nije bilo upitno, te da kao jedan od najtalentovanih pojedinaca zaslužio drugačiji odnos i više poštovanja sportskog sektora.[77] Sa druge strane, Božović je smatrao da su ostali napadači kvalitetniji za njegov sistem, dok je Joviću zamerao višak kilograma i neprilagođenu ishranu.[78] Golman Jovan Vićić, Jovićev vršnjak i tadašnji saigrač, kasnije je govorio o situaciji kada je Božović prozvao Jovića zbog susreta u pekari nedaleko od stadiona, oslovivši ga Jovara-pekara.[79] Početkom 2016. godine, Zvezdan Terzić je izjavio da je zarada Crvene zvezde od prodaje Luke Jovića ograničena na dva miliona evra,[80] odnosno da je 70 odsto ugovora ranije prodato kiparskom Apolonu, formalnom predstavniku investicionog fonda Pinija Zahavija, za 1,4 miliona evra.[81] Odlaskom Luke Jovića iz matičnog kluba u inostranstvo,[82] Crvena zvezda je za preostali deo ugovora prihodovala 600 hiljada evra.[83] Iako su Luka Jović, Predrag Rajković i Vukašin Jovanović klub napustili u toku sezone, Crvena zvezda im je dodelila medalje za učešće u osvajanju trofeja u Superligi Srbije.[84]

Benfika

[uredi | uredi izvor]

Nakon višemesečnog skautinga emisara tog kluba,[85] Jović je krajem januara 2016. potpisao ugovor sa lisabonskom Benfikom na pet i po godina.[86] Prema pisanju portugalskog lista Rekord, u izveštaju koji je Benfika dostavila Komisiji za hartije od vrednosti, na ime obeštećenja za Jovićev ugovor isplaćeno je 6,6 miliona evra, od čega je, prema ranije dogovorenoj dinamici, njegovom matičnom klubu pripalo 600 hiljada evropskih novčanica.[87] Tada je definisana i otkupna klauzula za tek punoletnog napadača,[z] koja je iznosila 60 miliona u istoj valuti, ne računajući iznos poreza na dodatu vrednost.[88] Jović je u svom novom klubu zadužio dres sa brojem 35, a planirano je da najpre igra za razvojni tim i bude u konkurenciji za prvu ekipu,[89] te je licenciran za utakmice četvrtfinala Lige Šampiona.[90] Na svom debitantskom nastupu za rezervni tim Benfike, u 34. kolu Druge lige Portugalije, Jović je asistirao Ivanu Šaponjiću u remiju sa ekipom Kovilje, rezultatom 2 : 2.[91] Nešto kasnije, 20. marta iste godine, Jović je debitovao za prvi tim Benfike, kada je na teren kročio u 84. minutu prvenstvene utakmice protiv Boaviste, koju je Benfika dobila minimalnim rezultatom.[92] U Ligi šampiona debitovao je pred kraj revanš susreta sa minhenskim Bajernom, ušavši u igru umesto Elizeua, pri rezultatu 2 : 2. Benfika je nakon dvomeča eliminisana iz daljeg takmičenja.[93] Prethodno je bio strelac za Benfiku B, u pobedi od 3 : 1 na gostovanju sastavu Orijentala.[94] Za drugi tim je pogodio još protiv rezervista Vitorije Gimarais.[95] Po okončanju sezone, Benfika je osvojila titulu šampiona portugalskog prvenstva.[96]

Jović je početak naredne sezone propustio zbog povrede. Kasnije je izostavljen sa spiska licenciranih igrača za grupnu fazu Lige šampiona.[97] Najveći deo sezone nastupao je za B tim Benfike, za koji je odigrao 11 utakmica uz 2 gola i 1 asistenciju.[5] Pogađao je protiv ekipa Santa Klare i Freamunde.[98][99] U Prvoj ligi Portugalije priliku je dobio u minimalnom porazu od Vitorije Setubal u 19. kolu.[100] Za prvi tim je tokom takmičarske 2016/17. nastupio još na susretu sa Vizelom u okviru Liga kupa Portugalije. Na oba događaja u igru je ušao sa klupe.[101] Kao povremeni član prvog tima, Jović je učestvovao u odbrani titule portugalskog šampionata.[102] Kako u lisabonskoj Benfici nije dobijao puno prilika da se iskaže pored Žonasa, Mitroglua i Himeneza, klub je ugovorio pozajmicu srpskom napadaču.[103] Pod ugovorom je ostao do aprila 2019. godine, kada je na ime obeštećenja dobijeno 7 miliona evra.[104]

Ajntraht Frankfurt

[uredi | uredi izvor]

Sezona 2017/18 : Pozajmica iz Benfike

[uredi | uredi izvor]
Jović je 2018. sa ekipom Ajntrahta osvojio trofej u Kupu Nemačke

Prema ranijim najavama, Jović je 27. juna 2017. godine zvanično predstavljen kao pojačanje Ajntrahta iz Frankfurta. Klubu je pristupio uz sporazum o dvogodišnjem ustupanju iz Benfike, sa opcijom otkupa ugovora nakon tog perioda.[105] U svom novom timu, Jović je zadužio dres sa brojem 8, a na svom debiju, u prijateljskoj utakmici protiv niželigaša Heftriha, postigao je 6 od ukupno 15 golova.[106] Prvi zvanični susret odigrao je u okviru prvog kola Kupa Nemačke, 12. avgusta iste godine, kada je u igru ušao umesto Sebastijena Alea, pred kraj susreta sa niželigašem Erntebrikom, pri rezultatu od 3 : 0 za svoj tim.[107] U Bundesligi Nemačke debitovao je 16. septembra, protiv Augzburga, kada je u 67. minutu igre na terenu zamenio svog sunarodnika Mijata Gaćinovića.[108] U 80. minutu istog susreta, Jović je postigao jedini pogodak za svoj tim, nakon kornera Džonatana de Guzmana, u porazu od 2 : 1 na domaćem terenu.[109] Jović se u startnoj postavi Ajntrahta po prvi put našao u drugom kolu Kupa, kada je bio asistent za poslednji od 4 pogotka protiv sastava Švajnfurta.[110] Prvi ligaški start zabeležio je u 16. kolu, kada je njegov tim savladao Hamburger na gostovanju, rezultatom 2 : 1. Jović tada nije imao konkretan statistički učinak, a na terenu je proveo 62 minuta, posle čega ga je zamenio Kevin Prins Boateng.[111] Odmah zatim, u sledećem kolu, Jović je bio strelac prvog gola na susretu sa Šalkeom, kada je u drugom minutu pogodio na asistenciju Mijata Gaćinovića.[112] Na prva dva odigrana susreta u 2018. godini, Jović je u igru ulazio sa klupe. Po stupanju na teren, na obe utakmice, protiv Volfsburga,[113] odnosno Borusije iz Menhengladbaha, Jović je bio strelac i na taj način potvrdio pobede svog tima.[114] Na narednom susretu, u porazu od 3 : 0 od Augzburga, Jović je na terenu proveo čitav meč.[115] Posle toga je bio asistent kod pogotka Antea Rebića, u pobedi od 4 : 2 nad sastavom Kelna.[116] Tokom marta i aprila 2018, Jović je bio strelac na četiri uzastopne bundesligaške utakmice, protiv Borusije iz Dortmunda, Majnca, Verdera iz Bremena i Hofenhajma.[117][118][119][120] U polufinalu Kupa Nemačke, Jović je postigao jedini pogodak za minimalnu pobedu nad Šalkeom, čime je obezbedio plasman svog tima u finale.[121] Jović je na finalnom susretu sa minhenskim Bajernom, koji je Ajntraht dobio rezultatom 3 : 1, presedeo na klupi za rezervne fudbalere. Ajntraht je tako, nakon 30 godina ponovo osvojio trofej u tom takmičenju.[122]

Sezona 2018/19 : Otkup ugovora

[uredi | uredi izvor]

Jović je svoju prvu utakmicu u takmičarskoj 2018/19. odigrao u Superkupu Nemačke, protiv minhenskog Bajerna, 12. avgusta 2018. godine. U igru je tom prilikom ušao umesto Sebastijena Alea, u 76. minutu, pri vođstvu protivničkog tima od 4 : 0, dok je tadašnji rival do kraja utakmice postigao još jedan pogodak.[123] Nekoliko dana kasnije, Jović je odigrao svih 90 minuta na susretu prvog kola Kupa Nemačke, kada je njegov tim poražen rezultatom 2 : 1 od sastava domaćeg Ulma i eliminisan iz daljeg takmičenja.[124] Posle promenljivih igara i ograničene minutaže na početku sezone, Jović je svoj prvi gol u novoj sezoni postigao na otvaranju grupne faze Lige Evrope, kada je postavio konačnih 1 : 2 na gostovanju Olimpiku u Marselju.[125][126][127] Poslednjeg dana septembra 2018, Jović je bio strelac u pobedi od 4 : 1 nad sastavom Hanovera, ušavši u igru sa klupe.[128][129] Jović je golgetersku seriju nastavio na narednim utakmicama. U drugom kolu, Lige Evrope, 4. oktobra, Ajntraht je na svom terenu ubedljivo pobedio ekipu Lacija, istim rezultatom koji je ostvario na prethodnom takmičarskom susretu, dok je Jović bio strelac trećeg pogotka za svoj tim.[130] U narednom kolu Bundeslige zabeležio je gol i asistenciju za pobedu svog tima od 2 : 1 nad Hofenhajmom,[131] dok je 19. oktobra postigao pet golova u pobedi od 7 : 1 protiv Fortune iz Diseldorfa, u okviru osmog kola Bundeslige.[132] Jović je tako postao prvi fudbaler u istoriji Ajntrahta koji je dao pet golova na jednom meču,[133] kao i najmlađi fudbaler sa takvim učinkom u istoriji nemačke Bundeslige.[134] Zapažen učinak Jović je ostvario i u 10. kolu nemačkog šampionata, kada je bio asistent kod pogotka Antea Rebića u pobedi od 3 : 0 na gostovanju ekipi Štutgarta.[135] Odmah zatim, pogodio je na gostovanju svom bivšem klubu, Apolonu, u Limasolu,[i] gde je Antraht ostvario pobedu rezultatom 3 : 2.[138] Posle toga, u 11. kolu Bundeslige postigao je dva od tri gola u pobedi protiv Šalkea.[139][140] U sledećem kolu tog takmičenja bio je asistent kod drugog od tri pogotka svoje ekipe u pobedi od 3 : 1 nad Augzburgom.[141] Nekoliko dana kasnije, Jović je dva puta pogodio u 5. kolu Lige Evrope, u pobedi od 4 : 0, protiv Olimpika.[142] U 13. kolu Bundeslige, Jović je postigao jedini gol za svoj tim u porazu od 2 : 1 od Volfsburga, na domaćem terenu.[143] Pobedom nad Laciom u poslednjem kolu grupne faze Lige Evrope, Antraht je osvojio maksimalnih 18 bodova iz svih 6 pobeda, čime se pozicionirao na 1. mestu na tabeli.[144] Do kraja kalendarske 2018, Jović je bio strelac još i protiv Majnca, kada je postigao oba pogotka za svoj tim u remiju od 2 : 2.[145]

Svoj prvi pogodak u 2019. godini, Jović je postigao u 18. kolu Bundeslige, 19. januara, u pobedi od 3 : 1 nad Frajburgom.[146] Početkom narednog meseca, Jović je iskoristio asistenciju Denija da Koste,[147] te je svojim pogotkom obezbedio bod protiv Borusije iz Dortmunda.[148] Na prvoj utakmici šesnaestine finala Lige Evrope, Jović je upisao asistenciju Filipu Kostiću u remiju od 2 : 2, sa Šahtjorom, na Sportskom kompleksu Metalista u Harkovu.[149] U revanš susretu, na domaćem terenu, Jović je postigao prvi gol za svoj tim u pobedi svog tima sa 4 : 1, kojom je obezbeđen prolaz u sledeću fazu takmičenja.[150] U 23. kolu Bundeslige, Jović je direktno učestvovao kod sva tri gola Ajntrahta na utakmici protiv Hanovera, zabeleživši gol i dve asistencije.[151] Posle prve utakmice bez pogodaka, protiv Intera iz Milana, u osmini finala Lige Evrope,[152] Jović je u revanšu na stadionu Đuzepe Meaca postigao jedini pogodak za minimalnu pobedu svog tima i plasman u četvrtfinale.[153] Poslednjeg dana marta 2019, Jović je bio strelac u pobedi svoje ekipe od 3 : 0 nad Štutgartom,[154] dok je nekoliko dana kasnije postigao odlučujući pogodak za pobedu od 2 : 1 nad Šalkeom na Feltins areni u Gelzenkirhenu.[155] U četvrtfinalu Lige Evrope, Ajntraht se sastao sa Jovićevim bivšim klubom, Benfikom.[156] Na prvoj utakmici, u Lisabonu, Benfika je pobedila rezultatom 4 : 2,[157] dok je Jović je bio strelac prvog gola za Ajntraht.[158] Na dan pred drugi susret, 17. aprila 2019. godine, Ajntraht je iskoristio opciju iz ugovora o pozajmici i otkupio Jovićev ugovor.[159] U revanšu je Ajntraht pobedio sa 2 : 0, što je bilo dovoljno za plasman u polufinale, a Jović je na terenu bio do 76. minuta.[160] U polufinalu tog takmičenja, Ajntraht se susreo sa ekipom Čelsija. Na prvoj utakmici, u Frankfurutu, bilo je nerešeno, 1 : 1, a Jović je bio strelac jedinog gola za svoj klub.[161][162] Revanš na Stamford bridžu je nakon 90. minuta završen istim rezultatom, dok je Jović ponovo bio strelac.[163] Ipak, nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca, Čelsi je prošao u finale Lige Evrope.[164] Jović je sezonu u Ligi Evrope završio sa 10 postignutih golova na 14 odigranih mečeva, a ispred njega je bio samo Olivije Žiru iz Čelsija, koji je postigao jedan gol više.[165] Jović je zajedno sa saigračem Kostićem uvršten u najbolji tim Lige Evrope za sezonu 2018/19.[166] Nešto kasnije, uvršten je i u idealni tim Bundeslige za sezonu 2018/19. Trku za najboljeg strelca lige je završio na deobi trećeg mesta sa 17 pogodaka, a uz to podelio je i šest asistencija. Igrao je na 32 utakmice.[167] Tokom sezone 2018/19, Jović je odigrao ukupno 48 utakmica i postigao 27 golova u svim takmičenjima.[168]

Real Madrid

[uredi | uredi izvor]
Jović u trećoj garnituri opreme Real Madrida, leta 2019.

Posle višednevnih medijskih objava, Real iz Madrida je, 4. juna 2019. godine, potvrdio da je dogovorena šestogodišnja saradnja sa Lukom Jovićem.[169][170][171] Nekoliko dana kasnije, klub je poslao avion po Jovića, koji se nalazio na pripremama sa mladom reprezentacijom Srbije u Portorožu, kako bi zvanično predstavio svog novog fudbalera.[172] Jović je, posle lekarskih pregleda i obavljenih formalnosti oko potpisivanja ugovora, zvanično predstavljen u dresu Reala, a tom prilikom nije nosio broj na leđima.[173][174][175] Iako iznos isplaćenog obeštećenja zvanično nije objavljen, španski sportski list Marka preneo je informaciju da je za igrača izdvojena cifra od 65 miliona evra. Jović je time postao najskuplji srpski fudbaler u istoriji.[176] Za klub je debitovao na Međunarodnom kupu šampiona, protiv minhenskog Bajerna.[177] Pred početak takmičarske sezone i zvanično je zadužio broj 18, koji je preuzeo nakon odlaska Markosa Ljorentea u redove gradskog rivala, Atletika.[178] U španskoj Primeri, Jović je debitovao na otvaranju takmičarske 2019/20, ušavši u igru umesto Karima Benzeme, na gostovanju Selti u Vigu, gde je njegov tim ostvario pobedu rezultatom 3 : 1.[179] U narednom kolu je debitovao i na Stadionu Santijago Bernabeu, kada je ušao u igru u 68. minutu utakmice protiv Valjadolida, koja je završena nerešenim rezultatom, 1 : 1.[180] U trećem kolu, po prvi put je zaigrao kao starter. Real je na gostovanju Viljarealu odigrao nerešeno 2 : 2, a Jović je utakmicu počeo u napadu zajedno sa Benzemom i na terenu se zadržao do 68. minuta kada ga je zamenio Luka Modrić.[181] Jović je na toj utakmici učestvovao u akciji kod prvog gola Reala koji je postigao Garet Bejl.[182] Nastupio je i na otvaranju grupne faze Lige šampiona, na gostovanju Pariz Sen Žermenu, kada je zamenio Hamesa Rodrigeza, pri rezultatu od 2 : 0 za domaći sastav.[183] Prvi put je na terenu proveo svih 90 minuta na utakmici šestog kola španskog šampionata, u kojoj je Real u Madridu savladao Osasunu sa 2 : 0.[184]

Prema analizi Marke, sredinom oktobra 2019, Jović je u tom momentu bez pogotka odigrao 218 minuta, što ga je na listi od 16 napadača koji su uzeti u razmatranje, svrstalo na 13. mesto.[185] Pretposlednjeg dana istog meseca, Jović je postigao svoj prvi gol u dresu Reala, na utakmici 11. kola Primere, u kojoj je Real na domaćem terenu Madridu savladao Leganes sa 5 : 0. Jović je u igru ušao u 70. minutu umesto Benzeme, a u 91. minutu postavio je konačan rezultat.[186] Na susretu 13. kola, protiv Ejbara, Jović je po prvi put izostavljen iz protokola, zbog lakše povrede mišića.[187] Pored te utakmice, Jović ni na naredna tri ligaška susreta nije ulazio u igru.[188] Trener Zinedin Zidan je posle toga potvrdio da nadalje računa na Jovića,[189][190][191] te je srpski napadač najavljen kao starter na poslednjem susretu grupne faze Lige šampiona, protiv Klub Briža.[192] Na toj utakmici, odigranoj na Stadionu Jan Brejdel u Brižu, Jović je igrao do 77. minuta, bez konkretnog učinka.[193] Nekoliko dana kasnije, ostao je na klupi za rezervne fudbalere u El Klasiku, koji je završen bez pogodaka.[194]

Nakon povrede Karima Benzeme pred susret polufinala Superkupa Španije, Jović se našao u startnoj postavi protiv ekipe Valensije. Na toj utakmici upisao je asistenciju za Luku Modrića kod trećeg pogotka svoje ekipe, dok ga je u 83. minutu na terenu zamenio Marijano Dijaz.[195][196][197]

Fjorentina

[uredi | uredi izvor]

Dana 8. jula 2022. godine, Jović je zvanično prešao u italijanski klub Fjorentinu.[198]

Reprezentacija

[uredi | uredi izvor]

Razvojni uzrasti

[uredi | uredi izvor]

Jović je do 2013. bio član mlađe kadetske reprezentacije Srbije, kod selektora Branislava Nikolića.[199] Na 12 utakmica, odigranih u tom uzrastu, Jović je postigao 10 pogodaka.[v] Iste godine, Jović je dobio poziv i u kadetsku reprezentaciju, te je tokom oktobra, sa četiri pogotka, bio najbolji strelac kvalifikacionog turnira održanog u Srbiji.[201][202][8] Na prijateljskom meču protiv odgovarajuće selekcije Hrvatske, odigranom 11. decembra, na terenu Sportskog centra Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi, Jović je postigao het-trik u pobedi domaće ekipe, rezultatom 4 : 1.[203] U elitnoj rundi kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, odigranoj na proleće 2014, Jović je nastupio na sve tri utakmice. Na prvoj, protiv Irske, Jović je bio strelac, drugi susret, protiv Gruzije, završio je bez konkretnog učinka, dok je protiv Nemačke asistirao Ivanu Šaponjiću za jedini pogodak Srbije u remiju rezultatom 1 : 1.[204][205][206] Zbog bolje gol-razlike, Nemačka je zadržala prvo mesto na tabeli i plasirala se na završni turnir, dok je Srbija na taj način eliminisana iz daljeg takmičenja.[207]

Selektor omladinske reprezentacije Srbije, Veljko Paunović priključio je treninzima tog sastava i Luku Jovića, kao najmlađeg člana, u maju 2014.[208] Leta iste godine, Paunović ga je uvrstio i na širi spisak reprezentativaca,[209] a zatim i na konačan spisak putnika na Evropsko prvenstvo u Mađarskoj.[210] Debitovao je na otvaranju turnira, protiv Ukrajine, kada je zamenio Stanišu Mandića u 62. minutu.[211] Na sledećoj utakmici, protiv selekcije Nemačke, Jović se našao u startnoj postavi svoje ekipe, za koju je u 41. minutu postigao pogodak nakon asistencije Andrije Živkovića.[212] Na jesen iste godine, pred početak memorijalnog turnira Stevan Ćele Vilotić, u dogovoru Crvene zvezde i Fudbalskog saveza Srbije, Jović je ostao da trenira sa klubom,[213] pa je izostavljen sa spiska selektora Ivana Tomića.[214] Na početku novog kvalifikacionog cuklusa za Evropsko prvenstvo, Jović je bio strelac u pobedi od 4 : 0 nad selekcijom San Marina.[215] U martu 2015. godine, Jović je debitovao za selekciju do 18 godina starosti,[g] dok je na kraju kvalifikacija za Evropsko prvenstvo postigao dva pogotka i upisao dve asistencije u pobedi nad Norveškom.[217] Iste godine, reprezentacija Srbije do 20 godina, pod vođstvom Veljka Paunovića, osvojila je Svetsko prvenstvo, koje se održalo na Novom Zelandu. Jović tada nije bio u sastavu reprezentacije.[ž] Početkom septembra, Jović je sa svojom generacijom učestvovao na turniru Stevan Ćele Vilotić, gde je na prvom susretu postigao pogodak i asistirao Ivanu Šaponjiću, u pobedi od 3 : 1 protiv selekcije Sjedinjenih Američkih Država. Na naredne dve utakmice, protiv Francuske i Crne Gore, nije nastupao.[220][221][222] Na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, Jović je postigao het-trik i upisao dvostruku asistenciju u pobedi od 5 : 0 nad sastavom Estonije.[j] Odmah zatim, na sledećem susretu, Jović je pogodio i u pobedi od 4 : 0 protiv Jermenije.[229] U elitnoj rundi kvalifikacija, odigranoj krajem marta u Kragujevcu i Gornjem Milanovcu, Jović je odigrao sve tri utakmice, od kojih je bio strelac iz jedanaesterca u pobedi od 4 : 1 nad Crnom Gorom. Ekipa Srbije eliminisana je minimalnim porazom od Francuske i nije se plasirala na završni turnir.[230][231][232]

Mlada selekcija

[uredi | uredi izvor]

U novembru 2015, Jović je dobio poziv selektora Tomislava Sivića, da se priključi okupljanju mlade reprezentacije Srbije.[233] Debitovao je na kvalifikacionoj utakmici za Evropsko prvenstvo, protiv ekipe Italije, ušavši u igru umesto Ognjena Ožegovića u 75. minutu igre.[234] U igru je, takođe, ušao i nekoliko dana kasnije, na gostovanju Sloveniji, gde je Srbija poražena rezultatom 2 : 0.[235] Poslednjeg dana maja 2016, Jović je nastupio na susretu sa sastavom Autrije, odigranom u okviru turnira Valerij Lobanovski u Ukrajini. Kao i na prethodnoj utakmici za mladu reprezentaciju, Jović je na terenu zamenio Aleksandra Čavrića.[236] Tokom sezone 2016/17, Jović nije bio stalni član mlade reprezentacije Srbije, ali je redovno dobijao pozive u mlađu selekciju, za koju je odigrao nekoliko prijateljskih utakmica.[d] Nije se našao na konačnom spisku Nenada Lalatovića za Evropsko prvenstvo 2017. godine, održano u Poljskoj.[242] Na početku novog kvalifikacionog ciklusa, septembra iste godine, pod vođstvom Gorana Đorovića, Jović je bio strelac i asistent u pobedi od 4 : 0 nad selekcijom Gibraltara.[243] Narednog meseca, nastupio je protiv Makedonije u Skoplju,[244] kao i Rusije na Stadionu Karađorđe u Novom Sadu, kada je bio strelac dva gola u pobedi svoje ekipe rezultatom 3 : 2.[245] Zatim je pogodio na gostovanju Austriji, u novembru 2017, čime je završen prvi krug kvalifikacionog ciklusa.[246] U martu naredne godine, kada je protivnik ponovo bio Gibraltar, Jović je po dva puta pogađao i asistirao, za pobedu Srbije od 6 : 0.[247] Poslednji pogodak u kvalifikacijama, Jović je postigao protiv Rusije na stadionu u Nižnjem Novgorodu, iz jedanaesterca koji je prethodno iznudio.[248] Remijem bez pogodaka protiv Jermenije, kada je Jović u igru ušao u drugom poluvremenu, umesto Luke Ilića, Srbija je osvojila prvo mesto u grupi i ostvarila plasman na Evropsko prvenstvo 2019. godine.[249] Prvog dana juna 2019, Đorović je saopštio konačan spisak fudbalera za završni turnir u Italiji i San Marinu, te se Jovićevo ime našlo među 23 putnika u igračkom kadru.[250] Na startu takmičenja, odigrao je čitav susret sa Austrijom, kada je Srbija poražena sa 2 : 0, dok je pri minimalnom vođstvu protivnika pogodio prečku.[251] Na drugom susretu, sa ekipom Nemačke, u drugom poluvremenu ga je zamenio Dejan Joveljić,[252] dok je na poslednjoj utakmici, protiv Danske, ostao na klupi za rezervne igrače i nije ulazio u igru.[253] Srbija je time okončala učešće kao poslednjeplasirana, bez osvojenih bodova.[254]

Seniorski sastav

[uredi | uredi izvor]
Nemanja Radonjić, Luka Jović i Vladimir Stojković na utakmici između Srbije i Brazila na Svetskom prvenstvu u Rusiji, 2018.

Usled zapaženih igara na klupskom nivou, Jović je kao standardni mladi reprezentativac bio u širem krugu potencijalnih seniorskih reprezentativaca, tokom proleća 2018.[255] Krajem maja iste godine, tadašnji selektor, Mladen Krstajić, uvrstio je Jovića na širi spisak igrača za Svetsko prvenstvo.[256] Po skraćenju spiska, Jović se našao među 23 putnika u Rusiju, gde je održan završni turnir.[257] Za seniorsku reprezentaciju Srbije, Jović je debitovao 4. juna 2018. u pripremnom meču za Svetsko prvenstvo, protiv reprezentacije Čilea, u Gracu, gde je njegov tim poražen minimalnim rezultatom. Jović je u igru ušao u 84. minutu, stupivši na teren umesto Aleksandra Mitrovića.[258] Svoj jedini nastup na turniru u Rusiji je, Jović je zabeležio na poslednjoj utakmici, protiv Brazila kada je ušao u igru u 89. minutu.[259] Posle Svetskog prvenstva u Rusiji, Jović se vratio u sastav mlade reprezentacije,[260] sa kojom se 2019. takmičio na Evropskom prvenstvu za igrače do 21 godine, leta 2019.[261] U međuvremenu, Jović je nastupio na susretu Lige nacija sa Crnom Gorom.[262] Svoj prvi pogodak u seniorskoj reprezentaciji postigao je 20. marta 2019. godine, u prijateljskoj utakmici protiv Nemačke, koja je završena rezultatom 1 : 1. Tada je po prvi put uvršen u startnu postavu Srbije, a iz igre je izašao nakon 70 minuta, posle čega ga je na terenu zamenio Milan Pavkov.[263] Pred odlazak na Evropsko prvenstvo sa mladom reprezentacijom, Jović je takođe bio u sastavu seniorske ekipe.[264] U startnoj postavi našao se u Lavovu, gde je Srbija pretrpela poraz od 5 : 0 od domaće Ukrajine,[265] dok je nekoliko dana kasnije postigao svoj drugi pogodak u dresu reprezentacije, u pobedi od 4 : 1 nad Litvanijom.[266]

U avgustu 2019. Jović se našao na prvom spisku novog selektora, Ljubiše Tumbakovića.[267] Pod njegovim vođstvom, Jović je po prvi put nastupio protiv Portugalije, 7. septembra iste godine, kada je u završnici susreta u igru ušao umesto Luke Milivojevića.[268] Fudbalski savez Srbije je posle te utakmice saopštio da je Jović obnovio povredu, zbog čega nije bio u sastavu za meč protiv Luksemburga.[269] Jović je, potom, izostavljen sa sledećeg Tumbakovićevog spiska,[270] dok je sportska javnost u Srbiji bila podeljena po pitanju te odluke.[271] Prema pisanju sportskih i tabloidnih medija, Jović je povredu prijavio zbog nezadovoljstva statusom kod šefa stručnog štaba reprezentacije i minimalne minutaže koju je dobio protiv selekcije Portugala, što je iskoristio kao izgovor da slobodno vreme provede u Beogradu.[272] S druge strane, Tumbaković je bio nezadovoljan odnosom igrača, koji je nekoliko dana kasnije nastupio za klub.[273] Usled kršenja discipline, Tumbaković nadalje nije zvao Jovića u sastav reprezentacije.[274][275][276]

Privatno

[uredi | uredi izvor]

Luka Jović je rođen kao mlađe dete u porodici Sofije i Milana Jovića.[277] Kako je njegovo selo, Batar, od Bijeljine kojoj pripada, udaljeno 17 kilometara, na svet je došao u Loznici. Iako se taj grad nalazi sa druge strane reke Drine, u Srbiji, bliži je mestu gde je fudbaler odrastao.[a] Usled ratnih sukoba na prostoru Bosne i Hercegovine i Raspada Jugoslavije, njegov otac, koji se amaterski bavio fudbalom, nije se profesionalno ostvario u tom sportu. On se starao se o Lukinom fudbalskom razvoju, redovno ga vozio na utakmice u Beograd i u svojstvu pravnog zastupnika potpisivao ugovore dok je Luka bio maloletan. Na svojim fudbalskim počecima u Mini maksi ligi, Jović je bio plaćen 50 evra po utakmici, uz dodatak od 2000 dinara za troškove do Loznice, gde su se događaji održavali.[9] Uz to, zbog zdravstvenih problema koje je u to vreme pretrpela njegova sestra, Jović je kao dete pomagao dedi u poslovima na njivi.[278] Jovići su izrazili zahvalnost Savu Miloševiću, rođaku iz Bijeljine, koji im je pružio finansijsku i organizacionu podršku u tim trenucima, kao i kasnije, tokom Lukinog Razvoja.[279] Do prelaska u Beograd, Jović je više puta nedeljno putovao u rodnu Loznicu, gde je individualno trenirao sa trenerom Pavlom Jeftićem, sa kojim je izgradio prijateljski odnos i ostao u kontaktu kada je postao profesionalac.[280] Sredinom novembra 2015, prema pisanju Blica, reketaš iz okoline Loznice, uputio je pretnje Milanu Joviću, da će polomiti noge njegovom sinu, ukoliko ne dobije tražena sredstva.[281] Isti izvor navodi da su osobe bliske uhapšenom, u čiju se umešanost sumnjalo, negirale postojanje bilo kakvih pretnji, kao i da su kontakti sa Jovićem bili povezani sa iznudom novca.[282]

Prema pisanju medija, Jović je 27. decembra 2018. učestvovao u saobraćajnom udesu, koji se dogodio na magistralnom putu koji povezuje Bijeljinu i Zvornik. Tom prilikom nije bilo teže povređenih, a vozila su pretrpela materijalnu štetu.[283] Krajem februara 2019. godine, Jović je sa svojom bivšom devojkom, Anđelom Manitašević, dobio sina.[284] Detetu su dali ime David.[285] Na jesen iste godine, mediji su objavili da je Jović otpočeo vezu sa manekenkom Sofijom Milošević.[286][287][288] Par se verio naredne godine i imaju dva sina, Alekseja i Teodora.[289] Luka i njegova porodica ostali su u dobrim odnosima sa njegovom bivšom devojkom.[290][291][292]

Statistika

[uredi | uredi izvor]

Klupska

[uredi | uredi izvor]
Ažurirano 8. januara 2020.[5]
Utakmice i golovi prikazani prema klubu, sezoni i takmičenju
Klub Sezona Liga Nacionalni kup Liga kup Evropa Ostalo Ukupno
Divizija Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova
Crvena zvezda 2013/14.[27] Superliga Srbije 1 1 0 0 — — — 1 1
2014/15.[293] 22 6 2 0 — — — 24 6
2015/16.[294] 19 5 2 1 — 2[k] 0 — 23 6
Ukupno 42 12 4 1 — 2 0 — 48 13
Benfika B 2015/16.[295] Druga liga Portugalije 7 2 — — — — 7 2
2016/17.[295] 11 2 — — — — 11 2
Ukupno 18 4 — — — — 18 4
Benfika 2015/16.[295] Prva liga Portugalije 1 0 0 0 0 0 1[l] 0 0 0 2 0
2016/17.[295] 1 0 0 0 1 0 —[lj] 0 0 2 0
Ukupno 2 0 0 0 1 0 1 0 0 0 4 0
Ajntraht Frankfurt
(pozajmica)
 2017/18.[296] Bundesliga Nemačke 22 8 5 1 — — — 27 9
2018/19.[297] 32[b] 17 1 0 — 14[m] 10 1[n] 0 48 27
Ukupno 54 25 6 1 — 14 10 1 0 75 36
Real Madrid 2019/20.[2] Prva liga Španije 17 2 3 0 — 4[nj] 0 2[o] 0 26 2
Karijera 133 43 13 2 1 0 21 10 3 0 171 55

Reprezentativna

[uredi | uredi izvor]
Ažurirano 20. juna 2024.[299]
Srbija
Godina Utakmice Golovi
2018 3 0
2019 4 2
2020 4 3
2021 9 2
2022 10 3
2023 1 0
2024 6 1
Ukupno 37 11

Golovi za reprezentaciju

[uredi | uredi izvor]
# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1.[263] 20. mart 2019. Volfsburg, Nemačka  Nemačka 0 : 1 1 : 1 Prijateljska utakmica
2.[266] 10. jun 2019. Beograd, Srbija  Litvanija 3 : 0 4 : 1 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2020.
3.[300] 12. novembar 2020.  Škotska 1 : 1 1 : 1
4. 18. novembar 2020.  Rusija 2 : 0 5 : 0 Liga nacija 2020/21.
5. 4 : 0
6. 1. septembar 2021. Debrecen, Mađarska  Katar 2 : 0 4 : 0 Prijateljska utakmica
7. 11. novembar 2021. Beograd, Srbija 2 : 0 4 : 0
8. 5. jun 2022. Beograd, Srbija  Slovenija 3 : 1 4 : 1 Liga nacija 2022/23.
9. 9. jun 2022. Stokholm, Švedska  Švedska 0 : 1 0 : 1
10. 18. novembar 2022. Arad, Bahrein  Bahrein 1 : 5 1 : 5 Prijateljska utakmica
11. 20. jun 2024. Minhen, Nemačka  Slovenija 1 : 1 1 : 1 Evropsko prvenstvo 2024.

Trofeji i priznanja

[uredi | uredi izvor]

Klupski

[uredi | uredi izvor]
Crvena zvezda
Benfika
Ajntraht Frankfurt
Real Madrid

Pojedinačno

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Iako se u većem broju izvora Bijeljina navodi kao mesto rođenja,[4][5][2] Jović je u intervjuu za list Blic, u martu 2019, rekao da je rođen u Loznici, koja je njegovom selu bliža od pripadajućeg grada u Republici Srpskoj.[6]
  2. ^ a b Ajntraht je 17. aprila 2019. godine otkupio ugovor Luke Jovića.[159]
  3. ^ a b v g d Broj odigranih utakmica izveden je prema statistici veb-sajta Transfermarkt.[5] Za više informacija pogledati sekciju vesti na zvaničnoj internet strani Fudbalskog saveza Srbije.[200]
  4. ^ a b Jović je za mlađu omladinsku reprezentaciju Srbije nastupio na susretu sa odgovarajućom selekcijom Poljske, 3. marta 2015. godine. Srbija je tada pobedila rezultatom 5:2, dok je Jović bio strelac jednog od pogodaka.[216]
  5. ^ a b Jović je od 2016. do 2017. godine redovno nastupao za reprezentaciju Srbije do 20 godina, kod trenera Nenada Lalatovića, Ilije Petkovića i Milana Obradovića. U tom periodu zabeležio je 5 nastupa, na kojima nije postizao pogotke.[237][238][239][240][241]
  6. ^ a b Njegov rekord bio je na snazi do februara 2016, kada je fudbaler Partizana Dušan Vlahović postao najmlađi debitant u istoriji večitih derbija sa samo 16 godina i 30 dana.[42]
  7. ^ U trenutku potpisivanja ugovora sa klubom, Jović je bio maloletan.[52] Sa igračima ispod 18 godina starosti dozvoljeno je potpisati ugovor u trajanju do tri godine, na koliko je i sklopljena saradnja.[53]
  8. ^ a b Kao zvanični razlog za izostanak sa spiska reprezentativaca na Svetskom prvenstvu navedena je povreda kolena,[218] koju je Jović pretrpeo na utakmici Crvene zvezde protiv Čukaričkog, nekoliko dana ranije.[59] U intervjuu za veb-sajt Redstarbelgrade.info, почетком 2017, генерални директор Црвене звезде, Звездан Терзић, рекао је да Пауновић није рачунао на Јовића као стартера. Пошто су тада биле припреме на клупском нивоу, усагласили су се да играч не путује са екипом. Уз то, како је Терзић навео, ни Јовић није желео да учествује, из личних разлога.[219]
  9. ^ Према пропозицијама Међународне федерације фудбалских асоцијација, инострани трансфери дозвољени су само за играче старије од 18 година, сем у посебним случајевима, за које су прописани одређени услови.[53]
  10. ^ Иако Јовић претходно није наступао за тај клуб, Аполон је формално био већински власник права на уговор играча приликом преласка у Бенфику.[136] Клуб из Лимасола заступа инвестициони фонд Пинија Захавија, који је откупио 70 процената уговора од Јовићевог матичног клуба, Црвене звезде. На основу тога је касније имао право првенства у односу на београдски клуб, приликом преговора о Јовићевом следећем ангажману.[137]
  11. ^ У различитим изворима се као стрелац четвртог поготка на сусрету наводе Лука Јовић и Иван Шапоњић.[223][224][225] Постојала је дилема да ли је приликом шута Јовића лошта прешла гол линију, или је Шапоњић потврдио погодак. Гол је званично приписан Луки Јовићу.[226][227][228] Поред тога, Јовић је био асистент код преосталих голова, Шапоњића и Главчића.[5]
  12. ^ Односи се на утакмице првог кола квалификација за Лигу Европе, против казахстанског Каирата.[62][63][64]
  13. ^ Односи се на реванш сусрет четврт��не финала Лиге Шампиона, против минхенског Бајерна.[93]
  14. ^ Јовић није био на списку лиценцираних играча за Лигу шампиона, током такмичарске 2016/17.[97]
  15. ^ Све утакмице одигране су у оквиру Лиге Европе.[298]
  16. ^ Односи се на сусрет Суперкупа Немачке, против минхенског Бајерна, 12. августа 2018. Јовић је тада у игру ушао уместо Себастијена Алеа у 76. минуту, при вођству противничког тима од 4 : 0.[123]
  17. ^ Све утакмице одигране су у оквиру Лиге шампиона.[298]
  18. ^ Односи се на сусрет полуфинала Суперкупа Шпаније, против екипе Валенсије.[197]

Референце

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ а б „FIFA World Cup Russia 2018 List of Players” [Састави репрезентација на Свјетском првенству у фудбалу 2018.] (PDF) (на језику: енглески). ФИФА. стр. 27. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 06. 2018. г. Приступљено 4. 6. 2019. 
  2. ^ а б в „Luka Jović” (на језику: шпански). bdfutbol.com. Приступљено 2. 12. 2019. 
  3. ^ а б „Luka Jović”. ФК Реал Мадрид, званична презентација (на језику: шпански). Приступљено 29. 11. 2019. 
  4. ^ а б „Лука Јовић”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Приступљено 30. 11. 2019. 
  5. ^ а б в г д ђ е Лука Јовић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  6. ^ „EVROPSKI HIT Luka Jović za Blicsport: Roditelji su dali i poslednji dinar da bih uspeo”. Блиц. 10. 3. 2019. Приступљено 4. 12. 2019. 
  7. ^ Jović, Luka (16. 7. 2019). „Hola, Madrid” [Здраво, Мадрид]. theplayerstribune.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 12. 2019. 
  8. ^ а б Цветојевић, Б. (16. 10. 2013). „Звездин бисер Јовић: Хоћу као Панчев”. Вечерње новости. Приступљено 1. 12. 2019. 
  9. ^ а б „Čudesan slučaj Luke Jovića, ili - Kako je klinac koji je spavao u gepeku stigao do velike pozornice”. mozzartsport.com. 27. 12. 2013. Приступљено 29. 11. 2019. 
  10. ^ Vladimir (23. 4. 2012). „„Осмица“ пионира као увертира за дерби”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  11. ^ Стефана (8. 9. 2011). „Звездина деца за пример омладинцима”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  12. ^ Vladimir (26. 11. 2012). „Успешан викенд млађих категорија ФК Црвена звезда”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  13. ^ J, N. (23. 5. 2013). „"Makazice" za aplauz, bezobrazluk za osudu”. mondo.rs. Приступљено 1. 12. 2019. 
  14. ^ „Profesionalni ugovori za četvoricu Zvezdinih klinaca! (VIDEO)”. Телеграф. 28. 5. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  15. ^ „Омладинци „Слоге“ тријумфовали на турниру на Авлаџиници”. ТВ Галаксија 32. 6. 8. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  16. ^ „Zvezdinoj deci ne smeta kriza? Omladinci, kadeti i pioniri dominiraju srpskim terenima”. mozzartsport.com. 20. 10. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  17. ^ „Омладинске лиге : Вошин берићетан викенд”. ФК Војводина, званична презентација. 27. 10. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. [мртва веза]
  18. ^ „Podmladak: Radnički – Sloga 3:0 (3:0)”. plusonline.rs. 2. 11. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  19. ^ Daišević, Aleksandar (20. 11. 2013). „Novi poraz omladinaca kraljevačke Sloge”. srbijasport.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  20. ^ „U Zvezdi kažu da je danas rano za Luku Jovića, možda će u junu biti kasno? (ANKETA)”. mozzartsport.com. 10. 1. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  21. ^ „Zvezda počela pripreme: Stojanović prozvao 34 igrača, nema Rakića! (FOTO)”. Телеграф. 10. 1. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  22. ^ Цветојевић, Б. (11. 1. 2014). „Чудан потез на “Маракани”: Гашић може, а Јовић не?!”. Вечерње новости. Приступљено 1. 12. 2019. 
  23. ^ М, М. (16. 5. 2014). „Звезда продаје и Дауду и Мрђу”. Вечерње новости. Приступљено 1. 12. 2019. 
  24. ^ Radonić, Aleksandar (19. 5. 2019). „KAKO JE SLAVIŠA STOJANOVIĆ GURNUO LUKU U VATRU: Jović je novi Darko Pančev, ima urođeni i ubilački golgeterski instinkt! (VIDEO)”. Курир. Приступљено 29. 11. 2019. 
  25. ^ „Војводина - Црвена звезда 3 : 3”. ФК Војводина, званична презентација. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. [мртва веза]
  26. ^ „Војводина - Црвена звезда 3:3 (0:1)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  27. ^ а б „30.Kolo: Vojvodina - Crvena zvezda”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 28. 5. 2014. Архивирано из оригинала 4. 6. 2019. г. Приступљено 1. 12. 2019. 
  28. ^ „Лука Јовић најмлађи стрелац Звезде у историји!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 6. 2014. 
  29. ^ а б „Лука Јовић, нови Звездин рекордер”. Радио-телевизија Србије. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  30. ^ „"Luka Jović neće otići dok ne napuni 18"”. Информер. mondo.ba. 30. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  31. ^ а б Stokkermans, Karel (18. 4. 2019). „Serbia 2013/14” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 1. 12. 2019. 
  32. ^ „Успеси ОШ се нижу - Омладинци шампиони!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 19. 6. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  33. ^ K, A. (17. 8. 2014). „Terzić: Plan da Jović donese 8m €”. Б92. Приступљено 1. 12. 2019. 
  34. ^ „Уефа избацила Звезду из Лиге шампиона!”. Радио-телевизија Србије. 6. 6. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  35. ^ Pašić, M. (27. 6. 2014). „GUŽVA: Na Zvezdinoj prozivci 34 fudbalera!”. srbijadanas.com. Приступљено 2. 12. 2019. 
  36. ^ „Од суботе у Термама Чатеж”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 4. 7. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  37. ^ „Crveno-beli ponovo u Sloveniji”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Вести онлајн. 22. 7. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  38. ^ Ilić, Aleksandar (11. 6. 2019). „LALATOVIĆ NAKON TRANSFERA JOVIĆA: Verovao sam u Luku kada niko nije!”. hotsport.rs. Архивирано из оригинала 09. 10. 2023. г. Приступљено 29. 11. 2019. 
  39. ^ Terzić, Jovan (9. 8. 2014). „Milijaš srušio Radnički i tradiciju!”. mondo.rs. Приступљено 2. 12. 2019. 
  40. ^ „Црвена звезда - Раднички Ниш 2:0 (2:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 9. 8. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  41. ^ „KUP SRBIJE: Borac namučio Zvezdu (VIDEO)”. hotsport.rs. 24. 9. 2014. Архивирано из оригинала 09. 10. 2023. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  42. ^ „Dva rekorda u jednom derbiju: Vlahović je svojim srušio Luku Jovića (VIDEO)”. Телеграф. 27. 2. 2016. Приступљено 29. 11. 2019. 
  43. ^ „Zvanično: Luka Jović najmlađi igrač derbija ikada!”. mondo.rs. 26. 6. 2018. Приступљено 18. 10. 2014. 
  44. ^ Vidojević, Mihajlo (29. 10. 2014). „KUP: Rad - Crvena zvezda (KRAJ)”. sportske.net. Приступљено 2. 12. 2019. 
  45. ^ „El Atlético ofrece 2,5 millones por Luka Jovic, del Estrella Roja” [Атлетико нуди 2,5 милиона за Луку Јовића из Црвене звезде] (на језику: шпански). as.com. 17. 8. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  46. ^ „TERZIĆ NUDI IGRAČE ZAHAVIJU: Na listi su Rajković, Jović, Grujić, Jovanović…”. Спорт. hotsport.rs. 10. 10. 2014. Архивирано из оригинала 09. 10. 2023. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  47. ^ Марковић, М. (21. 11. 2014). „"Спорт": Захави уплатио Звезди капару за Јовића, они проследили паре на рачун Броновицког”. Вечерње новости. Приступљено 30. 11. 2019. 
  48. ^ „Gol iz ofsajda samoživog Parkera načeo, furizona Zvezda dotukla Staru damu! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 7. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  49. ^ „Luka Jović: Ne možete da zamislite koliko mi ovaj gol znači”. mozzartsport.com. 8. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  50. ^ „Zvezdina dobra žetva u bačkom ataru: Jović i Ristić preleteli Golubove! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 14. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  51. ^ „Омладинска лига Србије: Звезда и Партизан ремизирали”. Вечерње новости. 15. 3. 2015. Приступљено 1. 2. 2019. 
  52. ^ „Zvezda završila veliki posao!”. Спорт. mondo.rs. 25. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  53. ^ а б „FIFA Pravilnik o statusu i transferu igrača” (PDF). Фудбалски савез Србије. стр. 14—18. Приступљено 2. 12. 2019. 
  54. ^ Nedeljković, Darjan (13. 4. 2020). „Kako su rasle plate u Zvezdi? Lazoviću se dugovalo 500.000 evra, Marko Marin prvi milioner”. mozzartsport.com. Приступљено 13. 4. 2020. 
  55. ^ „Čarolija Luke Jovića skratila uspavanku na Rajku Mitiću: Zvezda ponovo na minus dva (VIDEO)”. mozzartsport.com. 9. 4. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  56. ^ „Zvezda položila ispit pred derbi: Luka Jović od bunkera Zmajeva napravio zgarište! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 18. 4. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  57. ^ „Доњи Срем - Црвена звезда 1:3 (0:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 29. 4. 2015. Приступљено 2. 12. 2019. 
  58. ^ „Katai zidao trijumf, rađa se tandem Jović - Orlandić (VIDEO)”. mozzartsport.com. 3. 5. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  59. ^ а б Marković, N. (12. 5. 2015). „Lalatović preforsirao “klince””. Данас. Приступљено 2. 12. 2019. 
  60. ^ M, M. (12. 6. 2015). „Zvezda počela pripreme! Božović: Ne smemo da pogrešimo sa pojačanjima (FOTO)”. Телеграф. Приступљено 7. 12. 2019. 
  61. ^ „Од уторка у Термама Чатеж”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 15. 6. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  62. ^ а б B, R. V. (2. 7. 2015). „Kairat ponizio Zvezdu”. Данас. Приступљено 7. 12. 2019. 
  63. ^ а б „Још једна Звездина брука, Каират и други пут славио против црвено-белих”. Спортски журнал. 9. 7. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  64. ^ а б Radonić, Aleksandar (11. 7. 2015). „BLAMAŽA ZVEZDE Luka Jović: Treba da nas je sramota!”. Курир. Приступљено 29. 11. 2019. 
  65. ^ K, A. (19. 7. 2019). „Zvezda od 0:2 na poluvremenu do 6:2”. Б92. Приступљено 29. 11. 2019. 
  66. ^ „Zvezdo, da li si to ti?”. mozzartsport.com. 31. 7. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  67. ^ „A možda u Zvezdinoj deci leži spas: Luka Jović izvadio crveno-bele iz živog blata! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 9. 8. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  68. ^ „Lider nastavio pobednički marš i kroz ravnicu: Zvezdin talisman je – Luka Jović! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 3. 10. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  69. ^ „Црвена звезда - Војводина 3:0 (1:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 21. 10. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  70. ^ „LIDER NASTAVIO DA MELJE Zvezda protiv OFK Beograda upisala 13. uzastopnu pobedu - 4:1”. Информер. 31. 10. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  71. ^ „Црвена звезда - Борац 1:5 (0:3)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 2. 12. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  72. ^ „Чукарички - Црвена звезда 2:7 (2:3)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 6. 12. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  73. ^ „Zvezda među 5 najefikasnijih timova u Evropi”. Вечерње новости. okradio.rs. 15. 12. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  74. ^ Vujičić, Milutin (25. 8. 2015). „Božovićevih 26!”. mondo.rs. Приступљено 7. 12. 2019. 
  75. ^ Čiča, Dragan (26. 11. 2018). „INTERVJU - Luka Jović: Pričali su da sam debeljko, a sada imam šest kilograma više nego u Zvezdi! Postoji san o Otkritije Areni”. Спорт клуб. Приступљено 2. 12. 2019. 
  76. ^ „"Gde je sada ta Zvezdina zlatna koka"?”. mondo.rs. 1. 10. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  77. ^ Milošević, M. (1. 10. 2015). „Jovićev otac: Moj Luka plače jer ne igra, ali ne želi iz Zvezde”. Блиц. Приступљено 29. 11. 2019. 
  78. ^ „GROF PROGOVORIO O LUKI JOVIĆU: Istina je, zvao sam ga JOVARA PEKARA, nadam se da sam mu POMOGAO”. srbijadanas.com. 15. 6. 2019. Приступљено 2. 12. 2019. 
  79. ^ „Kako je Grof "obeležio" Jovića nadimkom "Jovara Pekara": Luka otkrio i kada je saznao da ide u Real”. Телеграф. 1. 12. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  80. ^ „TERZIĆ O JOVIĆU: Tačno znamo koliko možemo da uzmemo za njega!”. Телеграф. 19. 1. 2016. Приступљено 2. 12. 2019. 
  81. ^ Vidojević, Mihajlo (19. 1. 2016). „Terzić otkrio koliko će Zvezda zaraditi na Joviću!”. sportske.net. Приступљено 2. 12. 2019. 
  82. ^ Jocić, Branislav (8. 3. 2016). „Terzić: Budžet za Evropu 11 miliona evra!”. Н1. Архивирано из оригинала 07. 12. 2019. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  83. ^ „Zvezdina klasa od 15.000.000 evra!”. mozzartsport.com. 1. 7. 2017. Приступљено 2. 12. 2019. 
  84. ^ а б „I oni su osvojili titulu! (VIDEO)”. mondo.rs. 25. 5. 2016. Приступљено 7. 12. 2019. 
  85. ^ „LUKA JOVIĆ ZALUDEO PORTUGALCE: Benfika otima Portu Zvezdinog Falkaa?”. Телеграф. 8. 5. 2015. Приступљено 8. 12. 2019. 
  86. ^ „Jović: "Aprender e melhorar todos os dias"” [Јовић: „Учити и напредовати свакодневно“] (на језику: португалски). ФК Бенфика, званична презентација. 2. 2. 2016. Архивирано из оригинала 23. 02. 2016. г. Приступљено 2. 2. 2016. 
  87. ^ Terzić, Jovan (26. 6. 2018). „Jović potpisao za Benfiku!”. mondo.rs. Приступљено 28. 1. 2016. 
  88. ^ „БЕНФИКА ОТКРИЛА: Јовић коштао 6.600.000, а Шапоњић 3.000.000 евра”. Вечерње новости. 17. 4. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  89. ^ „Novi "orao" Jović: Benfika? Pravi klub”. mondo.rs. 2. 2. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  90. ^ G, A. (18. 3. 2016). „Barsa na Atletiko”. Данас. Приступљено 8. 12. 2019. 
  91. ^ „SL Benfica B – SC Covilhã”. ligaportugal.pt (на језику: португалски). 9. 3. 2016. Архивирано из оригинала 09. 04. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2019. 
  92. ^ „Triler debi Luke Jovića! Benfikin spas u poslednji čas! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 20. 3. 2016. Приступљено 29. 11. 2019. 
  93. ^ а б Rangelov, M. (13. 4. 2016). „IZ MINUTA U MINUT Benfika - Bajern 2:2”. Блиц. Приступљено 8. 12. 2019. 
  94. ^ „Trenutak za istoriju: Luka Jović dobio svojih 5 minuta protiv Bajerna! (VIDEO)”. espreso.rs. 13. 4. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  95. ^ „Segunda Liga: SL Benfica 'B' 3-3 V. Guimarães 'B'”. Information Glorious (на језику: португалски). Јутјуб. 25. 4. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  96. ^ а б Stokkermans, Karel; Di Maggio, Roberto (18. 7. 2019). „Portugal 2015/16” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 8. 12. 2019. 
  97. ^ а б „Srbi nisu dovoljno dobri za Ligu šampiona”. Вести онлајн. 3. 9. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  98. ^ „Jović pokazao Portugalcima zašto je dobio nadimak Srpski Falkao! (VIDEO)”. espreso.rs. 2. 10. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  99. ^ „SL Benfica B - SC Freamunde”. sofascore.com. 19. 2. 2017. Приступљено 8. 12. 2019. 
  100. ^ „Vitoria Setubal - Benfica: 1 - 0”. fcupdate.nl (на језику: холандски). 30. 1. 2017. Приступљено 8. 12. 2019. 
  101. ^ „Liveticker SL Benfica - FC Vizela 4:0”. fcupdate.nl (на језику: немачки). 3. 1. 2017. Приступљено 8. 12. 2019. 
  102. ^ а б Stokkermans, Karel; Di Maggio, Roberto (18. 7. 2019). „Portugal 2016/17” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 8. 12. 2019. 
  103. ^ „Godinu i po dana dana posle transfera vrednog 6.600.000 evra - Luka Jović ide iz Benfike”. mozzartsport.com. 22. 5. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  104. ^ „Fudbaler iz Bijeljine više nije igrač Benfike - Luka Jović potpisao novi ugovor!”. mondo.ba. desavanjaubijeljini.com. 17. 4. 2019. Архивирано из оригинала 08. 12. 2019. г. Приступљено 8. 12. 2019. 
  105. ^ „Potpisano: Luka Jović do 2019! Za 200.000 evra”. mozzartsport.com. 27. 6. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  106. ^ „Luka Jović na debiju dao šest komada!”. mozzartsport.com. 4. 7. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  107. ^ Moeller, Hans-Georg (12. 8. 2017). „DFB-Pokal: TuS Ernd tebrück zufrieden mit 0:3 gegen Frankfurt” [Ернтебрик задовољан после 0 : 3 са Франкфуртом]. wp.de (на језику: немачки). Приступљено 12. 12. 2019. 
  108. ^ Obrenović, Aleksandar (16. 9. 2017). „BL - Roben, Leva, ali i Luka Jović! Veljković tragičar!”. sportske.net. Приступљено 29. 11. 2019. 
  109. ^ „(VIDEO) BUNDESLIGA: Gol Luke Jovića glavom na debiju, Bajern ponovo moćan!”. Информер. 16. 9. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  110. ^ Willmerdinger, Mathias (12. 8. 2017). „Individuelle Klasse setzt sich durch: Schnüdel-Traum zu Ende” [Преовладао индивидуални квалитет: Крај сновима екипе Шнудела]. fupa.net (на језику: немачки). Приступљено 12. 12. 2019. 
  111. ^ „Hamburger SV - Eintracht Frankfurt - 1:2”. ran.de (на језику: немачки). 12. 12. 2017. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 12. 12. 2019. 
  112. ^ Pavlović, Marko (16. 12. 2017). „Srpska veza u Ajntrahtu, Bajern teško, Keln uspeo!”. Спорт клуб. Приступљено 12. 12. 2018. 
  113. ^ „Wolfsburg 1 - 3 Frankfurt - Match Report & Highlights” [Волфсбург 1 : 3 Франкфурт - извештај и детаљи са утакмице] (на језику: енглески). skysports.com. 20. 1. 2018. Приступљено 12. 12. 2019. 
  114. ^ „Boateng i Jović pogurali Ajntraht na DRUGO mjesto!”. mondo.ba. 26. 1. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  115. ^ „Augsburg 3-0 Eintracht Frankfurt: As it happened!” [Аугзбург 3 : 0 Ајнтрахт Франкфурт, след догађаја] (на језику: енглески). Бундеслига Немачке у фудбалу, званична презентација. 4. 2. 2018. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 12. 12. 2019. 
  116. ^ Vojinović, Jovan (10. 2. 2018). „BUNDESLIGA Jović bolji od Jojića: Asistencijom doprineo ubedljivoj pobedi, Kostićev HSV poražen u Dortmundu”. Блиц. Приступљено 12. 12. 2018. 
  117. ^ „Bundesliga: Jović strelac, ali Ajntraht poražen u Dortmundu u sudijskoj nadoknadi (VIDEO)”. Вести онлајн. 11. 3. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  118. ^ „Jović opet strelac, Šalke odložio slavlje Bajerna”. mondo.rs. 17. 3. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  119. ^ „Jović ponovo cepao mrežu, nula u Majncu! (VIDEO)”. espreso.rs. 1. 4. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  120. ^ Rees, James (8. 4. 2018). „Eintracht Frankfurt 1-1 TSG 1899 Hoffenheim: Serge Gnabry earns die Kraichgauer a point” [Серж Гнабри ставио тачку за бод Крајхгауера]. vavel.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 12. 2019. 
  121. ^ „GOLČINA Luke Jovića, za finale Kupa!”. mondo.rs. 18. 4. 2018. Приступљено 18. 10. 2014. 
  122. ^ а б Protić, Marko (19. 5. 2018). „Nikov poklon za oproštaj - Ajntraht osvojio kup posle 30 godina, Gaćinović dotukao Bajern! (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 29. 11. 2019. 
  123. ^ а б Lovell, Mark (5. 8. 2017). „David Alaba injury sours Bayern Munich's third straight German Super Cup title” [Повреда Давида Алабе закиселила Бајернову трећу узастопну победу у Суперкупу Немачке] (на језику: енглески). ESPN. Приступљено 6. 12. 2019. 
  124. ^ „SSV Ulm 1846 - Eintracht Frankfurt 2:1” (на језику: немачки). sport.de. 18. 8. 2018. Приступљено 13. 12. 2019. 
  125. ^ „Odjeknula Lukina bomba na praznom Velodromu – Radonjić kumovao! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 20. 9. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  126. ^ „Јовић докрајчио Марсељ, Реми у Пиреју”. Радио-телевизија Србије. 20. 9. 2018. Приступљено 13. 12. 2019. 
  127. ^ „LIGA EVROPE: Jović golčinom pokorio Marsej, Vilijan utišao Solun (VIDEO)”. hotsport.rs. 20. 9. 2018. Архивирано из оригинала 09. 10. 2023. г. Приступљено 13. 12. 2019. 
  128. ^ „Jović opet iskoristio minute - prvi gol u Bundesu”. mondo.rs. 30. 9. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  129. ^ Andonov, Vladimir (30. 9. 2018). „AJNTRAHT UBEDLJIV PROTIV FENJERAŠA Pogledajte PRVENAC Luke Jovića!”. Блиц. Приступљено 30. 11. 2019. 
  130. ^ Klisarić, Strahinja (4. 10. 2018). „ЛИГА ЕВРОПЕ! Hladnokrvni Jović majstorski bocka, Mijat sve pakuje, dali ga i Kostić, Marković, Prijović… (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  131. ^ „Luka Jović is on fire! Tri zaredom! Najbolji golgeter Ajntrahta u 2018. (VIDEO)”. mozzartsport.com. 7. 10. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  132. ^ LJ, M. (19. 10. 2018). „Jović "petardom" uništio Fortunu, Kostić dvaput asistirao!”. Б92. Приступљено 19. 10. 2018. 
  133. ^ а б „Petarda iz snova! Niko nikad kao Luka (VIDEO)”. mozzartsport.com. 19. 10. 2018. Приступљено 29. 11. 2019. 
  134. ^ а б Vesić, Vladimir (20. 10. 2018). „Jović: Reči nisu potrebne”. Спорт клуб. Приступљено 12. 12. 2019. 
  135. ^ „Umesto gola, asistencija Luke Jovića”. mondo.rs. 2. 11. 2018. Приступљено 13. 12. 2019. 
  136. ^ P, D. (25. 10. 2018). „LUKI JOVIĆU SE CEPA SRCE: Kako ću protiv mog Apolona?”. Курир. Приступљено 13. 12. 2019. 
  137. ^ V, S. (25. 1. 2016). „Zvezda: O transferu Jovića se pita Apolon”. Танјуг. Б92. Приступљено 13. 12. 2019. 
  138. ^ „Luka Jović ne staje, samo je Levandovski ispred njega; Mijat gol i asistencija, Marselj ispao (VIDEO)”. mozzartsport.com. 8. 11. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  139. ^ K, Z. (11. 11. 2018). „Jović briljirao, dva puta strelac protiv Šalkea”. Б92. Приступљено 11. 11. 2018. 
  140. ^ „Opet je to uradio i to dva puta - Luka GOLić prvi strelac Bundeslige! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 11. 11. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  141. ^ „Augsburg 1-3 Eintracht Frankfurt” (на језику: енглески). Бундеслига Немачке у фудбалу, званична презентација. 24. 11. 2019. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  142. ^ Stanković, Dejan (29. 11. 2018). „Luka Jović prvi strelac Lige Evrope! Karijus izgubio kompas, ali Lens je znao put do pobede! Monstruozne makazice i Saša Marković srušili Lacio (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  143. ^ Pavlović, Marko (30. 11. 2018). „Vukovima ceo plen u Frankfurtu, novi gol Luke Jovića”. Спорт клуб. Приступљено 2. 12. 2018. 
  144. ^ Ž, V. (13. 12. 2018). „OLIMPIJAKOS IZBACIO MILAN, SELTIK PREŽIVEO! Preokret Ajntrahta na "Olimpiku", kakva golčina Gaćinovića, jedan dribling, drugi, pa bomba u rašlje! (VIDEO)”. Б92. Ало!. Приступљено 19. 12. 2019. 
  145. ^ „Bombaš Jović stigao Alkasera! Ajntraht konačno preživeo u Majncu! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 19. 12. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  146. ^ „Kud svi tu i Luka - nastavlja se teror u Bundesligi (VIDEO)”. mozzartsport.com. 19. 1. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  147. ^ Nikolić, Strahinja (2. 2. 2019). „BUNDESLIGA: Jović akrobacijom za bod protiv Dortmunda, nova šamarčina Bajernu! (VIDEO)”. hotsport.rs. Приступљено 13. 12. 2019. [мртва веза]
  148. ^ „Luka Jović piše istoriju: Zaustavio je lidera!”. mondo.rs. 30. 11. 2018. Приступљено 2. 2. 2019. 
  149. ^ „Kostić gol, Jović asistencija - Šahtjor izvukao 2:2, celu utakmicu s čovekom manje (VIDEO)”. mozzartsport.com. 14. 2. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  150. ^ „Ajntraht drhtao, pa uzleteo - Luka i Ale za dugi prolećni san! Salcburg se sada i iživljava (VIDEO)”. mozzartsport.com. 21. 2. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  151. ^ „Luka bilduje cenu - gol i dve asistencije! Levandovski, uhvati ga ako možeš... (VIDEO)”. mozzartsport.com. 24. 2. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  152. ^ Jovanović, Nenad (7. 3. 2019). „Burno u Frankfurtu, ali bez golova - Inter promašio penal, pa spasavao živu glavu (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  153. ^ Nedeljković, Darjan (14. 3. 2019). „ON JE TOP KLASA! Jović pred Barsinim direktorima kupio kartu za Kataloniju (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  154. ^ Todić, Maja (30. 11. 2018). „Kostić i Jović kreirali novu pobedu Ajntrahta”. Спорт клуб. Приступљено 31. 3. 2019. 
  155. ^ „Jović i Kostić vode u Ligu šampiona - Luka u 99. minutu za veliki trijumf Ajntrahta (VIDEO)”. mozzartsport.com. 6. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  156. ^ „Luka Jović ponovo u Lisabonu: Osveta? Nije mi to u glavi”. mozzartsport.com. 10. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  157. ^ „Јовић стрелац у поразу Ајнтрахта, Арсенал бољи од Наполија, Челси сигуран у Прагу”. Радио-телевизија Војводине. 11. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  158. ^ „OPET JOVIĆ! Srbin je NEZAUSTAVLJIV, spakovao gol i svojoj bivšoj ekipi u četvrtfinalu Lige Evrope! Kostiću PONIŠTEN GOL”. Блиц. 11. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  159. ^ а б „ZVANIČNO: Ajntraht otkupio Luku Jovića”. mozzartsport.com. 17. 4. 2019. Приступљено 17. 4. 2019. 
  160. ^ K, Z. (18. 4. 2019). „Kostić i Ajntraht precrtali i Benfiku za polufinale Lige Evrope”. Б92. Приступљено 30. 11. 2019. 
  161. ^ „Luka Jović ga dao i Čelsiju! Majstorija na kiflu Kostića (VIDEO)”. mozzartsport.com. 2. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  162. ^ „Ajntrahtu i Srbima svaka čast, ali Čelsi i majstor Pedro moraju u finale (VIDEO)”. mozzartsport.com. 2. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  163. ^ „Od njega nema odbrane: Luka Jović ponovo dao gol Čelsiju (VIDEO)”. Телеграф. 9. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  164. ^ T, P. (9. 5. 2019). „Ajntrahtu malo gol Jovića – Kepa briljirao u penalima i odveo Čelsi u finale!”. Б92. Приступљено 30. 11. 2019. 
  165. ^ Zarić, Milan (29. 5. 2019). „SRBIN OSTAO PRAZNIH ŠAKA Evo zašto Luka Jović nije nikako srećan zbog ŽIRUOVOG GOLA”. Блиц. Приступљено 29. 5. 2019. 
  166. ^ а б „Jović, Kostić i osmorica Plavaca u timu sezone Lige Evrope”. mozzartsport.com. 30. 5. 2019. Архивирано из оригинала 31. 05. 2019. г. Приступљено 30. 11. 2019. 
  167. ^ а б „Jović i Kostić u idealnom timu Bundeslige”. mozzartsport.com. 24. 5. 2019. Архивирано из оригинала 26. 05. 2019. г. Приступљено 30. 11. 2019. 
  168. ^ „JOVIĆ "OČISTIO" SVLAČIONICU! Napadač Ajntrahta se spema za selidbu u Madrid!”. Информер. 31. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  169. ^ V, S. (4. 6. 2019). „Luka Jović potpisao za Real Madrid!”. Б92. Приступљено 4. 6. 2019. 
  170. ^ „Comunicado Oficial: Jović” [Званична потврда: Јовић]. ФК Реал Мадрид, званична презентација (на језику: шпански). 4. 6. 2019. Приступљено 4. 6. 2019. 
  171. ^ Smilić, Branimir (4. 6. 2019). „Kako je Real 'predstavio' Jovića?”. Спорт клуб. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 13. 12. 2019. 
  172. ^ „Real šalje avion po Luku na pripreme "orlića"”. mondo.rs. 11. 6. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  173. ^ „Jović potpisao za Real Madrid i predstavljen na stadionu (VIDEO)”. Новинска агенција Бета. 12. 6. 2019. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  174. ^ „Јовић представљен у Мадриду: Најсрећнији сам човек на свету”. Политика. 12. 6. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  175. ^ „Jović predstavljen u Madridu i dočekan superlativima”. Н1. 12. 6. 2019. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  176. ^ „Luka je najskuplji srpski fudbaler u istoriji!”. mondo.rs. 4. 6. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  177. ^ „Jović debitovao za Real a onda su usledile oštre kritike”. meridian-sport.com. 24online.info. 21. 7. 2019. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  178. ^ Todorović, Nebojša (9. 8. 2019). „MAKAZICE, PA IZBOR Jović uzeo broj u Realu, Azaru velikani na leđima”. meridian-sport.com. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  179. ^ „Ovo već liči na Real: Bomba Krosa, akcija iz udžbenika, debi Jovića i lagana trojka u Vigu (VIDEO)”. mozzartsport.com. 17. 8. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  180. ^ „Lekcije nisu naučene, Zidanov Real se zagrcnuo u svojoj kući (VIDEO)”. mozzartsport.com. 24. 8. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  181. ^ „Majstorija Luke Jovića: Peta Srbina prethodila golu Reala, Bejl spasio kraljevski klub (VIDEO)”. Телеграф. 1. 9. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  182. ^ „Genijalna peta Luke Jovića izmislila gol Reala (VIDEO)”. mozzartsport.com. 1. 9. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  183. ^ „Kako je Real potučen u Parizu”. mondo.ba. 19. 9. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  184. ^ „Jović postigao gol, ali VAR "kaže" da još čeka (VIDEO)”. mondo.rs. 25. 9. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  185. ^ А, Б. (12. 10. 2019). „ЈОВИЋ ВЕЋ ЧЕКА 63 ДАНА: "Марка" анализирала колико је нападачима Реала требало за првенац”. Марка. Вечерње новости. Приступљено 19. 12. 2019. 
  186. ^ „KONAČNO! Luka Jović podigao Bernabeu na noge (VIDEO)”. mozzartsport.com. 30. 10. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  187. ^ T, P. (8. 11. 2019). „Otkriveno zašto je Jović ispao iz tima”. Б92. Приступљено 2. 12. 2019. 
  188. ^ „Реал преживео гостовање Алавесу, Јовић четврти узастопни меч без минута”. Радио-телевизија Србије. 30. 11. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  189. ^ Volcano, Carlos (4. 12. 2019). „Luka Jovic reveals crunch Zizou talks over Real Madrid future” [Лука Јовић открио делић разговора са Зизуом о будућности у Реалу] (на језику: енглески). tribalfootball.com. Приступљено 12. 12. 2019. 
  190. ^ „SVE SE POKLOPILO Povreda superzvezde i razgovor sa Zidanom - šansa za Luku Jovića protiv Barselone!”. Блиц. 5. 12. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  191. ^ „Luka, vreme je”. as.com. mozzartsport.com. 10. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  192. ^ „Zidan veruje u Jovića, za dobar rad na treninzima nagradiće ga mestom startera u sledećem meču”. mozzartsport.com. 9. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  193. ^ „Реал славио у Бриселу, Лука Јовић стартер, али без гола”. Спортски журнал. 11. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  194. ^ „EL KLASIKO BEZ GOLOVA: Videli smo sve osim onoga zbog čega se igra fudbal! Luka Jović presedeo meč na klupi!”. espreso.rs. 18. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  195. ^ „Benzema povređen, sad ili nikad za Jovića”. mozzartsport.com. 7. 1. 2020. Приступљено 7. 1. 2019. 
  196. ^ „Kakva podrška Zidana Luki Joviću: Daćeš mnogo golova za Real!”. mozzartsport.com. 7. 1. 2020. Приступљено 8. 1. 2019. 
  197. ^ а б „Luka za Luku i - velemajstorski gol (VIDEO)”. mozzartsport.com. 8. 1. 2020. Приступљено 8. 1. 2019. 
  198. ^ „Jovic signs for Fiorentina” [Јовић је потписао за Фјорентину]. ФК Фјорентина, званична презентација. Архивирано из оригинала 09. 07. 2022. г. Приступљено 18. 11. 2022. 
  199. ^ Vladimir (22. 2. 2013). „Шесторица Звездиних кадета у репрезентацији”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 6. 12. 2019. 
  200. ^ „Архива вести”. Фудбалски савез Србије. Архивирано из оригинала 19. 7. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2024. 
  201. ^ И, Н. (1. 10. 2013). „Шестица кадета на старту квалификација”. Вечерње новости. Приступљено 6. 12. 2019. 
  202. ^ „Savladani i Estonci, kadeti u drugom krugu kvalifikacija”. hotsport.rs. 4. 10. 2013. Архивирано из оригинала 01. 06. 2023. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  203. ^ „Luka Jović terorisao Hrvate u Pazovi!”. mozzartsport.com. 11. 12. 2013. Приступљено 6. 11. 2019. 
  204. ^ Vidojević, Mihajlo (26. 3. 2014). „EP (kval.) - Šaponjić i Jović poveli Srbiju ka Malti!”. sportske.net. Архивирано из оригинала 06. 12. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  205. ^ N, Đ. (28. 3. 2014). „Šaponjić i Karišić nose Srbiju”. Б92. Приступљено 6. 12. 2019. 
  206. ^ Živković, P. (31. 3. 2014). „Nemci nam se provukli: "Orlići" bez Evropskog prvenstva”. Вести онлајн. Приступљено 6. 12. 2019. 
  207. ^ „Реми недовољан за првенство Европе”. Радио-телевизија Србије. 31. 3. 2014. Приступљено 6. 12. 2019. 
  208. ^ „Luka Jović i Ivan Šaponjić među omladincima Srbije”. mozzartsport.com. Вести онлајн. 10. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  209. ^ „Пауновић објавио шири списак играча за ЕП у Мађарској”. Спортски журнал. 8. 7. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  210. ^ „Paunović skratio spisak: Čekaju se Totenhem i Genk da puste Veljkovića i Savića”. sportal.rs. 16. 7. 2014. Архивирано из оригинала 19. 7. 2014. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  211. ^ „“Orlići” remijem počeli odbanu evropskog zlata”. hotsport.rs. 19. 7. 2014. Архивирано из оригинала 09. 10. 2023. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  212. ^ „Србија - Немачка 2:2”. Новинска агенција Бета. Радио-телевизија Војводине. 22. 7. 2014. Приступљено 6. 12. 2019. 
  213. ^ „Lalatovićeve lekcije Luki Joviću: Ajde, sine, nije ti ovo izlet!”. mozzartsport.com. 2. 9. 2014. Приступљено 6. 12. 2019. 
  214. ^ Иљукић, Н. (2. 9. 2014). „У среду почиње 21. меморијални турнир “Стеван Ћеле Вилотић”: "Орлићи" на црту "петлићима"”. Вечерње новости. Приступљено 6. 12. 2019. 
  215. ^ L. N, M. (10. 10. 2014). „Srbija U19 razbila San Marino”. Б92. Приступљено 6. 12. 2019. 
  216. ^ „У-18 Србијa –Пoљскa 5:2 (3:1)”. Фудбалски савез Србије. 3. 3. 2015. Архивирано из оригинала 5. 3. 2015. г. Приступљено 6. 6. 2019. 
  217. ^ „Dva gola Jovića nedovoljna ‘Orlićima’: Srbija pobedila Norvešku, ali ostala bez Evropskog prvenstva”. dnevno.rs. 31. 3. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  218. ^ „Пауновић саопштио списак за СП на Новом Зеланду”. Дневник холдинг. 18. 5. 2015. Приступљено 2. 12. 2019. 
  219. ^ „ПРЕСЕК ПРЕЛАЗНОГ РОКА: Звездан Терзић, специјално за РСБ”. redstarbelgrade.info. 17. 1. 2017. Архивирано из оригинала 19. 1. 2017. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  220. ^ „Fudbaleri Srbije na startu turnira "Stevan Ćele Vilotić" bolji od SAD (3:1)”. subotica.com. 4. 9. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  221. ^ Vuković, Dejan (6. 9. 2015). „Francuska i Ukrajina u finalu Memorijalnog turnira Stevan Ćele Vilotić”. subotica.info. Приступљено 6. 12. 2019. 
  222. ^ „U19: Četvrto mjesto za "sokoliće"”. Фудбалски савез Црне Горе. 7. 9. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  223. ^ BS (8. 10. 2015). „RASPUCANI JOVIĆ I ŠAPONJIĆ: Omladinci ubedljivi u Estoniji”. Спорт клуб. Приступљено 6. 12. 2019. 
  224. ^ „"ORLOVI", IGRAJTE KAO OMLADINCI! Jović i Šaponjić razbili Estoniju”. Информер. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  225. ^ „OMLADINCI UBEDLJIVI: Tandem Jović-Šaponjić za petardu Srbije!”. supersport.rs. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  226. ^ „Pakleni tandem Jović-Šaponjić: Razbili Estoniju!”. mondo.ba. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  227. ^ „ЕП: Паклени тандем Јовић-Шапоњић разбио Естонију!”. РТВ БН. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  228. ^ Спорт клуб (13. 10. 2015). „U19: Briljirali Šaponjić i Jović”. Н1. Архивирано из оригинала 06. 12. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  229. ^ Milosavljević, Aleksandar (10. 10. 2015). „KVALIFIKACIJE ZA EP: Šaponjić i Jović torpedovali i Jermene”. hotsport.rs. Архивирано из оригинала 30. 11. 2023. г. Приступљено 6. 12. 2019. 
  230. ^ Lazarević, Igor (24. 3. 2016). „Remi Srbije i Danske na „Čika Dači“ (FOTO)”. ritamgrada.rs. Приступљено 2. 12. 2019. [мртва веза]
  231. ^ „U19: Sokoli poraženi od Srbije”. Фудбалски савез Црне Горе. 26. 3. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  232. ^ „Srbija OPET ne ide na EURO!”. mondo.rs. 29. 3. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  233. ^ „Prozivka "orlića": Rajković, Šaponjić, Jović...”. mondo.rs. 9. 11. 2015. Приступљено 19. 12. 2019. 
  234. ^ „(VIDEO) DERBI ZAVRŠEN BEZ POBEDNIKA Srbija - Italija 1:1”. Информер. 13. 11. 2015. Приступљено 19. 12. 2019. 
  235. ^ „KRAJ: Slovenija - Srbija 2:0, Šporar načeo, a Hotič dokusurio Orliće!”. mozzartsport.com. 17. 11. 2015. Приступљено 19. 12. 2019. 
  236. ^ „"Orlići" u finalu turnira Valerij Lobanovski”. mondo.rs. 31. 5. 2016. Приступљено 19. 12. 2019. 
  237. ^ Vladan (13. 11. 2016). „Mlada reprezentacija poražena od Srbije”. reprezentacija.me. Приступљено 6. 6. 2019. 
  238. ^ „Prva provera omladinaca: Poraz u Slovačkoj, igrali Dača Pantić, Luka Jović, Lutovac...”. mozzartsport.com. 23. 3. 2019. Приступљено 6. 6. 2019. 
  239. ^ N, D. (28. 3. 2019). „Petkovićevi "Orlići" odigrali nerešeno protiv Ukrajine (VIDEO)”. zerobetportal.com. Архивирано из оригинала 06. 06. 2019. г. Приступљено 6. 6. 2019. 
  240. ^ „Добро издање у Израелу селекције (У-20) која се припрема за наредни циклус квалификација за младе – 0:0”. Фудбалски савез Србије. 5. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2019. 
  241. ^ „Обрадовићеви "орлићи" после ремија у Израелу, победили Грчку у Новом Саду – 3:1(1:1)”. Фудбалски савез Србије. 9. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2019. 
  242. ^ T, P. (22. 5. 2017). „Lalatović objavio spisak za EP u Poljskoj”. Новинска агенција Бета. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  243. ^ „Рутинска победа „орлића“ против Гибралтара - 4:0(4:0)”. Фудбалски савез Србије. 1. 9. 2017. Приступљено 19. 12. 2019. 
  244. ^ „Rutina "orlića" u Skoplju, "bomba" Živkovića!”. mondo.rs. 6. 10. 2017. Приступљено 19. 12. 2019. 
  245. ^ K, A. (10. 10. 2017). „Goleada na "Karađorđu", treći trijumf "Orlića"”. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  246. ^ K, A. (10. 11. 2017). „КРАЈ: Аустрија-Србија 1:3”. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  247. ^ Stanković, Dejan (23. 3. 2018). „Tako mladi, a tako golova gladni! Orlići se igrali, Jović terorisao vršnjake - 6:0!”. mozzartsport.com. Приступљено 19. 12. 2019. 
  248. ^ „Pobeda kao Rusija - nepobediva Srbija ide na EURO!”. mondo.rs. 11. 9. 2018. Приступљено 19. 12. 2019. 
  249. ^ „„Orlići“ otaljavali posao protiv Jermena, sad se čeka žreb za EP”. sportskacentrala.com. 16. 10. 2018. Архивирано из оригинала 03. 11. 2018. г. Приступљено 19. 12. 2019. 
  250. ^ „Đorović objavio spisak za EP: Jović i Milenković predvode Srbiju, selektor precrtao Marka Grujića!”. Телеграф. 1. 6. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  251. ^ Davidović, Stefan (17. 6. 2019). „Razočaranje na startu EP - Srbija izgubila od Austrije”. Спорт клуб. Приступљено 19. 12. 2019. 
  252. ^ Babović, Žikica (20. 6. 2019). „Težak poraz Srbije, Nemci brojali do šest, zar se ovako igra Evropsko prvenstvo?!”. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  253. ^ Stanković, Dejan (23. 6. 2019). „Umesto titule prvaka, titula najgoreg tima na EP”. mozzartsport.com. Приступљено 19. 12. 2019. 
  254. ^ „POSLE KRAHA "ORLIĆA" Luka Jović se obratio naciji: Svima nam je mnogo žao i IZVINJAVAMO SE!”. Спорт клуб. Блиц. 24. 6. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  255. ^ Pijevac, Aleksandar (10. 4. 2018). „IZ DRUGOG PLANA Radonjić i Jović na radaru Krstajića, evo ko se još nameće za Mundijal”. Блиц. Приступљено 19. 12. 2019. 
  256. ^ Иљукић, Н. (24. 5. 2018). „ЗА СП КОНКУРИШЕ 27 ИГРАЧА: Крстајић објавио списак за Мундијал”. Вечерње новости. Приступљено 19. 12. 2019. 
  257. ^ Фудбалски савез Србије (1. 6. 2018). „Крстајић објавио коначан списак за Русију”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. Приступљено 23. 6. 2019. 
  258. ^ „У првој од две провере у Аустрији: Србија 0 – Чиле 1”. Фудбалски савез Србије. 4. 6. 2018. Приступљено 23. 6. 2019. 
  259. ^ „Serbia 0-2 Brazil” (на језику: енглески). ФИФА. 27. 6. 2018. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 23. 6. 2019. 
  260. ^ „Јовић: У репрезентацији није битно ко је најбољи стрелац”. Новинска агенција Бета. Вечерње новости. 13. 11. 2018. Приступљено 19. 12. 2019. 
  261. ^ „Iskreni Luka Jović: Mnogi na mom mestu ne bi igrali Evropsko prvenstvo za mlade”. mozzartsport.com. 17. 6. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  262. ^ „Лига нација: Србија-Црна Гора 2:1 (2:0) (уживо)”. Дневник холдинг. 17. 11. 2018. Приступљено 19. 12. 2019. 
  263. ^ а б „Сјајан меч и реми Панцера и Орлова у Волфсбургу уз првенац Јовића (ФОТО, ВИДЕО)”. Спортски журнал. 20. 3. 2019. Приступљено 23. 6. 2019. 
  264. ^ Tomković, Vujadin (6. 6. 2019). „Mitrović ili Jović ili Mitrović i Jović”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  265. ^ N, S. (7. 3. 2019). „Ukrajina ponizila Srbiju – 5:0 u Lavovu!”. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  266. ^ а б „Orlovi sa 4:1 isprašili slabašne Litvance: Jović nam servirao evrogol i nestvaran promašaj, dva pogotka Mitrovića! (VIDEO)”. Телеграф. 10. 6. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  267. ^ V, S. (23. 8. 2019). „Tumbaković objavio spisak reprezentativaca Srbije VIDEO”. Б92. Приступљено 19. 12. 2019. 
  268. ^ „KRAJ: Srbija - Portugalija 2:4 (VIDEO)”. mozzartsport.com. 7. 9. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  269. ^ Фудбалски савез Србије (8. 9. 2019). „Србија без Јовића против Луксембурга”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. Приступљено 19. 12. 2019. 
  270. ^ И, Н. (30. 9. 2019). „НИ МАТИЋ, НИ ЈОВИЋ: Тумбаковић саопштио списак за наредна два меча”. Вечерње новости. Приступљено 19. 12. 2019. 
  271. ^ Jovanović, Ivan (14. 10. 2019). „LUKA, SINE, SEDI DA TI KAŽEM... Jović treba reprezentaciji Srbije, taj problem mora da se reši”. Блиц. Приступљено 19. 12. 2019. 
  272. ^ „Kakav fudbal i povrede, Sofija Milošević je razlog kažnjavanja Luke Jovića?”. Телеграф. mondo.ba. 22. 10. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  273. ^ „Javio se Jović senior: Luka je povređen igrao za mlade, neka Tumabković to reši u četiri oka”. Ало!. mozzartsport.com. 15. 10. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  274. ^ „DOK JE TUMBAKOVIĆ SELEKTOR: Luka Jović neće igrati za Srbiju (FOTO)”. Информер. srbijadanas.com. 17. 10. 2019. Приступљено 19. 12. 2019. 
  275. ^ U, D.; M, M. (28. 10. 2019). „Potez Jovića koji je naterao Tumbu da ga precrta: Insajd info o frci posle Portugalije u Pazovi!”. Телеграф. Приступљено 19. 12. 2019. 
  276. ^ Jovanović, Ivan (8. 11. 2019). „JOVIĆ OSTAO PRECRTAN, TUMBA NE MENJA STAV! Selektor saopštio spisak Srbije sa nizom iznenađenja, tu je i ZABORAVLJENI NAPADAČ!”. Блиц. Приступљено 19. 12. 2019. 
  277. ^ Ivanović, Veljko (19. 5. 2019). „Luka Jović Priča o djetinjstvu plus nepoznata biografija Činjenice” (на језику: бошњачки). lifebogger.com. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 5. 12. 2019. 
  278. ^ „Ispovest Luke Jovića: Fudbalski početak, porodični problemi, ljubav prema Zvezdi, suze u Lisabonu i preporod u Frankfurtu”. mozzartsport.com. 15. 7. 2019. Приступљено 2. 12. 2019. 
  279. ^ Ivanović, Veljko (21. 2. 2018). „ZBOG BOLESNE SESTRE RADIO NA NJIVI Luka Jović za Blicsport o bravurama u Ajntrahtu: Ustao sam iz mrtvih”. Блиц. Приступљено 5. 12. 2019. 
  280. ^ Mitrović, D. (21. 3. 2019). „TRENER PAJA UME TALENAT DA UOČI Za fudbalera Luku Jovića još kada je bio dečačić Pavle Jeftić tvrdio da će biti naš reprezentativac”. sportskevesti.rs. Архивирано из оригинала 19. 08. 2019. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  281. ^ Milošević, Miljan (16. 11. 2015). „Reketaš pretio da će Luki Joviću da polomi noge”. Блиц. Приступљено 7. 12. 2019. 
  282. ^ A. Adžić, Ana (17. 11. 2015). „Zaplet u istrazi oko pretnji igraču Zvezde”. Блиц. Приступљено 7. 12. 2019. 
  283. ^ Lazić, Nemanja (29. 12. 2018). „VESTI IZ BIJELJINE: Luka Jović doživeo saobraćajku, jeziv prizor smrskanih automobila (FOTO)”. hotsport.rs. Приступљено 6. 12. 2019. [мртва веза]
  284. ^ B, M. (24. 2. 2019). „MLADI NAPADAČ POSTAO OTAC: Luka Jović dobio sina!”. Курир. Приступљено 6. 12. 2019. 
  285. ^ Nikolić, Darko (4. 4. 2019). „Luka Jović sa 22 GODINE postao otac, dao sinu IME IZ DAVNINA, a sada prvi put objavio fotografiju sa njim”. Блиц. Приступљено 6. 12. 2019. 
  286. ^ „Luka Jović vara devojku sa kojom ima bebu?! U tajnoj vezi sa ovom manekenkom?”. Вести онлајн. 3. 10. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  287. ^ „Luka Jović pokušao da smuva duplo stariju Daru Bubamaru? "Ne poznajem ga"”. Информер. Арена спорт. 30. 10. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  288. ^ „NE MOŽE DA SE OKANE OD NJE: Luka tvrdi da je RASKINUO sa Sofijom, a OVO je DOKAZ da je ponovo PRESPAVAO u njenom stanu”. srbijadanas.com. 3. 12. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  289. ^ „Luka Jović pre Sofije voleo je ovu lepoticu: Dugo se šuškalo da ju je prevario sa manekenkom, a ovo je prava istina”. stil.kurir.rs. 21. 11. 2022. Приступљено 26. 11. 2022. 
  290. ^ „Luka Jović i Sofija Milošević raskinuli: Fudbaler potvrdio da više ne ljubi manekenku”. Телеграф. 1. 12. 2019. Приступљено 2. 12. 2019. 
  291. ^ J, F. (2. 12. 2019). „Sestra Luke Jovića je STUDENTKINJA, obožava njegovog sina, a Sofija Milošević prati svaki njen korak uprkos RASKIDU sa fudbalerom”. Блиц. Приступљено 6. 12. 2019. 
  292. ^ J, F. (3. 12. 2019). „U JEKU RASKIDA SA SOFIJOM Bivša devojka Luke Jovića i dalje čuva jednu njegovu fotku i to BAŠ OVU - prizor je prelep”. Блиц. Приступљено 6. 12. 2019. 
  293. ^ „FK Crvena Zvezda - Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 22. 3. 2015. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  294. ^ „FK Crvena Zvezda - Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 5. 8. 2015. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  295. ^ а б в г „Luka Jovic” (на језику: португалски). foradejogo.net. Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 2. 12. 2019. 
  296. ^ „Luka Jović — 2017/18.”. kicker.de (на језику: немачки). Приступљено 2. 12. 2019. 
  297. ^ „Luka Jović — 2018/19.”. kicker.de (на језику: немачки). Приступљено 2. 12. 2019. 
  298. ^ а б „Luka Jovic”. whoscored.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 12. 2019. 
  299. ^ „Luka Jović”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 2. 12. 2019. 
  300. ^ Marinković, Bojan (12. 11. 2020). „Putuj, Evropo: Penal serija presudila Orlovima!”. Н1. Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено 13. 11. 2020. 
  301. ^ „Marítimo M. – Marítimo M. 2 : 6”. ligaportugal.pt (на језику: португалски). 20. 5. 2016. Приступљено 19. 12. 2019. 
  302. ^ Miloradović, Nikola (7. 8. 2016). „Benfika osvojila Super Kup Portugalije”. sportske.net. Приступљено 19. 12. 2019. 
  303. ^ „Јовићева титула са Реалом, гол Лукића, стартери Фејса и Максимовић, Матић славио против Миливојевића”. Фудбалски савез Србије. 16. 7. 2020. Приступљено 25. 8. 2020. 

Спољашње везе

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Јовић&oldid=28922500”