Пређи на садржај

Златан Ибрахимовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Златан Ибрахимовић
Ибрахимовић 2018. године
Лични подаци
Надимак Ибра,
Ибракадабра (Ibracadabra)[1]
Датум рођења (1981-10-03)3. октобар 1981. (43 год.)
Место рођења Малме, Шведска
Висина 1,95 m[2]
Маса 95 kg
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1989—1991
1991—1995
1995—1999		 Малме БИ
ФБК Балкан
Малме
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1999—2001 Малме 40 (16)
2001—2004 Ајакс 74 (35)
2004—2006 Јувентус 70 (23)
2006—2009 Интер 88 (57)
2009—2011 Барселона 29 (16)
2010—2011 → Милан 29 (14)
2011—2012 Милан 32 (28)
2012—2016 Париз Сен Жермен 122 (113)
2016—2018 Манчестер јунајтед 33 (17)
2018—2019 ЛА галакси 56 (52)
2019—2023 Милан 64 (34)
Репрезентативна каријера
1999 Шведска У18 4 (1)
2001 Шведска У21 7 (6)
2001—2023  Шведска 120 (62)

Златан Ибрахимовић (Малме, 3. октобар 1981) бивши је шведски фудбалер и репрезентативац. Играо је на позицији нападача.[3][4][5]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Ибрахимовић је рођен у Шведској у породици емиграната из бивше Југославије. Његов отац Шефик је из Бијељине, а мајка Јурка Гравић из Задра. Златан је почео да тренира фудбал у екипи Малме БИ, а играо је још и у млађим категоријама екипе ФБК Балкан. Први професионални уговор је потписао 1996. са екипом Малмеа. За први тим је почео да игра од 1999. Те сезоне је Малме првенство завршио на тринаестом месту на табели које је водило у нижи ранг такмичења. После само једне сезоне проведене у другој лиги, екипа Малмеа се вратила у прву. Ибрахимовићеве добре партије су скренуле пажњу Арсена Венгера, који је покушао да га доведе у Арсенал. Лео Бенхакер, тадашњи технички директор Ајакса је био бржи и успео је да постигне договор 22. марта 2001. са управом Малмеа. Према том договор Ибрахимовић је у наредном летњем прелазном року прешао у Ајакс уз обештећење од 7,8 милиона евра.

По доласку у Ајакс није пуно добијао шансу да игра код тренера Ко Адријансеа. Адријансе је неколико месеци после доласка Ибрахимовића у клуб, крајем новембра 2001. добио отказ због лоших резултата. На место тренера је постављен Роналд Куман који је одмах уврстио Ибрахимовића у стартних једанест. У тој првој његовој сезони Ајакс је дошао до титуле. Наредне сезоне, на свом дебију у Лиги шампиона 17. септембра 2002. Ибрахимовић је постигао два гола против Олимпик Лиона за победу од 2-1. У својој последњој сезони у клубу, био је стрелац невероватног гола против НАЦ Бреде 22. августа 2004. Тај гол је касније проглашен за најлепши гол 2004. године у избору гледалаца Еуроспорта. Само неколико дана после тог постигнутог гола, прешао је у Јувентус уз обештећење од 16 милиона евра.

По доласку у Јувентус искористио је повреду до тада стандардног Давида Тезегеа и изборио се за место у стартној постави. У првој сезони био је стрелац 16 голова за свој клуб. Његов менаџер је крајем те сезоне изјавио да је Јувентус одбио понуду Реал Мадрида од 70 милиона евра за Ибрахимовића. Наредне сезоне је играо у знатно слабијој форми. На то је утицало и то што му је тренер променио позицију па је више играо по боку него у шпицу напада. Зато је постигао мање голова а чешће био асистент. Те сезоне је Јувентус због скандала Калчополи кажњен избацивањем у Серију Б. Клуб је покушао да задржи Ибрахимовића али он није желео да игра у другој лиги.

У Интер је прешао 10. августа 2006. уз обештећење од 24,8 милиона евра и при томе је потписао четворогодишњи уговор. Трансфер је договорен само неколико дана након што је и Патрик Вијера отишао у истом смеру. Први гол постигао је у првенству против Фјорентине, а на том мечу био је и асистент. Прву сезону у Интеру завршио је као најбољи стрелац екипе са 15 постигнутих голова. Те сезоне је Интер успео да освоји прву титулу првака Италије након 17 година.

Стоти меч у Серији А је одиграо 16. септембра 2007. Након тога је продужио уговор са Интером до 2013. Против ПСВ Ајндховена је у Лиги шампиона 2. октобра 2007. постигао два гола, што су били његови први голови у Евро куповима од децембра 2005. а истовремено и први голови у дресу Интера на Евро сцени. У последњој сезони у Интеру био је стрелац гола против Болоње који је поново био изабран за гол године.

Након што је Максвел прешао из Интера у Барселону, ова два клуба су отпочела преговоре и око преласка Ибрахимовића. Барселона је понудила у замену за њега Самјуела Ета и новац. Понуда је била прихваћена и Ибрахимовић је представљен 27. јула 2009. навијачима на Камп ноу. Процењено је тада да је укупна вредност трансфера износила 66 милиона евра.

Ибрахимовић у Паризу

Дебитовао је 23. августа 2009. у Суперкупу Шпаније против Атлетик Билбаа и био је асистент за гол Лионела Месија. После овог трофеја Барселона је и у следећем такмичарском мечу у којем је играла освојила још један трофеј намењен освајач УЕФА суперкупа. На свом трећем наступу је постигао први гол. Било је то у првом колу првенства против Спортинг Хихона. У наредна три кола такође је био стрелац чиме је поставио клупски рекорд као једини играч који је био стрелац у сваком мечу у прва четири кола. Први гол у Лиги шампиона за Барселону је постигао 20. октобра 2009. против Рубина. Ту сезону је завршио са постигнутих 16 голова у првенству.

Милан је објавио 28. августа 2010. да је постигао договор са Барселоном о позајмици Ибрахимовића до краја сезоне. Према договору два клуба након истека позајмице Милан би могао да откупи његов уговор за 24 милиона евра. За Милан је дебитовао 11. септембра 2010. против Чезене. Први гол за нови клуб је постигао 15. септембра против Осера у Лиги шампиона.

Златан Ибрахимовић је шест пута заредом (од 2007. до 2012), освојио Златну лопту у Шведској - награду за најбољег шведског фудбалера у једној години.[6]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Ибрахимовић је имао могућност да наступа за репрезентацију Босне и Херцеговине одакле потичу његови родитељи. Ипак је он одлучио да брани боје репрезентације Шведске, земље у којој је рођен. За репрезентацију је дебитовао 31. јануара 2001. против Фарских острва у Векшјоу.

Био је учесник Светског првенства 2002. на коме је његова репрезентација била елиминисана у осмини финала од Сенегала. На Европском првенству 2004. био је стартер на свим мечевима своје репрезентације. У убедљивој победи против Бугарске од 5-0, био је стрелац једног гола и то из једанаестерца. У дргој утакмици против Италије је био стрелац изједначујућег гола пред сам крај утакмице. Шведска је учешће на том првенству завршила у четвртини финала поразом од Холандије након пенал серије. Ибрахимовић је био један од играча који није био прецизан са беле тачке.

На Светском првенству 2006. Шведска је поново елиминисана у осмини финала, овога пута од Немачке. Пред квалификациону утакмицу за Европско првенство 2008. са репрезентацијом Лихтенштајна 6. септембра 2006. Ибрахимовић је заједно са Кристијаном Вилхелмсоном и Олафом Мелбергом напустио карантин како би отишли у ноћни клуб. Селектор Ларс Лагербек их је сву тројицу одстранио из репрезентације за ту утакмицу. Вилхелмсоном и Мелберг су без речи прихватили казну док је Ибрахимовић сматрао да она није поштена те је одбијао да игра за репрезентацију све до марта 2007.

Није успео да постигне гол за репрезентацију пуне две године. Тај пост је прекинуо у првој утакмици Европског првенства 2008. против Грчке 10. јуна 2008, а био је стрелац и четири дана касније против Шпаније. На том првенству Шведска није успела да прође групу. Током квалификација за Европско првенство 2012. Ибрахимовић је постављен за капитена националне селекције.

У јуну 2016. године, након наступа на Европском првенству у Француској, повукао се из репрезентације за коју је наступао 15 година.[7][8]

Дана 16. марта 2021, селектор репрезентације Шведске саопштио је списак за квалификације за СП2022, на коме се нашао и Златан Ибрахимовић.

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клуб

[уреди | уреди извор]

Ажурирано 4. јуна 2023. године.[9][10]

Клуб Сезона Лига Куп Европа1 Друго2 Укупно
Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Малме 1999. 6 1 — — — 6 1
2000. 26 12 3 2 — — 29 14
2001. 8 3 4 0 — — 12 3
Укупно 40 16 7 2 — — 47 18
Ајакс 2001–02. 24 6 3 1 6 2 — 33 9
2002–03. 25 13 3 3 13 5 1 0 42 21
2003–04. 22 13 1 0 8 2 — 31 15
2004–05. 3 3 — — 1 0 4 3
Укупно 74 35 7 4 27 9 2 0 110 48
Јувентус 2004–05. 35 16 0 0 10 0 — 45 16
2005–06. 35 7 2 0 9 3 1 0 47 10
Укупно 70 23 2 0 19 3 1 0 92 26
Интер 2006–07. 27 15 1 0 7 0 1 0 36 15
2007–08. 26 17 0 0 7 5 1 0 34 22
2008–09. 35 25 3 3 8 1 1 0 47 29
Укупно 88 57 4 3 22 6 3 0 117 66
Барселона 2009–10. 29 16 2 1 10 4 4 0 45 21
2010–11. — — — 1 1 1 1
Укупно 29 16 2 1 10 4 5 1 46 22
Милан 2010–11. 29 14 4 3 8 4 — 41 21
2011–12. 32 28 3 1 8 5 1 1 44 35
Укупно 61 42 7 4 16 9 1 1 85 56
Париз Сен Жермен 2012–13. 34 30 2 2 9 3 1 0 46 35
2013–14. 33 26 2 3 8 10 3 2 46 41
2014–15. 24 19 3 4 6 2 4 5 37 30
2015–16. 31 38 6 7 10 5 4 0 51 50
Укупно 122 113 13 16 33 20 12 7 180 156
Манчестер јунајтед 2016–17. 28 17 1 1 11 5 6 5 46 28
2017–18. 5 0 0 0 1 1 1 0 7 1
Укупно 33 17 1 1 12 5 7 6 53 29
Лос Анђелес галакси 2018. 27 22 0 0 — — 27 22
2019. 29 30 0 0 2 1 — 31 31
Укупно 56 52 0 0 2 1 0 0 58 53
Милан 2019–20. 18 10 2 1 — — 20 11
2020–21. 19 15 2 1 6 1 — 27 17
2021–22. 23 8 0 0 4 0 — 27 8
2022–23. 4 1 0 0 — — 4 1
Укупно 64 34 4 2 10 1 0 0 78 37
Укупно у каријери 637 405 47 33 149 57 33 16 866 511

1 Укључује мечеве Лиге шампиона и УЕФА купа / УЕФА лиге Европе.

2 Укључује мечеве холандског суперкупа, италијанског суперкупа, шпанског суперкупа, француског суперкупа, француског лига купа, енглеског суперкупа, енглеског лига купа, Ју Ес опен купа, УЕФА суперкупа и Светског клупског првенства.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]
Ибрахимовић у дресу Шведске репрезентације на Европском првенству 2012. против Француске.
Национални тим Година Наступи Голови
Шведска
2001. 5 1
2002. 10 2
2003. 4 3
2004. 12 8
2005. 5 4
2006. 6 0
2007. 7 0
2008. 7 2
2009. 6 2
2010. 4 3
2011. 11 3
2012. 8 11
2013. 11 9
2014. 5 3
2015. 10 11
2016. 5 0
2021. 4 0
2022. 1 0
2023. 1 0
Укупно 122 62

Трофеји

[уреди | уреди извор]
Ајакс
Јувентус
Интер
Барселона
Милан
Париз Сен Жермен
Манчестер Јунајтед

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Профил www.goal.com (језик: енглески)
  2. ^ „Zlatan Ibrahimović #11”. Приступљено 7. 8. 2022. 
  3. ^ „Ибрахимовић потврдио да иде у Јунајтед”. Politika.rs. Приступљено 2. 7. 2016. 
  4. ^ „VREME JE ZA ZLATANA Ovako je Ibra potvrdio dolazak u Junajted /VIDEO/”. Blic.rs. Приступљено 2. 7. 2016. 
  5. ^ „Sada svi mogu da odahnu: Zlatan Ibrahimović je novi napadač Mančester Junajteda!”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 3. 7. 2016. г. Приступљено 2. 7. 2016. 
  6. ^ РТС: Спорт уживо: Нисмо манекени! (12.10.2012)
  7. ^ „Kako se Zlatan Ibrahimović oprostio od reprezentacije [VIDEO]”. economy.rs. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 2. 7. 2016. 
  8. ^ Robinson, Joshua. „Zlatan Ibrahimovic’s International Career Comes to an End Following Sweden Loss”. The Wall Street Journal. Приступљено 2. 7. 2016. 
  9. ^ „IBRAHIMOVIC ZLATAN - PLAYER SHEET”. PSG.fr. Архивирано из оригинала 20. 09. 2016. г. Приступљено 18. 1. 2016. 
  10. ^ „'Pichichi' y centenario”. ESPN Soccernet. Архивирано из оригинала 21. 04. 2009. г. Приступљено 20. 4. 2010. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Златан_Ибрахимовић&oldid=28918375”