Пређи на садржај

Градска општина Врачар

С Википедије, слободне енциклопедије
Градска општина Врачар
Поглед на Храм Светог Саве и Народну библиотеку из висине
Административни подаци
Држава Србија
Управни округГрад Београд
ГрадБеоград
Становништво
 — 2022.Пад 55.406[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина3 km2
Положај {{{име генитив}}}
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Председник општинеМилан Недељковић (СНС)
Веб-сајтvracar.org.rs

Општина Врачар је градска општина Града Београда. Површински ово је најмања и најгушће насељена општина у Београду и Србији чиме заузима површину од 292 ha, на којој према попису из 2011. живи 56.333 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 55.406 становника[1]

Неке од знаменитих врачарских улица су Крунска, Кичевска, Молерова, Милешевска.

Историја

[уреди | уреди извор]

Постоји неколико легенди о постанку имена Врачар. Најстарија потиче из 1521. када је овај крај добио име по јунаку-невернику чије је име било Врачар, а који је на том месту имао колибу. По другој, име потиче од врапчијих поља, јер је много ових птица било настањено на територији данашњег Врачара. Трећа пак легенда говори да је чувени српски јунак Лука Цветиновић из периода крсташких ратова на том месту затекао прелепу девојку како се купа на извору. Но, то је ипак била вештица-врачара која је након што је искористила јунака зарад телесног задовољства починила самоубиство у страху да би се претходно поменути чин могао поновити. Споменик који од заборава чува ову легенду налази се испред ресторана брзе хране Чобанов Одмор.

По још једном тумачењу назива Врачар, назив је од старословенске (Руси је и данас користе) речи врач, што значи лекар (нпр. Свети врачи Козма и Дамјан). На висоравни Ташмајдана, Старог Врачара, које је и прозвано Врачевским или Врачар пољем, спаљене су мошти Светог Саве. Тако је то поље названо лековитим или целебним - Врачар, јер је народ веровао у чудотворност моштију Светог Саве.[2]

Укидањем рејона 1952. образоване су две оп��тине: Источни Врачар и Неимар. Од 1960. утврђена је територија данашње општине која обухвата делове некадашњих општина Источни Врачар, Неимар и Теразије.

Слава Општине Врачар је Свети Сава, а прославља се 27. јануара.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године Градска општина Врачар има 56.333 становника.

Кретање броја становника

[уреди | уреди извор]

Етничка структура

[уреди | уреди извор]

Месне заједнице

[уреди | уреди извор]
  • МЗ Цветни трг, Проте Матеје 36
  • МЗ Возарев крст, Његошева 77
  • МЗ Војислав Илић, Сазонова 119
  • МЗ Неимар, Симе Игуманова (бив. Франца Розмана) 2-4

Градске четврти

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Врачар је побратимљен са следећим општинама:

Галерија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022. 
  2. ^ Православље, бр.1320. од 15. марта, Мартовски погром 2004, Косово и Метохија: Свака људска сила је довремена... Београд: СПЦ. 2022. стр. 10. 
  3. ^ „САРАДЊА БУДВЕ И ВРАЧАРА: Побратимиле се две општине”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-07-11. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Градска_општина_Врачар&oldid=28503218”