Vladimir Petrović Pižon

Vladimir Petrović
Pižon kao selektor Srbije, 2010. godine
Lični podaci
Puno ime	Vladimir Petrović[1]
Nadimak	Pižon
Datum rođenja	(1955-07-01)1. jul 1955. (69 god.)[1]
Mesto rođenja	Beograd, FNRJ
Pozicija	vezni igrač
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1972—1982 1982—1983 1983—1985 1985—1986 1986—1987 1987—1988	Crvena zvezda Arsenal Rojal Antverp Stad Bresto Standard Nansi	257 13 48 37 31 29	(49) (2) (10) (5) (5) (1)
Reprezentativna karijera
1973—1982	Jugoslavija	34	(5)
Trenerska karijera
1992—1993 1996—1997 1999 1999—2000 2000—2001 2002—2004 2004 2005—2006 2007—2008 2009—2010 2010 2010—2011 2013 2013—2014 2015	Radnički NBG Crvena zvezda Bor Atromitos Slavija Mozir SCG do 21 Vojvodina Dalijan Kina Crvena zvezda Temišvar Srbija Irak Jemen OFK Beograd

Vladimir Petrović Pižon^[a] (Beograd, 1. jul 1955) je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Bio je selektor seniorske reprezentacije Srbije. Tokom igračke karijere najveće uspehe je beležio igrajući za Crvenu zvezdu i stekao počasnu titulu jedne od pet „Zvezdinih zvezda“, odnosno jednog od pet legendarnih fudbalera ovoga kluba.

Fudbalom je počeo da se bavi u Hajduku sa Liona, odakle prelazi u Crvenu zvezdu gde je prošao sve mlađe kategorije.^[1] Pižon je od 1972. do kraja 1982. godine za Zvezdu odigrao 497 utakmica i postigao 117 golova (332 takmičarska meča uz 66 pogodaka). Osvojio je četiri šampionske titule 1973, 1977, 1980. i 1981. godine, jedan Kup 1982. godine i Kup prvoligaša 1973. Takođe je stigao do finala Kupa UEFA 1979. godine, u kojem je Zvezda bila poražena od Borusije iz Menhengladbaha. Po broju odigranih prvenstvenih utakmica (258) treći je na večnoj listi kluba, a po broju nastupa u evrokupovima (50) je na visokoj drugoj poziciji u istoriji Crvene zvezde, dok je u Kupu šampiona odigrao 20 mečeva i rekorder je crveno-belih zajedno sa Jovanom Aćimovićem. Bio je kapiten i vođa generacije, a kasnije je proglašen i za četvrtu Zvezdinu zvezdu.

Krajem 1982. godine potpisao je za londonski Arsenal za koji je odigrao 22 utakmice u sezoni 1982/83. U junu 1983. napušta Arsenal i igra redom za Brest i Nansi u Francuskoj, kao i za Antverpen i Standard iz Liježa u Belgiji.

Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 26. septembra 1973. u prijateljskoj utakmici protiv Mađarske (1:1). U nacionalnom dresu nastupio je 34 puta i postigao 5 golova.^[1] Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1974. i 1982. godine. Poslednju utakmicu za reprezentaciju je odigrao 13. oktobra 1982, kvalifikacionu utakmicu za Evropsko prvenstvo 1984. protiv reprezentacije Norveške u Oslu.^[1]

Postao je pomoćnik Dragoslava Šekularca u Zvezdi 1989. godine, a šansu da vodi prvi tim crveno-belih dobio je u finišu sezone 1995/96, kada je doveo klub do trofeja u Kupu sa dve pobede protiv Partizana u finalu od 3:0 i 3:1. Vodio je Zvezdu i u nezaboravnim mečevima u Kupu pobednika kupova u sezoni 1996/97, kada je tim u kome su perjanice bili Dejan Stanković, Perica Ognjenović, Bratislav Živković, Zvonko Milojević, Zoran Njeguš, Goran Đorović i ostali eliminisao škotski Harts (0:0 i 1:1) i nemački Kajzerslautern (0:1 i 4:0) i pružio snažan otpor Barseloni (1:3 i 1:1). Nije ostao u klubu do kraja te sezone, a kasnije je vodio još i Bor 1999. godine, grčki Atromitos (1999/2000), dok je sa beloruskom Slavijom osvojio duplu krunu u sezoni 2000/01. Sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore stigao je do drugog mesta na Evropskom prvenstvu 2004. godine, što je bio fantastičan rezultat i jedan od najvećih uspeha u Pižonovoj trenerskoj karijeri.^[2] Predvodio je i Vojvodinu 2004. godine, a sa kineskim Dalijanom je bio šampion najmnogoljudnije zemlje na svetu. Trenirao je i reprezentaciju Kine od 2007. do 2008. godine.

U sezoni 2009/10. po drugi put je seo na klupu Crvene zvezde.^[3] Predvodio je po imenima skroman tim crveno-belih sa kojim je bio prvi u jesenjem delu sezone, a uprava na čelu sa Vladanom Lukićem ga je smenila posle poraza od Metalca u prolećnom delu, iako je klub držao prvo mesto na tabeli sa dva boda više od Partizana.^[4] Novi trener Ratko Dostanić nije uspeo da dovede Zvezdu do titule, a Pižon je ušao u istoriju kluba kao trener koji je smenjen u trenutku kada je bio prvi na prvenstvenoj tabeli. Kasnije je kratko bio trener rumunskog Temišvara 2010. godine, a iste godine je postao selektor reprezentacije Srbije,^[5] koju je vodio na 13 utakmica uz učinak od po pet pobeda i poraza i tri remija. Bio je blizu da prežaljeni tim dovede do baraža za Evropsko prvenstvo, ali je koban po “Orlove“ bio poraz u poslednjem kolu kvalifikacija od Sloveniji (0:1), kada je Nemanja Vidić promašio penal.^[6] Petrović je predvodio još i Irak 2013. godine, nakon čega je preuzeo nacionalni tim Jemena, gde je bio selektor do 2014. godine.

U julu 2015. preuzeo je OFK Beograd.^[7] Ipak smenjen je posle samo sedam utakmica, u kojima je tim zabeležio samo dve pobede uz čak pet poraza.^[8]

Sa očeve strane je hrvatskog porekla, deda Alojzije, otac Vjekoslav (Slavko) i brat Zlatko, svi su radili u Politici.^[9] Ima ćerke Kristinu, Marinu i Ivonu.^[10][11][12]

• Vladimir Petrović Pižon na sajtu reprezentacija.rs
• „www.fc-redstar.net - Vladimir Petrović Pižon, Četvrta Zvezdina zvezda”. Arhivirano iz originala 06. 06. 2007. g. .
• Jugoslovenska liga bila je jača od sadašnje španske lige („Politika”, 14. decembar 2016)
• Vladimir Petrović Pižon na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)