Pređi na sadržaj

Afonso V od Portugalije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Afonso V od Portugalije
Afonso V od Portugalije
Lični podaci
Datum rođenja(1432-01-15)15. januar 1432.
Mesto rođenjaSintra, Portugalija
Datum smrti28. avgust 1481.(1481-08-28) (49 god.)
Mesto smrtiSintra, Portugalija
GrobManastir u Batalhi
Porodica
SupružnikIzabela od Koimbre, Huana Beltranka
PotomstvoŽoao, Žuana, Žoao II od Portugalije, Alvaro Suarez de Kunja
RoditeljiDuarte I
Eleonora Aragonska, kraljica Portugalije
DinastijaAviz
Kralj Portugalije
Period1438—1477
PrethodnikDuarte I od Portugalije
NaslednikŽoao II od Portugalije
Kralj Portugalije
Period1477—1481
PrethodnikŽoao II od Portugalije
NaslednikŽoao II od Portugalije

Afonso V od Portugalije (Sintra, 15. januar 1432 — Sintra, 28. avgust 1481) bio je dvanaesti kralj Portugalije. Nosio je nadimak „Afrikanac” zbog svojih osvajanja na severu Afrike. Bio je sin Duartea I i Eleonore Aragonske. Rođen je u Sintri 15. januara 1432. godine.[1] Od 1433. godine, nakon smrti starijeg brata, nosi titulu Princa prestolonaslednika.

Period regentstva

[uredi | uredi izvor]

Nakon smrti kralja Duartea I 1438. godine Afonso je sa samo šest godina nasledio presto.[2] Za regenta je izabrana njegova majka Eleonora. Izbor Eleonore je podelio portugalsko plemstvo i izbili su nemiri. Kako bi se izbegao građanski rat konstabl Žoao je,1439. godine, sazvao Kortes koji je za novog regenta izabrao kraljevog strica Pedra.[3]

Princ Afonso

U periodu Pedrovog regenstva kraljevina Portugalija je znatno napredovala. Pedro je težio da ograniči moć plemstva i da ojača uticaj krune. Tako je 1448. godine donesen „Afonsov zakonik” kao rezultat reformi koje je na zahtev Kortesa započeo kralj Duarte. Iako je kraljevstvo napredovalo sam regent Pedro je imao veliki broj protivnika koje je predvodio njegov polubrat Afonso grof od Barselosa. U cilju smirivanja sukoba Pedro je Afonsu dodelio titulu vojvode od Braganse 1443. godine. Nakon ovog poteza odnos između njih je normalizovan ali opet biva narušen 1445. godine kada je sklopljen brak između kralja Afonsa V i Izabele od Koimbre,[2] ćerke regenta Pedra.

Kralj Afonso V suvereno stupa na presto 9. juna 1448. godine i time je okončan period regentstva.

Vladavina

[uredi | uredi izvor]

Stupivši na presto kralj Afonso V, pod uticajem vojvode od Braganse, 15. septembra 1448. godine ukida sve akte koje je Pedro doneo kao regent i, pod lažnim optužbama, proglašava ga pobunjenikom. Dana 20. maja 1449. godine došlo je do oružanog sukoba u bici kod Alfarobeire u kojoj kralj odnosi pobedu nad pobunjenicima i pobuna biva ugušena.

Godine 1451. kralj Afonso udaje svoju sestru Eleonoru za cara Fridriha III.

Nakon smirivanja unutrašnjih problema i pobune kralj Afonso je svoju osvajačku politiku usmerio ka severnoj Africi i Maroku. Posle pada Konstantinopolja i opsade Beograda, 1456. godine, Papa Kalist III poziva na novi krstaški pohod protiv muslimana. Kralj Afonso se odaziva ovom pozivu i priprema veliku vojsku za pohod. Međutim kako do ovog pohoda nikada nije došlo on okreće vojsku na jug ka severu Afrike i napada Maroko. U svom pohodu zauzima Alanafe (današnju Kazablanku) 1464. godine, Arzilu i Tanger 1471. godine.

Novac kralja Afonsa V

Kralj Afonso V je podržavao i finansirao pomorska istraživanja i ekspedicije svog strica Henrika Moreplovca. U tom periodu Portugalija je započela sa trgovinom robljem kao i kovanjem zlatnih kruzada (srednjovekovna portugalska moneta) od zlata iz Gvineje. Papa Nikola V je svojom Bulom, od 8. januara 1455. godine, dao prava Afonsu V, Henriku Moreplovcu i njihovim potomcima da se bave pomorstvom i trgovinom robljem kao i garancije na trgovinski monopol.

Godine 1456. ekspedicija koju predvodi Henrik Moreplovac otkriva Zelenortska ostrva.

Nakon smrti Henrika Moreplovca, 1460. godine, kralj Afonso V prestaje sa finansiranjem ekspedicija i sve manje se bavi razvojem trgovine kao i administracijom kraljevstva.

Sukob sa Kastiljom

[uredi | uredi izvor]

Nakon uspešne afričke kampanje kralj Afonso okreće svoju pažnju ka Kastilji u želji da zauzme njen presto. Nakon smrti kralja Enrikea IV, kastiljanski presto biva upražnjen. Borbu oko prestola vode kraljeva ćerka Huana Beltranka i sestra Izabela a kraljevinu Kastilju je zahvatio građanski rat između njihovih pristalica.

Bitka kod Toroa

Godine 1475. kralj Afonso V ženi se sa Huanom Beltrankom i sebe proglašava kraljem Kastilje.[4] U maju iste godine zajedno sa svojim sinom Žoaom predvodi vojsku i stupa u borbu protiv Izabelinih pristalica. Do većeg sukoba došlo je 1. marta 1476. godine u bici kod Toroa . Iako su obe strane proglasile pobedu kralj Afonso se posle bitke povukao u Portugaliju.[4] U želji da ovlada kastiljanskim prestolom Afonso je pokušao da sklopi savez sa francuskim kraljem Lujem XI. Ovaj pokušaj je bio bezuspešan.

Sukob je okončan ugovorom u Alkasavasu koji je sklopljen 4. septembra 1479. godine. Ovim sporazumom su Izabela i Fernando II priznati vladarima Kastilje a kralj Afonso je odustao od prava na presto. Pored toga, ugovor je regulisao i podelu novootkrivenih teritorija i uticaj interesa dve kraljevine na severu Afrike.

Smrt

[uredi | uredi izvor]

Razočaran neuspehom u borbi za kastiljanski presto kralj Afonso V pada u depresiju. Dana 11. novembra 1477. godine abdicira u korist sina Žoaoa. Međutim 15. novembra Žoao vraća krunu svom ocu. Kralj Afonso V se nakon ovoga povlači u manastir u Sintri gde umire 28. avgusta 1481. godine nakon čega biva sahranjen u manastiru u Batalhi.

Brak i potomstvo

[uredi | uredi izvor]

U prvom braku sa Izabelom od Koimbre, koji je sklopljen 1445. godine, kralj Afonso je imao tri deteta:

  • Žoaoa (1451—umro u mladosti);
  • Žuanu (1452—1490), rimokatoličku sveticu i
  • Žoaoa II, kralja Portugalije od 1481. do 1495. godine.

Godine 1475. Afonso se oženio sa Huanom Beltrankom. Zbog bliskih rodbinskih veza ovaj brak nije priznat od strane crkve. U ovom braku nisu imali dece.

Kralj Afonso V imao je i vanbračnog sina sa Marijom Soarez de Kunjom:

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Afonso IV od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
8. Pedro I od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Beatris od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
4. Žoao I od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Lourenco Martins
 
 
 
 
 
 
 
9. Tereza Lourenco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Sanča Martins
 
 
 
 
 
 
 
2. Duarte I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Edvard III Plantagenet
 
 
 
 
 
 
 
10. Džon od Genta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Filipa od Enoa
 
 
 
 
 
 
 
5. Filipa od Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Henri od Grosmonta, 1. vojvoda od Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
11. Blanš od Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Izabela Bomon
 
 
 
 
 
 
 
1. Afonso V od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Enrike II od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
12. Huan I od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Huana Manuel
 
 
 
 
 
 
 
6. Fernando I od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Pere IV od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
13. Eleonora Aragonska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Eleonora od Sicilije
 
 
 
 
 
 
 
3. Eleonora Aragonska, kraljica Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Alfonso XI od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
14. Sančo Alfonso, 1. grof od Alburkerka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Eleonora od Guzmana
 
 
 
 
 
 
 
7. Eleonora od Albukerka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Pedro I od Portugalije (= 8)
 
 
 
 
 
 
 
15. Beatris od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ines od Kastra
 
 
 
 
 
 

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Costa, Darc. (2009). Fundamentos para o estudo da estratégia nacional. São Paulo: Paz e Terra, 2009. str. 388. ISBN 978-85-7753-088-5.  (jezik: portugalski)
  2. ^ a b Livermore, H. V. (2003). „Afonso V”. Ur.: Michael Gerli, E.; Armistead, Samuel G. Medieval Iberia. str. 37. ISBN 9780415939188. 
  3. ^ Sousa, Antonio Caetano de (1736). História Genealogica da Casa Real Portugueza (en portugués). Vol. II. Lisboa: Lisboa Occidental. OCLC 66538592
  4. ^ a b Rubin 1991

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Rubin, Nancy (1991). Isabella of Castile: The First Renaissance Queen. St. Martin's Press. 
  • Sousa, Antonio Caetano de (1736). História Genealogica da Casa Real Portugueza (en portugués). Vol. II. Lisboa: Lisboa Occidental. OCLC 66538592. (jezik: portugalski)
  • Miller, Townsend – The battle of Toro, 1476, in History Today, volume 14, 1964. (jezik: portugalski)
  • Costa, Darc. Fundamentos para o estudo da estratégia nacional. . São Paulo: Paz e Terra. 2009. str. 388. ISBN 978-85-7753-088-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) (jezik: portugalski)
  • Livermore, H.V., "Afonso V", Medieval Iberia, E. Michael Gerli, and Samuel G. Armistead ed. . Taylor & Francis. 2003. str. 37. ISBN 978-0-415-93918-8.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) (jezik: portugalski)
  • Rubin, Nancy (1991). Isabella of Castile: The First Renaissance Queen. St. Martin's Press. (jezik: portugalski)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Afonso V od Portugalije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Афонсо_V_од_Португалије&oldid=26212143”