Хана Селимовић
Хана Селимовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Хана Селимовић |
Датум рођења | 5. фебруар 1987. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Образовање | Академија уметности |
Универзитет | Алфа универзитет |
Занимање | глумица |
Веза до IMDb-а |
Хана Селимовић (Београд, 5. фебруар 1987) српска је филмска, телевизијска и позоришна глумица.
Биографија
[уреди | уреди извор]Хана Селимовић потиче из породице интелектуалаца. Ћерка је новинара Бојана Селимовића, а Меша Селимовић јој је деда стриц.[1] Завршила је Филолошку гимназију у Београду, а потом конкурисала на Факултету драмских уметности, који није успела да упише.[2][3] После два покушаја, одустала је, а затим уписала Академију уметности београдског Алфа универзитета. Дипломирала је 2009. године у класи професора Небојше Дугалића, представом „Код куће - Кабул” Тонија Кушнера.[4][5] Са њом у класи студирали су Милица Стефановић, Душица Новаковић, Сандра Сара Оклобџија, Тијана Печенчић, Искра Брајовић, Слободан Роксандић, Немања Вановић, Стефан Бундало, Марко Миловановић, Милан Босиљчић и Бојан Перић.[6] Касније је постала Дугалићева асистенткиња на одсеку за глуму на истом факултету.[7][8] Пре, за време и у периоду непосредно после завршетка студија, Хана је играла у неколико филмова, али се остварила најпре као позоришна глумица, освојивши велики број награда до своје 30. године.[9] Играјући у представи „Отац на службеном путу”, Хана је добила четири престижна признања. Најпре на на загребачким Данима сатире „Златни смијех” и гран при сарајевског МЕСС-а,[10] а затим и годишњу награду Атељеа 212, „Зоран Радмиловић” на Стеријином позорју 2012. године, као и награду за најбољег младог глумца „Авдо Мујчиновић” на позоришном фестивалу "Без превода" у Ужицу, a касније и награду Ардалион за најбољу женску улогу на истом фестивалу.[11] Такође, освојила је и награду филмског фестивала „Пуа” у Француској исте године.[12]
Неке од запаженијих филмски улога имала је у остварењима Бели, бели свет (2010), Тамарин изостанак (2011), Непослушни (2014), Име: Добрица, презиме: непознато (2016) и Пула то је рај (2017).[13][14][15]
У марту 2019. године Хана Селимовић је предложена као кандидаткиња за награду „Петар Банићевић“, коју додељује Народно позориште у Београду, тако да исту дели са колегиницом Сузаном Лукић. Хана Селимовић је одбила да прихвати награду, уз образложење да јој позориште није омогућило да постане стална чланица ансамбла те куће и одрекла се свог дела признања.[16][17]
Улоге
[уреди | уреди извор]Позоришне представе
[уреди | уреди извор]Представа | Улога | Режија | Позориште | Премијера |
---|---|---|---|---|
Очеви и оци | Јашина Унука | Зоран Ратковић | Атеље 212 | [18] |
Фигарова женидба и развод | Гђа доктор | Слободан Унковски | Народно позориште у Београду | 16. новембар 2008.[19][20] |
Нова Страдија | Анђео, Посланица, Попокап | Кокан Младеновић | 12. март 2009.[21][22] | |
Код куће / Кабул | Присила Силинг | Жељко Ђукић | 29. октобар 2009.[23][24] | |
Отац на службеном путу | Мајка, Сена Зољ | Оливер Фрљић | Атеље 212 | 27. март 2011.[25][26] |
Вишњик | Дуњаша | Дејан Мијач | Југословенско драмско позориште | 4. октобар 2011.[27][28] |
Збогом СФРЈ | Звездана, ћерка | Кокан Младеновић | Атеље 212 | 29. новембар 2011.[29][30] |
Код вечите славине | Тета Тина | Mилан Нешковић | Народно позориште у Београду | 16. април 2014.[31][32] |
Чехов је Толстоју рекао збогом | Олга | Ирфан Менсур | Битеф театар | 4. децембар 2014.[33][34] |
Чудо у Шаргану | Цмиља | Егон Савин | Народно позориште у Београду | 20. фебруар 2015.[35][36] |
Палилулски роман | Јула | Београдско драмско позориште | 12. јун 2015.[37][38] | |
Елементарне честице | Анабел | Ивица Буљан | Дубровачке љетне игре | 20. јул 2015.[39] |
Иванов | Саша, кћи Лебедевих | Татјана Мандић Ригонат | Народно позориште у Београду | 12. октобар 2016.[40][41] |
Царство мрака | Анисја | Игор Вук Торбица | 24. март 2017.[42][43] | |
Најгоре најбоље време | Душанка Стојановић Глид | Коларчева задужбина | 12. септембар 2017.[44] | |
Царство небеско | Јернеј Лоренци | Народно позориште у Београду* | 26. септембар 2017.[45][46] | |
Војцек | Мери | Аница Томић | Народно казалиште Иван Зајц | 12. јануар 2018.[47] |
Тартиф | Дорина | Игор Вук Торбица | Народно позориште Сомбор* | 8. фебруар 2019.[48][49] |
64 | Ева | Алиса Стојановић | Атеље 212 | 21. април 2021.[50][51] |
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
2000-е ▲ | |||
2004. | Пољупци | Мила | |
2008. | Између сна и сна (кратки филм) | ||
2010-е ▲ | |||
2010. | Бели, бели свет | Роса | |
2011. | Тамарин изостанак (кратки филм) | Тамара | |
2014. | Непослушни | Лени | |
2015. | Сизиф К. | Танатос | |
2016. | Име: Добрица, презиме: непознато | Марина | |
2018. | Београдска трилогија (ТВ филм) | Сања | |
2018.[52] | Окупирани биоскоп (документарни) | лично | |
2018– | Беса (серија) | Дивна Дукић | |
2019. | Из љубави | Олга | |
2020-е ▲ | |||
2020. | Тајкун (серија) | Јована Несторовић | |
2024. | Апсурдни експеримент | ||
2024. | Yugo Florida |
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Награда Златни смијех на „Данима сатире“ у Загребу, за улогу Мајке, Сене Зољ у представи Отац на службеном путу (2011)[10]
- Стеријина награда, за улогу Сене Зољ у представи Отац на службеном путу, на 57. Стеријином позорју у Новом Саду (2012)[53]
- Награда Зоран Радмиловић (2012)[54]
- Најбоља глумица 57. Стеријиног позорја, по избору новосадског „Дневника“, 2012.[55]
- Награда Вељко Маричић за најбољу женску улогу на 19. Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци, за улогу Мајке у представи Отац на службеном путу (2012)[56]
- Награда за најбољу глумицу на XVIII Театар фесту „Петар Кочић“, за улогу Цмиље у представи Чудо у Шаргану[57]
- Статуета за најбољу глумицу XXII Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“, по оцени стручног жирија[58]
- Награда за најбољу глумицу на 25. Међународном позоришном фестивалу „Вршачка позоришна јесен“, за улогу Саше у представи Иванов[59]
- Награда Ардалион за најбољу женску улогу на 22. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, за лик Саше у представи Иванов[60]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Prelević, Milica (2. 1. 2017). „Hana Selimović: Nepoverljiva sam prema životu (FOTO)”. espreso.rs. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ Писарев, Настасја (17. 1. 2016). „Женски лик: Увек бити изванредан”. Дневник холдинг. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ Стругар, В. (17. 11. 2011). „Хана Селимовић: Без кривудања - у центар”. Вечерње новости. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ „Hana Selimović diplomirala u predstavi Narodnog pozorišta”. Академија уметности Београд. 2009. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ „ПАМТИЋУ У 2014: Хана Селимовић”. Политика. 23. 12. 2014. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ „Studenti Akademije dočekani ovacijama na Sterijinom pozorju”. Академија уметности Београд. 1. 6. 2008. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ „Hana Selimović”. Академија уметности Београд. Архивирано из оригинала 09. 03. 2015. г. Приступљено 12. 7. 2021.
- ^ Ječmenica, Taja (10. 9. 2015). „Glumica Hana Selimović - biografija”. sinemanija.com. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ „Hana Selimović”. biografija.org. 7. 6. 2017. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ а б „Hani Selimović nagrada na „Danima satire“ u Zagrebu”. bizlife.rs. 20. 6. 2011. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ „Додељена награда “Зоран Радмиловић””. Радио-телевизија Србије. 22. 10. 2012. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ „Hana Selimović - intervju”. grazia.rs. 8. 12. 2012. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ „Hana Selimović: Prećutkivanje ne znači nužno mudrost”. Недељник. 8. 2. 2017. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ Božović, Milojko/Dostanić, Dafina (2. 11. 2016). „SUDBINA TALENTOVANIH GLUMICA Zašto Hane Selimović nema više na filmu?”. Блиц. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ Đukić, Deana (17. 6. 2016). „Hana Selimović: Pored glume najviše uživam u ljubavi”. hellomagazin.rs. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ D, K. (5. 3. 2019). „Hana Selimović odbila da primi nagradu Narodnog pozorišta”. Данас. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ Стругар, В. (14. 3. 2019). „Лукићева сама на позорници”. Вечерње новости. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ „Очеви и оци”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 22. 4. 2021.
- ^ „Фигарова женидба и развод”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ Годишњак 31 2010, стр. 40—41.
- ^ „Представа “Нова Страдија” одиграна последњи пут”. Народно позориште у Београду. 26. 6. 2012. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ Годишњак 31 2010, стр. 41—42.
- ^ „Код куће | Кабул”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 29. 10. 2009. г. Приступљено 22. 4. 2021.
- ^ Годишњак 32 2011, стр. 43.
- ^ „Отац на службеном путу”. Атеље 212. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ Годишњак 33 2012, стр. 64—65.
- ^ „Glumci i umetnički tim”. visnjik.rs. Архивирано из оригинала 05. 04. 2012. г. Приступљено 22. 4. 2021.
- ^ Годишњак 34 2013, стр. 26.
- ^ „Збогом СФРЈ”. Атеље 212. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ Годишњак 34 2013, стр. 62.
- ^ „Код вечите славине”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 22. 09. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ Годишњак 36 2015, стр. 40—41.
- ^ „Чехов је Толстоју рекао збогом”. Народно Позориште Стерија. 8. 2. 2018. Приступљено 10. 2. 2018.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 22.
- ^ „Чудо у Шаргану”. Народно позориште у Београду. Приступљено 31. 3. 2020.[мртва веза]
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 48.
- ^ „Палилулски роман”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 12. 08. 2015. г. Приступљено 22. 4. 2021.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 19.
- ^ Тасић, Ана (22. 7. 2015). „Напета атмосфера на представи „Елементарне честице“”. Политика. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ „Иванов”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ Годишњак 39 2018, стр. 39.
- ^ „Царство мрака”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 26. 02. 2019. г. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ Годишњак 39 2018, стр. 41.
- ^ „Музичко-драмски манифест / Најгоре најбоље време”. Задужбина Илије М. Коларца. 28. 9. 2017. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ „Царство небеско”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ Годишњак 40 2019, стр. 41.
- ^ „Premijera Woyzeck”. Народно казалиште Иван Зајц (на језику: хрватски). Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ „Tartif”. Народно позориште Сомбор. 8. 2. 2019. Архивирано из оригинала 27. 1. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ „Тартиф”. Српско народно позориште. Приступљено 20. 10. 2023.
- ^ „64”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 22. 4. 2021.
- ^ Стругар, В. (20. 4. 2021). „Премијера представе "64": На сцени Атељеа 212 нови комад Тене Штивичић”. Вечерње новости. Приступљено 22. 4. 2021.
- ^ Janković, Zoran (17. 10. 2018). „„Okupirani bioskop“ Senke Domanović na programu „Palestinskih dana filma“”. Филмски центар Србије. Приступљено 22. 4. 2021.
- ^ „Hana Selimović – dobitnik ovogodišnje Sterijine nagrade za glumu”. Атеље 212. 2. 6. 2012. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ Симић, Ј. (3. 6. 2012). „Хана Селимовић: Свака награда степеник”. Вечерње новости. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ „Завршено Стеријино позорје”. Радио-телевизија Србије. 3. 6. 2012. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ „Otac na službenom putu – dve nagrade na Festivalu malih scena u Rijeci”. Атеље 212. 10. 5. 2012. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ „Хана Селимовић најбоља глумица XVIII Театар феста "Петар Кочић" У Бањалуци”. Народно позориште у Београду. 25. 5. 2015. Архивирано из оригинала 19. 12. 2015. г. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ „XXII Глумачке свечаности "Миливоје Живановић" - 2017.”. Центар за културу Пожаревац. 6. 4. 2017. Приступљено 31. 3. 2020.[мртва веза]
- ^ „Велики успех Народног позоришта на Међународном позоришном фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“: награде Игору Вуку Торбици, Хани Селимовић, Николи Ристановском, Ивану Ђорђевићу и "Иванову"”. Народно позориште у Београду. 28. 10. 2017. Архивирано из оригинала 10. 08. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ „На Великој сцени уручене Награде „Ардалион“”. Народно позориште у Београду. 24. 12. 2017. Приступљено 31. 3. 2020.[мртва веза]
Литература
[уреди | уреди извор]- Levakov, Biljana; Kerenac, Vesna [ur.] (2009). Godišnjak pozorišta Srbije 2007/2008. (PDF). 30. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Markovinović, Mirjana; Kerenac, Vesna [ur.] (2010). Godišnjak pozorišta Srbije 2008/2009. (PDF). 31. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2011). Godišnjak pozorišta Srbije 2009/2010. (PDF). 32. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2012). Godišnjak pozorišta Srbije 2010/2011. (PDF). 33. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2013). Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012. (PDF). 34. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2015). Годишњак позоришта Србије 2013/2014. (PDF). 36. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2016). Годишњак позоришта Србије 2014/2015. (PDF). 37. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра [ур.] (2018). Годишњак позоришта Србије 2016/2017. (PDF). 39. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2019). Годишњак позоришта Србије 2017/2018. (PDF). 40. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Хана Селимовић Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Хана Селимовић Архивирано на сајту Wayback Machine (4. август 2017) на сајту Народног позоришта у Београду
- Хана Селимовић на сајту Tickets.rs
- Хана Селимовић на сајту Pozorista.com
- Рођени 1987.
- Глумци из Београда
- Српски глумци
- Глумци и глумице Народног позоришта у Београду
- Добитници Награде Зоран Радмиловић
- Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”
- Глумци и глумице Београдског драмског позоришта
- Глумци и глумице Југословенског драмског позоришта
- Глумци и глумице Народног позоришта Сомбор