Пређи на садржај

Филмографија Квентина Тарантина

С Википедије, слободне енциклопедије
Фотографија Квентина Тарантина у обраћању новинарима.
Тарантино на Сан Дијего Комик Кону 2015. године

Квентин Тарантино је амерички режисер, продуцент, сценариста и глумац. Укупно је режирао и написао десет филмова. Каријеру је започео крајем осамдесетих када је режирао, написао и глумио у црно-белом аматерском и краткометражном филму „Рођендан мог најбољег пријатеља”, који је данас делимично изгубљен и који није никада био званично приказан. Као независни филмски продуцент, режирао је, написао и појавио се у криминалистичком трилеру Улични пси (1992), у коме је реч о петоро криминалаца здружених ради заједничке пљачке продавнице накита. Филм је доживео велики успех, а часопис Емпајер га је про��ласио за најбољи независни филм свих времена.[1][2] Тарантинов сценарио за филм Права романса (1993) у режији Тонија Скота био је номинован за награду Сатурн.[3]

Године 1994. Тарантино је написао и режирао неоноар комедију Петпарачке приче, која је доживела велики критички и комерцијални успех, а сматра се и остварењем које је предодредило модерни Холивуд. Тарантино је за њу освојио Оскар за најбољи оригинални сценарио, а био је и номинован у категорији најбољег режисера.[4] Исте године је био и извршни продуцент криминалистичког филма Убити Зоји и сценариста два филма. Следеће године, Тарантино је режирао Човек из Холивуда, један од четири сегмента филмског омнибуса Четири собе, као и епизоду америчке серије Ургентни центар, под називом Мајчинство. Године 1996. Тарантино је глумио и написао сценарио за хорор филм Од сумрака до свитања Роберта Родригеза, што је била прва од неколико сарадњи између двојице редитеља.[5] Уследиле су режије филмова Џеки Браун (1997) и Убити Била (2003/04); оба су наишла на позитиван пријем филмске критике.[6][7]

Тарантинова режија епизоде „Гробна опасност“ из серије Место злочина: Лас Вегас била је номинована за награду Еми у категорији најбољи режисер драмске серије.[8] Тарантино и Родригез су остварили нову сарадњу када су режирали дводелни слешер Грајндхаус (2007). Затим је написао сценарио и режирао ратни филм Проклетници (2009), који му је донео две номинације за Оскара — за најбољег режисера и за најбољи оригинални сценарио.[9][10]

Највећи комерцијални успех Квентин Тарантино је остварио вестерном Ђангова освета (2012), који је глобално зарадио 425,4 милиона долара, а Тарантино је по други пут добио Оскара за најбољи оригинални сценарио.[11][12] Затим је написао и режирао још један вестерн, Подлих осам (2015),[13] чији је сценарио био номинован за награде БАФТА и Златни глобус.[14][15] Године 2019. режирао је остварење Било једном у Холивуду.

Година Назив Изворни назив Режисер Сценариста Продуцент Напомене
1992. Улични пси[16][17] Reservoir Dogs Да Да Не
1993. Права романса[18] True Romance Не Да Не
1994. Петпарачке приче[19] Pulp Fiction Да Да Не
Рођене убице[20] Natural Born Killers Не Прича Не
1995. Четири собе[21] Four Rooms Делимично Делимично Да Извршни продуцент; поглавље: „Човек из Холивуда”
1996. Од сумрака до свитања[22] From Dusk till Dawn Не Да Да Извршни продуцент
1997. Џеки Браун[23] Jackie Brown Да Да Не
2003. Убити Била[24][25] Kill Bill: Volume 1 Да Да Не
2004. Убити Била 2[26] Kill Bill: Volume 2 Да Да Не
2005. Град греха[27] Sin City Делимично Не Не
2007. Грајндхаус: Отпоран на смрт[28][29] Grindhouse: Death Proof Да Да Да Такође сниматељ
Грајндхаус: Планета терора[28] Grindhouse: Planet Terror Не Не Да
2009. Проклетници[30] Inglourious Basterds Да Да Не
2012. Ђангова освета[25][31] Django Unchained Да Да Не
2015. Подлих осам[25] The Hateful Eight Да Да Не
2019. Било једном у Холивуду[32][33] Once Upon a Time in Hollywood Да Да Да

Као извршни продуцент

Година Назив Изворни назив Напомене
1994. Убити Зоји[34] Killing Zoe
1996. Скувано[35] Curdled
1998. Бог рече „Ха!”[28] God Said Ha!
1999. Од сумрака до свитања 2[28] From Dusk Till Dawn 2 Direct-to-video
Од сумрака до свитања 3[28] From Dusk Till Dawn 3
2002. Херој[36][37] Hero
2004. Моје име је Модести[28] My Name Is Modesty
2005. Долтри Келхун[28] Daltry Calhoun
Хостел[28] Hostel
2006. Бес слободе[28] Freedom's Fury Документарни филм
2007. Хостел 2[28] Hostel: Part II
2008. Паклена вожња[28] Hell Ride

Као непотписани сценариста

[уреди | уреди извор]
Година Назив Изворни назив Напомене
1991. После поноћи[38] Past Midnight Такође помоћни продуцент
1994. То је Пет[39] It's Pat
1995. Гримизна плима[28] Crimson Tide
1996. Стена[40] The Rock

Као глумац

[уреди | уреди извор]
Година Назив Изворни назив Улога Напомене
1992. Еди Пресли Eddie Presley Чувар азила Камео[16]
Улични пси Reservoir Dogs Господин Браун[41]
1994. Ефекат Кориолиса The Coriolis Effect Panhandle Slim Кратак филм, гласовни камео[42]
Петпарачке приче Pulp Fiction Џими Димик[16]
Неког волети Somebody to Love Бартендер Камео[43]
Спавај са мном Sleep with Me Сид Камео[44]
1995. Играј са мном до краја љубави Dance Me to the End of Love Младожења Кратак филм[28]
Четири собе Four Rooms Честер Раш Сегмент: „Човек из Холивуда”[45]
Разбојник Desperado Момак за прикупљање[16]
Дестини пали радио Destiny Turns on the Radio Џони Дестини[46]
1996. Од сумрака до свитања From Dusk till Dawn Ричи Геко[47]
Девојка 6 Girl 6 Директор #1 – NY Камео[48]
1997. Џеки Браун Jackie Brown Машина за одговарање Гласовни камео[16]
1998. Бог рече „Ха!” God Said Ha! Себе[28]
2000. Мали Ники Little Nicky Ђакон Камео[16]
2003. Убити Била Kill Bill: Volume 1 Луди члан 88 Камео[16]
2005. Мапетов чаробњак из Оза The Muppets' Wizard of Oz Себе Телевизијски филм, камео у продуженој верзији[49]
2007. Грајндхаус Grindhouse силоватељ Луис / бармен Ворен[16]
Сукијакијев вестерн Ђанго Sukiyaki Western Django Ринго[16]
Планета терора Planet Terror Силоватељ Камео[16]
Дневник смрти Diary of the Dead Спикер Гласовни камео[50]
2008. Не баш сасвим Холивуд: Дивља,
неиспричана прича о аустралијској
филмској индустрији!
Not Quite Hollywood: The Wild,
Untold Story of Ozploitation!
Себе Документарни филм[51]
2009. Проклетници Inglourious Basterds Прва скалпирана жртва / Амерички војник Камео[16]
2011. Невероватни ПОМ представља:
Најуспешнији филм икада
POM Wonderful Presents:
The Greatest Movie Ever Sold
Себе Документарни филм[52]
2012. Ђангова освета Django Unchained Френки Камео[16]
2014. Забавна је она на тај начин She's Funny That Way Себе Камео[53]
2015. Подлих осам The Hateful Eight Наратор Гласовни камео[54]
2019. Било једном у Холивуду Once Upon a Time in Hollywood Спикер Закона о Баунтију / Рекламни режисер Гласовни камео[55]
Једном... Тарантино QT8: The First Eight Себе (архивски снимци) Документарни филм[56]
2020. Jay Sebring....Cutting to the Truth Себе Документарни филм[57][58]
2021. Ђанго и Ђанго Django & Django Себе Документарни филм[59]

Телевизија

[уреди | уреди извор]
Година Серија Изворни назив серије Заслуге Напомене
Режисер Сценариста
1995. Ургентни центар ER Да Не Епизода: „Мајчинство”[60]
2005. Место злочина: Лас Вегас CSI: Crime Scene Investigation Да Прича Епизода: „Гробна опасност”[61]
2014–2016. Од сумрака до свитања: Серија From Dusk till Dawn: The Series Не Прича Базирано на Од сумрака до свитања, са Робертом Родригезом[62]

Као глумац

[уреди | уреди извор]
Година Назив Изворни назив Улога Напомене
1988 Златне девојке The Golden Girls Имперсонатор Елвиса Прислија Епизода: „Софијино венчање: Први део”[16]
1995. Америчка девојка All-American Girl Дезмонд Епизода: „Ситком пулпа”[49]
Суботња ноћ уживо Saturday Night Live Себе (домаћин) Епизода: „Квентин Тарантино / Разбијене бундеве”[63]
2002, 2004. Алијас Alias Мекенас Кол Епизоде: „Кутија (први део)”, „Кутија (други део)”, „Потпуно откриће”, и „Након шест”[49]
2005. Дак Доџерс Duck Dodgers Мастер Молок Глас
Епизода: „Господар и катастрофа”[64]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Frost, Caroline (7. 3. 2013). „Tim Roth: 'That Interviewer Came Out Looking Shabby, Not Quentin'. The Huffington Post. Приступљено 11. 7. 2016. 
  2. ^ Dirks, Tim. „Empire's 50 Greatest Independent Films”. Empire. Приступљено 11. 7. 2016. 
  3. ^ „The Envelope: Hollywood's Awards and Industry Insider”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 17. 10. 2006. г. Приступљено 11. 7. 2016. 
  4. ^ Seal, Mark. „The Making of Pulp Fiction: Quentin Tarantino’s and the Cast’s Retelling”. Vanity Fair. Приступљено 16. 11. 2019. 
  5. ^ Pedersen, Erik (7. 6. 2016). „‘From Dusk Till Dawn’ Lures Nicky Whelan & Maurice Compte For Season 3”. Deadline Hollywood. Приступљено 16. 11. 2019. 
  6. ^ „Jackie Brown”. Rotten Tomatoes. Приступљено 16. 11. 2019. 
  7. ^ „Quentin Tarantino teases possibility of Kill Bill 3”. News.com.au. 7. 12. 2015. Приступљено 16. 11. 2019. 
  8. ^ Richmond, Ray (26. 7. 2005). „Tarantino looks to add an Emmy to his Oscar”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 15. 3. 2012. г. Приступљено 16. 11. 2019. 
  9. ^ Child, Ben (17. 2. 2010). „How Inglourious Basterds freed Quentin Tarantino”. The Guardian. Приступљено 12. 7. 2016. 
  10. ^ Smith, Nigel M. (9. 12. 2015). „Quentin Tarantino: 'I don’t know if I will ever win a best director award'. The Guardian. Приступљено 12. 12. 2016. 
  11. ^ „Quentin Tarantino”. Box Office Mojo. Приступљено 16. 11. 2019. 
  12. ^ Goodacre, Kate (25. 2. 2013). „Oscars 2013: 'Argo', Adele, Jennifer Lawrence, Anne Hathaway triumph”. Digital Spy. Приступљено 16. 11. 2019. 
  13. ^ „The Hateful Eight (2015)”. Box Office Mojo. Приступљено 16. 11. 2019. 
  14. ^ Gray, Tim (8. 1. 2016). „Baftas 2016: full list of nominations”. The Guardian. Приступљено 16. 11. 2019. 
  15. ^ Lang, Brent (10. 12. 2015). „'Carol,' Netflix Lead Golden Globes Nomination”. Variety. Приступљено 16. 11. 2019. 
  16. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Vincent, Alice; Saunders, Tristram Fane (10. 12. 2015). „Quentin Tarantino: his 10 best cameo roles”. The Daily Telegraph. Приступљено 16. 11. 2019. 
  17. ^ Ebert, Roger (26. 10. 1992). „Reservoir Dogs”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  18. ^ Spitz, Marc (25. 4. 2008). „True Romance: 15 Years Later”. Maxim. Приступљено 16. 11. 2019. 
  19. ^ Bradshaw, Peter (15. 5. 2014). „Pulp Fiction review – Tarantino's mesmeric thriller still breathtaking 20 years on”. The Guardian. Приступљено 16. 11. 2019. 
  20. ^ „Quentin Tarantino: planet Earth couldn't handle my serial killer movie”. The Daily Telegraph. 11. 10. 2013. Приступљено 16. 11. 2019. 
  21. ^ Ebert, Roger (25. 12. 1995). „Four Rooms”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  22. ^ Fourie, Pieter Jacobus (2001). Media Studies: Content, audiences, and production. Juta and Company Ltd. стр. 448. ISBN 978-0-7021-5656-4. 
  23. ^ Ebert, Roger (24. 12. 1997). „Jackie Brown”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  24. ^ Shepherd, Jack (10. 10. 2003). „Kill Bill: Volume 1”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  25. ^ а б в Lambe, Stacy (30. 12. 2015). „The Ultimate Power Ranking of Quentin Tarantino's Recurring 'Hateful Eight' Cast”. Entertainment Tonight. Приступљено 16. 11. 2019. 
  26. ^ Travers, Peter (6. 4. 2004). „Kill Bill Vol. 2”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 31. 3. 2015. г. Приступљено 16. 11. 2019. 
  27. ^ Ebert, Roger (31. 3. 2005). „Sin City”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  28. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Sherman, Dale (2015). Quentin Tarantino FAQ: Everything Left to Know About the Original Reservoir Dog. Hal Leonard Corporation. стр. 133—34; 136; 417. ISBN 978-1-4950-2596-9. 
  29. ^ Ebert, Roger (25. 10. 2007). „Grindhouse”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  30. ^ „Quentin Tarantino's "Inglourious Basterds" Began Principal Photography”. WorstPreviews.com. 15. 10. 2008. Архивирано из оригинала 1. 2. 2010. г. Приступљено 16. 11. 2019. 
  31. ^ Collin, Robbie (17. 1. 2013). „Django Unchained, review”. The Daily Telegraph. Приступљено 16. 11. 2019. 
  32. ^ Jolly, Nathan (12. 7. 2017). „Helter Skelter! Tarantino's next film is about the Manson Family murders”. The Brag. Приступљено 16. 11. 2019. 
  33. ^ „Once Upon a Time In Hollywood”. Backstage. Приступљено 16. 11. 2019. 
  34. ^ Ebert, Roger (9. 9. 1994). „Killing Zoe”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  35. ^ „Curdled”. Rotten Tomatoes. Приступљено 16. 11. 2019. 
  36. ^ "Quentin Tarantino Holds Out for HERO" (15. 3. 2004). Fangoria. Retrieved/archived from Fangoria.com, 8. 2. 2006.
  37. ^ Holson, Laura M. (10. 8. 2004). "Disney in Talks On Independence For a Weinstein." The New York Times. Преузето са NYTimes.com, 16. 11. 2019.
  38. ^ Tasker, Yvonne (2002). Fifty Contemporary Filmmakers. Routledge. стр. 339. ISBN 978-1-134-65664-6. 
  39. ^ Jagernauth, Kevin (10. 4. 2014). „Weird Trivia: Quentin Tarantino Did An Uncredited Rewrite On 'It’s Pat'. Indiewire. Архивирано из оригинала 16. 02. 2018. г. Приступљено 16. 11. 2019. 
  40. ^ Peary, Gerald (август 1998). „Chronology”. Quentin Tarantino Interviews. Conversations with Filmmakers Series. University Press of Mississippi. xix. ISBN 978-1-57806-050-4. Приступљено 24. 2. 2013. 
  41. ^ „Reservoir Dogs (1992)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Приступљено 16. 11. 2019. 
  42. ^ Holm, D.K. (2004). Quentin Tarantino: The Pocket Essential Guide. Summersdale Publishers. стр. 97. ISBN 978-1-84839-866-5. 
  43. ^ Ebert, Roger (27. 9. 1996). „Somebody to Love”. Chicago Sun-Times. Приступљено 10. 7. 2016. 
  44. ^ Ebert, Roger (30. 9. 1994). „Sleep With Me”. Chicago-Sun Times. Приступљено 10. 7. 2016. 
  45. ^ Hal Hinson (25. 12. 1995). „Four Rooms”. Washington Post. Приступљено 11. 2. 2012. 
  46. ^ Maslin, Janet (28. 4. 1995). „Hipness to the Nth Degree In a Candy-Colored World”. The New York Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  47. ^ „El Rey’s ‘From Dusk Till Dawn’ Rounds Out Cast, by THE DEADLINE TEAM”. Приступљено 16. 11. 2019. 
  48. ^ Obenson, Tambay A. (23. 11. 2015). „Tarantino Says He’ll Never Work w/ Spike Lee, Calls Him Contemptible + Says He Has 2 More Films Before Retirement”. Indiewire. Приступљено 10. 7. 2016. 
  49. ^ а б в Scholten, Michael (2015). Quentin Tarantino Unchained: Die blutige Wahrheit (на језику: немачки). Riva. стр. 136. ISBN 978-3-86413-948-2. 
  50. ^ Emerson, Jim (14. 2. 2008). „The Diary of the Dead”. Chicago Sun-Times. Приступљено 11. 7. 2016. 
  51. ^ Harvey, Dennis (20. 9. 2008). „Review: 'Not Quite Hollywood: The Wild, Untold Story of Ozploitation!'. Variety. Приступљено 16. 11. 2019. 
  52. ^ Scrietta, Peter (24. 1. 2011). „Morgan Spurlock’s ‘The Greatest Movie Ever Sold’ Might Be The Most Meta Movie Ever Made [Sundance Review]”. /Film. Приступљено 16. 11. 2019. 
  53. ^ „She’s Funny That Way: Bogdanovich’s screwball dud of a comeback”. The Times. 
  54. ^ Brody, Richard (1. 1. 2016). „"The Hateful Eight": Quentin Tarantino’s Playfully Adolescent Filmmaking”. The New Yorker. Приступљено 16. 11. 2019. 
  55. ^ Gleiberman, Owen (21. 5. 2019). „‘Once Upon a Time…in Hollywood’ Review: Heady, but not a Masterpiece”. Variety. Приступљено 16. 11. 2019. 
  56. ^ McNary, Dave (13. 2. 2019). „Director Reclaims Rights to Documentary '21 Years: Quentin Tarantino' (EXCLUSIVE)”. Variety. Penske Media Corporation. Приступљено 15. 7. 2020. 
  57. ^ „Quentin Tarantino Talks Jay Sebring In New Doc On Celebrity Hairstylist Killed By Manson Family”. Entertainment Weekly. 28. 7. 2020. Приступљено 6. 2. 2022. 
  58. ^ „"Jay Sebring" Trailer: Tarantino, Others, Set the Record Straight About Manson Victim”. The Playlist. 1. 8. 2020. Приступљено 6. 2. 2022. 
  59. ^ DeFore, John (2021-09-08). „‘Django & Django’: Film Review | Venice 2021”. The Hollywood Reporter. Приступљено 6. 2. 2022. 
  60. ^ Rossen, Jake (14. 1. 2016). „When Quentin Tarantino Directed an Episode of 'ER'. Mental Floss. Приступљено 16. 11. 2019. 
  61. ^ „Quentin Tarantino to direct `CSI' finale”. Hürriyet Daily News. 27. 2. 2005. Приступљено 16. 11. 2019. 
  62. ^ Jakle, Jeanne (7. 3. 2014). „TV's 'Dusk' delves deep into the horror”. San Antonio Express-News. Архивирано из оригинала 02. 08. 2017. г. Приступљено 16. 11. 2019. 
  63. ^ „SNL Season 21 Episode 05”. NBC. Приступљено 16. 11. 2019. 
  64. ^ „A Guide to Quentin Tarantino’s Best and Worst Acting Roles”. IFC. Архивирано из оригинала 02. 03. 2018. г. Приступљено 16. 11. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]