Пређи на садржај

Стеван Станковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 5. мај 2015. у 15:26; аутор: Dziboni (разговор | доприноси) (Нова страница: Стеван Станковић основношколско образовање и гимназију завршио је у Пироту. Године 1963. упис…)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)

Стеван Станковић основношколско образовање и гимназију завршио је у Пироту. Године 1963. уписао је студије географије на Универзитету у Београду. Завршио их је за седам семестара са просечном оценом 9,87, док је дипломски испит положио са 10. Магистарске студије завршио је 1967. са просечном оценом 9,76 одбраном рада Туристичка валоризација вештачких језера Србије. Географске науке докторирао је 1974. године тезом Планинска језера Црне Горе. Асистент Географског факултета постао је 1965. , доцент 1975. Године 1980. изабран је за ванредног професора, док је 1984. постао редовни професор. Пензионисао се 2008. године, након 43 године радног стажа. Сенат Универзитета у Београду га је почетком 2009. године изабрао за професора емеритуса. Др Стеван Станковић је успешан предавач, јасног стила, конкретних примера и знања из литературе које потврђује научним доказима и преноси омладини. Док је радио као асистент на студијским групама за географију и туризмологију, држао је наставу и вежбе из Географије Југославије, Физичке географије, Хидрологије, Животне средине, Туристичке географије и Туристичке географије Југославије. За време мастер студија, предавао је Туристичку валоризацију, док је на докторским студијама предавао Принципе и методе туризмолошких истраживања. Одржавао је предавања на универзитетима у Новом Саду и Приштини по позиву. Након што је изабран за доцента, био је ментор приликом израде 570 дипломских, 10 мастер, 30 магистарских и 20 докторских радова. За време радног века, биран је за управника Института за туризам, заменика председника Скупштине Природно - математичког факултета, продекана Природно - математичког факултета, декана Одсека за туризмолошке науке и декана Географског факултета. Вршио је дужности библиотекара, секретара и уредника научних издања и председника у Српском географском друштву. Био је кандидат за дописног члана Српске академије наука и уметности. Учествовао је на 90 научних и стручних скупова у земљи и иностранству са рефератима. Уредио је 20 зборника са домаћих скупова. На основу истраживачких прилога, био је укључен у 20 пројеката на Географском факултету и ван њега. Сачинио је 15 синопси��а за школски програм Телевизије Београд. Објавио је 2.500 одредница у енциклопедијама. Држао је по позиву предавања у више од 50 школа и институција у Србији и ван ње из лимнологије, туристичке географије, екологије и о Јовану Цвијићу. Организатор је 10 омладинских географских кампова, и са истих публиковао четири зборника. Приредио је монографију о Сокобањи (333 стране). Један је од организатора манифестације Цвијићеви дани (18 сусрета), као и Еколошка истина (20 научних скупова). Стваралаштво Јована Цвијића и Боривоја Ж. Миливојевића је представио на више од 100 страна у часопису Призор из Лознице.