Проширење Европске уније

Проширење Европске уније је процес који има за циљ да уједини државе Европе у оквирима Европске уније. Државе које желе да приступе организацији морају да испуне одређене услове који су одређени 1993. од стране Европског савета као Копенхагеншки критеријуми. Под њима се подразумевају:

• Стабилне институције које гарантују демократију, владавину права, поштовање људских права и заштиту мањина.
• Постојање функционалне тржишне економије и способност да се носи са притисцима слободног тржишта у оквиру Уније.
• Способност да преузме обавезе које произилазе из чланства, као и посвећеност циљевима политичке, економске и монетарне уније.

Овим критеријумима је 1995. године додата и обавеза да се институције и законодавство усагласе са прописима Европске уније. У испуњавању ових услова државе имају стручну и финансијску помоћ која се остварује кроз претприступне фондове.

• Студија о изводљивости
• Споразум о стабилизацији и придруживању
• Статус кандидата
• Преговори о чланству
• Приступање

• 1952: Белгија, Холандија, Луксембург, Западна Немачка, Француска, Италија
• 1973: Данска, Ирска, Уједињено Краљевство
• 1981: Грчка
• 1986: Португал, Шпанија
• 1995: Аустрија, Финска, Шведска
• 2004: Кипар, Чешка, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Малта, Пољска, Словенија, Словачка
• 2007: Бугарска, Румунија
• 2013: Хрватска

Напомене:

• Гренланд, који је саставни део Данске је на референдуму (1979) напустио све европске институције 1985. године.
• 1990. године територија и становништво Европске заједнице су увећани када се Источна Немачка ујединила са Западном Немачком.

• Земље које преговарају о приступању: Црна Гора, Србија, Турска.
• Земље у статусу кандидата: Албанија, Северна Македонија.
• Потенцијални кандидати: Босна и Херцеговина (потписала Споразум о стабилизацији и придруживању).

Проширење Европске уније на Викимедијиној остави.

• Критеријуми за приступ и праћење напретка кандидата