Владимир Стојиљковић
| Владимир Стојиљковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1965. |
| Место рођења | СФР Југославија |
| Датум смрти | 12. март 2004. (38/39 год.) |
| Место смрти | Нови Београд, Србија и Црна Гора |
| Универзитет | Правни факултет Универзитета у Београду |
| Професија | правник |
| Породица | |
| Деца | Јована Стојиљковић |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Југословенска левица |
Владимир Стојиљковић (1965 — Нови Београд, 12. март 2004) био је српски правник и универзитетски професор. Стојиљковић је био доктор правних наука, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду и један од оснивача Југословенске левице.
Биографија
[уреди | уреди извор]Образовање и каријера
[уреди | уреди извор]Рођен је 1965. године као син Влајка Стојиљковића и мајке Јелисавете. Студије на Правном факултету Универзитета у Београду је уписао 1984. године, а дипломирао је 21. новембра 1989. године. У звање асистента приправника Правног факултета Универзитета у Београду, примљен је 1991. године. Магистрирао је 1993. године са тезом "Осигурање извозних кредита од некомерцијалних ризика", а докторску дисертацију "Уговор о конзорцијуму" је одбранио 1996. године.[1]
Убрзо је изабран у звање доцента, потом и ванредног професора Правног факултета Универзитета у Београду.
Био је један од оснивача Југословенске левице, заједно са својим колегом Слободаном Пановом, такође професором Правног факултета Универзитета у Београду.
Његов отац Влајко Стојиљковић је обављао дужност министра унутрашњих послова Републике Србије од 15. априла 1997. до 9. октобра 2000. године. На дан када је усвојен закон о сарадњи са Хашким трибуналом, 11. априла 2002. године, Стојиљковић је на степеништу Дома Народне скупштине Републике Србије извршио покушај самоубиства, будући да је пред овим судом већ пос��ојала оптужница против њега и преминуо је два дана касније.
Самоубиство
[уреди | уреди извор]Дана 12. марта 2004. године, Стојиљковић је извршио самоубиство у свом породичном стану на Новом Београду.[2] Сахрањен је на Старом гробљу у Пожаревцу.
Његов колега и пријатељ Слободан Панов, Правног факултета Универзитета у Београду, овако је прокоментарисао вест о самоубиству Стојиљковића[3]:
Влада је био одличан пријатељ. Пожртвован и велики ентузијаста. Постигао је све што је у нашој струци највредније. За трагедију сам сазнао у вестима. Имао је добру и танану душу, која није издржала...
Породица
[уреди | уреди извор]Владимир Стојиљковић је имао два брака. Његова кћерка из првог брака је глумица Јована Стојиљковић. Из другог брака са Наташом Делић, професорком Правног факултета Универзитета у Београду, имао је два сина - Влајка и Божидара.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Samoubistvo sina Vlajka Stojiljkovića”. Glas javnosti. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 11. 04. 2021.
- ^ „Sin Vlajka Stojiljkovića izvršio samoubistvo”. B92. 12. mart 2004.
- ^ „Patnja zatvorila krug”. Večernje novosti. 13. 03. 2004.
