Извор странице Izbeglička kriza u Venecueli

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:
Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.
Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.
Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.
Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.
Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.
За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.
Можете да видите и копирате извор ове странице.
{{Infokutija Događaj-lat| title                    = Izbeglička kriza u Venecueli
| partof       = [[Kriza u Venecueli|krize u Venecueli]]
| image                    = {{Photomontage
| photo1a = ©UNICEF-ECU-2018-Arcos.jpg
| photo2a = Bolivarian diaspora - Colombia 2018.jpg
| photo2b = People line in Maiquetía Airport.jpg
| position = center
| size = 300 
| spacing = 2
| color = black
| border = 1
| color_border = black
}}
|image_upright=1.4
| caption                  = ''(od gore ka dole, s leva na desno)''<br>Stotine Venecuelanaca čekaju da dobije pečate u svojim pasošima na ekvatorskoj carinarnici; [[Kolumbijska nacionalna policija]] koja vodi Venecuelance u Kukutu, [[Kolumbija]]; Putnici avio-kompanije koji su krenuli iz Venecuele sa aerodroma Simon Bolivar.
| date                     = 1999–još uvek<br> (glavna faza od 2015)
| place                    = [[Venezuela]]
| also known as            = ''Bolivarska dijaspora''
| cause                    = [[Socijalni problem]]i, [[politička represija]], [[nasilje]], [[recesija|ekonomski pad]], [[korupcija]], [[siromaštvo]], [[cenzura]], [[nezaposlenost]], [[Hiperinflacija u Venecueli|hiperinflacija]], [[nedostatak]], [[neuhranjenost]], [[Ljudska prava#Kršenje|kršenje ljudskih prava]] i ostalo<ref name="EUdiaspora">{{cite news|last1=Olivares|first1=Francisco|title=Best and brightest for export|url=http://www.eluniversal.com/nacional-y-politica/140913/best-and-brightest-for-export|access-date=September 24, 2014|agency=El Universal|quote=The Bolivarian diaspora is a reversal of fortune on a massive scale|date=September 13, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140916011441/http://www.eluniversal.com/nacional-y-politica/140913/best-and-brightest-for-export|archive-date=September 16, 2014}}</ref><ref name="NEWSWEEKdiaspora">{{cite news|title=Hugo Chavez is Scaring Away Talent|url=http://www.newsweek.com/hugo-chavez-scaring-away-talent-80337|access-date=September 24, 2014|agency=Newsweek|quote=The Bolivarian diaspora is a reversal of fortune on a massive scale|date=June 30, 2009}}</ref><ref name="EUpercent10">{{cite news|title=Ten percent of Venezuelans are taking steps for emigrating|url=http://www.eluniversal.com/nacional-y-politica/140816/ten-percent-of-venezuelans-are-taking-steps-for-emigrating|access-date=April 26, 2015|agency=[[El Universal (Caracas)|El Universal]]|date=August 16, 2014}}</ref>
| outcome                  =  *{{nowrap|5–6 milliona Venecuelanaca [[emigracija|emigrira]]<ref>{{Cite web|url=https://r4v.info/en/situations/platform|title=Situation Response for Venezuelans|website=r4v.info|access-date=2020-04-17|archive-date=10. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210210183510/https://r4v.info/en/situations/platform|url-status=dead}}</ref><ref name="MHaug19">{{cite news |last1=Wyss |first1=Jim |title=A nation is vanishing: Has Venezuela lost almost 20 percent of its population? |url=https://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/americas/venezuela/article233947387.html |access-date=August 15, 2019 |work=[[The Miami Herald]] |date=August 13, 2019}}</ref><ref name="UNHCRnov2018">{{cite web | url=http://www.unhcr.org/en-us/news/press/2018/11/5be4192b4/number-refugees-migrants-venezuela-reaches-3-million.html | title=Number of refugees and migrants from Venezuela reaches 3 million | author=<!--Not stated--> | date=November 8, 2018 | website=UNHCR | publisher=UNHCR, IOM | access-date=November 13, 2018 }}</ref><ref name="LPgracias">{{cite news|title=Gracias a las malas políticas del Gobierno bolivariano, más de 4 millones de venezolanos se han ido del país (encuesta)|url=https://www.lapatilla.com/site/2018/01/19/gracias-a-las-malas-politicas-del-gobierno-bolivariano-mas-de-4-millones-de-venezolanos-se-han-ido-del-pais-encuesta/|access-date=January 20, 2018|work=[[La Patilla]]|date=January 19, 2018|language=es-ES}}</ref>}}
* [[Izbeglička kriza]] u susednim državama Venecuele
* [[Odliv mozgova]]
* [[Venecuelanska izbeglička kriza#Vizna ograničenja|10 zemalja]] uvodi [[zahtevi za vize za državljane Venecuele|zahteve za vize]] i ograničava ulazak Venecuelancima
* [[Sjedinjene Američke Države]], [[Kanada]], [[Španija]] i nekoliko država [[Latinska Amerika|Latinske Amerike]] počinju da prihvataju istekle [[Venecuelanski pasoš|venecuelanskei pasoše]] za ulazak u zemlju
* Kolumbijska vlada najavljuje da će bebama rođenim među venecuelanskim izbeglicama biti dodeljeno [[kolumbijski zakon o državljanstvu|državljanstvo]]
| notes                    = 
}}

'''Venecuelanska migraciona i izbeglička kriza''' (poznata i kao '''Bolivarska dijaspora''') je najveća zabeležena izbeglička kriza u [[Amerika|Americi]],<ref name="WPfeb18">{{bullet}}{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/opinions/global-opinions/the-collapse-in-venezuela-is-creating-a-refugee-crisis/2018/02/23/68b85c7e-1807-11e8-8b08-027a6ccb38eb_story.html|title=Latin-America's worst-ever refugee crisis: Venezuelans|last1=Board|first1=Editorial|date=February 23, 2018|work=[[The Washington Post]]|access-date=February 25, 2018|quote=This human outflow, … is the largest displacement of people in Latin American history|archive-date=13. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190413165937/https://www.washingtonpost.com/opinions/global-opinions/the-collapse-in-venezuela-is-creating-a-refugee-crisis/2018/02/23/68b85c7e-1807-11e8-8b08-027a6ccb38eb_story.html|url-status=dead}}
* {{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/03/09/magazine/leopoldo-lopez-speaks-out-and-venezuelas-government-cracks-down.html|title=Leopoldo López Speaks Out, and Venezuela's Government Cracks Down|last=Hylton|first=Wil S.|date=March 9, 2018|work=[[The New York Times]]|access-date=March 12, 2018|issn=0362-4331|quote=Venezuela is the most urgent humanitarian disaster in the Western Hemisphere, producing the largest exodus of refugees in the history of the Americas}}
* {{Cite web|url=https://www.ft.com/content/1c71833c-9f28-487d-90ad-5616779aca29|title=Venezuela's mounting refugee crisis|date=April 20, 2018|website=[[Financial Times]]|access-date=April 22, 2018}}
* {{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/programmes/talktojazeera/inthefield/2018/09/venezuela-exodus-forced-flee-180914083345729.html|title=Venezuela's exodus: Forced to flee|date=September 15, 2018|website=[[Al Jazeera]]|access-date=September 15, 2018|quote=Latin America is facing the largest refugee crisis in its history as hundreds of thousands of people flee Venezuela to escape severe economic hardship.|archive-date=22. 09. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200922214638/https://www.aljazeera.com/programmes/talktojazeera/inthefield/2018/09/venezuela-exodus-forced-flee-180914083345729.html|url-status=dead}}
* {{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2019/05/17/world/americas/venezuela-economy.html|title=Venezuela's Collapse Is the Worst Outside of War in Decades, Economists Say|last=Kurmanaev|first=Anatoly|date=May 17, 2019|work=[[The New York Times]]|access-date=May 18, 2019|language=en-US|issn=0362-4331|quote=Venezuela has lost a tenth of its population in the past two years as people fled, even trekking across mountains, setting off Latin America’s biggest ever refugee crisis.}}</ref> i odnosi se na [[emigracija|emigraciju]] miliona [[Venecuela]]naca iz njihove matične zemlje tokom predsedavanja [[Ugo Čavez|Uga Čaveza]] i [[Nikolas Maduro|Nikolasa Madura]] usled [[Bolivarska revolucija|Bolivarske revolucije]].<ref name="EUdiaspora" /><ref name="NEWSWEEKdiaspora" /><ref>{{bullet}} {{cite news|last1=Maria Delgado|first1=Antonio|title=Venezuela agobiada por la fuga masiva de cerebros|url=http://www.elnuevoherald.com/2014/08/26/1828337/venezuela-agobiada-por-fuga-masiva.html|access-date=August 28, 2014|agency=El Nuevo Herald|quote=The massive emigration of Venezuelans, a trend that was unprecedented in the republican history of the nation, is mainly motivated by personal insecurity, legal insecurity and lack of options to progress under the Bolivarian regime|date=August 28, 2014|archive-date=27. 08. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140827193549/http://www.elnuevoherald.com/2014/08/26/1828337/venezuela-agobiada-por-fuga-masiva.html|url-status=dead}}
* {{cite news|last1=Weddle|first1=Cody|title=More desperate college grads flee Venezuela|url=https://www.local10.com/news/international/more-desperate-college-grads-flee-venezuela-|access-date=October 15, 2017|work=[[WPLG]]|date=March 18, 2017|quote=some academics refer to the exodus in its totality as the Bolivarian diaspora}}
* {{cite news|last1=Wyss|first1=Jim|title=As Venezuela faces critical week, Colombia prepares for a wave of migrants|url=http://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/americas/colombia/article163600573.html|access-date=October 15, 2017|work=[[The Miami Herald]]|date=July 25, 2017|quote=And as conditions in Venezuela worsen, the “Bolivarian Diaspora” is likely to keep growing. One measure of the desperation:the number of Venezuelans seeking asylum abroad tripled from 2015 to 2016.}}
* {{cite news|last1=Manner|first1=Benedict|title=A family bereavement brings home Venezuela's crisis|url=https://www.ft.com/content/0edaceac-914e-11e7-bdfa-eda243196c2c|access-date=October 15, 2017|work=[[Financial Times]]|date=September 5, 2017|quote=Like the rest of the 'Bolivarian diaspora' dotted around the globe, it has been impossible to escape the asphyxiating drama}}</ref> Revolucija je bila pokušaj Čaveza, a kasnije i Madura, da se uspostavi kulturna i politička [[hegemonija]],<ref name="BChege">{{cite book|title=Hugo Chávez and the Bolivarian Revolution: Populism and Democracy in a Globalised Age|last1=Cannon|first1=Barry|date=2013|publisher=[[Manchester University Press]]|isbn=978-1847797193}}</ref><ref name="PALABRA">{{cite journal|last1=Canelón-Silva|first1=Agrivalca Ramsenia|date=2014|title=Del Estado Comunicador Al Estado De Los Medios. Catorce Años De Hegemonía Comunicacional En Venezuela.|journal=Palabra Clave|publisher=[[University of La Sabana]]|volume=17|issue=4|pages=1243–78|doi=10.5294/pacla.2014.17.4.11|doi-access=free}}</ref><ref name="CarrollSTRATEGY">{{cite book|title=Comandante : Hugo Chavez's Venezuela|last1=Rory|first1=Carroll|date=2014|publisher=New York|isbn=978-0143124887|location=Penguin Books|pages=182–94}}</ref> koja je kulminirala krizom u bolivarskoj Venecueli.<ref name="CHOSUN2">{{Cite news|url=http://news.chosun.com/site/data/html_dir/2018/05/02/2018050201490.html|title=화폐경제 무너졌는데…최저임금 인상에 목매는 베네수엘라|last=남민우|first=기|date=May 2, 2018|work=[[The Chosun Ilbo|朝鮮日報]]|access-date=May 22, 2018|language=ko|quote=''Venezuela's fall is considered to be mainly caused by the populist policy … Venezuela, for decades, has increased the number of public sector employees and has promoted populist support to maintain the regime''}}</ref> Nastala izbeglička kriza upoređuje se sa krizama sa kojima su se suočili kubanski prognanici, sirijske izbeglice i one zemlje pogođene [[Evropska migrantska kriza|evropskom migrantskom krizom]].<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/news/world/wp/2018/03/02/feature/i-cant-go-back-venezuelans-are-fleeing-their-crisis-torn-country-en-masse/|title='I can't go back': Venezuelans are fleeing their crisis-torn country en masse|website=[[Washington Post]]|access-date=April 7, 2018}}</ref><ref name=":9">{{cite news|url=https://www.devex.com/news/venezuela-crisis-is-on-the-scale-of-syria-unhcr-says-93465|title=Venezuela crisis is 'on the scale of Syria,' UNHCR says|last1=Welsh|first1=Teresa|date=September 19, 2018|access-date=September 21, 2018|agency=Devex}}</ref> Bolivarska vlada porekla je postojanje bilo kakve migracione krize, navodeći da [[Ujedinjene nacije]], i drugi akteri, pokušavaju da opravdaju stranu intervenciju unutar Venecuele.<ref>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2018/09/venezuelan-government-denies-facing-migration-crisis-180904052444786.html|title=Venezuela government denies facing migration crisis|date=September 4, 2018|website=[[Al Jazeera]]|access-date=September 4, 2018}}</ref>

Američki nedeljni časopis [[Njuzvik]] je opisao „bolivarsku dijasporu“ kao „masovni preokret bogatstva“, gde je „preokret“ poređenje sa visokom stopom imigracije u Venecueli tokom 20. veka.<ref name="NEWSWEEKdiaspora" /> U početku su bogati Venecuelanci i obrazovani naučnici emigrirali za vreme Čavezovog predsedništva. Međutim to se promenilo, kako su se uslovi u zemlji pogoršavali, i zemlju su počeli da napuštaju i Venecuelanci srednje i niže klase.<ref name="CSMbrazil">{{cite news|last1=LaFranchi|first1=Howard|title=Why time is ripe for US to address Venezuela's mess|url=http://www.csmonitor.com/USA/Foreign-Policy/2016/1102/Why-time-is-ripe-for-US-to-address-Venezuela-s-mess|access-date=November 4, 2016|work=[[Christian Science Monitor]]|date=November 2, 2016}}</ref> Zbog velikog broja obrazovanih i kvalifikovanih emigranata, naciju je pogodio veliki [[odliv mozgova]].<ref name="ENHaug28" /><ref name="Elimpulso23AUG" /> Nakon razočaranja opozicionom politikom, zemlju su napustili i Venecuelanci suprotstavljeni predsedniku Maduru,<ref name=":18">{{Cite web|url=https://www.axios.com/nicolas-maduro-venezuela-regime-change-2020-21f25879-1201-411a-bc8b-497028dbca51.html|title=Venezuela's Nicolás Maduro survives 2019 despite U.S. insistence he'd fall|website=[[Axios (website)|Axios]]|language=en|access-date=December 20, 2019}}</ref> što je rezultiralo povećanom podrškom Madurovoj vladi. Tokom krize, Venecuelanci su često anketirani o svojoj želji da napuste rodnu zemlju,<ref name="BLOOMdec2014">{{cite news|last1=Pitts|first1=Pietro D.|last2=Rosati|first2=Andrew|title=Venezuela's Oil Industry Exodus Slowing Crude Production: Energy|url=https://www.bloomberg.com/news/2014-12-04/venezuela-s-oil-industry-exodus-slowing-crude-production-energy.html|access-date=January 24, 2015|agency=Bloomberg|date=December 4, 2014}}</ref> a preko 30 procenata ispitanika u anketi iz decembra 2015. godine izjavilo je da planiraju da trajno napuste Venecuelu.<ref name="IBTdec2015">{{cite news|last1=Lee|first1=Brianna|title=Venezuela Elections 2015: Why Venezuelans Are Fleeing The Country|url=http://www.ibtimes.com/venezuela-elections-2015-why-venezuelans-are-fleeing-country-2204442|access-date=December 30, 2015|work=[[International Business Times]]|date=December 2, 2015}}</ref> Procenat se gotovo udvostručio sledećeg septembra, sudeći prema Datinkorpu (agencije iz [[Karakas]]a), kada je 57 odsto ispitanika želelo da napusti zemlju.<ref name="BLOOMsept2016">{{cite news|last1=Margolis|first1=Mac|title=Latin America Has a Different Migration Problem|url=https://www.bloomberg.com/view/articles/2016-09-14/latin-america-has-a-different-migration-problem|access-date=September 22, 2016|work=Bloomberg|date=September 14, 2016}}</ref> Do sredine 2019. godine preko četiri miliona Venecuelanaca, odnosno oko 13 procenata stanovništva države, emigriralo je od početka revolucije, odnosno od 2. februara 1999. godine.<ref name="LPgracias" /><ref>{{cite news |title=Refugees and migrants from Venezuela top 4 million: UNHCR and IOM |url=https://www.unhcr.org/news/press/2019/6/5cfa2a4a4/refugees-migrants-venezuela-top-4-million-unhcr-iom.html |website=UNHCR|publisher=UNHCR, IOM|access-date=June 10, 2019 |date=June 7, 2019}}</ref><ref name="WSJfeb18">{{cite news|last1=Forero|first1=Juan|last2=Protti|first2=Tommaso|title=Venezuela's Misery Fuels Migration on Epic Scale|url=https://www.wsj.com/articles/venezuelas-misery-fuels-migration-on-epic-scale-1518517800|access-date=February 13, 2018|work=[[Wall Street Journal]]|date=February 13, 2018}}</ref>

[[Ujedinjene nacije]] su predviđale da će do kraja 2019. biti evidentirano više od 5 miliona emigranata tokom venecuelanske krize, što je preko 15% stanovništva.<ref name="FTstatsjune2019">{{cite web|url=https://www.ft.com/content/ff6053e4-92b2-11e9-aea1-2b1d33ac3271|title=More than 5m set to flee Venezuela by end of this year|date=June 19, 2019|access-date=June 19, 2019|website=Financial Times}}</ref> Studija instituta Brukings ({{Jez-eng|Brookings Institution}}), s kraja 2018. godine, sugerisala je da će broj emigranata 2019. godine dostići broj od 6 miliona što je bilo približno 20% stanovništva Venecuele u 2017. godini.<ref>{{Cite web|url=https://www.brookings.edu/blog/up-front/2018/12/10/how-many-more-migrants-and-refugees-can-we-expect-out-of-venezuela/|title=How many more migrants and refugees can we expect out of Venezuela?|last1=Bahar|first1=Dany|last2=Barrios|first2=Douglas|date=December 10, 2018|website=Brookings|language=en-US|access-date=September 22, 2019}}</ref> Anketa agencije Konsultares 21 ({{Jez-špa|Consultares 21}}) iz sredine 2019. godine procenila je da je već dostignut broj od 6 miliona Venecuelanaca koji su pobegli iz zemlje.<ref name="MHaug19"/><ref name="bloomberg20sep" /> Toliko izbeglica bilo je i tokom sirijskog građanskog rata koji se u to vreme se smatrao najgorom humanitarnom katastrofom na svetu.<ref name="bloomberg20sep">{{cite news|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2019-09-20/venezuela-exodus-as-big-as-syria-s-got-1-5-of-the-aid-chart|title=Venezuela Exodus Is as Big as Syria's, Yet Got 1.5% of the Aid|work=Bloomberg|date=September 20, 2019|access-date=September 22, 2019|last1=Fieser|first1=Ezra|last2=Moran|first2=Nancy}}</ref><ref name="Syrian Refugees">{{cite news|url=http://www.middleeaststar.com/index.php/sid/225225113|title=Syrian refugees biggest humanitarian crisis|date=August 28, 2014|work=Middle East Star|access-date=August 30, 2014}}</ref>

== Istorija ==
Tokom 20. veka, „Venecuela je bila utočište imigranata koji su bežali od represije i netrpeljivosti Starog sveta“, navodi Njuzvik.<ref name="NEWSWEEKdiaspora" /> Iseljavanje po niskim stopama je počelo 1983. godine nakon pada cena nafte, mada su stope emigracije, posebno profesionalaca, uglavnom porasle nakon Bolivarske revolucije koju je predvodio venecuelanski predsednik Ugo Čavez.<ref name="WSJ2011">{{cite news|last1=Gonzalez|first1=Angel|last2=Minaya|first2=Ezequiel|title=Venezuelan Diaspora Booms Under Chávez|url=https://www.wsj.com/articles/SB10001424053111904491704576573051332461710|access-date=October 8, 2014|agency=[[The Wall Street Journal]] |date=October 17, 2011}}</ref> Anitza Freitez, šefica Instituta za ekonomska i socijalna istraživanja pri Katoličkom univerzitetu Andres Beljo, izjavila je da su emigracije za vreme Ugove vladavine bile zbog želje ljudi za lični prosperitet i bolju sigurnost.<ref name="EUjan2014">{{cite news|url=http://www.eluniversal.com/nacional-y-politica/140113/number-of-outgoing-venezuelans-on-the-rise|title=Number of outgoing Venezuelans on the rise|last1=Pablo Peńaloza|first1=Pedro|date=January 13, 2014|access-date=April 26, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20140117044615/http://www.eluniversal.com/nacional-y-politica/140113/number-of-outgoing-venezuelans-on-the-rise|archive-date=January 17, 2014|agency=[[El Universal (Caracas)|El Universal]]}}</ref>

=== Početak emigracije ===
[[Датотека:Aeropuerto Internacional Simon Bolivar.jpeg|alt=Airport terminal, with colorful floor tiles|thumb|Venecuelanski emigranti često prave selfije stopala na pločice koje je dizajnirao Carlos Cruz-Diez na međunarodnom aerodromu Maikuetia.<ref>{{cite news|last1=Casey|first1=Nicholas|title=Arriving in Venezuela and Taking a Selfie, as Many of My Peers Depart|url=https://www.nytimes.com/interactive/projects/cp/reporters-notebook/moving-to-venezuela/maiquetia-airport-selfies?module=ConversationPieces&region=Body&action=click&pgtype=article|access-date=January 14, 2016|work=[[The New York Times]]|date=January 5, 2016}}</ref> Bolivarska vlada postavila je kopiju pločica na aerodromu, što je shvaćeno kao ismevanje emigranata.<ref>{{cite news|title=Régimen se burla de la diáspora colocando réplica de Obra de Cruz Diez para "selfies"|url=http://www.venezuelaaldia.com/2018/01/09/regimen-se-burla-de-la-diaspora-colocando-replica-de-obra-de-cruz-diez-para-selfies/|access-date=February 15, 2018|work=Venezuela al Día|date=January 9, 2018|language=es-VE}}</ref>|330x330px]]

Godine 1998, kada je Čavez prvi put izabran, broj Venezuelaca kojima je odobren azil u Sjedinjenim Američkim Državama naglo se povećao.<ref name="Reuters2007">{{cite news|last1=Brown|first1=Tom|title=Venezuelans, fleeing Chavez, seek U.S. safety net|url=http://uk.reuters.com/article/2007/07/17/lifestyle-usa-venezuela-asylum-dc-idUKN1127066720070717|access-date=September 22, 2014|agency=Reuters|date=July 16, 2007|archive-date=06. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141006130118/http://uk.reuters.com/article/2007/07/17/lifestyle-usa-venezuela-asylum-dc-idUKN1127066720070717|url-status=dead}}</ref> Čavezovo obećanje da će dodeliti više sredstava za siromašne zabrinulo je mnogobrojne bogate i doborstojeće Venecuelane, pokrećući prvi talas emigranata koji beže od bolivarske vlade.<ref name="NYThungryDIA">{{cite news|last1=Casey|first1=Nicholas|title=Hungry Venezuelans Flee in Boats to Escape Economic Collapse|url=https://www.nytimes.com/2016/11/25/world/americas/hungry-venezuelans-flee-in-boats-to-escape-economic-collapse.html?_r=1|access-date=November 27, 2016|work=[[The New York Times]]|date=November 25, 2016}}</ref>

Nakon pokušaja venecuelanskog državnog udara 2002. godine, emigracije su postale sve učestalije.<ref name="MWM">{{cite journal|title=Dateline migration: International|journal=Migration World Magazine|date=2002|volume=30|issue=4/5|pages=7��13}}</ref> Novi talas usledio je 2006. godine,<ref name="MWM" /><ref name="N24march2007">{{cite news|url=http://www.noticias24.com/actualidad/noticia/3589/la-historia-de-una-familia-que-abandono-venezuela/|title=La historia de una familia que abandonó Venezuela|date=March 18, 2007|access-date=October 16, 2014|agency=Noticias24|archive-date=20. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141020083632/http://www.noticias24.com/actualidad/noticia/3589/la-historia-de-una-familia-que-abandono-venezuela/|url-status=}}</ref> nakon ponovnog izbora Čavesa. Godine 2009. procenjeno je da je više od jednog miliona Venecuelanaca emigriralo u period od deset godina Ugove vladavine.<ref name="NEWSWEEKdiaspora" /> Prema podacima Centralnog univerziteta u Venecueli (UCV), procenjeno je da je 1,5 miliona građana napustilo državu u periodu od 1999. do 2014. godine, što je od 4 do 6% ukupnog stanovništva Venecuele.<ref name="ENHaug28" />

=== Kriza u Venecueli ===
[[Датотека:Number of Venezuelans living abroad.png|upright=1.6|thumb|''Izvor:'' [[Međunarodna organizacija za migracije]]<ref name="IOM18">{{cite news|url=https://www.lapatilla.com/site/2018/04/30/diego-beltrand-mas-de-1-millon-642-mil-venezolanos-migraron-en-2017-video/|title=Diego Beltrand: Más de 1 millón 642 mil venezolanos migraron en 2017 (Video)|date=April 30, 2018|work=[[La Patilla]]|access-date=May 1, 2018|language=es-ES}}</ref>|alt=Graph of the number of Venezuelans living abroad]]

{{Takođe pogledajte|Kriza u Venecueli}}

Akademici i poslovni lideri izjavili su da se emigracija iz Venecuele znatno povećala tokom poslednjih godina Čavezovog predsedavanja i tokom predsedavanja [[Nikolas Maduro|Nikolasa Madura]].<ref name="REUT15oct">{{cite news|last1=Symmes Cobb|first1=Julia|last2=Garcia Rawlins|first2=Carlos|title=Economic crisis, political strife drive Venezuela brain-drain|url=https://www.reuters.com/article/2014/10/15/us-venezuela-migration-idUSKCN0I41C820141015|access-date=October 15, 2014|agency=Reuters|date=October 15, 2014|archive-date=17. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151017034551/http://www.reuters.com/article/2014/10/15/us-venezuela-migration-idUSKCN0I41C820141015|url-status=dead}}</ref> Vremenom se emigracija dodatno dramatično povećala tokom krize i počela je da uključuje Venecuelance sa nižim prihodima, odnosno ljude kojima je Čaves obećao pomoć i koji su se suočavali sa glađu tokom ekonomske krize u državi.<ref name="NYThungryDIA" /> Isprva su venecuelanski muškarci ostavljali žene, decu i roditelje, bežeći u potrazi za prihodima, kako bi mogli da šalju novac kući i izdržavaju svoje porodice.<ref name=":13" /> Kako se kriza produbljavala, tako su počele da emigriraju i majke sa decom, napustivši Venecuelu, pridruživši se svojim članovima porodice u inostranstvu.<ref name=":13">{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-venezuela-migration-women-idUSKCN1TK2T1|title=Venezuelan mothers, children in tow, rush to migrate|last1=Taj|first1=Mitra|date=June 19, 2019|work=[[Reuters]]|access-date=June 20, 2019|last2=Garcia Rawlins|first2=Carlos|language=en}}</ref>

==== Izbor Madura i protesti 2014. godine ====

Nakon izbora Madura 2013. godine i sve većih protesta u 2014. godini, stopa emigracije iz Venecuele je rasla. [[Asošijeted pres]] je izvestio da je venecuelanska srednja klasa u tom periodu počela da emigrira, suočena sa sve većim nestašicama, inflacijom i nemirima.<ref name="REUT15oct" /><ref name=":14">{{Cite web|url=https://www.usatoday.com/story/news/nation/2014/03/07/venezuelan-middle-class-miami/6176793/|title=Venezuelan middle class seeks refuge in Miami|date=March 7, 2014|website=[[USA TODAY]]|publisher=[[Associated Press]]|language=en|access-date=June 20, 2019}}</ref><ref name=":14" />

Između 2012. i 2015. godine, broj Venezuelaca koji su emigrirali povećao se za 2,889 procenata.<ref>{{cite news|url=https://panampost.com/sabrina-martin/2017/12/12/venezuela-health-crisis-medical-graduates/|title=Venezuela's Health Crisis: 40 Percent of New Medical Graduates Have Already Left|date=December 12, 2017|work=[[PanAm Post]]|access-date=December 13, 2017|archive-date=12. 06. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180612142831/https://panampost.com/sabrina-martin/2017/12/12/venezuela-health-crisis-medical-graduates/|url-status=dead}}</ref> PGA grupa je 2015. procenila da je ukupno emigriralo oko 1,8 miliona Venecuelanaca.<ref>{{cite news|url=http://globovision.com/18-millones-de-venezolanos-han-emigrado-en-10-anos-segun-estudio/|title=1,8 millones de venezolanos han emigrado en 10 años|date=April 23, 2015|access-date=April 26, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150711044046/http://globovision.com/18-millones-de-venezolanos-han-emigrado-en-10-anos-segun-estudio/|archive-date=July 11, 2015|agency=[[Globovision]]}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.lanacion.com.ve/nacional/pga-group-estima-que-18-millones-de-venezolanos-han-emigrado-en-10-anos/|title=PGA Group estima que 1,8 millones de venezolanos han emigrado en 10 años|date=April 23, 2015|work=[[La Nación]]|access-date=April 26, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150519092717/http://www.lanacion.com.ve/nacional/pga-group-estima-que-18-millones-de-venezolanos-han-emigrado-en-10-anos/|archive-date=May 19, 2015}}</ref> Veruje se da je naredne godine još 150.000 ljudi napustilo svoje domove, a američki list [[Njujork tajms]] nazvao je ovu situaciju „egzodusom“.<ref name="NYThungryDIA" />

==== Ustavna kriza iz 2017. i izbori za ustavotvornu skupštinu ====

Tokom venecuelanske ustavne krize 2017. godine, [[Kolumbija]] se pripremila za povećanje broja venecuelanskih izbeglica.<ref>{{Cite web|url=https://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/americas/colombia/article163600573.html|title=As Venezuela faces critical week, Colombia prepares for a wave of migrants|last=Fernando Llano|date=July 25, 2017|website=[[The Miami Herald]]|language=en|access-date=June 20, 2019}}</ref> Prema podacima kolumbijske vlade, više od 100.000 Venecuelanaca emigriralo je u Kolumbiju u prvoj polovini 2017. godine.<ref name="PBS NewsHour">{{cite news|title=As Venezuela's economy plummets, mass exodus ensues|url=https://www.pbs.org/newshour/bb/venezuelas-economy-plummets-mass-exodus-ensues/|access-date=July 10, 2017|work=[[PBS NewsHour]]|date=July 9, 2017}}</ref> Uoči izbora za Venecuelansku ustavotvornu skupštinu 2017. godine, Kolumbija je dodelila posebnu dozvolu stalnog boravka državljanima Venecuele koji su u zemlju ušli pre 25. jula i preko 22.000 Venecuelanaca prijavilo se za stalni boravak u Kolumbiji u prva 24 sata programa.<ref name="La Patilla">{{cite news|title=Unos 22 mil venezolanos tramitaron en 24 horas permiso especial en Colombia|url=http://www.lapatilla.com/site/2017/08/04/unos-22-mil-venezolanos-tramitaron-en-24-horas-permiso-especial-en-colombia/|access-date=August 4, 2017|work=[[La Patilla]]|date=August 4, 2017|language=es-ES}}</ref> [[Visoki komesarijat OUN za izbeglice|Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice]] izvestio je da su države širom Latinske Amerike zabeležile više od jednog miliona Venecuelaca koji su se naselili u periodu između 2014. i 2017.<ref name="UNHCR17">{{cite web|title=Venezuela Situation Update, November 2017|url=https://reliefweb.int/report/venezuela-bolivarian-republic/venezuela-situation-update-november-2017|website=ReliefWeb|publisher=[[UN High Commissioner for Refugees]]|access-date=December 26, 2017}}</ref> [[Međuvladina organizacija|Međuvladina]] [[Međunarodna organizacija za migracije]] (IOM) imala je slične procene na oko milion ljudi za period između 2015. i 2017. godine.<ref name="IOM18" /> Međutim druge statistike ukazuju da je procena IOM-a možda bio konzervativna.<ref>{{Cite news|url=https://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/americas/venezuela/article213081609.html|title=Almost 1 million people moved from Venezuela to Colombia in just two years, study shows|last=Wyss|first=Jim|date=June 13, 2018|work=[[The Miami Herald]]|access-date=June 15, 2018|quote=According to the International Organization on Migration, there were at least 1.6 million Venezuelans living abroad in 2017 — up from 698,000 in 2015. But Wednesday’s data, and studies in Venezuelan universities and elsewhere, suggest the total number could be much higher.}}</ref>

==== Reizbor Madura 2018. godine ====

Posle kontroverznog reizbora predsednika Madura u maju 2018. godine, emigracija se nastavila; Venecuelanci su verovali da se Madurova politika neće promeniti i da će se uslovi u zemlji i dalje pogoršavati.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-venezuela-election-migrants/venezuelans-buy-bus-tickets-out-after-maduro-wins-re-election-idUSKCN1IN1HE|title=Venezuelans buy bus tickets out after Maduro wins re-election|last=Cohen|first=Luc|work=[[Reuters]]|access-date=May 23, 2018}}</ref> U septembru 2018. godine, regionalni predstavnik Ujedinjenih nacija za izbeglice zvanično je uporedio krizu sa migrantskom i izbegličkom krizom izazvanom [[Građanski rat u Siriji|sirijskim građanskim ratom]].<ref name=":9" /> [[UNHCR]] i [[IOM]] objavili su podatke u novembru 2018. godine koji pokazuju da je broj izbeglica koji su bežali iz Venecuele od početka bolivarske revolucije 1999. porastao na 3 miliona, što je oko 10 procenata stanovništva zemlje.<ref name="UNHCRnov2018" />

==== Predsednička kriza ====

U 2019, predsednik Narodne skupštine Venecuele [[Huan Gvaido]] proglasio se vršiocem dužnosti predsednika Venecuele, i tako započinjući predsedničku krizu.<ref name="declare">{{bullet}} {{cite news|url=https://www.nytimes.com/2019/04/30/world/americas/venezuela-crisis.html|title=What Is Happening in Venezuela and Why It Matters|last1=Specia|first1=Megan|date=April 30, 2019|work=[[The New York Times]]|access-date=June 4, 2019|quote=Just two weeks after Mr. Maduro was sworn in for a second term in January, Mr. Guaidó declared himself the interim president, directly challenging the country’s leadership}}
* {{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2019/jan/15/juan-guaido-venezuelan-opposition-leader-challenging-maduros-rule|title=Venezuela: who is Juan Guaidó, the man who declared himself president?|last1=Daniels|first1=Joe Parkin|date=January 23, 2019|work=[[The Guardian]]|access-date=June 4, 2019|quote=Juan Guaidó declares himself the country’s ‘acting president’}}
* {{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-venezuela-politics-citgo-exclusive/exclusive-venezuelas-self-declared-president-guaido-to-nominate-own-citgo-board-sources-idUSKCN1Q12LH|title=Exclusive: Venezuela's self-declared president Guaido to nominate own Citgo board – sources|date=February 13, 2019|work=[[Reuters]]|access-date=June 4, 2019|language=en|quote=Venezuela’s self-declared president Juan Guaido}}
* {{cite news|url=https://www.aljazeera.com/news/2019/01/profile-juan-guaido-venezuela-declared-interim-leader-190124052507068.html|title=Profile: Juan Guaido, Venezuela's self-declared interim leader|date=January 24, 2019|work=[[Al Jazeera]]|access-date=June 4, 2019|quote=Juan Guaido has risen from backbench obscurity to the US-backed, self-declared interim president of Venezuela in just three weeks, amid a deepening political and economic crisis in the Latin American nation}}
* {{cite news|url=https://www.cnn.com/2019/01/25/americas/venezuela-maduro-guaido-us-embassy-consulates/index.html|title=Venezuela's self-declared president, Juan Guaido, makes overture to military|last1=Sanchez|first1=Ray|date=January 25, 2019|work=[[CNN]]|access-date=June 4, 2019|last2=Hanna|first2=Jason|quote=Guaido, the head of Venezuela's opposition-led legislature, declared himself acting president|last3=Charner|first3=Flora}}
* {{cite news|url=https://www.cbc.ca/news/world/juan-guaido-bio-who-is-he-1.4990248|title=Who is Juan Guaido, Venezuela's self-declared president?|date=January 23, 2019|work=[[Canadian Broadcasting Corporation]]|access-date=June 4, 2019|quote=Juan Guaido has declared himself president of Venezuela — a move quickly endorsed by several Latin American countries, as well as Canada and the United States. Just two months ago, many people around the world, and even inside Venezuela, may not have known Guaido's name.}}
* {{Cite web|url=https://www.latimes.com/world/la-fg-venezuela-guaido-20190328-story.html|title=Venezuelan government bars self-declared interim president from public office for 15 years|date=March 28, 2019|website=[[Los Angeles Times]]|publisher=[[Associated Press]]|access-date=June 4, 2019|quote=Venezuelan opposition leader and self-proclaimed interim President Juan Guaido}}
* {{cite news|url=https://www.foxnews.com/world/venezuelan-opposition-leader-juan-guaido-barred-from-holding-public-office-for-15-years-government-says|title=Venezuelan opposition leader Juan Guaido barred from holding public office for 15 years, government says|last1=Sang|first1=Lucia Suarez|date=March 28, 2019|work=[[Fox News]]|access-date=June 4, 2019|quote=Guaido, who declared himself interim president earlier this year triggering a power struggle with Maduro}}</ref> Dana 30. aprila 2019. godine Gvaido je pokušao da povede vojnu pobunu u cilju uklanjanja Madura sa vlasti, ali je plan na kraju propao.<ref name=":12">{{Cite web|url=https://washingtonpost.com/world/need-more-soldiers-venezuelas-guaido-says-opposition-overestimated-military-support-before-failed-uprising/2019/05/04/72561cb8-6e8b-11e9-bbe7-1c798fb80536_story.html|title=Guaidó says opposition overestimated military support for uprising|last=Faiola|first=Anthony|date=May 4, 2019|website=[[The Washington Post]]}}</ref><ref name="Faltered">{{cite news|url=https://www.cnn.com/2019/05/03/americas/venezuela-lopez-opposition-intl/index.html|title=Venezuela's Leopoldo Lopez says he met generals during house arrest|author=Guy, Jack|date=May 3, 2019|access-date=May 3, 2019|publisher=CNN}}</ref> Iseljavanje se još jednom povećalo jer su Venecuelanci predvideli da neće biti značajne promene. Takođe, bili su nezadovoljni postupcima opozicije.<ref name=":13" /> Kako su se izgledi za političke promene u Venecueli smanjivali, anketa venecuelanskog anketara Consultares 21 iz jula 2019. procenila je da je zemlju napustilo između 4,7 i 6 miliona Venecuelanaca.<ref name="MHaug19"/> Do ovog trenutka, venecuelanska izbeglička kriza smatrala se drugom najgorom na svetu, iza one iz sirijskog građanskog rata.<ref>{{cite web|url=https://www.foreignaffairs.com/articles/venezuela/2019-07-26/venezuelan-refugee-crisis-not-just-regional-problem|title=The Venezuelan Refugee Crisis Is Not Just a Regional Problem|website=Foreign Affairs|date=July 26, 2019|access-date=September 22, 2019|last=Arnson|first=Cynthia J}}</ref> Krajem 2019. godine, predsednik Maduro se čvrsto pozicionirao na vlasti i svako protivljenje tome postalo je obeshrabreno. To je rezultiralo odlaskom kritičara iz zemlje, dok je Madurova podrška sve više rasla među preostalim Venecuelancima.<ref name=":18" />

== Uzroci==
{{quote box|width=250px|align=right|quote=Roditelji će reći: „Radije bih se oprostio od sina na aerodromu nego na groblju“.|source=—Tomas Paez, [[Centralni univerzitet u Venecueli]]<ref name="NYThungryDIA" />
}}

Venecuelanske novine ''El Universal'' su izvestile da je studija „Venezuelan Community Abroad: A New Method of Exile“, autora Tomasa Paeza, Mercedes Vivasa i Huana Rafaela Pulidoa, pokazala da je bolivarska dijaspora pogođena „pogoršanjem ekonomije i socijalne strukture, raširenim kriminalom, neizvesnošću i nedostatkom nade za promenu rukovodstva u bliskoj budućnosti“.<ref name="EUdiaspora" /> Wall Street Journal je izveštavao da su mnogi Venecuelanci pobegli zbog visoke stope kriminala, rastuće inflacije i loših statističkih izgleda.<ref name="WSJ2011" /> Kao razlozi za napuštanje domovine, navodi se i nedostatak slobode, visok nivo nesigurnosti i nedostatak mogućnosti prosperiteta.<ref name="ENHaug28">{{cite news|last1=Maria Delgado|first1=Antonio|title=Venezuela agobiada por la fuga masiva de cerebros|url=http://www.elnuevoherald.com/2014/08/26/1828337/venezuela-agobiada-por-fuga-masiva.html|access-date=August 28, 2014|agency=El Nuevo Herald|quote=The massive emigration of Venezuelans, a trend that was unprecedented in the republican history of the nation, is mainly motivated by personal insecurity, legal insecurity and lack of options to progress under the Bolivarian regime|date=August 28, 2014|archive-date=27. 08. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140827193549/http://www.elnuevoherald.com/2014/08/26/1828337/venezuela-agobiada-por-fuga-masiva.html|url-status=dead}}</ref><ref name="Elimpulso23AUG" /> Oskar Hernandez, direktor kompanije „Link Consultants“ rekao je da uzroci emigracije uključuju ekonomska pitanja, iako su neizvesnost i pravna nesigurnost glavni razlozi.<ref name="ELIMPdec2014">{{cite news|title=La emigración venezolana a diferencia de otras "se va con un diploma bajo el brazo"|url=http://elimpulso.com/articulo/la-emigracion-venezolana-a-diferencia-de-otras-se-va-con-un-diploma-bajo-el-brazo#|access-date=December 21, 2014|agency=El Impulso|date=December 17, 2014}}</ref>

=== Kriminal i nesigurnost ===
[[Датотека:1998 to 2018 Venezuela Murder Rate.png|upright=1.7|thumbnail|alt=Graph of Venezuela's increasing murder rate|Stopa ubistava od 1998. do 2018. godine. ''Izvor:'' OVV, PROVEA, UN<br> * UN isprekidana linija se projektuje na osnovu podataka koji nedostaju.]]

Venecuelanski kriminal je glavni uzrok emigracije.<ref name="EUdiaspora" /><ref name="WSJ2011" /> Prema sociologu Tomasu Paezu, venecuelanski roditelji i bake i deke podstiču mlade da napuste zemlju zbog sopstvene bezbednosti.<ref name="ENHaug28" />

Porast političke nestabilnosti i nasilja u Venecueli pogoršao se za vreme Uga Čaveza.<ref name="SCIELOcrime">{{cite journal|last1=Briceño-León|first1=Roberto|title=Three phases of homicidal violence in Venezuela|issue=12|pages=3233–3242|journal=Ciencia & Saude Coletiva|volume=17|doi=10.1590/S1413-81232012001200008|pmid=23175399|year=2012|doi-access=free}}</ref> Autori Geret A. Džons i Denis Rodžers su u svojoj knjizi „Youth violence in Latin America: Gangs and Juvenile Justice in Perspective“ naveli da je promena režima koja je došla sa Čavezovim predsedništvom izazvala politički sukob, koji je „obeležen daljim povećanjem broja i stope nasilnih smrti“.<ref name="YOUTHviolence">{{cite book|editor-last1=Jones|editor-first1=Gareth A.|editor-last2=Rodgers|editor-first2=Dennis|url=https://books.google.com/books?id=_aK_AAAAQBAJ |title=Youth violence in Latin America : gangs and juvenile justice in perspective|date=2008|publisher=Palgrave Macmillan|location=Basingstoke|isbn=978-0-230-60056-0|pages=84–85|edition=1st|access-date=October 1, 2014}}</ref> Profesor sociologije Roberto Briseno-Leon se složio se tim tvrdnjama, navodeći da je  Bolivarska revolucija pokušala da „uništi ono što je ranije postojalo, status kvo društva“, sa rezultatom porasta nestabilnosti;<ref name="SCIELOcrime" /> takođe verujući da je vlada unapređivala socijalna pitanja pripisujući nasilje i zločin siromaštvu i nejednakosti.<ref name="SCIELOcrime" /> Stručnjaci su, povećanje stope ubistava povezivali sa korupcijom venecuelanske vlasti, lošoj kontroli naoružanja i lošem pravosudnom sistemu.<ref name="FUSapril6">{{cite news|last1=Rueda|first1=Manuel|title=Venezuelan beauty queen gets carjacked at gunpoint|url=http://fusion.net/story/115356/venezuelan-beauty-queen-gets-carjacked-at-gunpoint/|access-date=April 9, 2015|agency=[[Fusion (TV channel)|Fusion]]|date=April 6, 2015|archive-date=10. 04. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150410101155/http://fusion.net/story/115356/venezuelan-beauty-queen-gets-carjacked-at-gunpoint/|url-status=}}</ref> Stopa ubistava povećala se sa 25 na 100.000 ljudi u 1999. godini (kada je izabran Čavez)<ref name="YOUTHviolence" /> na 82 ubijenih na 100.000 ljudi u 2014. godini.<ref>{{cite news|title=Venezuela Ranks World's Second In Homicides: Report|url=https://www.nbcnews.com/news/latino/venezuela-ranks-worlds-second-homicides-report-n276371|access-date=January 3, 2015|agency=NBC News|date=December 29, 2014}}</ref>

U 2018. godini procenjeno je da je bilo 81,4 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi, što je najveća stopa u Latinskoj Americi. Na osnovu standarda SZO, ovo nasilje ima epidemiološke razmere u 88% opština. Takođe postoje procene u kojima se tvrdi da Venecuela ima najviše stopa otmica u regionu i da se otmica, od početka predsedništva Čaveza do 2011. godine,  povećala preko dvadeset puta. Takođe se povećao broj vansudskih egzekucija u kojima su vladine poznate pod nazivom Snage za specijalne akcije ({{Jez-špa|Fuerzas de Acciones Especiales}}; FAES) izvršavale egzekucije pod maskom bezbednosnih operacija.<ref>{{cite web|url=http://www.oas.org/dsp/documentos/Publicaciones/Seg%20Publica-%20Venezuela%20y%20Bolivia.pdf|title=SeguridadPúblicayPrivada VenezuelayBolivia|date=August 2009|publisher=Oas.org|access-date=March 30, 2015}}</ref><ref name="CICPC2009">{{cite web|url=https://issuu.com/lexys/docs/fact_sheet_paz_activa/1|title=Venezuela: Gravísima Crisis de Seguridad Pública by Lexys Rendon|publisher=ISSUU.com|access-date=March 30, 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.eluniversal.com/sucesos/120104/segun-el-cicpc-el-2011-cerro-con-1150-secuestros-en-todo-el-pais|title=Según el Cicpc el 2011 cerró con 1.150 secuestros en todo el país – Sucesos|publisher=Eluniversal.com|access-date=March 30, 2015}}</ref><ref name=":16">{{Cite web|url=https://www.wilsoncenter.org/article/understanding-the-venezuelan-refugee-crisis|title=Understanding the Venezuelan Refugee Crisis|date=September 13, 2019|website=Wilson Center|language=en|access-date=December 12, 2019}}</ref> Više od 7.500 od 23.000 nasilnih smrtnih slučajeva prijavljenih u 2018. godini, uzrokovano je otporom vlasti. Između januara i maja 2019. prijavljeno je 2.100 takvih smrtnih slučajeva.<ref name=":16" />

Međutim, stopa ubistva u Venecueli se počela smanjivati od 2017. godine. Prema podacima Venecuelske opservatorije za nasilja (OVV) koji govore da je ona na početku 2017. godine iznosila 81,4 na 100.000 ljudi, stopa ubistava se u 2019. godini smanjila na 60,3.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-venezuela-crime-idUSKCN1OQ1GJ|title=Venezuela murder rate dips, partly due to migration: monitoring group|date=December 27, 2018|work=[[Reuters]]|access-date=April 10, 2019|language=en}}</ref> Ova organizacija izjavila je da je ovaj silazni trend usledio pre svega zbog velike emigracije miliona Venecuelanaca koji su napustili državu.<ref>{{Cite web|url=https://www.infobae.com/america/venezuela/2019/12/27/venezuela-otra-vez-el-pais-mas-peligroso-del-mundo-registro-16506-muertes-violentas-en-2019/|title=Venezuela, otra vez el país más peligroso de América Latina: registró 16.506 muertes violentas en 2019|date=December 27, 2019|website=[[Infobae]]|language=es-ES|access-date=December 27, 2019}}</ref>

=== Ekonomija ===

Veliki pokretač masovnog iseljavanja bila je ekonomska situacija u zemlji. Venecuelanska ekonomska kriza, koja je poznata kao jedna od najtežih u novijoj ekonomskoj istoriji, bila je uglavnom pokrenuta padom međunarodnih cena nafte 2014. godine, a neadekvatan odgovor vlade doveo je do pogoršanja krize i recesije 2017. godine, koja je zabeležena kao jedna od najgore recesije u novijoj istoriji zapadne hemisfere.<ref name=":17">{{Cite book|title=Migración desde Venezuela a Colombia: impactos y estrategia de respuesta en el corto y mediano plazo|publisher=World Bank|year=2018|location=Colombia}}</ref>

Mnogi vlasnici preduzeća, nakon Bolivarske revolucije, emigrirali su u zemlje sa rastućom ekonomijom.<ref name="EUdiaspora" /> Ekonomska kriza u Venecueli gora je od događaja nakon [[Raspad Sovjetskog Saveza|raspada Sovjetskog Saveza]].<ref name="9Charts">{{cite news|title=Venezuela's economic collapse explained in nine charts; Venezuela's decline is now deeper than that of the Soviet Union after its breakup, and comparable only to Zimbabwe's in the late 1990s, economists say|author=Pérez, Santiago|date=March 25, 2019|work=Wall Street Journal|via=ProQuest}}</ref> Otkako je Ugo Čavez 2003. godine uveo strožiju kontrolu valuta u pokušaju da spreči bekstvo kapitala,<ref name="economist.com">{{cite news|url=https://www.economist.com/blogs/americasview/2013/02/venezuela%E2%80%99s-currency|access-date=February 18, 2013|title=Venezuela's currency: The not-so-strong bolívar|work=[[The Economist]]|date=February 11, 2013}}</ref> niz devalvacija valuta poremetio je venecuelansku ekonomiju.<ref>{{cite news|url=http://www.ft.com/cms/s/0/12e9f32e-739e-11e2-9e92-00144feabdc0.html#axzz2KaYrvVGc|title=Venezuelan devaluation sparks panic|last=Mander|first=Benedict|date=February 10, 2013|work=Financial Times|access-date=February 11, 2013}}</ref> Kontrole cena i druge vladine politike izazvale su ozbiljne nestašice u Venecueli.<ref>{{cite news|url=http://www.economist.com/node/21526365|access-date=February 23, 2014|title=Venezuela's economy: Medieval policies|work=[[The Economist]]|date=August 20, 2011|url-access=subscription}}</ref> Kao rezultat nestašice, Venecuelanci su morali da tragaju za hranom traže hranu, a neki od njih su povremeno jeli divlje voće ili hranu iz smeća. Čekanje u redovima za kupovinu namernica bilo je veliko a visoke cene primoravale su mnoge da se odreknu od kupovine proizvoda koje se inače kupovali ili koji su im bili potrebni.<ref>{{cite news|title=Why are Venezuelans posting pictures of empty shelves?|url=https://www.bbc.com/news/blogs-trending-30710014|access-date=January 10, 2015|agency=BBC|date=January 8, 2015}}</ref><ref name="REUTjan2015">{{cite news|last1=Cawthorne|first1=Andrew|title=In shortages-hit Venezuela, lining up becomes a profession|url=https://www.reuters.com/article/2015/01/21/us-venezuela-shortages-idUSKBN0KU1BX20150121|access-date=June 17, 2015|agency=[[Reuters]]|date=January 21, 2015|archive-date=15. 11. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151115012641/http://www.reuters.com/article/2015/01/21/us-venezuela-shortages-idUSKBN0KU1BX20150121|url-status=dead}}</ref><ref name="FOXgarbage">{{cite news|last1=MacDonald|first1=Elizabeth|title=Exclusive: Harrowing Video Shows Starving Venezuelans Eating Garbage, Looting|url=http://www.foxbusiness.com/politics/2016/05/26/exclusive-harrowing-video-shows-starving-venezuelans-eating-garbage-looting.html|access-date=July 12, 2016|agency=[[Fox Business]]|date=May 26, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160707182016/http://www.foxbusiness.com/politics/2016/05/26/exclusive-harrowing-video-shows-starving-venezuelans-eating-garbage-looting.html|archive-date=July 7, 2016|url-status=dead}}</ref><ref name="APgarbage">{{cite news|last1=Sanchez|first1=Fabiola|title=As hunger mounts, Venezuelans turn to trash for food|url=http://bigstory.ap.org/article/5ee6b03daee141c3b89d419ecadcc7fa/venezuelans-pick-through-trash-food-eat-or-sell|access-date=July 12, 2016|agency=[[Associated Press]]|date=June 8, 2016|archive-date=31. 03. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170331095757/http://bigstory.ap.org/article/5ee6b03daee141c3b89d419ecadcc7fa/venezuelans-pick-through-trash-food-eat-or-sell|url-status=dead}}</ref><ref name="CBCfruit">{{cite news|title=Mangoes fill the gaps in Venezuela's food crisis|url=http://www.cbc.ca/news/multimedia/mangoes-fill-the-gaps-in-venezuela-s-food-crisis-1.3620964|access-date=July 12, 2016|agency=[[Canadian Broadcasting Corporation]]|date=June 7, 2016}}</ref>

Prema [[Galup]]ovoj analizi iz 2018. godine, „[vladine] odluke o prekomernoj naplati dovele su do krize i domino efekata koja se dalje pogoršava, ostavljajući stanovnike u nemogućnosti da priušte osnovne potrepštine kao što su hrana i stanovanje“, a Venecuelanci su živeli „verujući da mogu da pronađu bolji život negde drugde.“<ref name="GALL18">{{cite web|title=Four in 10 Venezuelans Would Leave Venezuela Behind|url=http://news.gallup.com/poll/228338/four-venezuelans-leave-venezuela-behind.aspx|website=[[Gallup (company)|Gallup Inc.]]|access-date=March 13, 2018|date=March 6, 2018}}</ref>

Trenutno ekonomija Venecuele nastavlja da doživljava stagnaciju, devalvaciju, stambenu krizu, pogoršanje spoljnog duga i smanjenja BDP-a za više od 35%.<ref name=":17" /> Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), venecuelanska ekonomija se smanjila za 45% u periodu između 2013. i 2018. godine. Stopa inflacije u Venecueli prešla je preko 100 procenata do 2015. godine, što je najveća stopa inflacije na svetu i najviša u istoriji zemlje.<ref name="FPblackbox">{{cite news|url=https://foreignpolicy.com/2015/07/13/looking-into-the-black-box-of-venezuelas-economy-caracas-bolivar-maduro/|title=Looking Into the Black Box of Venezuela's Economy|last1=Cristóbal Nagel|first1=Juan|date=July 13, 2015|access-date=July 14, 2015|agency=[[Foreign Policy]]}}</ref> Do kraja 2018. ova stopa porasla je na 1,35 miliona procenata..<ref name="MaduroStarts">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2019/jan/10/venezuela-president-nicolas-maduro-begins-second-term|title=Maduro starts new Venezuela term by accusing US of imperialist 'world war'|author=Phillips, Tom|date=January 10, 2019|work=The Guardian|access-date=January 10, 2019|issn=0261-3077}}</ref> Pored toga BDP je do kraja 2019. smanjen za 35%.<ref name=":16" />

=== Zdravstvo i pristup zdravstvenoj zaštiti ===

Ekonomska i politička situacija u Venecueli dovela je do povećanja nivoa siromaštva i oskudice resursa, uključujući hranu i lekove, što je u velikoj meri uticalo na zdravlje i dobrobit Venecuelana. U 2018. godini procenjeno je da oko 90% stanovništva živelo u uslovima siromaštva. Što se tiče nutritivnog zdravlja, Venecuelanci su 2017. godine izgubili u proseku 11 kilograma telesne težine, a 60% stanovništva izjavilo je da nemaju dovoljno resursa neophodnih za pristup hrani.<ref name=":17" /> Venecuelanci koji su ostali u zemlji imali su mali pristup prehrambenim proizvodima, a Ministarstvo prehrane je 2018. godine izvestilo da 84% stavki koji su deo osnovne korpe sa hranom nisu dostupne u supermarketima. Proizvodnja hrane takođe je opala za 60% u periodu između 2014. i 2018. godine, dok su poljoprivredni sektor značajno oslabili za vreme Ugove i Madurove administracije. U periodu od 2014. do 2016. godine, uvoz hrane smanjen je za 70%.<ref name=":16" />

Pored toga, opšta propast države dovelo je do smanjenog pružanja zdravstvenih usluga i pogoršanja zdravstvenog sektora. Ovakvo siromašno okruženje sa niskim resursima bilo je savršeno leglo za porast bolesti poput ospica, difterije, tuberkuloze i malarije.<ref name=":17" /> Uvoz lekova smanjio se za 70% između 2012. i 2016. godine, a samo 15 od 56 farmaceutskih kompanija nastavilo je svoj rad, dok je preko 150 apoteka zatvoreno od 2016. godine. Krajem 2018. godine 85% osnovnih lekova proglašeno je oskudnim, a prema UN, 300.000 pojedinaca je ugroženo jer više od godinu dana nisu imali pristup osnovnim lekovima. Vlada je prestala da objavljuje podatke o zdravstvenim pokazateljima na nacionalnom nivou u 2015. godini, ali veruje se da je bila dosta teška.<ref name=":16" />

=== Politička represija ===
[[Датотека:Paola Ramírez body.jpg|250px|thumb|alt=A dead body in the street, Paola Ramírez, covered with a sheet|Telo žene demonstrantkinje, ubijene od strane ''kolectivosa'' tokom Majke svih marševa.]]

Prema studiji Centralnog univerziteta („Venezuelan Community Abroad: A New Method of Exile”), bolivarska vlada „radije će nagovoriti one koji se ne slažu sa revolucijom da odu, umesto da zastane i da duboko razmisli o šteti koju ova dijaspora donosi državi“.<ref name="EUdiaspora" /> Njuzvik je izvestio da je Čavez „snažno gurao“ svakog ko nije bio deo njegovog pokreta, što je zahvatilo mnoge naučnike, biznismene i medijske stručnjake koji su emigrirali iz Venecuele.<ref name="NEWSWEEKdiaspora" />

U 2014. godini, oko 9.000 venecuelanskih prognanika živelo je u Sjedinjenim Američkim Državama, a značajan broj njih pobeglo je u [[Evropska unija|Evropsku uniju]].<ref name="EUdiaspora" /> Floridski centar za žrtve torture je izvestio da su 2015. godine većinu korisnika Centra bili venecuelanski migranti kojima je pružena psihijatrijska, socijalna, pravna, i lekarska pomoć.<ref name="MHtorture">{{cite news|last1=Fernández|first1=Abel|title=New victims of oppression seeking help at Miami center come from Venezuela|url=http://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/americas/venezuela/article27434545.html|access-date=August 17, 2018|agency=[[Miami Herald]]|date=July 16, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150725123718/https://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/americas/venezuela/article27434545.html|archive-date=July 25, 2015}}</ref>

== {{anchor|Outcomes}}Efekti ==

=== {{anchor|Educational professionals|College graduates}} Obrazovanje ===

Mnogi venecuelanski emigranti su obrazovani profesionalci.<ref name="ENHaug28" /> Ivan de la Vega sa Univerziteta Simon Bolivar (USB) otkrio je da je 60 do 80 posto studenata u Venecueli reklo da želi da napusti zemlju i da se ne vrati u uslovima koji su vladali 2015. godine.<ref name="BFmay2015">{{cite news|last1=Zabludovsky|first1=Karla|title=Venezuela's Lost Generation|url=https://www.buzzfeed.com/karlazabludovsky/the-brain-drain-from-venezuela|access-date=June 3, 2015|agency=[[BuzzFeed]]|date=May 15, 2015}}</ref> Učenici osnovnih i srednjih škola takođe su takođe bili pogođeni situacijom u državi, a mediji su izveštavali o slučajevima gde su deca u školama padala u nesvest usled gladi.<ref name=":6">{{Cite web|url=https://foreignpolicy.com/2018/07/16/how-venezuela-struck-it-poor-oil-energy-chavez/|title=How Hugo Chávez Blew Up Venezuela's Oil Patch|last=Johnson|first=Keith|date=July 16, 2018|website=[[Foreign Policy]]|access-date=July 21, 2018}}</ref> U pograničnim regionima Venecuele stopa napuštanja škole iznosila je čak 80 procenata.<ref>{{Cite news|url=https://www.lapatilla.com/2018/07/17/desercion-escolar-se-ubica-en-58-en-todo-el-pais/|title=Deserción escolar se ubica en 58% en todo el país|date=July 17, 2018|work=[[La Patilla]]|access-date=July 18, 2018|language=es-ES}}</ref><ref name=":22">{{Cite web|url=http://contextodiario.com/venezuela/desercion-escolar-alcanza-el-58-en-todo-el-pais/|title=Deserción escolar alcanza el 58% en todo el país|date=July 17, 2018|website=Contexto Diario|language=es-ES|access-date=July 18, 2018|archive-date=18. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180718114550/http://contextodiario.com/venezuela/desercion-escolar-alcanza-el-58-en-todo-el-pais/|url-status=}}</ref>

[[Датотека:Baltasar Lobo.jpg|thumb|left|alt=Modern outdoor sculpture, with a red building and elevated walkway in the background|Centralni univerzitet u Venecueli, najistaknutiji univerzitet u zemlji, video je kako veliki procenat njegovih nastavnika napušta zemlju.]]
Prema izveštaju iz 2014. godine koji je napisao Ivan de la Vega, oko milion Venecuelanaca emigriralo je tokom predsedavanja Čavesa, ali broj akademika nije bio precizno utvrđen;<ref name="SD">{{cite web|last1=Small Carmona|first1=Andrea|title=Poor conditions blamed for Venezuelan scientist exodus|url=http://www.scidev.net/global/education/news/poor-conditions-blamed-for-venezuelan-scientist-exodus.html|website=SciDev|access-date=July 9, 2014}}</ref> Centralni univerzitet (UCV) je izgubio više od 700 od svojih 4.000 profesora između 2011. i 2015..<ref name="APjune2015">{{cite news|last1=Rueda|first1=Jorge|title=Professors Flee, Higher Education Suffers in Venezuela|url=http://www.apnewsarchive.com/2015/Higher-education-in-Venezuela-threatened-as-professors-flee-nation-s-academia-for-better-jobs/id-e99dc9ca55144331851150a67eaa4862|access-date=June 16, 2015|agency=[[Associated Press]]|date=June 11, 2015}}</ref> Oko 240 profesora napustilo je USB između 2009. i 2014. godine,<ref name="SD" /><ref name="APjune2015" /> a dodatnih 430 članova fakulteta otišlo je od 2015. do 2017. godine.<ref>{{cite news|last1=Gillespie|first1=Patrick|title=Amid mass exodus, Venezuela is losing its teachers|url=http://www.cnn.com/2017/11/30/americas/venezuela-teachers/index.html|access-date=August 17, 2018|work=[[CNN]]|date=November 30, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171130202152/https://www.cnn.com/2017/11/30/americas/venezuela-teachers/index.html|archive-date=November 30, 2017}}</ref>

Glavni razlozi za emigraciju prosvetnih radnika uključuju stopu kriminala u Venecueli i niske vladine plate.<ref name="SD" /><ref name="APjune2015" />  Prema rečima predsednika venecuelanske Akademije za fizičke, matematičke i prirodne nauke, Klaudija Bifanoa, većina venecuelanskog „tehnološkog i naučnog kapaciteta, izgrađenog tokom pola veka“ izgubljena je tokom predsednikovanja Huga Čavesa. Uprkos tome što je 2 procenta BDP-a zemlje uloženo u nauku i tehnologiju, broj radova objavljenih u međunarodnim časopisima opao je sa oko 1.600 na 1.000 (podatak iz 1997. godine, kada je tehnološki budžet Venecuele iznosio 0,3 procenta BDP-a) u periodu od 2008. do 2012. godine.<ref>{{cite journal|title=Capacity building: Architects of South American science|url=http://www.nature.com/polopoly_fs/1.15377!/menu/main/topColumns/topLeftColumn/pdf/510209a.pdf|journal=Nature|date=June 12, 2014|volume=510|issue=7504|pages=209–12|doi=10.1038/510209a|pmid=24926500|access-date=July 9, 2014|last1=Arzt|first1=E.|last2=Orjeda|first2=G.|last3=Nobre|first3=C.|last4=Castilla|first4=J. C.|last5=Barañao|first5=L.|last6=Ribeiro|first6=S.|last7=Bifano|first7=C.|last8=Krieger|first8=J. E.|last9=Guerrero|first9=P. C.}}</ref>

Mariano Herera, direktor Centra za kulturna istraživanja i obrazovanje, procenio je 2014. godine,  da nedostatak nastavnog osoblja potrebnog za časove matematike i prirodnih nauka iznosi 40%. Venecuelanska vlada pokušala je da ublaži nedostatak kadra pokretanjem programa „Simón Rodríguez Micromission“ u kojem se do diplome stizalo za dve godine, uz smanjen obim gradiva.<ref>{{cite news|url=http://www.el-nacional.com/sociedad/Liceistas-grado-cursar-varias-materias_0_436156494.html|title=Liceístas pasan de grado sin cursar varias materias|last1=Montilla K.|first1=Andrea|date=July 4, 2014|work=[[El Nacional (Caracas)|El Nacional]]|access-date=July 9, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140704050947/http://www.el-nacional.com/sociedad/Liceistas-grado-cursar-varias-materias_0_436156494.html|archive-date=July 4, 2014}}</ref> Od januara do marta 2018. godine, 102 od 120 mesta u Univerzitetu Simon Bolivar ostalo je upražnjeno.<ref>{{Cite web|url=https://www.lapatilla.com/site/2018/06/06/los-profesores-estan-abandonando-la-universidad-simon-bolivar/|title=Los profesores están abandonando la Universidad Simón Bolívar|date=June 6, 2018|website=[[La Patilla]]|language=es-ES|access-date=June 7, 2018}}</ref>

Prema studiji Centralnog univerziteta („Venezuelan Community Abroad: A New Method of Exile”) preko 90% od više od 1,5 miliona emigranata u Venecueli činili su ljudi sa fakultetskom diplomom; 40% njih je imalo zvanje magistra a 12% je imalo doktorate ili s bili na post-doktorskim studijama.<ref name="ENHaug28" /><ref name="Elimpulso23AUG">{{cite news|title=El 90% de los venezolanos que se van tienen formación universitaria|url=http://elimpulso.com/articulo/el-90-de-los-venezolanos-que-se-van-tienen-formacion-universitaria#|access-date=August 28, 2014|agency=El Impulso|date=August 23, 2014}}</ref> U studiji su korišćeni zvanični podaci verifikovani u inostranstvu i ankete Venecuelanaca koji su odlučili da emigriraju.<ref name="ENHaug28" />

=== {{anchor|Industrija i ekonomija}} Ekonomija ===

Privrednici su mahom emigrirali iz Venecuele najčešće zbog vladine kontrole cena i korupcije, nestašice i devizne kontrole. Računovođe i administratori otišli su u zemlje sa ekonomskim rastom, poput Argentine, Čilea, Meksika, Perua i SAD.<ref name="EUdiaspora" /> Studija Ekonomskog sistema Latinske Amerike pokazala je da je emigracija visoko-kvalifikovanih radnika starijih od 25 godina iz Venecuele u zemlje [[Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj|OECD]] porasla za 216 procenata u periodu između 1990. i 2007. godine.<ref name="NEWSWEEKdiaspora" />

Procenjuje se da je 75 odsto od oko 20.000 radnika PDVSA (Petróleos de Venezuela) koji su napustili kompaniju emigriralo u druge zemlje zbog posla.<ref name="BLOOMdec2014" /> Bivši naftni inženjeri započeli su rad na naftnim bušotinama u [[Severno more|Severnom moru]] i u katranskom pesku zapadne Kanade.<ref name="NEWSWEEKdiaspora" /> Broj Venecuelanaca u Alberti povećao se sa 465 u 2001. na 3.860 u 2011. godini.<ref name="ECONbrain">{{cite news|title=Venezuela's oil diaspora Brain haemorrhage|url=https://www.economist.com/news/americas/21607824-venezuelas-loss-thousands-oil-workers-has-been-other-countries-gain-brain-haemorrhage|access-date=August 5, 2015|agency=[[The Economist]]|date=July 19, 2014}}</ref> Bivši zaposlenici PDVSA takođe su se pridružili uspešnijoj naftnoj industriji u susednoj Kolumbiji.<ref name="ECONbrain" /> Prema El Universal-u, „hiljade naftnih inženjera i tehničara, posedovajući stotine hiljada radnih sati u obuci i stručnosti u naftnoj industriji (značajnije od akademskih diploma)“, i većina bivših rukovodilaca PDVSA, rade u inostranstvu.<ref name="EUdiaspora" /> Nakon egzodusa PDVSA, proizvodnja venecuelanske nafte smanjila se, a učestalost povrede na radu je povećan.<ref name="ECONbrain" />
 
Do 2019. godine, više od 50.000 inženjera i arhitekata napustilo je Venecuelu u šest prethodnih godina, pri čemu su deo venecuelanske radne snage zamenili strani radnici, uključujući kineske kolege.<ref>{{Cite web|url=http://www.lapatilla.com/2019/02/05/mas-de-50-mil-ingenieros-y-arquitectos-venezolanos-han-migrado-en-los-ultimos-6-anos/|title=Más de 50 mil ingenieros y arquitectos venezolanos han migrado en los últimos 6 años|date=February 5, 2019|website=[[La Patilla]]|language=es-ES|access-date=February 9, 2019}}</ref>

=== {{anchor|Media and entertainment}} Mediji i umetnost ===

Glumci, producenti, TV voditelji, voditelji vesti i novinari navodno su masovno odlazili u Kolumbiju, Floridu i Španiju nakon zatvaranja medija od strane venecuelanske vlade ili njihove kupovine od strane vladinih simpatizera. Muzičari su emigrirali u mesta prihvatljiva za njihov stil muzike.<ref name="EUdiaspora" />

=== Zdravstvena zaštita ===
[[Датотека:Medic Protesters Venezuela 2017.jpg|thumb|alt=Line of doctors blocking a street|300px|Venecuelanski lekari protestuju u [[Karakas]]u, 2017. godina]]

Lekari i medicinsko osoblje, posebno oni u privatnim ustanovama, emigrirali su zbog niskih plata i protivljenju Vlade da priznaju tradicionalni šestogodišnji program.Bolivarska vlada umesto toga podržala je kubansku obuku za „lekare u zajednici“. Vlada je ograničila pristup objektima i finansiranje obuke lekara, što je dovelo do zatvaranja medicinskih programa širom zemlje.<ref name="EUdiaspora" />

Predsednik Medicinske federacije Venecuele, Daglas Leon Natera, izjavio je u aprilu 2015. godine da je više od 13.000 lekara (preko 50 procenata ukupnog broja u državi) emigriralo. Prema njegovim podacima, rezultirajući nedostatak lekara pogodio je i javne i privatne bolnice.<ref>{{cite news|title=León Natera: Más de 13 mil médicos se han ido del país|url=http://www.el-nacional.com/sociedad/Leon-Natera-mil-medicos-pais_0_605939457.html|access-date=April 8, 2015|agency=[[El Nacional (Caracas)|El Nacional]]|date=April 7, 2015}}</ref>  U martu 2018. (nakon što je 22.000 lekara pobeglo iz Venecuele), zarada mnogih lekara bila je manja od 10 američkih dolara mesečno.<ref name="ENHmedico18">{{cite news|last1=Maria Delgado|first1=Antonio|title=Los médicos se unen al éxodo, más de 22,000 ya han huido de Venezuela|url=http://www.elnuevoherald.com/noticias/mundo/america-latina/venezuela-es/article207182134.html|access-date=March 29, 2018|work=[[El Nuevo Herald]]|date=March 28, 2018}}</ref>

U zemljama Latinske Amerike medicinske diplome venecuelanskih lekara su opšteprihvaćene. Mogućnosti za Venecuelane su ograničene u Sjedinjenim Državama, međutim, lekari često postaju medicinski asistenti ili rade u nemedicinskim oblastima.<ref name="ENHmedico18" />

== Statistika ==

=== Brojevi migranata ===

Prema Ivanu de la Vega sa Univerziteta Simon Bolivar, broj Venecuelanaca koji žive u inostranstvu povećao se za preko 2.000 procenata od sredine 1990-ih do 2013. godine (sa 50.000 na 1.200.000).<ref name="PAPmental">{{cite news|last1=Vásquez|first1=Elisa|title=Venezuela's Emigration Wave Takes Toll on Mental Health|url=http://panampost.com/elisa-vasquez/2014/06/27/venezuelas-emigration-wave-takes-toll-on-mental-health/|access-date=May 12, 2015|agency=[[PanAm Post]]|date=June 27, 2014|archive-date=01. 10. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201001230730/https://panampost.com/elisa-vasquez/2014/06/27/venezuelas-emigration-wave-takes-toll-on-mental-health/|url-status=dead}}</ref> Srednja starost emigranta je 32 godine.<ref name="BFmay2015" />

Procenat Venecuelanaca koji su rekli da imaju porodicu u inostranstvu povećao se sa 10 procenata u 2004. godini na skoro 30 procenata u 2014. godini.<ref name="EUpercent10" /> Godine 2014, oko 10 procenata je reklo da se trenutno priprema za emigraciju.<ref name="EUpercent10" /> Prema podacima [[Visoki komesarijat OUN za izbeglice|Visokog komesarijata UN za izbeglice]], „između 2003. i 2004. godine, broj (venecuelanskih) izbeglica se udvostručio sa 598 na 1.256, a između 2004. i 2009. broj venecuelanskih izbeglica bio je pet puta veći, i iznosio je do 6.221. Do tog datuma postoji i evidencija 1.580 venecuelanskih podnosilaca zahteva za utočište.“<ref name="EUpercent10" /><ref name="EUjan2014" />

Istraživanje kompanije Konsultores 21 s kraja 2017. godine pokazalo je da je preko četiri miliona Venecuelanaca napustilo zemlju zbog Bolivarske revolucije, a 51 odsto mladih izjavilo je da želi da emigrira.<ref name="LPgracias" /> U 2018. godini procenjeno je da preko milion Venecuelanaca ima planove za emigraciju. Iseljenici se uglavnom sastoje od profesionalaca između 18 i 35 godina.

=== Karakteristike migranata ===

Karakteristike migranata je važno razumeti jer one pokreću i utiču na ranjivosti i obrasce migracije. Prema istraživanju IOM-a venecuelanskih migranata u Brazilu, Kolumbiji i Peruu iz 2018. godine, ispitanici u Brazilu bili su prosečne starosti 32 godine, ispitanici u Kolumbiji i Peruu prosečne starosti 30 godina, muškarci 58% ispitane populacije, 5% žene anketirane u Kolumbiji bile su trudne, 3% u Brazilu i 1% u Peruu, 31% posto ispitanika u Brazilu i 39% ispitanika u Kolumbiji izjavilo je da nemaju status regularne migracije, a 41% ispitanika u Brazilu putovali su sami , 37% u Kolumbiji i 31% u Peruu.<ref>{{Cite book|title=ANALYSIS: VENEZUELAN MIGRATION FLOWS IN SOUTH AMERICA|publisher=International Organization for Migration|year=2018|location=Switzerland}}</ref> U studiji o ranjivosti za migrante u Centralnoj Americi i na Karibama iz 2019. godine, IOM je utvrdio da su 4% ispitanika u studiji bile trudnice, 32% žena reklo je da su pogođene diskriminacijom i 5% ovih žena je trudno, 58% žena je prijavilo nedostatak zdravstvene zaštite, dok je to prijavilo 57% muškaraca, a 65% ispitanika putuje bez porodice u odnosu na 35% ostalih iz grupe.<ref>{{Cite book|title=Venezuelans' Vulnerability to Exploitation, Tracking and Discrimination: Central America and the Caribbean|publisher=International Organization for Migration|year=2019|location=Switzerland}}</ref>

=== Stanovništvo Kolumbije ===
[[Датотека:2015 Venezuela–Colombia migrant crisis 3.jpg|250px|thumb|alt=Venezuelan migrants crossing a river, aided by Colombian police|Službenik kolumbijske nacionalne policije prevozeći stariju ženu preko reke Tačire u Kolumbiju]]

Prema doktorki sociologije Rakeli Alvarez sa Univerziteta de los Andres (Universidad de Los Andes, ULA), 77 posto imigranata u Venecuelu tokom 1990-ih bilo je iz [[Kolumbija|Kolumbije]]. Početkom 2010. godine, kolumbijski imigranti bili su razočarani ekonomskim krahom i diskriminacijom od strane vlade i njenih pristalica. Između desetina hiljada i 200.000 Kolumbijaca napustilo je Venecuelu do 2015. godine. Kolumbijsko Ministarstvo spoljnih poslova izvestilo je da su se vize za Kolumbiju povećale za 150 procenata između marta 2014. i marta 2015. godine, a pomoć za repatrijaciju Kolumbijsko-Venecuelanaca dostigla je rekordan broj u prvom kvartalu 2015. godine. Martin Gotvald, zamenik šefa agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice u Kolumbiji, rekao je da će se mnoge od 205.000 kolumbijskih izbeglica koje su prethodno izbegle u Venecuelu možda vratiti u Kolumbiju. Broj repatriranih Kolumbijaca ticao se kolumbijske vlade, najviše zbog njegovog uticaja na nezaposlenost i javne usluge.<ref>{{cite news|last1=Kurmanaev|first1=Anatoly|last2=Medina|first2=Oscar|title=Venezuela's Poor Neighbors Flee en Masse Years After Arrival|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2015-05-04/colombians-head-home-as-venezuela-s-maduro-loses-backing-of-poor|access-date=May 10, 2015|agency=[[Bloomberg Business]]|date=May 4, 2015|url-access=subscription}}</ref>

=== Jevrejsko stanovništvo ===

Prema brojnim organizacijama, jevrejsko stanovništvo u Venecueli opalo je sa procenjenih 18.000–22.000 u 2000. godini<ref>{{cite news|author=Shlomo Papirblat|newspaper=Ha'aretz|title=In Venezuela, remarks like 'Hitler didn't finish the job' are routine|url=http://www.haaretz.com/jewish-world/features/in-venezuela-remarks-like-hitler-didn-t-finish-the-job-are-routine-1.325667|access-date=November 20, 2010|date=November 20, 2010}} See also {{cite news|url=http://www.jpost.com/JewishWorld/JewishNews/Article.aspx?id=186636|author=Gil Shefler|date=September 1, 2010|title=Jewish community in Venezuela shrinks by half|newspaper=The Jerusalem Post|access-date=November 20, 2010}}</ref> na oko 9.000 u 2010. godini.<ref name="TOERaid">{{cite news|last1=Rueda|first1=Jorge|title=Jewish leaders condemn police raid on community center in Venezuela|url=http://legacy.utsandiego.com/news/world/20071204-1410-venezuela-raid.html|access-date=April 8, 2015|agency=[[U-T San Diego]]|date=December 4, 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20150408072903/http://legacy.utsandiego.com/news/world/20071204-1410-venezuela-raid.html|archive-date=April 8, 2015|url-status=dead}}</ref> Lideri zajednica kao glavne razloge navodili su nepovoljnu ekonomiju, sigurnost i pojačani antisemitizam. Neki su vladu optužili da se uključuje ili podržava antisemitsku akciju i retoriku.<ref name="TOERaid" /><ref>{{cite news|author=Hal Weitzman|url=http://www.jta.org/cgi-bin/iowa/news/print/20070326VenezuelanJews.html|title=Venezuelan Jews fear for future|newspaper=JTA|date=March 26, 2007|access-date=April 3, 2008|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20071124082945/http://www.jta.org/cgi-bin/iowa/news/print/20070326VenezuelanJews.html|archive-date=November 24, 2007}}</ref><ref name="Hurricane">{{cite journal|author=Thor Halvorssen Mendoza|url=http://www.weeklystandard.com/Content/Public/Articles/000/000/005/903jhsjt.asp?pg=1|title=Hurricane Hugo|journal=[[The Weekly Standard]]|date=August 8, 2005|volume=10|number=44|access-date=November 20, 2010|author-link=Thor Halvorssen Mendoza|archive-date=20. 05. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110520091903/http://www.weeklystandard.com/Content/Public/Articles/000/000/005/903jhsjt.asp?pg=1|url-status=dead}}</ref> Godine 2015. objavljeno je da je jevrejsko stanovništvo opalo na 7.000.<ref name="AJjan2015">{{cite news|title=ADL Denounces Anti-Semitic Graffiti Sprayed on Synagogue in Venezuela|url=http://www.algemeiner.com/2015/01/02/adl-denounces-anti-semitic-graffiti-sprayed-on-synagogue-in-venezuela/|access-date=January 4, 2015|agency=[[Algemeiner Journal]]|date=January 2, 2015}}</ref>

== Izbeglički život ==
=== Pomoć ===

Pokrenute su mnogobrojne manifestacije i organizacije za pružanje pomoći venecuelanskim emigrantima. Internet stranicu [[MeQuieroIr.com]] ({{Jez-špa|"I want to go"}}; Želim da idem) pokrenuo je bivši službenik za javne poslove PDVSA koji se preselio u Kanadu i brzo postao popularan među venecuelanskim emigrantima.<ref name="BLOOMdec2014" /><ref name="mqi2">{{cite web|title=¿Quiénes somos?|url=http://www.mequieroir.com/preguntas/quienes-somos/|website=MeQuieroIr.com|access-date=October 15, 2014|date=October 2012|archive-date=17. 01. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210117100840/https://www.mequieroir.com/preguntas/quienes-somos/|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news|title=Weg!|url=http://deredactie.be/cm/vrtnieuws/buitenland/1.2323969|work=[[De Redactie]]|date=January 5, 2015}}</ref> U junu 2015. godine održan je prvi godišnji Sajam migracija u Karakasu.<ref>{{cite news|last1=Rosati|first1=Andrew|title=Venezuela: Emigration Nation|url=http://wlrn.org/post/venezuela-emigration-nation|access-date=August 2, 2015|agency=[[WLRN-FM]]|date=June 16, 2015}}</ref> Događaj je uključivao grupe za podršku, pomoć u školovanju u inostranstvu i pomoć u procesu emigracije. Mreža „Somos Diáspora“, koja se sastoji od internet prezentacije i radio stanice u Limi u Peruu, pokrenuta je u maju 2018. godine kako bi dijaspori pružala venecuelanske informacije o zabavi, vestima i migracijama.<ref>{{cite news |title=Diáspora venezolana en el mundo ahora cuenta con su propia radio |url=https://www.lapatilla.com/site/2018/06/03/diaspora-venezolana-en-el-mundo-ahora-cuenta-con-su-propia-radio/ |access-date=June 4, 2018 |work=[[La Patilla]] |date=June 3, 2018 |language=es-ES}}</ref>

=== Problemi ===
==== Kriminal ====
{{quote box
| align = right
| width = 290px
| quote = Baš kao što smo otvorili ruke za ulazak braće Venecuela, koja dolaze iz vrlo jake krize … od tamo odlaze i neki ljudi koji su povezani sa kriminalom
| author = Mauro Medina, [[Ministar unutrašnjih poslova (Peru)|Peruanski ministar unutrašnjih poslova]]<ref>{{Cite news|url=https://peru21.pe/lima/policiales/ministro-mauro-medina-venezolanos-mal-vivir-cuelan-frontera-nndc-419174|title=Mauro Medina: "Venezolanos de mal vivir se cuelan por la frontera"|date=2018-08-05|work=[[Peru21]]|access-date=2018-08-19|language=es-PE|archive-date=19. 08. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180819051210/https://peru21.pe/lima/policiales/ministro-mauro-medina-venezolanos-mal-vivir-cuelan-frontera-nndc-419174|url-status=}}</ref>
}}
Vlada Madura često je odobravala emigraciju venecuelanskih kriminalaca i [[Organizovani kriminal|organizovanog kriminala]] u zemlje regiona, pri čemu su nacije poput Arube, Kolumbije, Paname, Perua i Sjedinjenih Država imale porast kriminala.<ref name=":7">{{Cite news|url=https://es.panampost.com/sabrina-martin/2018/08/06/maduro-emigracion-criminales/?cn-reloaded=1|title=Un colador: Maduro facilita emigración de criminales venezolanos|date=August 6, 2018|work=[[PanAm Post]]|access-date=August 18, 2018|language=es-ES}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://es.insightcrime.org/noticias/analisis/captura-megabanda-venezuela-peru-mala-senal-region/|title=Captura de megabanda de Venezuela en Perú es mala señal para la región|date=August 10, 2018|work=[[Insight Crime]]|access-date=August 19, 2018|language=es-ES}}</ref>

U junu 2018. grupa Venecuelanaca opljačkala je zlataru u šoping centru Jockey Plaza u Peruu i pobegla iz zemlje.<ref>{{Cite news|url=https://larepublica.pe/sociedad/1272080-asalto-jockeylider-banda-fugo-pais|title=Asalto al Jockey Plaza: líder de la banda fugó del país|date=July 4, 2018|work=[[La Republica]]|access-date=August 18, 2018|language=es}}</ref> Dana 27. jula 2018, četiri Venecuelanca pucala su i povredila jednog policajca tokom pljačke prodavnice u zemlji. Počinioci su kasnije uhapšeni.<ref>{{Cite news|url=https://larepublica.pe/sociedad/1265781-tiroteo-jockey-plaza-destacan-valentia-policias-heridos|title=Tiroteo en Jockey Plaza: destacan valentía de policías heridos|date=June 22, 2018|work=[[La Republica]]|access-date=August 19, 2018|language=es}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://larepublica.pe/sociedad/1287975-capturan-4-venezolanos-balearon-mayor-pnp|title=SMP: capturan a venezolanos que balearon a un policía|date=July 29, 2018|work=[[La Republica]]|access-date=August 19, 2018|language=es}}</ref> Banda „Tren de Aragua“ (Voz Arague) u Venecueli - koja je cvetala nekažnjeno u njihovoj rodnoj zemlji gde su režirali pljačku, otmicu i ubistva - prepoznala je pet svojih članova uhapšenih u avgustu 2018. zbog planiranja pljačke banke u peruanskom tržnom centar.<ref name=":7" /><ref name=":8">{{Cite news|url=http://www.eluniversal.com/sucesos/17676/ordenan-prision-preventiva-a-banda-del-tren-de-aragua-capturada-en-peru|title=Ordenan prisión preventiva a banda del "Tren de Aragua" capturada en Perú|date=August 13, 2018|work=[[El Universal (Caracas)|El Universal]]|access-date=August 18, 2018|language=es}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.eluniversal.com/sucesos/16895/detienen-cinco-venezolanos-que-intentaban-robar-un-banco-en-lima-peru|title=Detienen cinco venezolanos que intentaban robar un banco en Lima, Perú|date=May 8, 2018|work=[[El Universal (Caracas)|El Universal]]|access-date=August 18, 2018|language=es}}</ref> Nacionalna policija Perua pronašla je kod članova venecuelanske bande vatreno oružje, granate i mapu banke.<ref name=":8" /> Najmanje sedamdeset i dva Venecuelanca bila su zatvorena u Peruu do sredine 2018. godine.<ref name=":7" />

Dana 19. februara 2019. grupa maskiranih venecuelanskih i kolumbijskih migranata pokušala je da provali u dom Inkatera u rezervatu Amazon u regionu Madre de Dios u Peruu, što je rezultiralo smrću lokalnog turističkog vodiča. U trenutku napada tu su se našla i 53. gosta, uključujući američke i kineske turiste, koji su bili na sigurnom.<ref>{{Cite web|url=http://www.ejinsight.com/20190222-hk-tourists-safe-after-armed-robbers-raid-luxury-peru-resort/|title=HK tourists safe after armed robbers raid luxury Peru resort|date=February 22, 2019|website=ejinsight}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.express.co.uk/news/world/1089910/peru-holiday-jungle-hostage-us-china-Amazon-Reserve-Inkaterra|title=PERU HORROR: One person killed in luxury tourist hotel robbery – 53 tourists flee|last=Mowat|first=Laura|date=February 20, 2019|website=The Daily Express}}</ref>

==== Diskriminacija ====
Venecuelanske izbeglice su se povremeno suočavale sa [[ksenofobija|ksenofobijom]] i [[diskriminacija|diskriminacijom]] u zemljama odredišta.<ref name=":3">{{Cite news|url=https://www.infobae.com/america/venezuela/2018/05/02/la-organizacion-internacional-para-las-migraciones-advirtio-que-los-venezolanos-pueden-ser-victimas-de-discriminacion-trata-y-prostitucion-forzada/|title=La Organización Internacional para las Migraciones advirtió que los venezolanos pueden ser víctimas de discriminación, trata y prostitución forzada|last=Seminario|first=Francisco|date=May 2, 2018|work=[[Infobae]]|access-date=May 3, 2018|language=es-LA}}</ref> Međunarodna organizacija za migracije izvestila je da su izbeglice podložne trgovini ljudima i prostituciji.<ref name=":3" /> Venecuelanci u Panami doživljavaju ksenofobiju zbog lokalnog stanovništva, a panamski nacionalistički pokreti koristili su se anti-venecuelansko-izbegličkom retorikom da bi stekli podršku.<ref name=":4">{{Cite news|url=https://www.bloomberg.com/news/features/2018-03-05/venezuelans-go-home-xenophobia-spreads-as-refugees-flee-crisis|title=Venezuelans, Go Home: Xenophobia Haunts Refugees|date=March 5, 2018|work=[[Bloomberg.com|Bloomberg]]|access-date=May 3, 2018}}</ref>

U Brazilu su stanovnici Pakaraime 18. avgusta 2018. godine iz izbegličkih kampova proterali najmanje 1.200 Venecuelanaca, nakon što je porodica lokalnog trgovca rekla vlastima da ga je napala grupa Venecuelanaca. Međutim, dva dana kasnije vlasti su rekle da identitet i nacionalnost napadača nisu potvrđeni.<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/08/19/world/americas/residents-pacaraima-brazil-border-town-attack-venezuela-migrants-camp.html|title=Residents of Brazil Border Town Attack Camps for Venezuelan Migrants|last1=Andreoni|first1=Manuela|date=August 19, 2018|access-date=August 23, 2018|agency=[[The New York Times]]}}</ref> Stanovnici grada uništili su migrantske kampove.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-venezuela-brazil-border/tense-calm-on-brazil-venezuelan-border-after-anti-immigrant-riot-idUSKCN1L40LU|title=Tense calm on Brazil-Venezuelan border after anti-immigrant riot|last=Villamar|first=Inacio Doce|work=[[Reuters]]|access-date=August 19, 2018}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.lapatilla.com/2018/08/18/corren-a-venezolanos-en-la-frontera-con-brasil-por-la-muerte-de-un-comerciante/|title=Corren a venezolanos en la frontera con Brasil por la muerte de un comerciante|date=August 18, 2018|work=[[La Patilla]]|access-date=August 18, 2018|language=es-ES}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.el-nacional.com/noticias/protestas/brasilenos-expulsaron-venezolanos-refugio-paracaima_248501|title=Brasileños expulsaron a venezolanos de refugio en Paracaima|date=August 18, 2018|work=[[El Nacional (Caracas)|El Nacional]]|access-date=August 18, 2018|language=es}}</ref>

==== Prostitucija ====

Mnoge žene iz Venecuele u Kolumbiji pribegavaju prostituciji kako bi zaradile za život.<ref>{{Cite journal|url=https://www.economist.com/news/americas/21725351-women-fleeing-poverty-get-right-work-prostitutes-venezuelans-sell-sex-colombia|title=Venezuelans sell sex in Colombia to survive|date=July 20, 2017|journal=[[The Economist]]|access-date=May 3, 2018}}</ref> U „La Chama“, panamskoj hit pesmi izvođača Mr. Saika, pevač ismejava Venecuelanku koja pribegava prostituciji.<ref name=":4" /> Zbog ovog čina pevaču su mnogi migranti pretili smrću. Obrazovani venecuelanski emigranti takođe su se okrenuli prostituciji jer više nisu mogu da nastave karijeru kojom su se bavili.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2019/02/11/americas/venezuela-migrant-women-prostitution-intl/index.html|title=The Venezuelan women selling their bodies to survive|last1=Soares|first1=Isa|last2=Gallón|first2=Natalie|date=February 11, 2019|website=[[CNN]]|access-date=February 11, 2019}}</ref>

=== Zdravlje ===
==== Zarazne bolesti ====

Ponovna pojava [[Morbile|morbila]] i drugih zaraznih bolesti kao rezultat nestašice lekara u Venecueli izazvala je zabrinutost u zemljama odredišta emigranata. Širom regiona vladala je zabrinutost da će izbeglice proširiti bolest. Izbijanje ospica dogodilo se u Brazilu, Kolumbiji i Ekvadoru u oblastima u kojima su živele venecuelanske izbjeglice i većina zaraženih bile su izbeglice.<ref>{{Cite journal|url=https://www.economist.com/the-americas/2018/06/16/polio-returns-to-venezuela-and-threatens-the-region|title=Polio returns to Venezuela, and threatens the region|date=June 14, 2018|journal=[[The Economist]]|access-date=June 15, 2018|url-access=subscription}}</ref> Povećanje [[Malarija|malarije]] i [[Difterija|difterije]] u Venecueli takođe je izazvalo zabrinutost u susednim zemljama.<ref name=":6" /> Od avgusta 2019. godine, venecuelanski migranti dobili su regionalne kartice za vakcinaciju kako bi bili sigurni da su primili vakcine i da im se ne daju dvostruke doze. Sa ovim potezom složili su se zdravstveni zvaničnici iz Sjedinjenih Država, Kolumbije, Ekvadora, Paname, Kanade, Haitija, Dominikanske Republike, Argentine, Perua i Paragvaja.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-venezuela-politcs-usa-idUSKCN1VG2H4|title=Venezuelan migrants to get regional vaccination cards under…|date=August 26, 2019|work=Reuters|access-date=August 27, 2019|language=en}}</ref>

==== Mentalno zdravlje ====

Istraživanja su pokazala da mnogo venecuelanskih izbeglica pati od [[Posttraumatski stresni poremećaj|posttraumatskog stresnog poremećaja]] izazvanog [[trauma|traumatičnim događajima]] koje su doživeli u svojoj rodnoj zemlji. Migranti doživljavaju i fizičke i psihološke simptome zbog svojih trauma uzrokovanih nasiljem u Venecueli, ostavljajući rodbinu iza sebe i prilagođavajući se kulturi zemlje u kojoj su izbegli.<ref name=":10">{{Cite news|url=https://www.lapatilla.com/2018/10/03/migrantes-venezolanos-llegan-con-estres-postraumatico-a-su-pais-de-destino/|title=Migrantes venezolanos llegan con estrés postraumático a su país de destino|date=October 3, 2018|work=[[La Patilla]]|access-date=October 4, 2018|language=es-ES}}</ref> Migrants experience both physical and psychological symptoms from their traumas which are caused by violence in Venezuela, leaving relatives behind, and adapting to the culture of their host countries.<ref name=":10" /> Neki od glavnih uzroka hospitalizacije među venecuelanskim izbeglicama u Peruu povezani su sa mentalnim zdravljem.<ref>{{Cite web|url=https://andina.pe/agencia/noticia-depresion-y-ansiedad-estan-afectando-a-migrantes-venezolanos-peru-709015.aspx|title=Depresión y ansiedad están afectando a migrantes venezolanos en Perú|date=May 6, 2018|website=[[Andina (news agency)|Andina]]|language=es|access-date=May 10, 2019}}</ref>

=== Putovanje ===
[[Датотека:Venezuelans on Cúcuta streets.jpg|thumb|alt=Women and children sleeping on the ground|Venecuelanske izbeglice spavaju na ulicama Kakuta u Kolumbiji]]

Venecuelanci su emigrirali na više načina, a slike migranata koji beže morem upoređivane su sa kubanskim prognanicima.<ref name="NYThungryDIA" /> Mnoge izbeglice putovale su pešice hiljadama kilometara zbog nemogućnosti da priušte druge metode putovanja, planinareći i vukući kofere sa sobom. Mnogi od njih su stopirali vozače ili su morali da plivajući pređu reku, kako bi izbegli patrole i pobegli od krize.<ref name="EUjan2014" /><ref name=":15">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2019/02/20/world/americas/venezuela-refugees-colombia.html|title=A Staggering Exodus: Millions of Venezuelans Are Leaving the Country, on Foot|last1=Casey|first1=Nicholas|date=February 20, 2019|work=[[The New York Times]]|access-date=June 20, 2019|last2=González|first2=Jenny Carolina|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Većina migranata započelo je begstvo u pograničnom gradu Kukuta u Kolumbiji, a zatim nastavljalo ka svojim pojedinačnim odredištima.<ref name=":15" /> Izbeglice su takođe podložne lažnim turističkim vodičima i pljačkama tokom njihovog putovanja.<ref name="EUjan2014" />

Oni koji odlaze pešice poznati su kao „los caminantes“ (šetači). Mnogi od njih prelazi i po nekoliko stotine kilometara do ekvadora ili Perua.<ref name= "NPR4April">{{cite news |url= https://www.npr.org/2019/04/04/709193469/chronicles-of-a-venezuelan-exodus-more-families-flee-the-crisis-on-foot-every-da |work= NPR |date= April 4, 2019 |access-date= April 4, 2019 |title= Chronicles of a Venezuelan exodus: More families fell the crisis on foot every day |author1=  Ozug, Matt |author2=Christina Cala |author3=Ari Shapiro }}</ref> Alba Pereira, koja svakodnevno pomaže u prehrani i oblačenju oko 800 šetača u severnoj Kolumbiji, izjavila je 2019. godine da je među šetačima uočila više bolesnih, starijih i trudnih izbeglica.<ref name= "NPR4April"/> Kolumbijski Crveni krst je postavio venecuelanske šatore sa hranom i vodom pored puta.<ref name="Walkers">{{cite web |url=https://www.hrw.org/news/2018/09/05/venezuelan-walkers |title=The Venezuelan walkers |date=September 5, 2018 |website=Human Rights Watch |access-date=January 21, 2019}}</ref> Venecuelanci takođe prelaze u severni Brazil, gde je UNHCR uspostavio 10 skloništa za smeštaj hiljada Venecuelanaca.<ref name="Walkers"/> Slike Venecuelanaca koji beže iz zemlje morem simbolično su poređenje sa slikama viđenim iz kubanske dijaspore.<ref name="NYThungryDIA"/>

== Odredišta ==

Teško je pratiti broj i karakteristike ljudi koji napuštaju Venecuelu. Izrađene su opšte procene koje obuhvataju razmere migracije. Tok migracija iz Venecuele u značajna odredišta (koja uključuju veći deo Latinske Amerike, Severne Amerike i delove Evrope) povećao se sa 380.790 u 2005. na 1.580.022 u 2017. godini (IOM, 2018a), gde su procene zasnovane na pojedinačnim procenama vlada zemlja domaćina.<ref>{{Cite book|title=MIGRATION TRENDS IN THE AMERICAS: Bolivarian Republic of Venezuela|publisher=International Organization for Migration|year=2018|location=Switzerland}}</ref> Mnogo je migranata koji u zemlju prijema ulaze sa regularnim putem, ali ima mnogo onih koji to ne čine. Broj onih koji neregularno ulaze je teško proceniti zbog imigracionog statusa.

Prvih deset destinacija (značajnih odredišta) za venecuelanske emigrante su [[Kolumbija]], [[Peru]], [[Sjedinjene Američke Države]], [[Španija]], [[Italija]], [[Portugal]], [[Argentina]], [[Kanada]], [[Francuska]] i [[Panama]].<ref name="Infobae">{{cite web|url=https://www.infobae.com/sociedad/2017/07/30/masivo-exodo-de-venezolanos-hacia-argentina-en-dos-anos-se-quintuplicaron-las-solicitudes-de-residencia/|title=Masivo éxodo de venezolanos hacia Argentina: en dos años se quintuplicaron las solicitudes de residencia|work=Infobae|date=July 17, 2017}}</ref> Desetine hiljada Venecuelanaca takođe su se preselile na druge lokacije, uključujući [[Trinidad i Tobago]]<ref>{{Cite web |url=http://www.trinidadexpress.com/20160512/news/14000-venezuelans-flock-to-tt |title=Архивирана копија |access-date=01. 04. 2021 |archive-date=31. 01. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170131201216/http://www.trinidadexpress.com/20160512/news/14000-venezuelans-flock-to-tt |url-status= }}</ref> i druge države Amerike i Evrope.<ref name="ENHaug28" /><ref>{{cite web |date=October 8, 2015 |title=Cada vez más venezolanos quieren vivir en Colombia |url=http://www.lapatilla.com/site/2015/10/08/cada-vez-mas-venezolanos-quieren-vivir-en-colombia/ |language=es |website=La Patilla |access-date=June 11, 2016}}</ref>

Venecuelanci su pobegli u preko 90 zemalja u potrazi za boljim životom.<ref name="LAoct17">{{cite news|last1=Leon|first1=Adriana|title=Driven by unrest and violence, Venezuelans are fleeing their country by the thousands|url=https://www.latimes.com/world/mexico-americas/la-fg-venezuela-refugees-20171019-htmlstory.html|access-date=October 19, 2017|work=[[Los Angeles Times]]|date=October 19, 2017}}</ref> Između 2015. i 2017. godine, imigracija Venecuele povećala se za 1.388 procenata u [[Čile]]u, 1.132 procenta u Kolumbiji, 1.016 procenata u Peruu, 922 procenta u Brazilu, 344 procenta u Argentini i Ekvadoru, 268 procenata u Panami, 225 procenata u [[Urugvaj]]u, 104 procenta u [[Meksiko|Meksiku]], 38 procenata u [[Kostarika|Kostariki]], 26 procenata u Španiji i 14 procenata u Sjedinjenim Američkim Državama.<ref name=":1" />

=== Sjedinjene Američke Države ===
[[Датотека:Number of Venezuelans granted permanent residence in United States per year.png|370px|thumb|Broj Venecuelanaca kojima je odobren stalni boravak u Sjedinjenim Državama godišnje (od predsednika Venecuele), sa zahtevima za azil (prema podacima [[Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD|Ministarstva unutrašnjih poslova SAD]])<ref>{{cite web|title=2004 Yearbook of Immigration Statistics|url=https://www.dhs.gov/xlibrary/assets/statistics/yearbook/2004/Yearbook2004.pdf|website=United States Department of Homeland Security|access-date=October 8, 2014}}</ref><ref>{{cite web|title=2009 Yearbook of Immigration Statistics|url=https://www.dhs.gov/xlibrary/assets/statistics/yearbook/2009/ois_yb_2009.pdf|website=United States Department of Homeland Security|access-date=October 8, 2014}}</ref><ref>{{cite web|title=Yearbook of Immigration Statistics: 2013|url=https://www.dhs.gov/yearbook-immigration-statistics-2013-lawful-permanent-residents|website=United States Department of Homeland Security|access-date=October 8, 2014}}</ref>]]

Sjedinjene Američke Države su jedno od glavnih odredišta za venecuelanske emigrante.<ref name="ENHaug28" /><ref name="EUjan2014" /><ref name="ELIMPdec2014" /> Broj stanovnika SAD-a koji su se identifikovali kao Venecuelanci povećao se za 135 procenata između 2000. i 2010. godine, odnosno sa 91.507 na 215.023.<ref>{{Cite web|url = https://www.census.gov/prod/cen2010/briefs/c2010br-04.pdf|title = The Hispanic Population: 2010, 2010 Census Briefs|date = May 2011|access-date = May 20, 2015|publisher = United States Census Bureau}}</ref> Godine 2015. procenjeno je da je oko 260.000 Venecuelanaca emigriralo u Sjedinjene Američke Države.<ref name="BFmay2015" /> Prema istraživaču Karlosu Subera, „velika većina Venecuelanaca koji pokušavaju da migriraju u zemlju ulazi s imigrantskom, turističkom ili poslovnom vizom“, a statistika pokazuje da 527.907 Venecuelana boravi u Sjedinjenim Američkim Državama sa neimigrantskim vizama.<ref name="EUpercent10" /> Latinskoamerički i karipski ekonomski sistem (Sistema Económico Latinoamericano y del Caribe; SELA) izvestio je da je 2007. godine 14 odsto Venecuelaca starih od 25 i više godina u Sjedinjenim Američkim Državama imalo doktorat; iznad američkog proseka koji iznosi devet odsto.<ref name="EUjan2014" />

Najveća zajednica Venecuelanaca u Sjedinjenim Državama živi u Južnoj Floridi.<ref name="ENHaug28" /> Između 2000. i 2012. godine, broj legalnih stanovnika Venecuele na Floridi povećao se sa 91.500 na 259.000.<ref name="Sunshine">{{cite news|last1=Durby|first1=Kevin|title=Florida Congressional Representatives Want to Extend Venezuelans Exiles Stays|url=http://www.sunshinestatenews.com/story/florida-congressional-representatives-want-extend-venezuelans-exiles-stays|access-date=October 13, 2015|agency=Sunshine State News|date=October 12, 2015|archive-date=13. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151013150010/http://www.sunshinestatenews.com/story/florida-congressional-representatives-want-extend-venezuelans-exiles-stays|url-status=}}</ref> Godine 2015, četvoro delegata sa Floride u [[Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država]] predložili su Zakon o pomoći venecuelanskim izbeglicama.<ref name="Sunshine" /> Time bi se prilagodio status Venecuelanaca bez kaznene evidencije ili umešanosti u progon ljudi koji su u Sjedinjene Američke Države stigli pre 1. januara 2013. godine, sa rokom za prijavu za prilagođavanje do 1. januara 2019. godine.<ref name="Sunshine" /> Jedan glavni sponzor, američki predstavnik Karlos Kurbelo, rekao je: „Ovaj zakon će pomoći onim državljanima Venecuele koji su stvorili novi dom u Sjedinjenim Američkim Državama da ostanu ovde ako to odluče, jer je opasno da se vrate svojim kućama (u Venecueli)“.<ref name="Sunshine" /> Predlog zakona je poslat Komitetu za pravosuđe Doma.<ref name="Sunshine" />

=== Latinska Amerika i Karibi ===

Zemlje Latinske Amerike, poput [[Argentina|Argentine]], [[Brazil]]a, [[Čile]]a, [[Kolumbija|Kolumbije]], [[Ekvador]]a, [[Meksiko|Meksika]], [[Peru]]a i [[Panama|Paname]], popularne su destinacije za venecuelanske emigrante.<ref name="REUT15oct" />

==== Argentina ====
[[Датотека:Dia del inmigrante 041 (6237606805).jpg|thumb|alt=A smiling woman holding a banner|180px|Obeležavanje Dana imigranata u [[Buenos Aires]]u]]
[[Датотека:Protests opposing Bolivarian Revolution in São Paulo, Brazil 50.jpg|320px|thumb|Venecuelanci u protestu protiv bolivarske revolucije u [[Sao Paolo|Sao Paulu]], [[Brazil]]]]

Venecuelanska imigracija značajno se povećala od 2005. godine, sa 148 ljudi godišnje na 12.859 u 2016. godini. Preko 15.000 Venecuelanaca emigriralo je u Argentinu od 2004. do 2014. godine, od kojih je 4.781 dobilo prebivalište.<ref name="Infobae" /><ref>{{cite web|url=http://www.eluniversal.com/internacional/150316/argentina-se-vuelve-destino-clave-para-la-emigracion-venezolana|title=Argentina se vuelve destino clave para la emigración venezolana|work=El Universal|date=March 16, 2015}}</ref> Broj venecuelanskih imigranata povećao se za 500 odsto od 2014. do 2016. godine, na 600 nedeljno. Između 2014. i sredine 2017. godine, 38.540 Venecuelanaca podnelo je zahtev za boravak u Argentini.<ref name="Infobae" /><ref>{{cite web|url=http://sunoticiero.com/cada-semana-600-venezolanos-emigran-a-argentina-en-busca-de-oportunidades//|title=Cada semana 600 venezolanos emigran a Argentina en busca de oportunidades|work=Su Noticiero|date=November 2, 2017|access-date=01. 04. 2021|archive-date=12. 11. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171112074104/http://sunoticiero.com/cada-semana-600-venezolanos-emigran-a-argentina-en-busca-de-oportunidades/|url-status=}}</ref>

Venecuelanci koji se emigriraju u Argentinu suočavaju se sa nekoliko prepreka, kao što je cena avionske karte, zbog udaljenosti između država u poređenju sa susednom Kolumbijom i Brazilom. Privučeni boljim životnim uslovima, mnogi rizikuju putovanje kopnom. Marjorie Kampos, žena iz Venecuele koja je bila u osmom mesecu trudnoće, putovala je autobusom 11 dana preko Kolumbije, Ekvadora, Perua i Čilea do argentinskog grada Kordobe.<ref>{{cite web|url=https://www.clarin.com/sociedad/embarazada-meses-viajo-11-dias-colectivo-venezuela-tener-bebe-argentina_0_BkAmb7MuW.html|title=Embarazada de 8 meses viajó 11 dias en colectivo para tener a su bebé en Argentina|work=Clarín|date=August 16, 2017}}</ref>

==== Brazil ====
{{quote box|align=right|width=290px|quote=Na početku smo neviđene humanitarne krize u ovom delu Amazone … Već viđamo venecuelanske advokate koji rade kao blagajnici supermarketa, venecuelanske žene kako pribegavaju prostituciji, domorodačke Venecuelanke kako prose na saobraćajnim raskrsnicama.|author={{nowrap|Kol. Edvaldo Amara, Šef civilne odbrane Roraima<ref name="NYThungryDIA" />}}}}
Kako su se socijalno-ekonomski uslovi pogoršavali, mnogi Venecuelanci su emigrirali u susedni Brazil. Desetine hiljada izbeglica proputovalo je sliv [[Amazonski basen|Amazona]] tražeći bolji život. Neki od njih su putovali peške i plaćali preko 1.000 dolara za šverc u veće gradove. Brazilska vlada povećala je svoje vojno prisustvo na granici kako bi pomogla izbeglicama na svojim putevima i rekama.<ref name="NYThungryDIA" /> Krajem 2016. godine, preko 70.000 izbeglica<ref>{{cite web|url=http://g1.globo.com/mundo/noticia/maduro-fecha-fronteira-com-brasil-e-colombia-ate-2017.ghtml|title=Maduro fecha fronteira com Brasil e Colômbia até 2017|language=pt|archive-url=https://web.archive.org/web/20161219083519/https://g1.globo.com/mundo/noticia/maduro-fecha-fronteira-com-brasil-e-colombia-ate-2017.ghtml|archive-date=December 19, 2016|access-date=August 17, 2018|website=globo.com|url-status=live}}</ref> ušlo je u pograničnu državu Roraima na severu Brazila, naprezavajući lokalne resurse.<ref name="CSMbrazil" /> Stotine dece iz Venecuele upisano je u škole u blizini brazilsko-venecuelanske granice, a oko 800 Venecuelanaca je 2018. godine, dnevno ulazilo u Brazil.<ref>{{Cite web|url=https://www.lapatilla.com/site/2018/04/06/ochocientos-venezolanos-huyen-a-brasil-cada-dia-revela-la-agencia-onu-para-refugiados/|title=Ochocientos venezolanos huyen a Brasil cada día revela la Agencia ONU para Refugiados|date=April 6, 2018|website=[[La Patilla]]|language=es-ES|access-date=April 7, 2018}}</ref>

Regionalna vlada je 7. avgusta 2018. zatražila da Vrhovni savezni sud Brazila zatvori granicu, a kasnije tog dana Vrhovni savezni sud odbio je zahtev iz ustavnih osnova.

==== Kolumbija ====

Kolumbija, zemlja koja se graniči sa Venecuelom i ima dugu istoriju sa tom zemljom, primila je najveći broj venecuelanskih migranata.<ref name="BIdec2016">{{cite news|last1=Woody|first1=Christopher|title='The tipping point': More and more Venezuelans are uprooting their lives to escape their country's crises|url=http://www.businessinsider.com/venezuela-migration-economic-political-crisis-2016-11|access-date=December 6, 2016|work=[[Business Insider]]|date=December 2, 2016}}</ref> Nakon ponovnog otvaranja kolumbijske granice nakon migrantske krize između Venecuele i Kolumbije, mnogi Venecuelanci su počeli da emigriraju u zemlju. Od tada je Kolumbija prihvatila mnoge venecuelanske izbeglice i pokušala da im dodeli pravni status.<ref name=":11">{{Cite web|url=https://www.brookings.edu/wp-content/uploads/2018/04/global_20180413_venezuela_transcript.pdf|title=The Venezuelan refugee crisis: Challenges and solutions|date=April 13, 2018|website=[[Brookings Institution]]|access-date=December 10, 2018}}</ref> Pomoć koju je kolumbijska vlada pružila venecuelanskim izbeglicama bila je skupa, a više međunarodnih partnera intervenisalo je da pružanje pomoći nastavi.<ref name=":11" /> Pomoć koju Kolumbija pruža Venecuelancima kreće se od poseta hitnim službama do javnog obrazovanja za decu i svu pomoć je kolumbijska vlada obezbedila besplatno.<ref name=":11" /> U avgustu 2019. godine, predsednik Ivan Duke najavio je da će Kolumbija dodeliti državljanstvo 24.000 dece rođene u Kolumbiji čiji su roditelji venecuelanskim migrantima, kako bi sprečio da ostanu bez državljanstva.<ref name="29January2020">{{cite news |url=https://www.reuters.com/article/us-venezuela-politics-colombia/colombia-offers-work-permits-to-hundreds-of-thousands-of-venezuelan-migrants-idUSKBN1ZS2YE |publisher=[[Reuters]] |title=Colombia offers work permits to hundreds of thousands of Venezuelan migrants |date=January 29, 2020 |first1=Luis Jaime |last1=Acosta |first2=Oliver |last2=Griffin |editor-first=Peter |editor-last=Cooney}}</ref>

U julu 2016. godine preko 200.000 Venecuelanaca ušlo je u Kolumbiju radi kupovine robe usled nestašice u Venecueli.<ref name="BBCcolo">{{cite news|title=Venezuelans cross into Colombia after border is reopened|url=https://www.bbc.com/news/world-latin-america-37072433|access-date=November 30, 2016|work=BBC News|date=August 13, 2016}}</ref> Dana 12. avgusta 2016. godine, venecuelanska vlada je zvanično ponovo otvorila granicu; hiljade Venecuelanaca ponovo je ušlo u Kolumbiju da bi izbeglo venecuelansku krizu.<ref name="BBCcolo" /> Kolumbijska naftna industrija imala je koristi od kvalifikovanih venecuelanskih imigranata, iako je zemlja počela da deportuje neregularne imigrante krajem 2016. godine.<ref name="BIdec2016" />

Prema kolumbijskoj vladi, više od 100.000 Venecuelanaca emigriralo je u Kolumbiju u prvoj polovini 2017.<ref name="PBS NewsHour" /> Uoči izbora za ustavnu skupštinu Venecuele 2017. godine, Kolumbija je odobrila posebnu dozvolu stalnog boravka državljanima Venecuele koji su u zemlju ušli pre 25. jula. Preko 22.000 Venecuelanaca prijavilo se za stalni boravak u prva 24 sata od početka prijema zahteva.<ref name="La Patilla" /> Do kraja novembra 2017. godine u Kolumbiji je bilo preko 660.000 Venecuelanaca, dvostruko više nego što ih je bilo u junu.<ref name="UNHCR17" /> Na kraju 2018. godine u Kolumbiji je bilo više od 1,2 miliona Venecuelanaca..<ref>{{Cite book|title=OECD Policy Note on the Venezuelan migration shock in Colombia and its fiscal implications|publisher=OECD|year=2019|location=France}}</ref> Između aprila i juna 2018. godine, Kolumbija je, kroz postupak registracije nazvan RAMV,<ref>{{Cite book|title=Regional RMRP for Refugees and Migrants from Venezuela|publisher=Response for Venezuelans: Coordination Platform for Refugees and Migrants from Venezuela|year=2019}}</ref> registrovala više od 442.000 Venecuelanaca koji su boravili neregularno u zemlji. Počev od januara 2020. godine, kolumbijska vlada najavila je da će ponuditi radne dozvole stotinama hiljada Venecuelanaca koji žive u Kolumbiji, omogućavajući im da se integrišu u formalnu ekonomiju.<ref name="29January2020"/> Priliv izbeglica prouzrokovao je porast [[ksenofobija|ksenofobije]] kod nekih Kolumbijaca, koji izbeglice krive za porast kriminala, nezaposlenost i širenje [[COVID-19]].<ref name="Otis">{{Cite news|first=John |last=Otis |title=Large Venezuelan Migration Sparks Xenophobic Backlash In Colombia   |newspaper=[[National Public Radio]]|date=December 29, 2020 |url= https://www.npr.org/2020/12/29/949548865/large-venezuelan-migration-sparks-xenophobic-backlash-in-colombia }}</ref> U decembru 2020. predsednik Duke najavio je da venecuelanski migranti bez dokumenata neće dobiti vakcine za koronavirus uprkos zabrinutosti agencija za izbeglice.<ref name="Otis"/>

U februaru 2021. vlada Kolumbije najavila je legalizaciju venecuelanskih migranata bez dokumenata u zemlji, čime je stečeno pravo na dobijanje desetogodišnjih dozvola boravka.<ref>{{cite web |url=https://apnews.com/article/access-to-health-care-health-statutes-colombia-venezuela-7767509edf281a6e0b394d4b0b187eca |title=Colombia will legalize undocumented Venezuelan migrants |website=Associated Press |date=8 February 2021 }}</ref>

==== Kostarika ====

Broj venecuelanskih azilanata u zemlji povećao se sa samo 200 u 2015. na 1.423 u 2016. godini, povećavajući se dalje na 2.600 u 2017. godini.<ref>{{cite news |last1=Rico |title=Venezuela Asylum Requests Soar in Costa Rica, Panama, Mexico |url=https://qcostarica.com/venezuela-asylum-requests-soar-in-costa-rica-panama-mexico/ |access-date=November 1, 2018 |agency=QCostaRica |date=September 14, 2017}}</ref> Ovo je tema o kojoj su vlade Kostarike i Paname zajednički razgovarale tokom bilateralnog samita.<ref>{{cite web |last1=Luna |first1=Kausha |title=Panama and Costa Rica Prepare for Venezuelan Exodus |url=https://cis.org/Luna/Panama-and-Costa-Rica-Prepare-Venezuelan-Exodus |website=Cis.org |access-date=November 1, 2018}}</ref> U 2017. godini, od ukupno 6.337 zahteva za izbeglički status, 50 procenta njih je bilo od izbeglica iz Venecuele.<ref>{{cite web |title=Venezuelans submit most of the total refuge applications in Costa Rica|url=http://www.usexpatcostarica.com/venezuelans-submit-most-of-the-total-refuge-applications-in-costa-rica/|date=June 20, 2018 |website=American Expats Costa Rica |access-date=November 1, 2018}}</ref>

==== Čile ====

Između 2015. i 2017. godine, venecuelanska emigracija u Čileu povećala se za 1.388 procenata.<ref name=":1" /> Godine 2016, Venecuelanci su emigrirali u Čile najčešće zbog stabilne ekonomije i jednostavne imigracione politike. Prema čileanskom Odeljenju za strance i migracije, broj čileanskih viza za Venecuelane povećao se sa 758 koliko ih je bilo u  2011. godini na 8.381 u 2016. godini. Oko 90 posto su bile radne vize za Venecuelane starosti od 20 do 35 godina. Pošto je međunarodno putovanje vazduhom teško (posebno zbog vrednosti venecuelanskog bolivara), mnogi Venecuelanci moraju da putuju kopnom i opasnim terenom da bi stigli do Čilea. Prema rečima izvršnog sekretara Katoličkog čileanskog instituta za migracije Delia Kubidesa, većina venecuelanskih imigranata „su računovođe, inženjeri, nastavnici, i većina njih je vrlo dobrog obrazovana“, ali prihvataju slabo plaćene poslove kako bi mogli da ispune uslove za vize i ostanu u zemlji.<ref name="BIdec2016" /><ref>{{cite news|last1=Fernández|first1=Airam|title=Venezuelans flee to Chile in risky nine-day journey by road and river|url=http://www.univision.com/univision-news/latin-america/venezuelans-flee-to-chile-in-risky-nine-day-journey-by-road-and-river|access-date=December 6, 2016|work=[[Univision]]|date=October 12, 2016}}</ref>

==== Meksiko ====
[[Датотека:Number of Mexican citizens born in Venezuela.png|275x275px|thumb|alt=Graph of Mexicans born in Venezuela|Isprekidana linija predstavlja simulirane podatke (Izvor: [[Nacionalni institut za statistiku i geografiju|INEGI]]).<ref name="EHM">{{cite web|title=Estadísticas Históricas de México|url=http://www.inegi.gob.mx/prod_serv/contenidos/espanol/bvinegi/productos/integracion/pais/historicas10/Tema1_Poblacion.pdf|publisher=[[National Institute of Statistics and Geography (Mexico)|National Institute of Statistics and Geography]]|access-date=June 2, 2015|pages=83, 86|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20160201212345/http://www.inegi.gob.mx/prod_serv/contenidos/espanol/bvinegi/productos/integracion/pais/historicas10/Tema1_Poblacion.pdf|archive-date=February 1, 2016}}</ref><ref name="INEGI2010">{{cite web|title=Censo de Población y Vivienda 2010|url=http://internet.contenidos.inegi.org.mx/contenidos/productos//prod_serv/contenidos/espanol/bvinegi/productos/censos/poblacion/2010/perfil_socio/uem/702825047610_1.pdf|website=[[National Institute of Statistics and Geography (Mexico)|National Institute of Statistics and Geography]]|access-date=June 3, 2015}}</ref>]]
Populacija Venecuele u Meksiku povećala se sa 2.823 koliko je iznosila u 2000. na 10.063 u 2010. godini, što je porast od 357 procenata kod ljudi rođenih u Venecueli koji žive u Meksiku.<ref name="EHM" /> Meksiko je odobrio 975 Venecuelanaca trajnih identifikacionih kartica u prvih pet meseci 2014. godine, dvostruko više u odnosu na 2013. godinu.<ref name="REUT15oct" /> Meksička vlada tvrdi da najmanje 47.000 Venecuelanaca trenutno boravi u Meksiku.

==== Holandska karipska ostrva ====

Nekadašnja popularna turistička destinacija mnogih Venecuelanaca, ostrva [[Aruba]] i [[Kurasao]] zahtevaju od venecuelanskih građana da imaju najmanje 1.000 [[američki dolar|američkih dolara]] u gotovini pre imigracije, što je prihod od preko pet godišnjih primanja Venecuelanca koji radi za minimalnu platu. Pojačane su patrole i deportacija Venecuelanaca, a Aruba je odredila stadion za smeštaj 500 venecuelanskih migranata kojima preti deportacija.<ref name="NYThungryDIA" />

Putovanje do Kurasaa je često opasno putovanje dugo 97 kilometara, koje uključuje prelazak opasnih voda koje nadgledaju holandska obalska straža Kariba, kao i naoružane bande.<ref name="NYThungryDIA" /> Venecuelanci se dovode blizu obale ostrva, bacaju ih preko broda i prisiljavaju da isplivaju do kopna, gde se susreću sa kontaktima kako bi uspostavili svoj novi život. Vlasti Kurasaoa navode da su uobičajeni poslovi koje Venecuelanci rade na ostrvima opsluživanje turista, a njihov posao se kreće od čišćenja restorana do aktivne trgovine seksom.<ref name="NYThungryDIA" /> Holandska obalska straža Kariba procenjuje da je presretnuto samo pet do deset odsto čamaca koji prevoze venecuelanske migrante.<ref name="NYThungryDIA" />

Prema izveštaju [[Hjuman rajts voč]]a, 21. avgusta 2020. godine, venecuelanski migranti zadržani u pritvorskim centrima Arubana prijavljeni su da se suočavaju sa opasnim rizicima od COVID-19. Nekoliko medija i organizacija za zaštitu ljudskih prava izvestili su o lošim uslovima, uključujući prenatrpanost ćelija, nasilje od strane čuvara i nedostatak osnovnih higijenskih proizvoda za venecuelanske migrante u pritvoru.<ref>{{cite web|url=https://www.hrw.org/news/2020/08/21/venezuelan-migrants-face-covid-19-risk-aruba-detention-centers|title=Venezuelan Migrants Face Covid-19 Risk in Aruba Detention Centers|access-date=21 August 2020|website=Human Rights Watch}}</ref>

==== Peru ====
[[Датотека:Venezolanos vendiendo arepa en Peru.jpg|alt=|thumb|Venecuelanci prodaju arepe i tisane u [[Lima|Limi]] (2017)]]
U poređenju sa drugim odredišnim zemljama, The New York Times je Peru opisao kao gostoljubiviju prema venecuelanskim izbeglicama.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/es/2017/03/31/venezuela-peru-migracion-nicolas-maduro/|title=Mientras en otros países se cierran puertas, los venezolanos encuentran refugio en Perú|last=Cantú|first=Elda|date=March 31, 2017|work=[[The New York Times]]|access-date=June 20, 2019|language=es-MX|issn=0362-4331}}</ref>

Predsednik Perua [[Pedro Pablo Kučinski]] je 2017. godine doneo zakon kojim je postojećim migrantima iz Venecuele u Peruu dodeljena privremena dozvola za trajni boravak (PTP). Interamerička komisija za ljudska prava odobrila je zakon  ohrabrujući druge zemlje Latinske Amerike da usvoje slične mere. Venecuelanska unija u Peruu, lokalna nevladina organizacija, najavila je da će predstaviti postupke predsednika Kančinskog norveškom Nobelovom komitetu i predložiti ga za Nobelovu nagradu za mir:<ref>{{cite news|title=Venezolanos en Perú postularán a presidente Kuczynski a Nobel de la Paz|url=https://www.lapatilla.com/site/2017/04/16/venezolanos-en-peru-postularan-a-presidente-kuczynski-a-nobel-de-la-paz/|access-date=April 18, 2017|work=[[La Patilla]]|date=April 16, 2017|language=es-ES}}</ref>

{{quote|[Dok] druge države grade zidove, u Peruu se grade mostovi kako bi se građani približili i zaštitila njihova najosnovnija osnovna prava, pa ćemo s velikom nadom predstaviti ovu nominaciju za predsednika Pedra Pabla Kučinskog, ne samo u potrazi za ovom nagradom, već da se na međunarodnu raspravu stave zloupotrebe čiji su latinoamerički migranti žrtve u nekim delovima sveta.}}

U avgustu 2017. godine, nešto više od tri meseca nakon uredbe, preko 40.000 venecuelanskih izbeglica ušlo je u Peru.<ref>{{cite news|title=Peru fears Venezuela headed toward civil war: foreign minister|url=https://www.reuters.com/article/us-venezuela-politics-peru-idUSKBN1AQ0FY?il=0|access-date=August 10, 2017|work=[[Reuters]]|date=August 10, 2017}}</ref> Do sredine 2018. godine,<ref>{{cite news|title=Migraciones: entre 400 a 500 venezolanos salen a diario de Peru|url=https://elcomercio.pe/peru/tacna/venezolanos-peru-migraciones-400-500-venezolanos-salen-peru-diario-noticia-549967|access-date=August 24, 2018|work=[[El Comercio (Peru)|El Comercio]]|date=August 24, 2018}}</ref> preko 400.000 Venecuelanaca emigriralo je u Peru.<ref>{{cite news|url=https://www.lapatilla.com/2018/07/03/eurodiputados-piden-ayuda-de-emergencia-por-crisis-migratoria-en-venezuela/|title=Eurodiputados piden ayuda de emergencia por crisis migratoria en Venezuela|date=July 3, 2018|work=[[La Patilla]]|access-date=July 4, 2018|language=es-ES}}</ref> U istraživanju Ujedinjenih nacija, 61,9 odsto Venecuelanaca koji su se preselili u Peru radilo je u maloprodaji, turizmu ili sličnom položaju dok je 9,4 posto radilo u industriji i građevinarstvu.<ref name=":5">{{Cite news|url=https://www.lapatilla.com/2018/07/11/mas-de-60-de-los-venezolanos-en-lima-labora-en-el-sector-comercial/|title=Más de 60% de los venezolanos en Lima labora en el sector comercial - LaPatilla.com|date=July 11, 2018|work=[[La Patilla]]|access-date=July 12, 2018|language=es-ES}}</ref> Oko 46 posto zarađivalo je između 984 i 1968 tabana (300–600 američkih dolara) mesečno; 34 procenta je zaradilo između 656 i 984 tabana (200–300 američkih dolara), a 11 procenata je zarađivalo manje od 656 tabana mesečno (manje od 200 američkih dolara).<ref name=":5" /> Do kraja 2018. godine više od 670.000 Venecuelanaca emigriralo je u Peru.<ref>{{Cite news|url=https://elcomercio.pe/peru/ola-migratoria-venezolana-cifras-exodo-peru-noticia-603638|title=Ola migratoria venezolana: las cifras del éxodo en Perú|date=February 2, 2018|work=[[El Comercio (Peru)|El Comercio]]|access-date=February 2, 2018|language=es-ES|trans-title=Venezuelan migratory wave: the figures of the exodus in Peru}}</ref>

U junu 2019. godine, peruanski predsednik [[Martin Viskara]] najavio je da će, nakon 15. juna 2019. godine, Peru prihvatiti samo Venecuelance sa pasošima i vizama. U nedelji pre isteka roka, oko 50.000 Venecuelanaca otisnulo se da uđe u Peru dok je još imalo priliku.<ref name=":13" /> U avgustu 2019. vlada je najavila da će preduzeti oštrije mere za jačanje bezbednosti na svojoj granici sa Ekvadorom kako bi sprečila ilegalnu imigraciju nakon što su prethodne mere pokazale pad legalnih prelaza od 90 procenta.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-venezuela-migration-peru-idUSKCN1VN23L|title=Peru to boost border security after stricter entry rule for…|date=September 2, 2019|work=Reuters|access-date=September 3, 2019|language=en}}</ref>

=== Evropa ===

U februaru 2018. godine gotovo 1.400 Venecuelanaca preletelo je [[Atlantski okean]] u nadi da će u Evropi naći bolji život. Većina njih (1.160) je azil zatražila u Španiji.<ref>{{cite web|url=https://www.easo.europa.eu/news-events/venezuelans-seeking-asylum-eu-almost-800-two-years|title=Venezuelans seeking asylum in EU up almost 800% in two years|publisher=European Asylum Support Office|date=April 4, 2018|access-date=November 30, 2018|archive-date=25. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181225005606/https://www.easo.europa.eu/news-events/venezuelans-seeking-asylum-eu-almost-800-two-years|url-status=}}</ref> Broj je značajno porastao sa 150 u februaru 2016. godine na 985 u februaru 2017. godine. Kulturne i jezičke veze glavni su razlog zašto je Španija najpopularnija destinacija, među evropskim zemljama, za venecuelanske migrante. Građani Venecuele mogu putovati zemljama šengenskog područja bez vize.

==== Španija ====

Velika većina ljudi rođenih u Venecueli koji žive u Evropi žive u Španiji i/ili su stekli špansko državljanstvo, bilo u Venecueli bilo u Španiji. Između 2015. i 2018. godine, broj Venecuelanaca rođenih u Španiji povećao se sa 165.893 na 255.071 osoba.<ref>https://www.ine.es/jaxi/Datos.htm?path=/t20/e245/p08/l0/&file=01006.px</ref> Od 2019. godine, broj Venecuelanaca u Španiji premašuje 300.000 ljudi, što podrazumeva masovni dolazak u periodu između 2018 i 2019. godine.<ref>{{Cite web |url=https://alnavio.com/noticia/19318/actualidad/la-cifra-real-de-los-venezolanos-en-espana-triplica-las-estimaciones-de-los-medios.html |title=Архивирана копија |access-date=01. 04. 2021 |archive-date=25. 10. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191025171021/https://alnavio.com/noticia/19318/actualidad/la-cifra-real-de-los-venezolanos-en-espana-triplica-las-estimaciones-de-los-medios.html |url-status= }}</ref>

==== Mađarska ====

Uprkos antiimigracijskoj retorici koja je bila zastupljena nakon evropske migrantske krize, vlada Viktora Orbana pozdravila je stotine venecuelanskih migranata za koje je dokazano da imaju barem jednog mađarskog pretka. Međutim, prijem nije bio toliko pozitivan, jer se nekoliko građana žalilo policiji na prisustvo crnih Venecuelanaca u okolini banje Balatonosod, gde su u početku bili smešteni imigranti.<ref>[https://www.bbc.com/mundo/noticias-america-latina-47441135 Crisis en Venezuela: Por qué el gobierno antiinmigrante de Hungría recibe en silencio a cientos de venezolanos]</ref>

=== Izrael ===

Zbog optužbi za [[antisemitizam]] protiv vlade Venecuele,<ref>https://www.haaretz.com/jewish/1.5141994M</ref> delom zasnovanog na njenom političkom povezivanju sa stranim akterima poput Irana, Palestine i Sirije,<ref>{{cite web|url=https://www.haaretz.com/world-news/americas/.premium-venezuelan-opposition-leader-we-know-we-can-trust-israel-1.7375393|title='Lists of Jews Were Stolen': Venezuelan Opposition Leader Tells of State-sponsored anti-Semitism|first=Roi|last=Simyoni|date=June 18, 2019|access-date=June 30, 2019|via=Haaretz}}</ref> i složenoj ekonomskoj situaciji, veći deo jevrejske zajednice Venecuele iskoristio je izraelski zakona o povratku kako bi emigrirali u Izrael i tamo se trajno nastani. Čak 60% jevrejskog stanovništva Venecuele potražilo je utočište u Izraelu od kada je Čaves stupio na dužnost 1999. godine, kada je u Venecueli bilo 22.000 Jevreja. Ovaj broj se smanjio na oko 6.000 Jevreja koji su još uvek ostali u Venecueli od 2019. godine.<ref>https://web.archive.org/web/20071124082945/http://www.jta.org/cgi-bin/iowa/news/print/20070326VenezuelanJews.html</ref> Preko 11.000 Venecuelanaca emigriralo je u Izrael od početka krize.<ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/world/middle_east/venezuelan-jews-are-moving-to-israel-to-escape-deepening-poverty/2017/01/01/437d015b-8676-49ed-89d3-1edc0a57418e_story.html|title=Venezuelan Jews are moving to Israel to escape deepening poverty}}</ref>

=== Statistika ===
{| class="wikitable sortable" border="1" width="70%" cellpadding="2" cellspacing="0" style="background: #f9f9f9; border: 1px solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%; text-align: left;"
|-
! colspan="7" style="background:#DA121A;color:#ffffff;" |Međunarodna emigracija<br/>Stanovnici Venecuele po zemljama (2020)
|-bgcolor="#DA121A"
!width=50|Pozicija
!width=130|Država
!width=200 data-sort-type="number"|Venecuelanci
!width=100|Kontinent
!width=50|Datum
|-align=center
|1.ª||align=left|{{Flagcountry
|Kolumbija}}||1&nbsp;742&nbsp;927<ref>{{Cite web|url=https://r4v.info/es/situations/platform/location/7511|title=Venezolanos en Colombia|access-date=01. 04. 2021|archive-date=05. 12. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201205173748/https://r4v.info/es/situations/platform/location/7511|url-status=dead}}</ref>
|[[Amerika]]
|24.02.2021.
|-align=center
|2.ª||align=left|{{Flagcountry|Peru}}||1&nbsp;043&nbsp;460<ref>{{Cite web|url=https://r4v.info/es/situations/platform/location/7416|title=Venezolanos en Perú|access-date=01. 04. 2021|archive-date=05. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210305201946/https://r4v.info/es/situations/platform/location/7416|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|24.09.2020.
|- align="center"
|3.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Čile}}||457&nbsp;324<ref>{{Cite web|url=https://r4v.info/es/situations/platform|title=Venezolanos en Chile|access-date=01. 04. 2021|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|24.10.2020.
|-align=center
|4.ª||align=left|{{Flagcountry|Ekvador}}||443&nbsp;705<ref>{{Cite web |url=https://r4v.info/es/situations/platform# |title=Venezolanos en Ecuador |access-date=01. 04. 2021 |archive-date=31. 03. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform |url-status=dead }}</ref>||Amerika
|24.02.2021.
|- align="center"
|5.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Španija}}||395&nbsp;747<ref>{{Cite web|url=https://www.ine.es/jaxi/Datos.htm?path=/t20/e245/p04/provi/l0/&file=0ccaa005.px#!tabs-tabla|title=Venezolanos en España}}</ref>||[[Evropa]]
|24.01.2020.
|- align="center"
|6.ª|| align="left" |{{Flagcountry|USA}}||394&nbsp;000<ref>{{Cite web |url=https://r4v.info/es/situations/platform |title=Venezolanos en Usa |access-date=01. 04. 2021 |archive-date=31. 03. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform |url-status=dead }}</ref>||Amerika
|24-02.2021.
|- align="center"
|7.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Brazil}}||261&nbsp;441<ref name=":400">{{Cite web|url=https://r4v.info/es/situations/platform|title=Venezolanos en Brasil|access-date=01. 04. 2021|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|24.12.2020.
|- align="center"
|8.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Argentina}}||179&nbsp;203<ref>{{Cite web |url=https://r4v.info/es/situations/platform |title=Venezolanos en Argentina |access-date=01. 04. 2021 |archive-date=31. 03. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform |url-status=dead }}</ref>||Amerika
|12.09.2020.
|- align="center"
|9.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Panama}}||121&nbsp;601<ref>{{Cite web |url=https://r4v.info/es/situations/platform |title=Venezolanos en Panamá |access-date=01. 04. 2021 |archive-date=31. 03. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform |url-status=dead }}</ref>||Amerika
|24.02.2021.
|- align="center"
|10.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Dominikanska Republika}}||114&nbsp;500<ref>{{Cite web|url=https://r4v.info/es/situations/platform/location/7496|title=Venezolanos en República Dominicana|access-date=|date=|website=www.usaid.gov|language=|archive-date=05. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210305191723/https://r4v.info/es/situations/platform/location/7496|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|24.09.2020.
|- align="center"
|11.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Meksiko}}||101&nbsp;648<ref>{{Cite web|url=https://r4v.info/es/situations/platform|title=Venezolanos en México|access-date=01. 04. 2021|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|24.09.2020.
|- align="center"
|12.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Italija}}||51&nbsp;000<ref>{{Cite web|url=https://cnnespanol.cnn.com/2019/06/07/mas-de-4-millones-de-migrantes-y-refugiados-venezolanos-en-el-mundo-segun-acnur/|date=13. novembar 2018.|access-date=21. maj 2019.|issn=0261-3077|language=en-GB|first=Bram|last=Ebus|title=Venezolanos en Italia}}</ref>||Evropa
|20.11.2019.
|- align="center"
|13.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Kostarika}}||29&nbsp;820<ref>{{Cite news|title=Venezolanos en Costa Rica|url=https://r4v.info/es/situations/platform|periódico=|date=|access-date=|issn=0261-3077|language=|first=Bram|last=|ubicación=|página=|número=|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|24.12.2020.
|- align="center"
|14.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Trinidad i Tobago}}||24 169<ref>{{Cite news|url=https://r4v.info/es/situations/platform/location/7498|access-date=|issn=0261-3077|language=|first=| last=|title=Venezolanos en Trinidad y Tobago|date=|periódico=|ubicación=|página=|número=|archive-date=05. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210305192355/https://r4v.info/es/situations/platform/location/7498|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|12.09.2020.
|- align="center"
|15.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Portugal}}||24&nbsp;000<ref>{{Cite news|url=https://cnnespanol.cnn.com/2019/06/07/mas-de-4-millones-de-migrantes-y-refugiados-venezolanos-en-el-mundo-segun-acnur/|date=13. novembar 2018.|access-date=21. maj 2019.|issn=0261-3077|language=en-GB|first=Bram|last=Ebus|title=Venezolanos en Portugal}}</ref>||Evropa
|24.08.2020.
|- align="center"
|16.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Gvajana}}||23&nbsp;310<ref>{{Cite news|url=https://r4v.info/es/situations/platform|access-date=|issn=0261-3077|language=|first=| last=|title=Venezolanos en Guyana|date=|periódico=|ubicación=|página=|número=|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|24.12.2020.
|- align="center"
|17.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Kanada}}||20&nbsp;775<ref>{{Cite news|url=https://r4v.info/es/situations/platform|access-date=|issn=0261-3077|language=|title=Venezolanos en Canadá|first=| last=|date=|periódico=|ubicación=|página=|número=|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|12.04.2020.
|- align="center"
|18.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Kurasao}}||17&nbsp;000<ref>{{Cite news|url=https://r4v.info/es/situations/platform|access-date=|issn=0261-3077|language=|first=| last=|title=Venezolanos en Curacao|date=|periódico=|ubicación=|página=|número=|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|12.09.2020.
|- align="center"
|19.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Aruba}}||17&nbsp;000<ref>{{Cite news|url=https://r4v.info/es/situations/platform|access-date=|issn=0261-3077|language=en-GB|first=| last=|title=Venezolanos en Aruba|date=|periódico=|ubicación=|página=|número=|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|12.04.2020.
|- align="center"
|20.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Urugvaj}}||14&nbsp;926<ref>{{Cite news|url=https://r4v.info/es/situations/platform|access-date=|issn=0261-3077|language=|first=Bram|last=|title=Venezolanos en Uruguay|date=|periódico=|ubicación=|página=|número=|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|24.01.2021.
|- align="center"
|21.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Bolivija}}||9&nbsp;956<ref>{{Cite news|url=https://r4v.info/es/situations/platform|access-date=|issn=0261-3077|language=|first=| last=|title=Venezolanos en Bolivia|date=|periódico=|ubicación=|página=|número=|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>||Amerika
|24.12.2020.
|- align="center"
|22.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Paragvaj}}||4&nbsp;934<ref name=":400" />||Amerika
|24.01.2021.
|- align="center"
|23.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Australija}}||4&nbsp;500<ref>{{Cite web|url=https://www.revistavenezolana.com/2017/08/venezolanos-australia-alertan-del-rechazo-visados-debido-la-crisis/|title=Venezolanos en Australia|access-date=01. 04. 2021|archive-date=16. 03. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220316033918/https://revistavenezolana.com/2017/08/venezolanos-australia-alertan-del-rechazo-visados-debido-la-crisis/|url-status=}}</ref>||Okeanija
|20.11.2019.
|- align="center"
|24.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Švajcarska}}||4&nbsp;137<ref>{{Cite web|url=https://cronica.uno/los-reconditos-paises-adonde-tambien-han-emigrado-los-venezolanos|title=Venezolanos en Suiza}}</ref>||Evropa
|20.11.2019.
|- align="center"
|25.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Švedska}}||1&nbsp;610<ref>{{Cite web|url=http://www.statistikdatabasen.scb.se/pxweb/sv/ssd/START__BE__BE0101__BE0101E/FodelselandArK/table/tableViewLayout1/|title=Venezolanos en Suecia}}</ref>||Evropa
|20.11.2019.
|- align="center"
|26.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Gvatemala}}||1&nbsp;300<ref>{{Cite web|url=https://cronica.uno/los-reconditos-paises-adonde-tambien-han-emigrado-los-venezolanos/|title=Venezolanos en Guatemala}}</ref>||America
|20.11.2019.
|- align="center"
|27.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Norveška}}||1&nbsp;148<ref>{{Cite web|url=https://cronica.uno/los-reconditos-paises-adonde-tambien-han-emigrado-los-venezolanos|title=Venezolanos en Noruega}}</ref>||Evropa
|20.11.2019.
|- align="center"
|28.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Grčka}}||1&nbsp;007<ref>{{Cite web|url=https://cronica.uno/los-reconditos-paises-adonde-tambien-han-emigrado-los-venezolanos|title=Venezolanos en Grecia}}</ref>||Evropa
|20.11.2019.
|- align="center"
|29.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Austria}}||1&nbsp;000<ref>{{Cite web|url=https://cronica.uno/los-reconditos-paises-adonde-tambien-han-emigrado-los-venezolanos|title=Venezolanos en Austria}}</ref>||Evropa
|20-11.2019.
|- align="center"
|30.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Israel}}||683<ref>{{Cite web|url=https://www.ajc.org/es/news/en-israel-venezolanos-judios-encuentran-una-nueva-comunidad|title=Venezolanos en Israel}}</ref>||Asia
|20.11.2019.
|- align="center"
|31.ª|| align="left" |{{Flagcountry|El Salvador}}||395<ref>{{Cite web|url=https://www.laprensagrafica.com/internacional/Venezolanos-que-viven-en-El-Salvador-muestran-su-agradecimiento-con-el-pais-20180321-0050.html|title=Venezolanos en el Salvador}}</ref>||Amerika
|20.11.2019.
|- align="center"
|32.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Mađarska}}||242<ref>{{Cite web|url=https://cronica.uno/los-reconditos-paises-adonde-tambien-han-emigrado-los-venezolanos |title=venezolanos en Hungría}}</ref>||Evropa
|20.11.2019.
|- align="center"
|33.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Irska}}||137<ref>{{Cite web|url=https://cronica.uno/los-reconditos-paises-adonde-tambien-han-emigrado-los-venezolanos |title=Venezolanos en Irlanda}}</ref>||Evropa
|20.11.2019.
|- align="center"
| colspan="2" align="left"|'''UKUPNO'''
|'''5.577.077'''<ref>{{Cite web|url=https://r4v.info/es/situations/platform#|title=numero de migrantes que han emigrado|access-date=01. 04. 2021|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>
|
|24.02.2021.
|}

{|class="sortable wikitable" order="2" cellpadding="2" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #fff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 100%;"
|-
! colspan="7" style="background:#DA121A;color:#ffffff;" |Međunarodna emigracija<br/>Stanovnici Venecuele po zemljama (2018.2019)
|-bgcolor="#DA121A"
!width=50px;|Pozicija
!width=130px;|Država
!width=100px; data-sort-type="number"|Venecuelanci
!width=100px;|Kontinent
!Datum
|-align=center
|1.ª||align=left|{{Flagcountry|Colombia}}||1&nbsp;408&nbsp;055<ref name=":400" />
|[[Amerika]]
|08/2019<ref>{{Cite web|url=https://cnnespanol.cnn.com/2019/08/02/aumenta-el-numero-de-venezolanos-en-colombia-hay-poco-mas-de-14-millones-de-inmigrantes-en-todo-el-pais/|title=Cada vez hay más venezolanos en Colombia: un poco más de 1,4 millones de inmigrantes en todo el país|access-date=6.avgust 2019.|date=2. avgust 2019.|website=CNN|language=es-ES}}</ref>
|-align=center
|2.ª||align=left|{{Flagcountry|Peru}}||&nbsp;840 000<ref name=":300">{{Cite web|url=https://elcomercio.pe/peru/migracion-venezolana-venezolanos-visas-humanitarias-entregado-peru-venezuela-noticia-ecpm-650246|title=Hasta la date, han ingresado unos 840 000 mil venezolanos al país|date=29. jun 2019.|website=El Comercio|language=es}}</ref>||Amerika
|06/2019
|- align="center"
|3.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Ekvador}}||500&nbsp;000<ref>{{Cite web|url=https://www.ecuadortv.ec/noticias/actualidad/ecuador-venezuela-migrantes|title=Más de 500 mil venezolanos están viviendo en Ecuador|access-date=7. avgust 2019.|last=digitales|first=Medios|website=EcuadorTV|language=es-es|archive-url=https://web.archive.org/web/20190807050641/https://www.ecuadortv.ec/noticias/actualidad/ecuador-venezuela-migrantes|archive-date=7. avgust 2019.}}</ref>||Amerika
|07/2019
|-align=center
|4.ª||align=left|{{Flagcountry|USA}}||418&nbsp;366<ref>{{Cite web|url=https://factfinder.census.gov/faces/tableservices/jsf/pages/productview.xhtml?src=bkmk|title=American FactFinder - Results|access-date=16. novembar 2018.|last=Bureau|first=U.S. Census|website=factfinder.census.gov|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20161019182931/https://www.census.gov/popest/data/cities/totals/2015/SUB-EST2015-3.html|archive-date=19.oktobar 2016.}}</ref>||Amerika
|2017
|- align="center"
|5.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Čile}}||400&nbsp;000<ref name=":400" />|||Amerika
|06/2019<ref>{{Cite web|url=https://www.cooperativa.cl/noticias/pais/poblacion/inmigrantes/chile-exige-desde-hoy-visa-consular-a-venezolanos-que-ingresen-como/2019-06-22/081609.html|title=Chile exige desde hoy visa consular a venezolanos que ingresen como turistas|access-date=5.avgust 2019.|last=Cooperativa.cl|website=Cooperativa.cl|language=español}}</ref>
|- align="center"
|6.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Španija}}||274&nbsp;000<ref>{{Cite web|url=https://www.elmundo.es/espana/2018/12/14/5c12c4d821efa0680e8b4625.html|title=La inmigración venezolana se dispara un 60% en un año|access-date=16. mart 2019.|website=elmundo.es}}</ref>||[[Evropa]]
|12/2018
|-align=center
|7.ª||align=left|{{Flagcountry|Brazil}}||168&nbsp;300<ref name=":455">{{Cite web|url=https://r4v.info/es/documents/details/69838|title=Documento - R4V Amerika Latina y el Caribe, refugiados y migrantes venezolanos en la región - Junio 2019 [ES]|access-date=7. jun 2019.|website=r4v.info|archive-date=07. јун 2019.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190607202330/https://r4v.info/es/documents/details/69838|url-status=}}</ref>||Amerika
|2019
|- align="center"
|8.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Argentina}}||130&nbsp;000<ref name=":400" />||Amerika
|11/2018<ref name=":301">{{Cite web|url=https://www.dw.com/es/onu-ya-son-3-millones-los-migrantes-venezolanos-en-el-mundo/a-46217900|title=ONU: ya son 3 millones los migrantes venezolanos en el mundo {{!}} DW {{!}} 08.11.2018|access-date=16. novembar 2018.|last=(www.dw.com)|first=Deutsche Welle|website=DW.COM|language=es}}</ref>
|- align="center"
|9.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Panama}}||94&nbsp;400<ref name=":400" />||Amerika
|11/2018
|- align="center"
|10.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Trinidad i Tobago}}||40&nbsp;000<ref name=":400" />
||Amerika
|11/2018<ref name=":314">{{Cite news|title=Venezuelan migrants live in shadows on Caribbean's sunshine islands|url=https://www.theguardian.com/world/2018/nov/13/venezuelan-migrants-caribbean-islands|periódico=The Guardian|date=13. novembar 2018.|access-date=21. maj 2019.|issn=0261-3077|language=en-GB|first=Bram|last=Ebus}}</ref>
|- align="center"
|11.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Meksiko}}||39&nbsp;500<ref name=":400" />||Amerika
|06/2019
|- align="center"
|12.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Gvajana}}||36&nbsp;400<ref name=":400" />||Amerika
|02/2019<ref name=":315">{{Cite web|url=https://www.usaid.gov/crisis/venezuela-regional/fy19/fs2|title=Venezuela Regional Crisis - Fact Sheet #2 FY19 {{!}} April 10, 2019 {{!}} U.S. Agency for International Development|access-date=25. maj 2019.|date=17. april 2019.|website=www.usaid.gov|language=en|archive-date=22. апр 2021.|archive-url=https://web.archive.org/web/20210422013131/https://www.usaid.gov/crisis/venezuela-regional/fy19/fs2|url-status=}}</ref>
|- align="center"
|13.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Dominikanska Republika}}||28&nbsp;500<ref name=":400" />||Amerika
|11/2018<ref name=":314" />
|- align="center"
|14.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Kurasao}}||26&nbsp;000<ref name=":400" />||Amerika
|02/2019<ref name=":315" />
|- align="center"
|15.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Kostarika}}||25 700<ref name=":400" />||Amerika
|06/2019
|- align="center"
|16.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Aruba}}||16&nbsp;000<ref name=":400" />
|Amerika
|11/2018<ref name=":314" />
|- align="center"
|17.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Urugvaj}}||8&nbsp;600<ref name=":400" />||Amerika
|06/2019
|- align="center"
|18.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Bolivija}}||7&nbsp;355<ref name=":400" />||Amerika
|2017<ref>[http://eju.tv/2018/07/se-dispara-la-migracion-de-venezolanos-a-bolivia/ Se dispara la migración de venezolanos a Bolivia], eju.tv</ref>
|- align="center"
|19.ª|| align="left" |{{Flagcountry|Paragvaj}}||500<ref name=":400" />||Amerika
|06/2019
|- align="center"
| colspan="2" align="left"|'''UKUPNO'''
|'''4 296 777'''<ref>{{Cite web|url=https://r4v.info/es/situations/platform|title=Situación Respuesta a los Venezolanos|access-date=7. avgust 2019.|website=r4v.info|archive-date=31. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform|url-status=dead}}</ref>
|
|08/2019
|}

Sledi prikaz rasta venecuelanske migrantske populacije između 2015. i 2018. godine:
{| class="wikitable sortable"
|- 
! Država
! scope="col" data-sort-type="number"| Populacija Venecuele u 2015. godini<ref>[https://www.eltiempo.com/datos/cuantos-venezolanos-estan-saliendo-de-su-pais-y-a-donde-se-dirigen-189354 Venezuela a la Fuga: análisis de la crisis migratoria]</ref>
! scope="col" data-sort-type="number"| Populacija Venecuele 2018. godini
! scope="col" data-sort-type="number"| Promena 2015-2018
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Колумбија}} || 48&nbsp;714 || 1&nbsp;174&nbsp;743<ref>{{Cite web |url=http://www.migracioncolombia.gov.co/index.php/es/prensa/infografias/infografias.2019./10033-numero-estimado-de-venezolanos-en-colombia-segun-departamento |title=Número estimado de venezolanos en Colombia por departamento |access-date=4. avgust 2019.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190227181949/http://www.migracioncolombia.gov.co/index.php/es/prensa/infografias/infografias.2019./10033-numero-estimado-de-venezolanos-en-colombia-segun-departamento |archive-date=27. februar 2019.}}</ref> || 2&nbsp;311% {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Перу}} || 2&nbsp;351 || 728&nbsp;120<ref>[https://gestion.pe/peru/politica/migraciones-ingresos-venezolanos-peru-suman-1-500-diarios-26-son-ninos-263246 Migraciones: Ingresos de venezolanos al Perú suman 1,500 diarios, el 26% son niños]</ref> || 30&nbsp;870% {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || 321&nbsp;609<ref name="Census">{{Cite web |url=https://factfinder.census.gov/faces/tableservices/jsf/pages/productview.xhtml?src=bkmk |title=Hispanic or Latino origin by specific origin |access-date=13. avgust 2019.|archive-url=https://web.archive.org/web/20161019182931/https://www.census.gov/popest/data/cities/totals/2015/SUB-EST2015-3.html |archive-date=19. oktobar 2016.}}</ref> || 418&nbsp;366 (2017)<ref name="Census"/> || 30% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Чиле}} || 8&nbsp;001 || 288&nbsp;233<ref>[https://www.biobiochile.cl/noticias/nacional/chile/2019/02/14/ine-revela-numero-estimado-de-extranjeros-que-residen-en-chile-superan-el-millon.shtml Extranjeros en Chile superan el millón y venezolanos lideran listado por sobre migrantes de Perú]</ref> || 3&nbsp;502% {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Еквадор}} || 8&nbsp;901 || 221&nbsp;000<ref name="ONU">{{Cite web |url=https://r4v.info/es/situations/platform |title=Plataforma de coordinación para migrantes y refugiados venezolanos |access-date=01. 04. 2021 |archive-date=31. 03. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210331151129/https://r4v.info/es/situations/platform |url-status=dead }}</ref> || 2&nbsp;392% {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Шпанија}} || 165&nbsp;895<ref name="IOM">{{Cite web |url=https://robuenosaires.iom.int/sites/default/files/Informes/Tendencias_Migratorias_Nacionales_en_Americas__Venezuela_EN_Julio_2018_web.pdf |title=Tendencias migratorias en las Amerikas |access-date=01. 04. 2021 |archive-date=28. 12. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201228025241/https://robuenosaires.iom.int/sites/default/files/Informes/Tendencias_Migratorias_Nacionales_en_Americas__Venezuela_EN_Julio_2018_web.pdf |url-status=dead }}</ref> || 208&nbsp;333 (2017)<ref name="IOM"/>|| 26% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Аргентина}} || 12&nbsp;856 || 130&nbsp;000<ref name="ONU"/>|| 911% {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Бразил}} || 3&nbsp;425 || 96&nbsp;000<ref name="ONU"/>|| 2&nbsp;702% {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Панама}} || 9&nbsp;883 || 94&nbsp;000<ref name="ONU"/>|| 851% {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Италија}} || 48&nbsp;320<ref name="OECD">[https://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=MIG International Migration Database]</ref> || 51&nbsp;116 (2017)<ref name="OECD"/>|| 6% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff" 
| {{flag|Тринидад и Тобаго}} || 1&nbsp;732<ref name="IOM"/>|| 40&nbsp;000<ref name="ONU"/>|| 2&nbsp;209% {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Мексико}} || 15&nbsp;959 || 39&nbsp;500<ref name="ONU"/>|| 147% {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Гвајана}} || 2&nbsp;132 (2013)<ref>[https://esa.un.org/miggmgprofiles/indicators/files/guyana.pdf Guyana Migration Profile]</ref> || 36&nbsp;400<ref name="ONU"/>|| 1&nbsp;607% (2013-2018) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Доминиканска Република}} || 5&nbsp;417<ref name="IOM"/> || 28&nbsp;500<ref name="ONU"/>|| 426% {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{subst:KUR}} || 1&nbsp;152 (2011)<ref>{{Cite web |url=https://www.cbs.cw/document.php?m=1&fileid=5215&f=839cbbaad25a0b3c11ac736fbd5a9a96&attachment=0&c=1492 |title=Demography of Curaçao Census 2011 |access-date=01. 04. 2021 |archive-date=15. 11. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191115211646/https://www.cbs.cw/document.php?m=1&fileid=5215&f=839cbbaad25a0b3c11ac736fbd5a9a96&attachment=0&c=1492 |url-status= }}</ref> || 26&nbsp;000<ref name="ONU"/>|| 2&nbsp;157% (2011-2018) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Костарика}} || 6&nbsp;437 || 25&nbsp;000<ref name="ONU"/>|| 288% {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Португалија}} || 24&nbsp;174 || 24&nbsp;603 (2017)<ref name="IOM"/>|| 2% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Канада}} || 17&nbsp;898 || 20&nbsp;775 (2016)<ref name="IOM"/>|| 16% (2015-2016) {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Аруба}} || 3&nbsp;411 (2013)<ref>[https://esa.un.org/miggmgprofiles/indicators/files/Aruba.pdf Aruba Migration Profile]</ref> || 16&nbsp;000<ref name="ONU"/>|| 369% (2013-2018) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Уругвај}} || 1&nbsp;855 || 8&nbsp;589<ref name="IOM"/>|| 363% {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Аустралија}} || 4&nbsp;980<ref name="OECD"/> || 5&nbsp;770 (2017)<ref name="OECD"/>|| 16% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Боливија}} || 773<ref name="IOM"/> || 5&nbsp;194<ref name="IOM"/>|| 571% {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Швајцарска}} || 4&nbsp;325<ref name="OECD"/> || 4&nbsp;715 (2017)<ref name="OECD"/>|| 9% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Холандија}} || 3&nbsp;977<ref name="OECD"/> || 4&nbsp;308 (2017)<ref name="OECD"/>|| 8% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Израел}} || 1&nbsp;630<ref name="OECD"/> || 1&nbsp;760 (2017)<ref name="OECD"/>|| 8% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Белгија}} || 1&nbsp;511<ref name="OECD"/> || 1&nbsp;748 (2017)<ref name="OECD"/>|| 16% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{subst:IRE}} || 482 (2011)<ref name="OECD"/> || 1&nbsp;729 (2016)<ref name="OECD"/>|| 258% (2011-2016) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{subst:SUE}} || 1&nbsp;111<ref name="OECD"/> || 1&nbsp;284 (2017)<ref name="OECD"/>|| 16% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Аустрија}} || 955<ref name="OECD"/> || 1&nbsp;110 (2017)<ref name="OECD"/>|| 16% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Норвешка}} || 1&nbsp;067<ref name="OECD"/> || 1&nbsp;095 (2017)<ref name="OECD"/>|| 3% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Данска}} || 570<ref name="OECD"/> || 767 (2017)<ref name="OECD"/>|| 35% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Парагвај}} || 48<ref name="IOM"/> || 449<ref name="IOM"/>|| 835% {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Луксембург}} || 221 (2011)<ref name="OECD"/> || 415 (2017)<ref name="OECD"/>|| 88% (2011-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Словенија}} || 299<ref name="OECD"/> || 324 (2017)<ref name="OECD"/>|| 8% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Мађарска}} || 217<ref name="OECD"/> || 281 (2017)<ref name="OECD"/>|| 29% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Финска}} || 209<ref name="OECD"/> || 252 (2017)<ref name="OECD"/>|| 21% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Гренланд}} || 1&nbsp;159 (2013)<ref name="OECD"/> || 211 (2017)<ref name="OECD"/>|| 449% (2013-2017) {{Пад}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Исланд}} || 39<ref name="OECD"/> || 52 (2017)<ref name="OECD"/>|| 33% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="ffffff"
| {{застава|Словачка}} || 19<ref name="OECD"/> || 21 (2017)<ref name="OECD"/>|| 11% (2015-2017) {{Раст}}
|- bgcolor="efefef"
| {{застава|Естонија}} || 12<ref name="OECD"/> || 15 (2017)<ref name="OECD"/>|| 25% (2015-2017) {{Раст}} 
|- align="center"
| '''UKUPNO'''||731&nbsp;889 ||3&nbsp;706&nbsp;778||
|}

== Humanitarni odgovor ==
=== Međunarodni odgovori ===
==== Međuvladine organizacije ====

* {{застава|Evropska unija}} – Evropska unija je u aprilu 2018. godine poslala svoje posmatrače u Kolumbiju da pomognu u planiranju i smeštaju venecuelanskih izbeglica.<ref>{{Cite web|url=https://www.lapatilla.com/site/2018/04/04/union-europea-busca-ayudar-a-colombia-para-atender-masiva-migracion-venezolana/|title=Unión Europea busca ayudar a Colombia para atender masiva migración venezolana|website=[[La Patilla]]|language=es-ES|date=April 5, 2018|access-date=April 5, 2018}}</ref>
*{{застава|Ujedinjene nacije}} U martu 2018. godine, [[Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice]] pozvala je zemlje regiona da se prema venecuelanskim migrantima odnose kao prema izbeglicama u skladu sa Kartagenskom deklaracijom o izbeglicama i pozvala države da prihvate državljane Venecuele, omoguće im pristup osnovnim ljudskim pravima, a ne da deportuju Venecuelane koji ulaze na njihove teritorije.<ref name=":11" /><ref name=":0">{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/news/worldviews/wp/2018/04/04/angry-venezuelans-tell-maduro-theyd-rather-clean-americas-toilets-than-stay-in-their-country/|title=Angry Venezuelans tell Maduro they'd rather clean America's toilets than stay in their country|last=Krygier|first=Rachelle|date=April 4, 2018|work=[[Washington Post]]|access-date=April 5, 2018|issn=0190-8286}}</ref> Dana 6. aprila 2018. godine, Svetski program Ujedinjenih nacija za hranu proglasio je stanje venecuelanskih imigranata u Kolumbiji vanrednom situacijom drugog nivoa i pozvao region da odgovori na krizu.<ref name=":2">{{Cite news|url=https://reliefweb.int/report/colombia/wfp-level-2-emergency-colombia-venezuela-crisis-6-april-2018|title=WFP Level 2 Emergency: Colombia-Venezuela Crisis, 6 April 2018|work=ReliefWeb|access-date=April 8, 2018}}</ref> U oktobru 2018. godine, nakon posete visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice Filipa Grandia pograničnom području Kolumbije i Venecuele, Grandi je izjavio da je izbeglička kriza bila „monumentalna“.<ref>{{Cite news|url=https://www.yahoo.com/news/venezuela-migrant-crisis-monumental-un-refugee-agency-chief-010218306.html|title=Venezuela migrant crisis 'monumental': UN Refugee Agency chief|access-date=October 8, 2018|archive-date=08. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181008035736/https://www.yahoo.com/news/venezuela-migrant-crisis-monumental-un-refugee-agency-chief-010218306.html|url-status=}}</ref> Dana 6. maja 2020. godine, stručnjaci UN-a pozvali su venecuelansku vladu da preduzme neke konkretne korake ka razarajućem uticaju ekonomske krize u zemlji na osnovna [[ljudska prava]]. Stručnjaci su se takođe obratili urušenom zdravstvenom sistemu zemlje, ističući da se mnoge bolnice trude da zbrinu pacijente bez pouzdanog snabdevanja strujom i vodom.<ref>{{cite web|url=https://news.un.org/en/story/2020/05/1063372|title=Venezuelans 'teetering on the brink of survival' warn UN human rights experts|access-date=6 May 2020|website=UN News}}</ref>

==== Vlade ====

*{{застава|Bolivija}} - Dana 13. decembra 2019. privremena vlada [[Đanine Anjez]] najavila je da će pružiti utočište 200 Venecuelanaca „koji su pobegli iz svoje zemlje zbog političkog poretka i političkog progona koji promoviše vlada Nikolasa Madura“.<ref>{{Cite news|url=https://www.dw.com/es/bolivia-dar%C3%A1-refugio-a-200-venezolanos-que-huyeron-por-persecuci%C3%B3n-pol%C3%ADtica/a-51665845|title=Bolivia will shelter 200 Venezuelans who fled for "political persecution"|date=December 13, 2019|work=[[Deutsche Welle]]|access-date=January 4, 2020|language=es}}</ref>
*{{застава|Kolumbija}} – Kolumbijska vlada zatražila je pomoć Ujedinjenih nacija i regionalnih partnera za priliv stotina hiljada venecuelanskih imigranata.<ref name=":2" />
*{{застава|Kostarika}} – Ministar spoljnih poslova Epsi Kampbelj izvestila je da će zemlja zadržati svoj „humanitarni stav prijema” prema Venecuelancima, razumevajući da je politička situacija u toj zemlji „složena”.<ref>{{Cite news|url=https://www.nacion.com/el-pais/politica/costa-rica-mantendra-acogida-de-venezolanos-por/A64DA43UNVCZBHCQNHYFNHSPZ4/story/|title=Costa Rica will continue to receive Venezuelans for humanitarian reasons|date=May 21, 2018|work=La Nación (Costa Rica)|access-date=September 27, 2019|language=es}}</ref>
*{{застава|Norveška}} – Dana 9. aprila 2018. godine, [[vlada Norveške]] izdvojila je milion dolara za finansiranje humanitarne pomoći u Kolumbiji za venecuelanske izbeglice.<ref>{{Cite news|url=http://www.el-nacional.com/noticias/latinoamerica/noruega-destinara-millon-dolares-venezolanos-vulnerables_230220|title=Noruega destinará un millón de dólares a venezolanos vulnerables|date=April 9, 2018|work=[[El Nacional (Caracas)|El Nacional]]|access-date=April 10, 2018|language=es}}</ref>
*{{застава|SAD}} – [[USAID]] je započeo finansiranje zbrinjavanja venecuelanskih izbeglica u Kolumbiji u martu 2018. godine, izdvajajući 2,5 miliona dolara za humanitarnu pomoć.<ref>{{cite news|last1=Ordoñez|first1=Franco|title=US to give $2.5M to assist with Venezuelan refugees stranded across border|url=http://www.newsobserver.com/news/politics-government/article205988624.html|access-date=March 22, 2018|work=[[The News & Observer]]|date=March 20, 2018}}</ref> Dana 13. aprila, potpredsednik Majk Pense najavio je tokom 8. Samita Amerika da će Stejt department i USAID obezbediti 16 miliona dolara Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice za pomoć venecuelanskim izbeglicama u Brazilu i Kolumbiji.<ref>{{cite news|last1=Greenwood|first1=Max|title=Pence announces $16M in aid for refugees fleeing Venezuela|url=http://thehill.com/homenews/administration/383126-pence-announces-16m-in-aid-for-those-fleeing-venezuela|access-date=April 14, 2018|work=[[TheHill]]|date=April 13, 2018}}</ref> Dana 17. avgusta 2018. godine, ministar odbrane Sjedinjenih Država Džejms Matis izjavio je da je brod bolnice „USNS Comfort” isplovio u Kolumbiju kako bi pružio medicinsku negu venecuelanskim izbeglicama tokom operacije „Enduring Promise”.<ref>{{Cite news|url=https://www.voanews.com/a/us-navy-hospital-ship-to-deploy-to-colombia-/4533662.html|title=US Navy Hospital Ship to Deploy to Colombia|last=Babb|first=Carla|date=August 17, 2018|work=[[Voice of America]]|access-date=August 19, 2018}}</ref> U septembru 2019. godine Stejt department je izjavio da će Sjedinjene Američke Države dati 120 miliona dolara humanitarne pomoći kako bi pomogle zemljama Latinske Amerike da se izbore sa prilivom venecuelanskih migranata.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-colombia-usa-idUSKCN1VP30F|title=U.S. to give additional $120 million to help Venezuelan migrants|date=September 4, 2019|work=Reuters|access-date=September 5, 2019|language=en}}</ref>

Venecuelanska migrantska kriza jedinstvena je u svetu humanitarne krize i zbog toga polako dobija međunarodnu pažnju i pomoć. Kriza nije lako definisana izbeglička kriza, a UN su protok emigranata definisale kao migraciju mešovitog stanovništva. To znači da su među migrantima i izbeglice i opšti migranti koji se definišu kao posebni tražioci azila. Iz tog razloga, UN su stvorili zajedničku platformu između UNHCR-a i IOM-a, nazvanu Regionalna međuagencijska platforma za koordinaciju, koja ima zadatak da pomogne onima koji emigriraju iz Venecuele. UNHCR je uputio poziv da se na venecuelanske migrante primeni šira definicija izbeglice navedena u Kartagenskoj deklaraciji iz 1984. godine. To bi omogućilo svim migrantima da budu tretirani kao izbeglice.<ref name=":16" />

U aprilu 2019. nevladine organizacije Hjuman rajts voč i Škola javnog zdravlja „Johns Hopkins Bloomberg” objavile su izveštaj i traže od Ujedinjenih nacija da situaciju u Venecueli definišu kao složenu humanitarnu vanrednu situaciju.<ref>{{Cite web|url=https://www.hrw.org/report/2019/04/04/venezuelas-humanitarian-emergency/large-scale-un-response-needed-address-health|title=Venezuela's Humanitarian Emergency {{!}} Large-Scale UN Response Needed to Address Health and Food Crises|date=April 4, 2019|website=Human Rights Watch|language=en|access-date=December 12, 2019}}</ref>

===== Vizne restrikcije =====

Od januara 2021. godine vlade 10 zemalja (uglavnom [[Latinska Amerika|Latinske Amerike]] i [[Karibi|Kariba]]) uvele su posebne uslove za vize za državljane Venecuele koji žele da uđu u te zemlje.<ref>{{Cite news|url=https://www.lapatilla.com/2019/12/28/paises-latinoamericanos-suman-restricciones-y-visas-para-quienes-huyen-del-regimen-de-nicolas-maduro/|title=Latin American countries add restrictions and visas for those fleeing the regime of Nicolás Maduro|date=December 29, 2019|work=[[La Patilla]]|access-date=January 4, 2020|agency=[[Infobae]]|language=es}}</ref> [[Visoki komesarijat OUN za ljudska prava|Prema Visokoj komesarki UN-a za ljudska prava]] [[Mišel Bašele]], uvođenje zahteva za vize moglo bi dovesti do toga da Venecuelanci pribegavaju krijumčarima ljudi i trgovcima ljudima zbog ilegalnog ulaska.<ref>{{Cite news|url=https://news.un.org/en/story/2019/12/1053791|title=Misery for Venezuelans continues ahead of 2020 elections: UN rights chief Bachelet|date=December 18, 2019|work=UN News|access-date=January 3, 2020}}</ref> Neke države poput [[Gvatemala|Gvatemale]], [[Karipska Holandija|Karipske Holandije]] i [[Dominikanska Republika|Dominikanske Republike]] i dalje dozvoljavaju Venezuelcima da uđu bez viza ako poseduju važeću vizu ili dozvolu boravka iz određene treće zemlje, kao što su [[Kanada]] ili [[Sjedinjene Američke Države]].

Do 2021. godine [[Evropska unija]] je najavila da će uvesti elektronski sistem ovlašćenja, Evropski sistem informacija i odobrenja za putovanja ([[ETIAS]]) za Venecuelane koji planiraju da posete [[Šengenska zona|šengensku zonu]].<ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/what-we-do/policies/european-agenda-security/legislative-documents/docs/20161116/proposal_etias_en.pdf|title=Proposal for a REGULATION OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL establishing a European Travel Information and Authorisation System (ETIAS) and amending Regulations (EU) No 515/2014, (EU) 2016/399, (EU) 2016/794 and (EU) 2016/1624}}</ref> To znači da će Venecuelanci koji žele da posete zemlje Šengenskog prostora morati da predaju lične podatke unapred i plate naknadu za obradu Ova uredba ne odnosi se na decu. U martu 2020. godine, španska vlada je isključila nametanje viza Venecuelancima koji žele da uđu u Španiju ili Šengenski prostor.<ref>{{Cite news|url=https://www.elnacional.com/venezuela/espana-no-exigira-visa-a-venezolanos-para-que-ingresen-al-pais/|title=Spain will not require a visa to Venezuelans to enter the country|date=March 5, 2020|work=[[El Nacional (Caracas)|El Nacional]]|access-date=March 6, 2020|language=es}}</ref>

{| class="wikitable sortable"
! Država !! Uvedena vizna ograničenja || Izuzeća || Napomene
|-
| {{застава|Panama}} || 1. oktobar 2017. || Oslobođena vize za vlasnike važeće vize koju su izdale SAD, Australija, Kanada ili Ujedinjeno Kraljevstvo i korišćena je najmanje jednom za ulazak u ove zemlje.<ref>{{Cite web |url=http://www.embassyofpanama.org/inmigration-and-visas/ |title=Archived copy |access-date=December 22, 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140630072206/http://embassyofpanama.org/inmigration-and-visas/ |archive-date=June 30, 2014 |url-status=dead  }}</ref>  Tranzitna viza nije potrebna ako je vreme tranzita kraće od 12 sati. || U oktobru 2018. godine, vlada Paname najavila je da će Venecuelancima dodeliti vizu za višestruki ulazak na period od 5 godina. Od decembra 2019, za ulazak u zemlju, prihvatiće i pasoše kojima je istekao rok.<ref>{{Cite news|url=https://www.eluniversal.com/politica/57482/panama-aceptara-pasaportes-venezolanos-vencidos|title=Panama will accept that Venezuelans with expired passports do immigration procedures|date=December 12, 2019|work=El Universal (Venezuela)|access-date=December 13, 2019|language=es}}</ref>
|-
| {{застава|Honduras}} || 20. novembar 2017. || Nema izuzetaka ||
|-
| {{застава|Gvatemala}} || 19. mart 2018. || Bez vize za vlasnike važeće vize koju su izdale Kanada, Sjedinjene Države ili država članica Šengena. ||
|-
| {{застава|Sveta Lucija}} || 19. juli 2018.<ref>http://oecsbusinessfocus.com/st-lucia-imposes-visa-requirement-on-venezuelans-waived-for-chinese-citizens/</ref> || Nema izuzetaka ||
|-
| {{застава|Peru}} || 15. jun 2019. || Nosioce dozvole boravka izzemalja [[Pacifički savet|Pacifičkog saveza]] oslobođen vize.<ref>{{Cite web |url=http://www.consulado.pe/es/Caracas/tramite/Paginas/Visas/Visa-de-Turista-para-Venezolanos.aspx |title=Архивирана копија |access-date=02. 04. 2021 |archive-date=10. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191210110202/http://www.consulado.pe/es/Caracas/tramite/Paginas/Visas/Visa-de-Turista-para-Venezolanos.aspx |url-status= }}</ref>||Venecuelanci mogu da konkurišu za posebne humanitarne vize u konzulatima peruanskih ambasada sa sedištem u Venecueli (Karakas i Sijudad Gvajana), Kolumbiji (Bogota, Medeljin i Leticija) i Ekvadoru (Kuenka, Gvajakil, Kito, Mačala i Loja). Takođe prihvata pasoše kojima je istekao rok.
|-
| {{застава|Trinidad i Tobago}} || 17. jun 2019.<ref>[http://www.guardian.co.tt/news/visas-for-venezuelans-6.2.863777.9527df11a3 Visas for Venezuelans]</ref> || Nema izuzetaka ||
|-
| {{застава|Čile}} || 22. jun 2019. || Bez vize za vlasnike službenih i diplomatskih pasoša. || Čileansko Ministarstvo spoljnih poslova nudi Venecuelancima „vizu za demokratsku odgovornost“, koja im omogućava boravak u Čileu godinu dana, a može se produžiti za dodatnih 12 meseci. Viza se može zatražiti u čileanskoj ambasadi u Karakasu ali i u drugim ambasadama  širom sveta. Takođe prihvata pasoše kojima je istekao rok .
|-
| {{застава|Ekvador}} || 25. avgust 2019. || Nema izuzetaka ||  Ekvadorska vlada nudi Venecuelancima posebne vize (uključujući humanitarne i privremene dozvole) za ulazak u zemlju. Takođe prihvata pasoše kojima je istekao rok. 
|-
| {{застава|Dominikanska Republika}} || 16. decembar 2019. || Bez vize za vlasnike važeće vize koju su izdale Kanada, Sjedinjene Američke Države ili država članica Šengena. Takođe se odnosi na vlasnike službenih i diplomatskih pasoša. || 
|-
| {{застава|Karipska Holandija}} || 15. januar 2021.<ref>[https://www.rijksoverheid.nl/binaries/rijksoverheid/documenten/kamerstukken/2019/10/02/kamerbrief-inzake-instellen-visumplicht-voor-venezolanen-voor-caribische-delen-van-het-koninkrijk/kamerbrief-inzake-instellen-visumplicht-voor-venezolanen-voor-caribische-delen-van-het-koninkrijk.pdf Establish visa requirement for Venezuelans for Caribbean parts of the kingdom] {{Wayback|url=https://www.rijksoverheid.nl/binaries/rijksoverheid/documenten/kamerstukken/2019/10/02/kamerbrief-inzake-instellen-visumplicht-voor-venezolanen-voor-caribische-delen-van-het-koninkrijk/kamerbrief-inzake-instellen-visumplicht-voor-venezolanen-voor-caribische-delen-van-het-koninkrijk.pdf |date=20191031213639 }}, Ministry of Foreign Affairs of the Netherlands, October 2, 2019. {{nl}}</ref>  || Bez vize za vlasnike važeće vize ili boravišne dozvole koju su izdale Kanada, Sjedinjene Američke Države, Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo ili država članica Šengena, uključujući francuska prekomorska odeljenja ili inostrane teritorije. || Vizna ograničenja su privremena zbog [[Kriza u Venecueli|trenutne situacija u Venecueli]]. Ulazak bez viza biće ponovo uveden kada se situacija popravi.<ref>[http://www.gobierno.aw/news/news_47033/item/temporary-visa-for-venezuelan-passport-holders-for-traveling-to-the-abc-islands_45868.html Temporary Visa for Venezuelan passport holders for traveling to the ABC islands] {{Wayback|url=http://www.gobierno.aw/news/news_47033/item/temporary-visa-for-venezuelan-passport-holders-for-traveling-to-the-abc-islands_45868.html |date=20191130181140 }}, Government of Aruba, October 3, 2019.</ref>
|}

==== {{anchor|Others}}Katolička crkva ====
Katolička crkva u Peruu organizovala je programe za pomoć venecuelanskim izbeglicama.<ref>{{Cite news|url=https://www.catholicnewsagency.com/news/church-in-peru-launches-collection-to-help-venezuelan-refugees-63080|title=Church in Peru launches collection to help Venezuelan refugees|work=Catholic News Agency|access-date=May 25, 2018}}</ref>

==== Deklaracija iz Kita ====

Deklaracija iz Kita ''o mobilnosti ljudi i građana Venecuele u regionu'' potpisali su, u glavnom gradu Ekvadora, 4. septembra 2018. godine predstavnici [[Argentina|Argentine]], [[Brazil]]a, [[Čile]]a, [[Kolumbija|Kolumbije]], [[Kostarika|Kostarike]], [[Ekvador]]a, [[Meksiko|Meksika]], [[Panama|Paname]], [[Paragvaj]]a, [[Peru]]a i [[Urugvaj]]a. [[Bolivija]] i [[Dominikanska Republika]] nisu potpisale dokument. Poslednja država je tvrdila da je Venecuela odlučila da ne prisustvuje zemlji posmatraču na sastanku.<ref name="MREC">{{Cite web|url=https://www.cancilleria.gob.ec/en/the-declaration-of-quito-on-human-mobility-of-venezuelan-citizens-was-signed-with-18-points-of-common-agreement/|title=The 'Declaration of Quito on Human Mobility of Venezuelan citizens' was signed with 18 points of common agreement|date=September 4, 2018|website=Minister of Foreign Relations and Human Mobility (Ecudaor)|access-date=September 27, 2019|archive-date=29. 12. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229142753/https://www.cancilleria.gob.ec/en/the-declaration-of-quito-on-human-mobility-of-venezuelan-citizens-was-signed-with-18-points-of-common-agreement/|url-status=dead}}</ref>

Događaj je težio razmeni informacija i postizanju koordiniranog odgovora na masovni migracioni tok Venecuelanaca. Na sastanku su zemlje ponovile zabrinutost zbog pogoršanja unutrašnje situacije izazvane masovnim migracijama, pa pozivaju da prihvate otvaranje humanitarne pomoći u kojoj je dogovorena saradnja vlada i međunarodnih organizacija da se dekomprimira ono što smatraju kritičnom situacijom.<ref name="MREC"/>

Među najvažnijim tačkama oko kojih su se dogovorile vlade regiona su prihvatanje isteklih putnih dokumenata, lične karte Venecuelanaca u migracione svrhe i podsticaj vladi Nikolasa Madura da hitno i kao prioritet preduzme neophodne mere za blagovremeno obezbeđivanje ličnih karata, pasoša, izvoda iz matične knjige rođenih, venčanih i kriminalnih evidencija, kao i apostiliranje i legalizacija.<ref>http://www.el-nacional.com/noticias/mundo/paises-america-acordaron-aceptar-documentos-vencidos-venezolanos_250558</ref>

=== Reakcija u Venecueli ===

Predsednik Nikolas Maduro rekao je da su međunarodni izveštaji o milionima Venezuelanaca koji se iseljavaju „propaganda“, a Venecuelanci žale što su napustili zemlju jer su na kraju „čistili toalete u [[Majami]]ju“.<ref name=":0" /> Besni Venecuelanci kritikovali su Madura, rekavši da bi radije čistili toalete u drugoj zemlji nego da žive u Venecueli.<ref name=":0" /> U septembru 2018. predsednik Maduro rekao je da su njegovi zemljaci bili žrtve kampanje mržnje i da su u Peruu pronašli samo rasizam, prezir, ekonomski progon i ropstvo.<ref>{{Cite web|url=https://www.americatv.com.pe/noticias/internacionales/nicolas-maduro-denuncia-campana-desprecio-contra-venezolanos-peru-n336346|title=Nicolás Maduro denuncia campaña de odio contra venezolanos en Perú|website=América Noticias|language=es|access-date=September 19, 2019}}</ref>

Venecuelanska potpredsednica Delisi Rodrigez porekla je da njena zemlja ima humanitarnu i migracionu krizu, nazivajući je „lažnom vešću”. Tvrdila je da bi humanitarna kriza bila „izgovor za Sjedinjene Američke Države da napadnu Venecuelu i prodube ekonomski rat“.<ref>{{Cite news|url=https://diariocorreo.pe/mundo/vicrepresidenta-venezuela-delcy-rodriguez-niega-crisis-humanitaria--pais-839235/|title=Vice President of Venezuela Delcy Rodríguez denies humanitarian crisis in her country|date=August 31, 2018|work=Diario Correo (Peru)|access-date=September 27, 2019|language=es}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.eluniversal.com/politica/19370/delcy-rodriguez-venezuela-es-el-segundo-pais-con-menor-flujo-de-emigrantes-en-suramerica#|title=Delcy Rodríguez: Venezuela is the second country with the lowest flow of emigrants from South America|last=Varela|first=Crisbel|date=August 31, 2018|work=[[El Universal (Venezuela)]]|access-date=September 27, 2019|language=es}}</ref>

Predsednik Nikolasove konstitutivne skupštine i potpredsednik Ujedinjene socijalističke partije Venecuele Diosdado Kabelo tvrdio je da se migrantska kriza inscenira u okviru desničarske zavere za svrgavanje vlade Nicolasa Madura i da slike na kojima se vidi kako Venecuelanci beže širom Južne Amerike peške su proizvedeni<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2018/aug/28/venezuela-diosdado-cabello-refugee-footage-fake|title=Venezuelan official suggests migrant crisis is staged to undermine government|last=Phillips|first=Tom|date=August 28, 2018|work=[[The Guardian]]|access-date=March 5, 2019}}</ref>

==== Plan za ''povratak u domovinu'' ====
Bolivarska vlada je 2018. godine donela plan „Povratka u domovinu“ ({{Jez-špa|Plan Vuelta a la Patria}}) koji nudi plaćanje karata venecuelanskim migrantima koji žele da se vrate u svoju zemlju.<ref>{{Cite news|url=https://www.europapress.es/internacional/noticia-gobierno-anuncia-regreso-89-venezolanos-parte-plan-vuelta-patria-20180827201711.html|title=The Government announces the return of 89 Venezuelans as part of the "return to homeland plan"|date=August 27, 2018|work=Europa Press|access-date=September 21, 2019|language=es}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.eluniversal.com/internacional/18912/embajada-de-venezuela-en-peru-envia-de-regreso-a-migrantes-que-no-lograron-el-ingreso#|title=Venezuelan Embassy in Peru sends back migrants who failed to get income|date=August 27, 2018|work=[[El Universal (Venezuela)]]|access-date=September 21, 2019|language=es}}</ref> Do dana 28. avgusta 2018. godine, 89 Venecuelanaca se vratilo u Venecuelu iz Perua. Program je sproveden u [[Peru]]u i drugim zemljama [[Južna Amerika|Južne Amerike]] poput [[Ekvador]]a i [[Čile]]a.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-venezuela-migration-peru/dozens-of-venezuelans-in-peru-seek-to-return-home-despite-crisis-idUSKCN1LM2II|title=Dozens of Venezuelans in Peru seek to return home despite crisis|last=Aquino|first=Marco|date=September 7, 2018|work=[[Reuters]]|access-date=September 21, 2019}}</ref> Međutim, program je postigao vrlo malo za povratak njihovih sugrađana.

== Vidi još ==
*[[Evropska migraciona kriza]]
*[[Kriza u Venecueli|Kriza u Venecueli (2012 — u toku]] 
*[[Protesti u Venecueli (od 2014. do danas)]]

== Reference ==
{{извори|30em}}

== Spoljašnje veze ==

=== Grupe ===
*[https://somosdiaspora.com/web/ Somos Diáspora] {{Wayback|url=https://somosdiaspora.com/web/ |date=20210412122739 }} – Mreža sa venecuelanskim informacijama o zabavi, vestima i migracijama

=== Članci ===
*{{cite web |last1=Ávila |first1=Keymar |title=A Venezuelan Exodus?/¿Un éxodo venezolano? |url=https://nacla.org/news/2018/10/30/venezuelan-exodus%C2%BFun-%C3%A9xodo-venezolano |website=[[NACLA]] |date=October 30, 2018}}
*{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/resources/idt-sh/Venezuela_bridge|title=The bridge of desperation|author=Watson, Katy|work=[[BBC News]]|date=August 22, 2018}}

{{подножје|lat=da}}

[[Категорија:Венецуеланска избегличка криза]]
[[Категорија:Криза у Венецуели]]
[[Категорија:Венецуеланска дијаспора]]
[[Категорија:Избеглице]]
[[Категорија:Људска права у Венецуели]]
Шаблон који се користи на овој страници:
Назад на страницу Izbeglička kriza u Venecueli.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Izbeglička_kriza_u_Venecueli”