Извор странице Indo-skitsko carstvo

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:

Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.

Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.

Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.

Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.

Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.

За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.

Можете да видите и копирате извор ове странице.

{{Infobox former country-lat
|conventional_long_name = Indo-skitsko kraljevstvo
|common_name = Indo-skitsko kraljevstvo
|era       = [[Stari vek|Antika]]
|government_type = Monarhija
|year_start  = {{circa}} 150 pne
|year_end    = 400 
|p1          = Grčko-Baktrijsko kraljevstvo
|p2          = Indo-Grčko kraljevstvo
|p3          = Maurijsko carstvo
|s1          = Kušansko carstvo
|s2          = Sasanidsko carstvo
|s4          = Nagvanši dinastija
|s5          = Gupta carstvo
|image_map    = IndoScythianKingdom.svg
|image_map_caption  = Teritorije (zeleno) i ekspanzije (žuto) Indo-skitskog kraljevstva u njegovom najvećem obimu.
|capital          = {{ublist|[[Sigal, Sakastan|Sigal]]|[[Taxila|Taksila]]|[[Матура (град)|Matura]]}}
|common_languages = [[Scythian language|Skitski]], [[Koine Greek|grčki]]<br />[[пали (језик)|pali]] ([[Kharoshthi|karoštijsko]] pismo)<br />[[санскрт (језик)|sanskrit]], [[prakrit]] ([[Brāhmī script|brahmansko]] pismo)<br />verovatno [[Арамејски језик|aramejski]]
|religion         = {{ublist|[[hinduizam]]<ref>[https://books.google.com/books?id=WHz7hrkq2OIC&dq=%22They+were+friendly+to+the+Hindus+and+were+Hinduised+by+the+Brahmans+by+the+conferring+of+the+sacred-thread.%22&focus=searchwithinvolume&q=%22being+the+inroads+of+the+Sythian+hordes+into+Rajputana....+They+were+friendly+to+the+Hindus+and+were+Hinduised+by+the+Brahmans+by+the+conferring+of+the+sacred-thread The Decline and Fall of the Hindus: The Book on India's Regeneration]</ref>|[[budizam]]|[[старогрчка религија|drevna grčka religija]]}}
|title_leader=[[kralj]]
|leader1 = [[maues]]
|year_leader1 = 85–60 pne
|leader2 = Hajatrija
|year_leader2 = 10 
|stat_year1   = 20 proc.<ref name="Taagepera">{{cite journal|last=Taagepera|first=Rein|title=Size and Duration of Empires: Growth-Decline Curves, 600 B.C. to 600 A.D|journal=Social Science History|date=1979|volume=3|issue=3/4|pages=115–138|doi=10.2307/1170959|jstor=1170959}}</ref>
|stat_area1   = 2600000
}}
{{Istorija Južne Azije-lat}}

'''Indo-Skiti''' (takođe zvani '''Indo-Sakas''') bili su grupa nomadskih [[ирански народи|iranskih naroda]] koji su vodili poreklo od [[Saka]] i [[Скити|Skita]] koji su migrirali na jug u zapadne i severne delove južne Azije ([[Sogdijana]], [[Baktrija]], [[Arahozija]], [[Gandhara|Gandara]], [[Sind]], [[Kašmir]], [[Панџаб|Pundžab]], [[Harajana]], [[Utar Pradeš]], [[Bihar]], [[Radžastan]], [[Gudžarat]] i [[Maharaštra]]) od sredine 2. veka pne do 4. veka.

Prvi kralj Saka u [[Јужна Азија|Južnoj Aziji]] bio je [[Maues|Majes/Moga]] (1. vek pne) koji je uspostavio vlast Saka u [[Gandhara|Gandari]] i [[Инд|dolini Inda]]. Indo-Skiti su proširili svoju nadmoć nad severozapadnom Indijom, pokoriviši [[Indo-grčko kraljevstvo|Indo-Grke]] i druga lokalna kraljevstva. Indo-Skiti su bili potčinjeni [[Kušansko carstvo|Kušanskom carstvu]], bilo [[Kujula Kadphises|Kudžula Kadfize]] ili [[Kanishka|Kaniška]].<ref>Kharapallana and Vanaspara are known from an inscription discovered in Sarnath, and dated to the 3rd year of Kanishka, in which they were paying allegiance to the Kushanas. Source: "A Catalogue of the Indian Coins in the British Museum. Andhras etc." Rapson, p ciii</ref> Ipak, Sake su nastavili da vladaju kao [[satrap]]ijama,<ref>"The titles "Kshatrap" and "Mahakshatrapa" certainly show that the Western Kshatrapas were originally feudatories" in Rapson, "Coins of the British Museum", p.cv</ref> formirajući [[Northern Satraps|Severne]] i [[Western Satraps|Zapadne Satrape]]. Moć vladara Sake počela je da opada u II veku pne nakon što su Indo-Skiti bili poraženi od [[Сатавахана царство|satavahanskog]] cara [[Gautamiputra Satakarni]]ja.<ref>World history from early times to A D 2000 by B .V. Rao: pp. 97</ref><ref>A Brief History of India, by Alain Daniélou pp. 136</ref> Indo-skitska vladavina na severzoapadu Indijskog potkontinenta prestala je kad je poslednji [[Western Satraps|Zapadni Satrap]] [[Rudrasimha III|Rudrasimha -{III}-]] poražen od [[Гупта царство|Guptijskog]] cara [[Chandragupta II|Čandragupte -{II}-]] 395. godine.<ref>India in a Globalised World, by Sagarika Dutt pp. 24</ref><ref>Ancient India, by Ramesh Chandra Majumdar pp. 234</ref>

Invazija severnih regiona [[Индијски потконтинент|Indijskog potkontinenta]] od strane skitskih plemena iz centralne Azije, koja se često naziva i indo-skitskom invazijom, igrala je značajnu ulogu u [[Историја Индије|istoriji Indijskog potkontinenta]] kao i okolnih zemalja. Zapravo, indo-skitski rat samo je jedno poglavlje u događajima koje je pokrenula nomadsko begstvo centralnoazijaca od sukoba sa plemenima kao što je [[Sjungnu]] u -{II}- veku pne, što je imalo trajne efekte na [[Бактрија|Baktriju]], [[Kabul]] i Indijski potkontinent, kao i daleki Rim na zapadu, i bliže na zapadu u [[Партија (област)|Partiji]].

Drevni rimski istoričari, uključujući [[Arijan]]a<ref>{{Cite web|url=https://sourcebooks.fordham.edu/ancient/arrian-bookVIII-India.asp|title=Arrian: Anabasis Alexandri: Book VIII (Indica); Section V|last=|first=|date=|website=Ancient History Sourcebooks|publisher=[[Fordham University]]|archive-url=|archive-date=|access-date=21. 1. 2019}}</ref> i [[Klaudije Ptolemej|Klaudija Ptolomeja]], pomenuli su da su drevne Sake ('Sakaj') bili [[Номад|nomadski narod]].<ref>[[Клаудије Птолемеј|Ptolemy]] vi, xiii (1932), pp. 143.</ref> Italo Ronka u svojoj detaljnoj studiji Ptolomejevog poglavlja -{VI}- navodi: „Zemlja Saka pripada nomadima, oni nemaju gradove, već žive u šumama i pećinama”.<ref>{{harvnb|Ronca|1971|pp=39}}, 102, 108.</ref>

== Origins ==
{{Main-lat|Saka}}
[[Датотека:PazyrikHorseman.JPG|мини|240px|лево|Skitski konjanik iz generalne oblasti [[Или (река)|Ili reke]], [[Ukok Plateau|Pazirik]], c 300 pne]]
[[Датотека:MenWithDragons.jpg|��ини|240px|лево|Blago kraljevskog ukopa [[Tillya Tepe|Tilija Tepe]] pripisuje se Sakasu iz 1. veka pne u [[Бактрија|Baktriji]].]]
[[Датотека:Man with cap probably Scythian, Bamiyan 3-4th century.jpg|240px|десно|мини|Zabrađeni čovek s kapom, verovatno Skitijan, [[Bamyan|Bamijan]], 3.–4. vek.]]

Smatra se da su preci Indo-Skita bila [[saka]]ska ([[Скити|skitska]]) plemena.
<blockquote>„Jedna grupa naroda koji su govorili indoevropske jezike koja se rano pojavila na sceni [[Sinkjang]]a je Saka (-{Ch. Sai}-). Saka je opštiji naziv nego ime za specifičnu državu ili etničku grupu; plemena Saka bila su deo kulturnog kontinuiteta ranih nomada širom Sibira i srednjoeurazijskih stepskih zemalja od Sinkjanga do Crnog mora. Poput Skita koje [[Herodot]] opisuje u četvrtoj knjizi svoje ''Istorije'' (''Saka'' je iranska reč ekvivalentna grčkoj ''Skiti'', a mnogi naučnici ih zajedno nazivaju Saka-Skitima), Sake su bili konjsko nomadski narod koji je govorio iranski jezik i koristio bojna kola u bitkama. Oni su žrtvovali konje i sahranjivali svoje mrtve u humkama zvanim [[Курган (хумке)|kurgani]]”.<ref>{{harvnb|Millward|2007|pp=13}}</ref></blockquote>

Prema mitovima o njihovom sopstvenom poreklu, oni tvrde da potiču iz Kuštan Maurija, prognanog sina indijskog cara [[Ашока|Ašokavardana Maurija]] koji je osnovao [[Kingdom of Khotan|Kraljevinu Hotan]] u slivu Tarima.<ref>[[J. P. Mallory|Mallory, J. P.]]; [[Victor H. Mair|Mair, Victor H.]] (2000), The Tarim Mummies: Ancient China and the Mystery of the Earliest Peoples from the West, London: Thames & Hudson, pp. 77–81</ref>

=== Juedži ekspanzija ===
[[Датотека:Orlat plaque detail.jpg|мини|десно|240px|Detalj jedne od [[Orlat plaques|Orlatovih ploča]] za koju se smatra da predstavlja skitske vojnike.]]

U -{II}- veku pne, novi [[nomad]]ski pokret započeo je među centralnoazijskim plemenima, proizvodeći trajne efekte na istoriju Rima u Evropi, [[Partija|Partije]] u Zapadnoj Aziji, i [[Baktrija|Baktrije]], [[Kabul]]a i Indije na istoku u Južnoj Aziji. Zabeleženo je u analima [[Династија Хан|dinastije Han]] i drugim kineskim zapisima, da je ovo veliko plemensko kretanje započelo je nakon što su pleme [[Juedži]] porazili [[Sjungnu]]i. Bežeći ka zapadu nakon svg poraza i stvarajući [[domino effect|domino efekat]] dok su raseljavali druga centralnoazijska plemena na svom putu.<ref name="Rene">{{Cite book |last=Grousset |first=Rene |title=The Empire of the Steppes |publisher=Rutgers University Press |year=1970 |isbn=978-0-8135-1304-1 |pages=[https://archive.org/details/empireofsteppesh00prof/page/32 32] |url=https://archive.org/details/empireofsteppesh00prof/page/32 }}</ref>

Prema ovim drevnim izvorima, ''[[Modu Shanyu|Modu Šanju]]'' iz [[монголија|mongolskog]] plemena [[Sjungnu]] napao je [[Yuezhi|Juedži]] (verovatno u kontekstu [[Тохарци|Toharaca]] koji su živeli u oblasti [[Таримска котлина|sliva istočnog Tarima]]) i proterali ih iz njihove domovine između [[Ćiljen šan]]a i [[Dunhuang]]a oko 175 pne.<ref>''Shiji'', chap. 123 translated in: Burton Watson (1993), pp. 234.</ref> Ostavljajući za sobom ostatke svoje populacije, najveći deo stanovništva preselio se na zapad, u područje [[или (река)|reke Ili]]. Tamo su oni raselili [[Saka]]se, koji su migrirali na jug u [[Fergana|Ferganu]] i [[Sogdijana|Sogdijanu]]. Prema kineskim istorijskim hronikima (koji zovu Sake, „Saj” 塞): „[Juedži] su napali sajskog kralja koji se preselio na značajnu udaljenost prema jugu, a Juedži su tada zauzeli njegove zemlje.”<ref>''[[Hanshu|Han Shu]]'' 61 4B Original tex: 西擊塞王。塞王南走遠徙，月氏居其地。</ref><ref>{{cite journal |url=http://www.transoxiana.org/Eran/Articles/benjamin.html |title=The Yuezhi Migration and Sogdia | last = Benjamin | first = Craig |journal=Transoxiana Webfestschrift Series I: Eran Ud Aneran |date=oktobar 2003}}</ref>

Nešto posle 155 godine pne, Juedži su ponovo porazili savez [[Wusun|Vusuna]] i [[Sjungnu]]a, i bili su primorani da se presele na jug, ponovo raseljavajući Skite, koji su migrirali na jug prema [[Бактрија|Baktriji]] i sadašnjem [[Avganistan]]u, a jugozapadno bliže [[Партија (област)|Partiji]].

== Potomci Indo-Skita ==

[[Tadeusz Sulimirski|Tadeuš Sulimirski]] napominje da su [[Saka|Sake]] napali i delove Severne Indije.<ref name="Sulimirski 1970 113–114">{{cite book |title=The Sarmatians |volume=Volume 73 of Ancient peoples and places |pages=113–114 |last=Sulimirski |first=Tadeusz |author-link=Tadeusz Sulimirski |publisher=Praeger |location=New York |year=1970 |url=https://books.google.com/books?id=gdjhuAAACAAJ |quote=The evidence of both the ancient authors and the archaeological remains point to a massive migration of Sacian (Sakas)/Massagetan tribes from the Syr Daria Delta (Central Asia) by the middle of the second century B.C. Some of the Syr Darian tribes; they also invaded North India.}}</ref> [[Weer Rajendra Rishi|Vir Radžendra Riši]], indijski lingvista,<ref>[http://rishi.anantdutta.in/obituary.html Indian Institute of Romani Studies] {{webarchive|url=https://archive.today/20130108051317/http://rishi.anantdutta.in/obituary.html |date=8. 1. 2013 }}</ref> utvrdio je jezičke srodnosti između indijskih i centralnoazijskih jezika, što dodatno daje kredibilnost mogućnosti istorijskog uticaja Saka u Severnoj Indiji.<ref name="Sulimirski 1970 113–114"/><ref>{{cite book |title= India & Russia: linguistic & cultural affinity |page=95 | last=Rishi |first=Weer Rajendra |author-link=Weer Rajendra Rishi |publisher=Roma |year=1982 |url=https://books.google.com/books?id=Vns_AAAAMAAJ&q=Getae#search_anchor}}</ref>

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
{{Литература|30em}}
* [[Harold Walter Bailey|Bailey, H. W.]] 1958. "Languages of the Saka." ''Handbuch der Orientalistik'', I. Abt., 4. Bd., I. Absch., Leiden-Köln. 1958.
* Faccenna D., "Sculptures from the sacred area of Butkara I", Istituto Poligrafico Dello Stato, Libreria Dello Stato, Rome, 1964.
* [[János Harmatta|Harmatta, János]], ed., 1994. ''History of civilizations of Central Asia, Volume II. The development of sedentary and nomadic civilizations: 700 B.C. to A.D. 250''. Paris, UNESCO Publishing.
* Hill, John E. 2004. ''The Peoples of the West from the Weilue'' 魏略 ''by Yu Huan'' 魚豢'': A Third Century Chinese Account Composed between AD 239 and 265.'' Draft annotated English translation. [http://depts.washington.edu/silkroad/texts/weilue/weilue.html]
* Hill, John E.. ''Through the Jade Gate to Rome: A Study of the Silk Routes during the Later Han Dynasty, 1st to 2nd Centuries AD''. BookSurge, Charleston, South Carolina. {{page|year=2009|isbn=978-1-4392-2134-1|pages=}}.
* Hulsewé, A. F. P. and Loewe, M. A. N. 1979. ''China in Central Asia: The Early Stage 125 BC&nbsp;– AD 23: an annotated translation of chapters 61 and 96 of the History of the Former Han Dynasty''. E. J. Brill, Leiden.
* Huet, Gerard (2010) ''"Heritage du Sanskrit Dictionnaire, Sanskrit-Francais,"'' pp. 128. [http://sanskrit.inria.fr/Dico.pdf] {{Wayback|url=http://sanskrit.inria.fr/Dico.pdf |date=20080227183848 }}
* Litvinsky, B. A., ed., 1996. ''History of civilizations of Central Asia, Volume III. The crossroads of civilizations: A.D. 250 to 750''. Paris, UNESCO Publishing.
* Liu, Xinru 2001 "Migration and Settlement of the Yuezhi-Kushan: Interaction and Interdependence of Nomadic and Sedentary Societies." ''[[Journal of World History]]'', Volume 12, No. 2, Fall 2001. University of Hawaii Press, pp. 261–292. [http://muse.jhu.edu/journals/jwh/].
* ''Bulletin of the Asia Institute: The Archaeology and Art of Central Asia''. Studies From the Former Soviet Union. New Series. Edited by B. A. Litvinskii and Carol Altman Bromberg. Translation directed by Mary Fleming Zirin. Vol. 8, (1994), pp. 37–46.
* Millward, James A.. ''Eurasian Crossroads: A History of Xinjiang''. Columbia University Press, New York. {{page|year=2007|isbn=978-0-231-13924-3|pages=}}.
* Pulleyblank, Edwin G. 1970. "The Wu-sun and Sakas and the Yüeh-chih Migration." ''Bulletin of the School of Oriental and African Studies 33'' (1970), pp. 154–160.
* [[Клаудије Птолемеј|Ptolemy]]. ''The Geography''. Translated and edited by Edward Luther Stevenson. 1991 unabridged reproduction. Dover Publications, Mineola, N. Y. {{page|year=1932|isbn=978-0-486-26896-5|pages=}} (pbk)
* Puri, B. N. 1994. "The Sakas and Indo-Parthians." In: ''History of civilizations of Central Asia, Volume II. The development of sedentary and nomadic civilizations: 700 B.C. to A.D. 250''. Harmatta, János, ed., 1994. Paris: UNESCO Publishing, pp. 191–207.
* Ronca, Italo (1971). ''Ptolemaios Geographie 6,9–21. Ostrian und Zentralasien, Teil I''. IsMEO&nbsp;— ROM.
* Watson, Burton. Trans. 1993. ''Records of the Grand Historian of China: Han Dynasty II (Revised Edition).'' Translated from the ''[[Shiji|Shih chi]]'' of [[Сима Ћен|Ssu-ma Ch'ien]]. Chapter 123: The Account of [[Ta-Yuan|Ta-yüan]]. Columbia University Press. {{page|year=|isbn=978-0-231-08167-2|pages=}}
* Wilcox, Peter and Angus McBride. ''Rome's Enemies (3): Parthians and Sassanid Persians (Men-at-Arms).'' Osprey Publishing; illustrated edition. {{page|year=1986|isbn=978-0-85045-688-2|pages=}}.
* Yu, Taishan. 1998. ''A Study of Saka History''. Sino-Platonic Papers No. 80. July 1998. Dept. of Asian and Middle Eastern Studies, University of Pennsylvania.
* Yu, Taishan. 2000. ''A Hypothesis about the Source of the Sai Tribes''. Sino-Platonic Papers No. 106. September 2000. Dept. of Asian and Middle Eastern Studies, University of Pennsylvania.
* ''Political History of Ancient India'', 1996, H. C. Raychaudhury
* ''Hindu Polity, A Constitutional history of India in Hindu Times'', 1978, K. P. Jayswal
* ''Geographical Data in Early Puranas'', 1972, M. R. Singh
* ''India and Central Asia'', 1955, [[P. C. Bagchi]].
* ''Geography of Puranas'', 1973, S. M. Ali
* ''Greeks in Bactria and India'', W. W. Tarn
* ''Early History of North India'', S. Chattopadhyava
* ''Sakas in Ancient India'', S. Chattopadhyava
* ''Development of Kharoshthi script'', C. C. Dasgupta
* ''Ancient India'', 1956, R. K. Mukerjee
* ''Ancient India'', Vol III, T. L. Shah
* ''Hellenism in Ancient India'', G. N. Banerjee
* ''Manu and Yajnavalkya'', K. P. Jayswal
* Anabaseeos Alexanddrou, Arrian
* Mathura lion capital inscriptions
* ''Corpus Inscriptionium Indicarum'', Vol II, Part I, S. Konow
{{Литература крај}}

== Spoljašnje veze ==
{{commons category-lat|Indo-Scythians}}
* [https://web.archive.org/web/20071015203904/http://iranica.com/newsite/articles/ot_grp8/ot_indoscyth_20050802.html "Indo-Scythian dynasties", R. C. Senior]
* [https://web.archive.org/web/20040809235721/http://www.grifterrec.com/coins/indoscythian/indoscythian.html Coins of the Indo-Scythians]

{{Authority control-lat}}

[[Категорија:Древни ирански народи]]
[[Категорија:Историја Пакистана у старом веку]]
[[Категорија:Историја Авганистана у старом веку]]

Шаблони који се користе на овој страници:

Шаблон:Authority control-lat (уреди)
Шаблон:Both (уреди)
Шаблон:Circa (уреди)
Шаблон:Cite book (уреди)
Шаблон:Cite journal (уреди)
Шаблон:Cite web (уреди)
Шаблон:CleanWikidata (уреди)
Шаблон:Commons (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Commons category-lat (уреди)
Шаблон:Convert (уреди)
Шаблон:Convinfobox (уреди)
Шаблон:Convinfobox/pri2 (уреди)
Шаблон:External link (уреди)
Шаблон:Harvnb (извор) (заштићено)
Шаблон:Hlist/styles.css (уреди)
Шаблон:ISBN (уреди)
Шаблон:ISO 3166 code (уреди)
Шаблон:If empty (уреди)
Шаблон:Infobox (уреди)
Шаблон:Infobox country-lat (уреди)
Шаблон:Infobox country-lat/formernext (уреди)
Шаблон:Infobox country/multirow (уреди)
Шаблон:Infobox former country-lat (уреди)
Шаблон:Istorija Južne Azije-lat (уреди)
Шаблон:L (уреди)
Шаблон:Main-lat (уреди)
Шаблон:Main other (уреди)
Шаблон:Navbar (уреди)
Шаблон:Normativna kontrola-lat (уреди)
Шаблон:PAGENAMEBASE (уреди)
Шаблон:Page (уреди)
Шаблон:Plainlist/styles.css (уреди)
Шаблон:Reflist (извор) (заштићено)
Шаблон:Replace (уреди)
Шаблон:Side box (уреди)
Шаблон:Sister project (уреди)
Шаблон:Template other (уреди)
Шаблон:Tnavbar (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Ublist (уреди)
Шаблон:Unbulleted list (уреди)
Шаблон:Wayback (уреди)
Шаблон:Webarchive (уреди)
Шаблон:Yesno (уреди)
Шаблон:Yesno-no (уреди)
Шаблон:Главни/остали (уреди)
Шаблон:ДаНе (уреди)
Шаблон:ДаНе-не (уреди)
Шаблон:Замени (уреди)
Шаблон:Зас (уреди)
Шаблон:Зас/core (уреди)
Шаблон:Извори (извор) (заштићено)
Шаблон:Извори/styles.css (уреди)
Шаблон:Инфокутија (уреди)
Шаблон:Историја Јужне Азије (уреди)
Шаблон:Категорија на Остави (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Категорија на Остави/праћење (уреди)
Шаблон:Литература (уреди)
Шаблон:Литература крај (уреди)
Шаблон:Око (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Бангладеш (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Бутан (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Индија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Малдиви (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Непал (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Пакистан (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Сри Ланка (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Шри Ланка (уреди)
Шаблон:Референце крај (уреди)
Шаблон:Референце почетак (уреди)
Шаблон:Референце почетак/styles.css (уреди)
Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)
Модул:Authority control-lat (уреди)
Модул:Authority control-lat/config (уреди)
Модул:Check for unknown parameters (уреди)
Модул:Check isxn (уреди)
Модул:Citation/CS1 (уреди)
Модул:Citation/CS1/COinS (уреди)
Модул:Citation/CS1/Configuration (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1/Date validation (уреди)
Модул:Citation/CS1/Identifiers (уреди)
Модул:Citation/CS1/Utilities (уреди)
Модул:Citation/CS1/Whitelist (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1d/Utilities (уреди)
Модул:Convert (уреди)
Модул:Convert/data (уреди)
Модул:Convert/text (уреди)
Модул:EditAtWikidata (уреди)
Модул:Footnotes (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list/data (уреди)
Модул:Footnotes/whitelist (уреди)
Модул:Format link (уреди)
Модул:Hatnote-lat (уреди)
Модул:Hatnote/styles.css (уреди)
Модул:Hatnote list-lat (уреди)
Модул:ISO 3166 (уреди)
Модул:ISO 3166/data/National (уреди)
Модул:If empty (уреди)
Модул:Infobox (извор) (полузаштићено)
Модул:Infobox/styles.css (уреди)
Модул:InfoboxImage (уреди)
Модул:List (уреди)
Модул:Main-lat (уреди)
Модул:Navbar (уреди)
Модул:Navbar/configuration (уреди)
Модул:Navbar/styles.css (уреди)
Модул:Navbox (извор) (полузаштићено)
Модул:Navbox/configuration (уреди)
Модул:Navbox/styles.css (уреди)
Модул:No globals (уреди)
Модул:Side box (уреди)
Модул:Side box/styles.css (уреди)
Модул:String (извор) (заштићено)
Модул:TableTools (извор) (полузаштићено)
Модул:TitleReplace (уреди)
Модул:Transliteration (уреди)
Модул:Webarchive (уреди)
Модул:Webarchive/data (уреди)
Модул:WikidataCommonscat (уреди)
Модул:Yesno (извор) (полузаштићено)

Назад на страницу Indo-skitsko carstvo.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Indo-skitsko_carstvo”