Извор странице Подела Османског царства

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:
Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.
Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.
Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.
Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.
Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.
За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.
Можете да видите и копирате извор ове странице.
{{Историја Османског царства}}
[[File:Peace-conference-memoranda-respecting-syria-arabia-palestine5.jpg|thumb|250px|Јануар 1919, Меморандум Британског министарства иностраних послова сумира ратне споразуме између Британије, Француске, Италије и Русије о отоманској територији.]]
[[File: SevresOttoman1927.JPG|250px|thumbnail|Карта поделе царства Севрским споразумом]]
'''Подела Османског царства''' ([[Примирје са Мудроса]], 30. октобар 1918. – укидање Османског султаната, 1. новембар 1922) био је политички догађај који се догодио након [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[Окупација Константинопоља|окупације Константинопоља]] од стране [[Британско царство|британских]], [[Трећа француска република|француских]] и [[Краљевина Италија|италијанских]] снага у новембру 1918. Подела је планирана кроз неколико споразума које су [[Савезници у Првом светском рату|савезници]] направили током Првог светског рата,<ref>{{cite book|author=Paul C. Helmeich |title=From Paris to Sèvres: The Partition of the Ottoman Empire at the Peace Conference of 1919–1920 |url=https://archive.org/details/fromparistosevre0000helm |location= |publisher=Ohio University Press |year=1974|isbn=0-8142-0170-9}}</ref> посебно [[Сајкс-Пикотов споразум]]. Како се светски рат назирао [[Османско царство]] је тражило заштиту али је одбијено од Британаца, Француза, и [[Руска Империја|Руса]], а на крају су склопили [[Османско-немачки споразум]].<ref>{{cite book|author=Fromkin |title=A Peace to End All Peace |url=https://archive.org/details/peacetoendallpea0000from |location= |publisher= |year=1989}}, pp. 49–50.</ref> Огроман конгломерат територија и народа који су некада били у саставу Османског царства подељени су на неколико нових [[држава]].<ref>[[Roderic H. Davison]]; Review "From Paris to Sèvres: The Partition of the Ottoman Empire at the Peace Conference of 1919–1920" by Paul C. Helmreich in ''Slavic Review'', Vol. 34, No. 1 (Mar. 1975), pp. 186–187</ref> Османско царство била је водећа [[исламска држава]] у [[геополитика|геополитичком]], [[култура|културолошком]] и [[Ideologija|идеолошком]] погледу. Подела Османског царства након рата довела је до јачања позиција западних сила на [[Средњи исток|средњем ист��ку]], као што су Британија и Француска, и стварања модерног [[Арапски свет|арапског света]] и  [[Турска|Турске]] републике. Отпор овим силама потицао је од Турског националног покрета али није постао широко распрострањен у пост-османским државама све до [[Други светски рат|Другог светског рата]].

Мишљење аналитичара за насилно стварање нација попут Ирака (из три различите провинције Османског царства), Палестине и насилне поделе Сирије дуж комуналних линија, сматрало се делом шире стратегије осигуравања сукоба на Блиском истоку, што је одредило улогу западних колонијалних сила (у то време Британије, Француске и Италије) као посредника мира и добављача оружја.<ref name="baer">{{cite book |last1=Baer |first1=Robert |title=See No Evil: The True Story of a Ground Soldier in the CIA's War on Terrorism |publisher=Broadway Books}}</ref> Истраживачки центри у Вашингтону ову стратегију називају "Сиријана" или Пакс Сиријана<ref>{{cite news |title=Ex-CIA Agent Robert Baer, Inspiration for 'Syriana' |url=https://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=5041385 |accessdate=11. 4. 2019 |publisher=NPR |date=6. 12. 2005}}</ref><ref>{{cite web|url=http://syrianamovie.warnerbros.com/about.html|title=Syriana Blu-ray|work=www.WBShop.com}}</ref>

Друштво народа дала је мандат Француској над Сиријом и Либаном, Британији над Месопотамијом (касније [[Ирак]]) и Палестином који је касније подељен на [[Британски мандат над Палестином]] и Трансјордански емират (1921–1946). Османски поседи на [[Арабијско полуострво|Арабијском полуострву]] постају Краљевина [[Hidžaz|Хеџаз]] која је анексирана од Султаната [[Наџд]] (данашња [[Саудијска Арабија]]), и [[Мутавеклијско краљевство Јемен]]. Поседи Османског царства на западној обали [[Персијски залив|Персијског залива]] били су анексирани од Саудијске Арабије (Ал Хаса и [[Катиф]]), или су остали британски протекторати ([[Кувајт]], [[Бахреин]] и [[Катар]]) или постале нове [[арапске земље Персијског залива]].
 
Након што се османска влада распала, њени представници су потписали [[Севрски споразум]] у 1920. години. [[Турски рат за независност]] присилио је западноевропске силе да се врате за преговарачки сто јер нису ратификовали споразум. Потписан је и ратификован нови [[Лозански мир 1923.]] године, чиме је поништен Севрски споразум и решена већина спорних територијалних питања. Једно нерешено питање између Краљевине Ирак и Турске око бившег вилајета Мосул, касније је решено у оквиру [[Друштво народа|Друштва народа]] у 1926. години. Британци и Французи су међусобно поделили Велику Сирију ([[Сајкс-Пикотов споразум]]). Остали тајни споразуми склопљени су са Италијом и Русијом.<ref>P. Helmreich, {{cite book|author= |title=From Paris to Sèvres|location= |publisher=Ohio State University Press |year=1974 |isbn=}}</ref> [[Балфорова декларација]] охрабрила је међународни [[Ционизам|ционистички]] покрет да се залаже за [[Јевреји|јеврејску]] домовину у [[Палестина (регион)|Палестини]]. Док је била део [[Тројна антанта|Тројне антанте]], Русија је имала и ратне споразуме који су је спречавали да учествује у подели Османског царства након [[Руска револуција|Руске револуције]]. Севрски споразум формално је признао нове мандате Друштва народа у региону, the независност [[Јемен]]а, и британски суверенитет над [[Кипар|Кипром]].

== Позадина ==

[[File:Sykes-Picot-1916.gif|thumb|200px|right| [[Сајкс-Пикотов споразум]]]]

Западне силе дуго су веровале да ће на крају постати доминантне у области коју је држала слаба централна власт Османског царства. Британија је имала потребу да осигура подручје због његовог стратешког положаја на путу до Колонијалне Индије, и сматра се као најважније у борби с Русијом за империјални утицај познат као [[Велика игра]].<ref>{{cite book|author=Fromkin |title=A Peace to End All Peace |url=https://archive.org/details/peacetoendallpea0000from |location= |publisher= |year=1989}}, pp. 26–28.</ref> Ове силе нису се сложиле око својих контрадикторних посслератних циљева, што је довело до неколико двоструких и троструких споразума.<ref>H. H. Asquith {{cite book|author= |title=The Genesis of the War |location= |publisher= |year=1923|isbn=|pages=82}}</ref>

== Француски мандати ==
 [[File:French Mandate for Syria and the Lebanon map en.svg|thumb|200px|right|Карта Француског мандата над Сиријом и Либаном]]
Сирија и Либан су постали француски [[протекторат]]и (што је било скривено мандатом Друштва народа).<ref>{{cite book|author=Fromkin |title=A Peace to End All Peace |url=https://archive.org/details/peacetoendallpea0000from |location= |publisher= |year=1989}}, pp. 436–437.</ref> Француска контрола је одмах наишла на оружани отпор и у циљу борбе против арапског национализма, Француска је поделила подручје мандата на Либан и четири под-државе.<ref>{{cite book|author=Quilliam |title=Syria and the New World Order |url=https://archive.org/details/syrianewworldord0000quil |location= |publisher= |year=1999}}, p. 33. "In order to inhibit Arab nationalism from developing potency and challenging their administration, the French authorities operated an imperial policy of divide and rule. The dismemberment of 'Historical Syria' into artificial statelets signified a policy that sought to thwart the appeal of Arab nationalism. As the region is full of ethnic, religious, and linguistic minorities, the dismemberment followed a logical pattern that generated structural problems for the future. Mount Lebanon was detached from Syria with the surrounding Muslim environs of Sidon, Tripoli, and Beqa'. The remaining territory was subdivided into four mini-states: Aleppo, Damascus, Latakia, and Jabal al-Druze, thus disrupting the coherence of Arab nationalism within Bilad al-Sham."</ref>

=== Мандат над Сиријом ===

=== Мандат над Либаном ===

Велики Либан је био назив [[Територија|територије]] коју је створила Француска. То је била претеча модерног [[Либан]]а. Постојала је од 1. септембра 1920. до 23. маја 1926. Француска је своју територију креирала од [[Левант]]ског подручја (мандат додељен од [[Друштво народа|Друштва народа]]) како би створила "сигурно уточиште" за [[Маронитска црква|маронитско]] хришћанско становништво. Маронити су стекли самоуправу и осигурали свој положај у независном Либану 1943. године.

Француске интервенције у име Маронита почеле су са капитулацијама Османског царства, споразумима склопљеним у периоду од 16. до 19. века. Године 1866, када је Јусеф-бег Карам водио маронитски устанак на планини Либан, стигле су морнарице под вођством француске војске, које су претиле гувернеру, Давуд-паши, султанској Порти, а потом одвеле Карама на сигурно.

== Британски мандати ==
[[File:PalestineAndTransjordan.png|thumb|180px|right|[[Британски мандат над Палестином]] и Трансјордански Емират]]
Британцима су додељене три мандатне територије, са једним од синова шерифа од Меке Хусеина, [[Фејсал I од Ирака|Фејсал]]а који је постављен за краља Ирака и другим Абдулахом који је постављен за емира Трансјорданског. [[Британски мандат над Палестином]] је био под директном британском управом, а јеврејском становништву је било дозвољено да се насељава, у почетку под британском заштитом. Највећи део Арабијског полуострва припао је другом британском савезнику, Ибн Сауду, који је створио краљевину [[Саудијска Арабија|Саудијску Арабију]] у 1932. години.

=== Мандат над Месопотамијом ===

Сајкс-Пикотов споразум из 1916. године је доделио Мосул Француској а 1918. године је додељен Британији након споразума између Лојда Џорџа и Жоржа Клемансоа. Велика Британија и Турска оспоравале су једна другој контролу над некадашњом османском покрајином [[Мосул]] почетком 1920-их. Након [[Лозански мир 1923.|Лозанског мира 1923. године]] Мосул је припао Британском мандату над Месопотамијом, али је нова Турска република и даље тврдила да је покрајина део њеног историјског средишта. Одбор Друштва народа послат је у регију 1924. године како би проучио случај и 1925. препоручио је да регион остане повезан са Ираком, и да би требало да Велика Британија има мандат на још 25 година, како би осигурала аутономна права [[Курди|Курда]]. Турска је одбацила ову одлуку. Ипак, Британија, Ирак и Турска су 5. јуна 1926. потписале споразум, који је углавном следио одлуку Друштва народа. Мосул је остао под Британским мандатом над Месопотамијом све док [[Ирак]] није добио независност 1932. године на захтев [[Фејсал I од Ирака|краља Фејсала]], иако су Британци задржали војне базе и транзитна права за своје снаге у земљи.

=== Мандат над Палестином ===

[[File:Ottoman surrender of Jerusalem restored.jpg|thumb|right|200px|Предаја Јерусалима Британцима 9. децембра 1917. након [[Битка код Јерусалима (1917)|битке код Јерусалима]]]]

Током Првог светског рата, Британија је издала три супростављене, али изводљиво компатибилне, изјаве о својим амбицијама за Палестину. Британија је подржала, преко свог обавештајног службеника [[Томас Едвард Лоренс|Томаса Лоренса]] (познати као: Лоренс од Арабије), успостављање уједињене арапске државе која би заузимала велико подручје Блиског истока у замену за арапску подршку Британцима током рата. [[Балфорова декларација]] из1917. године подстакла је [[јевреји|јеврејске]] амбиције за национални дом. На крају, Британци су обећали у преписци између Хусеина и Мекмахона да ће [[Хашемити|хашемитска]] породица владати над великом територијом у региону у замену за њихову подршку у [[Арапска побуна|Арапској побуни]].

Арапска побуна, која је делом режирана од стране Лоренса, резултирала је победом Британаца над Османлијама у [[Синајска и палестинска кампања|Синајској и палестинској кампањи]] 1917. године и окупацијом [[Палестина (регион)|Палестине]] и [[Сирија|Сирије]]. Тим земљама су управљали Британци до краја рата.

Велика Британија је добила контролу над Палестином на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској мировној конференцији]] када је основано [[Друштво народа]] у 1919. години. Хеберт Самјуел, бивши управник поште у [[Кабинет Уједињеног Краљевства|кабинету Уједињеног Краљевства]] који је био кључан у изради [[Балфорова декларација|Балфорове декларације]], именован је за првог високог комесара у Палестини. У 1920. години на конференцији у Санрему, у Италији, Друштво народа је доделило ��андат над Палестином Британији. Британија је 1923. године је пребацила део територије [[Голанска висораван|Голанске висоравни]] Француском мандату над Сиријомto у замену за Метула регион.

==Покрети независности==
Када су Османлије протеране, Арапи су прогласили независну државу у [[Дамаск]]у, али су били превише слаби, војно и економски, да би се одупрели европским силама, и Британија и Француска су ускоро поново успоставиле контролу.

Током 1920-их и 1930-их Ирак, Сирија и Египат су тежили ка независности, иако Британци и Французи нису формално напустили регион све до Другог светског рата. Али у Палестини, сукобљене снаге арапског национализма и ционизма створиле су ситуацију коју Британци ��ису могли решити нити се извући из ње. Уздизање [[нацизам|нацизма]] у [[Њемачка|Немачкој]] довело је до нових ургенција у ционистичком покрету за стварање јеврејске државе у Палестини, што је довело до [[Izraelsko-palestinski sukob|Израелско-палестинског сукоба]] (види још: [[Историја Палестине]]).

===Арабијско полуострво===
На Арабијском полуострву, Арапи су успели да успоставе неколико независних држава. Хусеин бин Али, шериф од Меке, је у 1916. основао Краљевину Хиџаз, док је Ријадски емират претворен у Султанат Наџд. Краљевина Наџд и Хиџаз формирана је 1926. године, а 1932. године постаје краљевина [[Саудијска Арабија]]. [[Мутавеклијско краљевство Јемен]] постало је независно 1918. године, док су [[Арапске земље Персијског залива]] постале ''де факто'' британски протекторати са неком унутрашњом аутономијом.

=== Анадолија ===
Руси, Британци, Италијани, Французи, Грци, [[Асирци]] и [[Јермени]] су имали своје захтеве у [[Анадолија|Анадолији]], засноване на бројним ратним обећањима, војним акцијама, тајним споразумима и уговорима. Према Севрском споразуму, свима осим Асирцима би биле испуњене жеље. Јерменија је требало да добије значајан источни део Анадолије, познато као Вилсонова Јерменија, који се пружао на југу до језера [[Ван (језеро)|Ван]] а на западу до провинције Муш, Грчка је требало да добије Смирну и подручје око ње (и вероватно би јој припао Константинопољ и цела [[Тракија]], којом је управљано као међународно контролисаном и демилитаризованом територијом), Италија је требало да добије контролу над централној и западној обали Анадолије у околини [[Анталија|Анталије]], Француска би добила подручје [[Киликија|Киликије]], а Британци цело подручје јужно од Јерменије. Севрски споразум је замењен Споразумом из Лозане 1923. чиме су поништене све његове одредбе и територијалне анексије.

=== Русија ===
У марту 1915. године, министар спољних послова Руског царства, Сергеј Сазонов, рекао је британским и француским амбасадорима Џорџу Бучанану и Морису Палеологу да у трајној послератној нагодби захтевају руско поседовање "града [[Константинопољ]]а, западну обалу [[Босфор]]а, [[Мраморно море]], [[Дарданели]], као и јужну Тракију до линије Енос-Мидија", и "део азијске обале између Босфора, реке [[Сакарја|Сакарје]], и тачке која ће се одредити на обали залива [[Измит]]."<ref name="Independence 1967, p. 59">''Armenia on the Road to Independence'', 1967, p. 59</ref> Руски лист Известија објавио је у новембру 1917. године Константинопољски споразум да би добио подршку јерменске јавности у [[Руска револуција|Руској револуцији]].<ref>[[Richard G. Hovannisian]], ''The Republic of Armenia''</ref> Међутим, револуција је заправо окончала руске планове.

=== Уједињено Краљевство ===
Британци, који су тражили контролу над [[Мраморно море|Мраморним морем]], извели су [[Окупација Константинопоља|окупацију Константинопоља]], уз помоћ Француске, од 13. новембра  1918. дo 23. септембра 1923. Након [[Турски рат за независност|Турског рата за независност]] и потписивања споразума у Лозани, британске трупе су напустиле град.

=== Италија ===
Према споразуму из Сен Жан де Морјена између Француске, Италије и Уједињеног Краљевства, Италија је требало да добије сву југозападну Анадолију осим [[Адана|Аданске]] регије, укључујући и [[Измир]].  Међутим, 1919. године грчки премијер [[Елефтериос Венизелос]] добио је дозволу на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској мировној конференцији]] да окупира Измир, превазилазећи одредбе претходно наведеног споразума.

=== Француска ===
Према тајном [[Сајкс-Пикотов споразум]]у из 1916, Французи су добили [[Хатај (вилајет)|Хатај]], [[Либан]] и [[Сирија|Сирију]] и изразили тежње за део југоисточне Анадолије. Споразум из Сен Жан де Морјена из 1917. између Француске, Италије и Уједињеног Краљевства доделио је Француској Аданску регију.

Француска војска, заједно са Британцима, окупирала је делове Анадолије од 1919. до 1921. године у Француско-турском рату, укључујући руднике угља, жељезнице, [[Црно море|црноморске]] луке [[Зонгулдак]], [[Карадениз Ерегли]] и Константинопољ, Узункопру у источној тракији и регион [[Киликија|Киликију]]. Француска се на крају повукла из свих ових области, након споразума из Мудање, Анкарског споразума и Лозанског споразума.

=== Грчка ===
{{Види још|Грчко-турски рат (1919—1922)}}
[[File:ParisPeace-Venizelos-Map.png|thumb|200px|Грчки предлог на Париској мировној конференцији]]
[[File:Partition of Ottoman Empire (Anatolia).png|thumb|200px|Грчка према Севрском споразуму]]
Западни савезници, посебно [[Премијер Уједињеног Краљевства|британски премијер]] [[Дејвид Лојд Џорџ]], обећали су [[Краљевина Грчка|Грчкој]] територијална проширења на рачун [[Османско царство|Османског царства]] ако би Грчка ушла у рат на страни савезника. Обећане територије обухватале су источну [[Тракија|Тракију]], острва Имброс и Тенедос, и део западне Анадолије око града Измира.

У мају 1917. године, након егзила [[Константин I Грчки|Константина I]], грчки премијер [[Елефтериос Венизелос]] се вратио у Атину и придружио Антанти. Грчке војне снаге (иако подељене на присталице монархије и присталице Венизелоса) почеле су да учествују у војним операцијама против бугарске војске на граници. Исте године, Измир је обећан Италији по споразуму из Сен Жан де Морјена између Француске, Италије и Уједињеног Краљевства.

На Париској мировној конференцији 1918, заснованој на ратним обећањима, Венизелос је снажно лобирао за проширење Грчке ([[Мегали идеја]]) која би обухватала велику грчку заједницу у северном Епиру, Тракију (укључујући константинопољ) и Малу Азију. На Париској конференцији 1919, упркос италијанском противљењу, добио је дозволу да Грчка заузме Измир.

=== Југозападна Кавкаска Република ===
Југозападна Кавкаска Република била је ентитет основан на руској територији 1918. године, након повлачења османских трупа до границе из Првог светског рата као резултат [[Примирје са Мудроса|Примирја са Мудроса]]. Имала је номинално независну привремену владу са седиштем у [[Карс]]у.

Након избијања сукоба Грузија, Јерменија и британски адмирал Сомерсет Калдорп окупирали су Карс 19. априла 1919, укидајући његов парламент и ухапсивши 30 чланова његове владе. Карс је стављен под јерменску контролу.

=== Јерменија===
[[File:First republic of Armenia-west borders by Woodrow Wilson.png|thumb|200px|Вилсонова Јерменија према Севрском споразуму]]
У каснијој фази Првог светског рата, [[Јермени у Русији]] успоставили су привремену владу на југозападу Руског царства. Војни сукоби између Турака и Јермена током и након рата коначно су одредили границе државе [[Јерменија|Јерменије]].

==== Западна Јерменија ====
{{Main| Геноцид над Јерменима }}
{{Види још| Кавкаска кампања }}

У априлу 1915, Русија је подржала оснивање јерменске привремене владе под вођством руско-јерменског гувернера Арама Манукјана, лидера отпора у одбрани Вана. Јерменски национални покрет ослобођења се надао да ће Јерменија бити ослобођена османског режима у замену за помоћ руској војсци. Међутим, Руско царство је имало тајни споразум са осталим члановима [[Тројна антанта|Тројне антанте]] о евентуалној судбини појединих делова Анадолије, назван [[Сајкс-Пикотов споразум]].<ref name="Independence 1967, p. 59"/> Ови планови су објављени од стране јерменских револуционара 1917. године како би добили подршку шире јерменске јавности.<ref>{{cite book|author=Richard G. Hovannisian|title=The Republic of Armenia|year=1971|url=https://archive.org/details/republicofarmeni0000hova}}</ref>

У међувремену, привремена влада је постајала све стабилнија како се све више Јермена досељавало на њену територију. Године 1917. 150.000 Јермена преселило се у провинције [[Ерзурум (вилајет)|Ерзурум]], [[Битлис (вилајет)|Битлис]], [[Муш (вилајет)|Муш]] и [[Ван (вилајет)|Ван]].<ref>{{cite book|author=Richard G. Hovannisian|title=The Armenian People from Ancient to Modern Times: Foreign Dominion to Statehood: The Fifteenth...|year=1997|url=https://archive.org/details/armenianpeoplefr00rich_0}}</ref> А Армен Гаро и други јерменски лидери тражили су да се јерменски војници у европским кампањама пребаце на Кавкаски фронт.

Руско царство је било принуђено да се повуче из рата због револуције. У децембру 1917. године, примирје су потписали представници Османског царства и Закавкаског комесаријата. Међутим, Османско царство је почело да појачава своју 3. армију на источном фронту. Борбе су почеле средином фебруара 1918. године. Јермени, под великим притиском османске војске и локалних курдских бораца, били су принуђени да се повуку из [[Ерзинџан]]а у [[Ерзурум]] а затим у [[Карс]], а 25. априла су се евакуисали и из Карса. Као одговор на османску инвазију, Закавкаски комесаријат је прогласио краткотрајну Закавкаску [[Закавкаска Демократска Федеративна Република|Закавкаску Демократску Федеративну Републику]], а након њеног распада формиран�� је [[Демократска Република Јерменија]] 30. маја 1918. године. Споразум из Батумија, потписан 4. јуна, смањио је Јерменску Демократску Републику на само 11.000 квадратних километара.

====Вилсонова Јерменија====
{{Main|Турско-јерменски рат}}
На [[Париска мировна конференција 1919.|Париској Мировној конференцији 1919.]] године, јерменска дијаспора и Јерменска револуционарна федерација сматрале су да би историјско подручје Јерменије, подручје које је било ван контроле [[Османско царство|Османског царства]] од 1915. дo 1918, требало је да буде део [[Демократска Република Јерменија|Демократске Републике Јерменије]]. На основу Вилсонових "[[Четрнаест тачака]]",  [[јерменска дијаспора]] је тврдила да је Јерменија "способна да контролише регион", на основу јерменске контроле успостављене након Руске револуције. Јермени су такође тврдили да доминантна популација у региону постаје све више јерменска, јер се турски становници селе у западне покрајине. Богос Нубар, председник јерменске националне делегације, изјавио је: "На Кавказу, где, без спомињања 150.000 Јермена у царској руској војсци, више од 40.000 њихових добровољаца допринело је ослобађању дела јерменских вилајета, и где су, под командом својих лидера, Антраника и Назербекофа, они, једини међу народима Кавказа, пружали отпор турским војскама, од почетка бољшевичког повлачења све до потписивања примирја. "<ref>letter to French Foreign Office – 3 December 1918</ref>

Председник Вилсон је прихватио аргументе Јермена за цртање границе и написао: "Свет очекује од њих (Јермена) да дају сва охрабрења и помоћи у оквиру својих моћи оним турским избеглицама које пожеле да се врате у своје бивше домове у окрузима [[Трабзон]]а, [[Ерзурум]]а, [[Ван (град)|Ван]]а и [[Битлис]]а сећајући се да су и ови људи, такође, јако патили."<ref>President Wilson's Acceptance letter for drawing the frontier given to the Paris Peace Conference, Washington, 22 November 1920.</ref> На конференцији је прихваћена његова сугестија да [[Демократска Република Јерменија]] треба да се прошири на данашљу источну Турску.

=== Грузија===

Након пада Руског царства, Грузија је постала независна република и настојала је да задржи контролу над [[Батуми]]мијем као и [[Ардахан]]ом, [[Артвин]]ом, и [[Олту]]ем, подручјима са муслиманским грузијским елементима, које је Русија преузела од Османлија 1878. године. Османске снаге су окупирале спорне територије до јуна 1918, приморавајући Грузију да потпише споразум из Батумија. Након пропасти османске власти, Грузија је успела да врати Ардахан и Алтвин од локалних муслиманских власти 1919. године а Батуми од британске администрације 1920. године. Тврдили су да никада нису желели да контролишу Олту, на ком је претендовала и Јерменија. Совјетска Русија и Турска покренуле су [[Инвазија Црвене армије на Грузију|готово истовремени напад на Грузију]] у фебруару и марту 1921. године, што је довело до нових територијалних расподела које су завршене [[Карски мир|Карским миром]], којим је Батуми остао у границама нове [[Грузијска Совјетска Социјалистичка Република|Грузијске ССР]], док су Ардахан и Артвин признати као делови Турске.

=== Република Турска ===
{{Види још|Турски рат за независност}}
Између 1918. и 1923. турски покрети отпора које је предводио [[Мустафа Кемал Ататурк]] приморали су Грке и Јермене да се повуку из Анадолије, док Италијани никада нису успоставили присуство. Турски револуционари такође су потиснули курдске покушаје да постану независни током 1920-их. Након што је турски отпор добио контролу над Анадолијом, није било наде да ће испунити услове из [[Севрски споразум|Севрског споразума]].

Пре приступања [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], [[Демократска Република Јерменија]] је потписала споразум у Александропољу, 3. децембра 1920, пристајући на садашњу границу између две земље, мада је јерменска влада већ пропала због совјетске инвазије 2. децембра. Након тога Јерменија је постала саставни део Совјетског Савеза. Ова граница је поново ратификована Московским споразумом (1921), којим су [[бољшевици]] признали Турској окупиране провинције [[Карс (вилајет)|Карс]], [[Игдир (вилајет)|Игдир]], [[Ардахан (вилајет)|Ардахан]], и [[Артвин (вилајет)|Артвин]] у замену за [[Аџарија|Аџарију]] са престоницом у [[Батуми]]ју.

Турска и новоосновани Совјетски Савез, заједно са [[Јерменска Совјетска Социјалистичка Република|Јерменском ССР]] и [[Грузијска Совјетска Социјалистичка Република|Грузијском ССР]], ратификовали су [[Карски мир]]  11. септембра 1922. године, успостављајући североисточну границу Турске и доносећи мир у региону, упркос томе што ниједна од њих нису биле међународно признате у том периоду. Коначно, [[Лозански мир 1923.]], потписан 1923. године, формално је окончао сва непријатељства и довео до стварања модерне [[Турска|Турске Републике]].

== Види још ==
* [[Распад Османског царства]]

== Белешке ==
{{Reflist}}

=== Литература ===
* {{cite book|last1=Fromkin |first1=David |title=A Peace to End All Peace: Creating the Modern Middle East |url=https://archive.org/details/peacetoendallpea0000from |location=New York |publisher=Henry Holt and Company |year=1989 |isbn=0-8050-0857-8}}. 
* {{cite book|last1=Quilliam |first1=Neil |title=Syria and the New World Order |year=1999 |url=https://archive.org/details/syrianewworldord0000quil |location=Reading, UK |publisher=Ithaca Press  |isbn=0-86372-249-0}}(Garnet), 1999. 

== Спољашње везе ==
*Criss, Nur Bilge: [https://encyclopedia.1914-1918-online.net/article/occupation_during_and_after_the_war_ottoman_empire Occupation during and after the War (Ottoman Empire)] , in: [https://encyclopedia.1914-1918-online.net/home.html 1914-1918-online. International Encyclopedia of the First World War].
* Smith, Leonard V.: [https://encyclopedia.1914-1918-online.net/article/post-war_treaties_ottoman_empire_middle_east Post-war Treaties (Ottoman Empire/ Middle East)] , in: [https://encyclopedia.1914-1918-online.net/home.html 1914-1918-online. International Encyclopedia of the First World War].

{{Први светски рат}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Османско царство]]
[[Категорија:Турска]]
[[Категорија:Историја Турске]]
Шаблони који се користе на овој страници:
Шаблон:Cite book (уреди)
Шаблон:Cite news (уреди)
Шаблон:Cite web (уреди)
Шаблон:Hlist/styles.css (уреди)
Шаблон:Longitem (уреди)
Шаблон:Main (уреди)
Шаблон:Main other (уреди)
Шаблон:Military navigation (уреди)
Шаблон:Reflist (извор) (заштићено)
Шаблон:Sidebar with collapsible lists (уреди)
Шаблон:Yes/no (уреди)
Шаблон:Види још (уреди)
Шаблон:Главни (уреди)
Шаблон:Главни/остали (уреди)
Шаблон:Извори (извор) (заштићено)
Шаблон:Извори/styles.css (уреди)
Шаблон:Историја Османског царства (уреди)
Шаблон:Нормативна контрола (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Први светски рат (уреди)
Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)
Модул:Authority control (уреди)
Модул:Authority control/config (уреди)
Модул:Check for unknown parameters (уреди)
Модул:Citation/CS1 (уреди)
Модул:Citation/CS1/COinS (уреди)
Модул:Citation/CS1/Configuration (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1/Date validation (уреди)
Модул:Citation/CS1/Identifiers (уреди)
Модул:Citation/CS1/Utilities (уреди)
Модул:Citation/CS1/Whitelist (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Format link (уреди)
Модул:Hatnote (уреди)
Модул:Hatnote/styles.css (уреди)
Модул:Hatnote list (уреди)
Модул:Labelled list hatnote (уреди)
Модул:Military navigation (уреди)
Модул:Navbar (уреди)
Модул:Navbar/configuration (уреди)
Модул:Navbar/styles.css (уреди)
Модул:Navbox (извор) (полузаштићено)
Модул:Navbox/configuration (уреди)
Модул:Navbox/styles.css (уреди)
Модул:Sidebar (извор) (полузаштићено)
Модул:Sidebar/configuration (уреди)
Модул:Sidebar/styles.css (уреди)
Модул:WPMILHIST Infobox style (уреди)
Назад на страницу Подела Османског царства.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Подела_Османског_царства”