Извор странице Масакр на Марсовим пољима

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:

Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.

Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.

Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.

Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.

Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.

За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.

Можете да видите и копирате извор ове странице.

[[Датотека:Lafayette fires on the Cordeliers Club.jpeg|300px|мини|[[Маркиз де Лафајет|Лафајет]] издаје наређење Гарди да пуца на масу]]

'''Масакр на Марсовим пољима''' ({{јез-фра|Fusillade du Champ-de-Mars}}) назив је за [[масакр]] кога су 17. јула 1791. године извршили припадници [[Национална гарда (Француска)|Националне гарде]]. Један је од значајних догађаја [[Француска револуција|Француске револуције]]. До масакра је дошло када је командант Националне гарде, [[Маркиз де Лафајет]], наредио својим војницима да пуцају на масу [[Кордиљери|кордиљера]], предвођену [[Жорж Дантон|Дантоном]] и [[Камиј Димулен|Димуленом]], која се окупила ради потписивања петиције којом би се краљ [[Луј XVI]] уклонио са престола.

== Увод ==
{{main|Бег до Варена}}
Иако је привидно прихватио револуцију, Луј се спремао на бег. Краљев бег припремио је гроф [[Аксел де Ферсен]], Швеђанин и пријатељ [[Марија Антоанета|Марије Антоанете]]. Луј је са породицом напустио Тиљери 20. јуна 1791. године, преобучен у собара. Укрцао се у посебно израђену кочију и за два дана је стигао у Варен, град на граници са Немачком. Зауставио се на станици предвиђеној за размену коња. Препознао га је син управника постаје. Уосталом, краљ се уопште није скривао мислећи да ће његова појава изазвати поштовање. Међутим, управник постаје закрчио је мост, а сељаци су опколили кочију и присилили је да се врати. Краљ се 25. јуна вратио у Париз. Ушао је кроз кордон војника у мртвој тишини.

== Масакр ==
Кордиљери захтевају од [[Уставотворна скупштина (Француска)|Уставотворне скупштине]] да прогласи [[Прва француска република|републику]]. Скупштина је смислила причу о отмици краља. Луј је ослобођен оптужби упркос [[Максимилијан Робеспјер|Робеспјеровим]] протестима. Скупштина је донела одлуку којом Луј остаје краљ [[Краљевство Француска (1791—1792)|уставне монархије]]. Петицију је саставио [[Жирондинци|жирондинац]] [[Жак Пјер Брисо]]. На [[Marsova polja (Pariz)|Марсовим пољима]] окупило се 17. јула 1791. године виш�� од 50.000 људи. Око 6000 њих је потписало петицију. Градоначелник Париза прогласио је ванредно стање. То је Лафајету дало оправдање да изда наређење Националној гарди да пуца на масу коју су предводили Жорж Дантон и Камиј Димулен. Гомила је бацала камење на Националну гарду. Након пуцњева упозорења, Гарда је отворила ватру директно на масу. Тачан број мртвих и рањених није познат. Процене се крећу од десетак до педесет мртвих.

== Последице ==
Буржоазија, јединствена до 1791. године, распала се после Варена. У скупштини су и даље сви посланици припадали буржоазији. Десница је имала 264 посланика који су припадали [[фејантинци]]ма. Они су били и против демократа; тражили су ограничену монархију и превласт буржоазије, као што је то предвиђао [[Француски устав (1791)|устав]] из 1791. године. Но, фејантинци се деле у две групе: ламетисти (под вођством [[Александар Ламет|Ламета]]) и фајетисти (под вођством генерала Маркиза де Лафајета). Левицу, 136 посланика, углавном је сачињавао народ из [[Јакобинци|јакобинског]] клуба. Предводили су их новинар Брисо (његова фракција су брисотинци) и филозоф [[Markiz de Kondorset|Кондорсет]], издавач [[Волтер]]ових дела. Центар је чинила маса од 345 посланика, независни или конституционалисти, одани револуцији, али без одређеног мишљења и угледних људи.

== Извори ==
* Алберт Собоул; Француска револуција, Напријед, Загреб (1966)

{{Француска револуција}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Француска револуција]]
[[Категорија:Француска у 1791.]]
[[Категорија:Покољи над Французима]]
[[Категорија:Покољи у Француској]]
[[Категорија:Историја Париза]]

Шаблони који се користе на овој страници:

Назад на страницу Масакр на Марсовим пољима.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Масакр_на_Марсовим_пољима”