Извор странице Лесковац

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:
Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.
Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.
Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.
Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.
Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.
За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.
Можете да видите и копирате извор ове странице.
{{друго значење2|Лесковац}}
{{Град у Србији
| назив = Лесковац
| име генитив = Лесковца    
| слика = Leskovac City, Serbia.jpg
| опис_слике = Лесковац — колаж
| грб = Veliki grb Leskovca.png
| опис_грба = Грб
| градска_застава = Leskovac Flag.svg{{!}}x95px                                  
| опис_заставе = Застава
| стара_имена = {{hlist|Дубочица|Глубочица}}             
| површина = 1025 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| становништво = 58.338
| извор_становништво = 
| година_становништво = 2022
| агломерација = 123.950
| извор_агломерација = 
| година_агломерација = 2022
| густина = 
| опис густине = шира зона/општина
| надморска_висина = 228
| први помен = 1308.
| дан_града = 11. октобар
| слава = Св. Тројица-Духовски Понедељак
| округ = [[Јабланички управни округ|Јабланички]]
| град = [[Град Лесковац|Лесковац]]
| гшир = 42.9971155
| гдуж = 21.9443727
| регистарска_ознака = -{LE}-
| поштански_код = 16000
| адреса = Пана Ђукића 9-11
| телефон = 016/ 246 111, 254 445
| факс = 016/ 252 522. 217.297
| позивни_број = 016
| веб-страна = [http://www.gradleskovac.org/ www.gradleskovac.org]
| електронска_пошта = 
| градоначелник = Горан Цветановић
| странка = [[Српска напредна странка|СНС]]
| странке = СНС, СПС, СДП
}}

'''Лесковац''' је [[Град Лесковац|град]] и седиште [[Град Лесковац|истоимене територијалне јединице]] у [[Србија|Србији]]. Административни је центар [[Јабланички управни округ|Јабланичког управног округа]] и један од највећих градова у [[Јужна и источна Србија|јужној и источној Србији]]. Налази се у [[Лесковачка котлина|Лесковачкој котлини]], познатој по српском петоречју. Кроз само насеље протиче река [[Ветерница]], а недалеко од Лесковца протиче [[Јужна Морава]], која прима све веће притоке града. Лесковац лежи на надморској висини од 228 m и котлина у којој је смештен окружена је планинама [[Радан]], [[Гољак (планина)|Гољак]] и [[Пасјача]] на западу, [[Кукавица (планина)|Кукавица]] и [[Чемерник]] на југу и [[Бабичка гора]], [[Селичевица]] и [[Suva planina|Сува планина]] на истоку.

Насеље датира још из доба [[Римско царство|Римског царства]]. Средњовековни назив насеља је '''Глубочица''' ({{јез-стсл|Гльбочица}}[''глобокъ''] — „дубок”), па [[Дубочица (област)|'''Дубочица''']]. Име ''Лесковац'' град је добио по [[шума]]ма [[Leska|леске]] ({{јез-стсл|лѣска}}) тј. [[Лешник|лешника]].

Град Лесковац има 144 насеља од којих су Лесковац, Вучје, и Грделица градског типа. Као привредни, политички, друштвени, културно-просветни и административни центар [[Јабланички управни округ|Јабланичког округа]] познат је по томе што је град са развијеном текстилном, хемијском, дрвопрерађивачком и прехрамбеном индустријом, град роштиља и кулинарских специјалитета. Као такав, Лесковац је седиште великог броја културних институција, међу којима су и [[Народни музеј Лесковац|Народни музеј]] и [[Народна библиотека „Радоје Домановић“ Лесковац|Народна библиотека Радоје Домановић]]. Културне активности у граду испреплетане су са његовим наслеђем, те је најпознатија манифестација у граду посвећена [[Лесковачки роштиљ|лесковачком роштиљу]] и носи назив [[Роштиљијада|Лесковачка роштиљијада]]. Поред роштиљијаде, у Лесковцу се сваке године одржавају [[Лесковачки карневал]] и [[LIFFE|Лесковачки интернационални филмски фестивал]] (LIFFE).

Према [[Попис становништва 2022. у Србији|попису из 2022]], у самом Лесковцу живело је 58.338 становникa, док је на подручју града Лесковца живело 123.950 становника.<ref>{{cite web |title=Попис у Србији према полу и старости по насељима|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20234003.pdf |website=stat.gov.rs |access-date=21. 1. 2024.}}</ref> Становништво града већински чине Срби православци, те је у граду присутно неколико православних верских објеката, међу којима је највећа [[Саборна црква у Лесковцу|црква Свете Тројице]], изграђена 1931. и посвећена Светој Тројици, градској слави Лесковца. Карактеристична је и [[црква Оџаклија]] подигнута 1803. године и специфична то томе што представља једину цркву у Србији са оџаком.

== Етимологија ==
Најранији назив за подручје у ком се данас налази град Лесковац био је Глубочица ([[Старословенски језик|старосрпски]] ''-{Glьbočica}-''), од [[Старословенски језик|прасловенског]] ''glọbokъ'', што значи „дубок”.<ref name="Даничић">{{Cite book|title=Рјечник из књижевних старина српских, 1—3, фототипско издање „Вук Караџић”|last=Даничић|first=Ђура|publisher=|year=1975|id=|location=Београд|pages=}}</ref><ref name="mirjana"/> Касније се, због придева ''дубок'', усталило име Дубочица. Подручје Дубочице су још у 5. веку пре нове ере насељавали [[Дарданци|Дардани]].<ref>{{Cite web |url=http://www.gradleskovac.org/content/view/13/192/lang,serbian/ |title=Grad Leskovac, zvanicna prezentacija grada - Историја |accessdate=01. 12. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131203040835/http://www.gradleskovac.org/content/view/13/192/lang,serbian/ |archive-date=03. 12. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> По предању је ова територија добила име по мочварном терену између Лесковца и села Стројковца који је био карактеристичан по дубоком блату или глибу па отуда и име Глибочица, односно Глубочица. Глубочица се као име области помиње у периоду владавине [[Стефан Немања|Стефана Немање]] и односи се на подручје слива реке [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланице]].<ref>{{cite web |title=[Projekat Rastko] Sveti Sava: Sabrani spisi - Zitije svetog Simeona Nemanje |url=http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_06.html |website=www.rastko.rs |accessdate=30. 7. 2019}}</ref> У [[путопис]]има археолога [[Феликс Каниц|Феликса Каница]] постоје подаци о граду Дибочици који се се налазио на ушћу реке Лапаштице у реку Медвеђу ([[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланицу]]).<ref>{{cite book |title=СРБИЈА-ЗЕМЉА-И-СТАНОВНИШТВО |last=Каниц |first=Феликс |chapter=глава 11 |pages=338 }}</ref>

Данас је Дубочица синоним за Лесковац и околину, централни део [[Јабланички управни округ|Јабланичког округа]]. Многобројни су примери употребе овог назива у имену улица, општина, спортских клубова.

Име Лесковац потиче од дрвета [[Leska|леске]] ({{јез-стсл|lěska}}).<ref name="Даничић"/><ref name="mirjana"/> Легенда каже да се испод брда у близини садашњег града налазило [[језеро]], те да је дошло до његовог исушивања и да је ту изникла биљка [[Leska|леска]] (лешник), по којој је град пре више од 700 година добио име. Садашње име града као име насељеног места први пут се помиње [[1308]]. године у ''Повељи Краља [[Стефан Милутин|Милутина]]''.<ref name="mirjana">{{Cite web|url=http://mirjanadetelic.com/leksikon/gradovi/gradout.php?id=1561&slovo=L&str=1|title=Лесковац - историјат и етимологија|last=|first=|date=|website=Мирјана Детелић|archive-url=https://web.archive.org/web/20160130071617/http://mirjanadetelic.com/leksikon/gradovi/gradout.php?id=1561&slovo=L&str=1|archive-date=30. 01. 2016|dead-url=unfit|accessdate=30. 1. 2016.}}</ref> У време турске владавине, име је промењено у ''Хисар'', од истоимене турске речи која значи „тврђава”.<ref name="Ђорђевић 2016" />

== Географија ==
=== Положај ===
Лесковац се налази у подножју [[хисар (Лесковац)|брда Хисар]] (341 -{m}-),<ref name="Богдановић 2019">{{cite book |last=Богдановић |first=Мила |title=Анализа стања и проблеми животне средине на територији града Лесковца | year=2019 |publisher=Универзитет у Нишу, Природно-математички факултет, Департман за географију |location=Ниш}}</ref> у срцу простране и плодне [[Лесковачка котлина|лесковачке котлине]], једне од највећих котлина у Србији, која лежи у средњем току Јужне Мораве, између Нишке на северу и Врањске котлине на југу. Котлина је дугачка 50, а широка 45 km<ref name="Ivanovic et al. 2007" /> и пресецају је речни токови [[Јужна Морава|Јужне Мораве]], [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланице]], [[Ветерница|Ветернице]] и [[Пуста река (притока Јужне Мораве)|Пусте реке]],<ref name="Стаменковић 2009">{{cite journal |last=Стаменковић |first=Соња |title=Трагови античке привреде на простору Лесковачке котлине |journal=Лесковачки зборник | year=2009 |volume=XLIX}}</ref> а кроз сам град протиче Ветерница.

Лесковац лежи на надморској висини од 228 -{m}-, смештен са још 300 насеља у плодној котлини која обухвата 2.250 -{km²}-, која је била огранак некадашњег [[Панонско море|Панонског мора]].<ref name="Богдановић 2019" /> Око котлине су планине [[Гољак (планина)|Гољак]], [[Чемерник]] (1.638 -{m}-) и [[Кукавица (планина)|Кукавица]] на југу, [[Бабичка гора]] (1.098 -{m}-), [[Селичевица]] (903 -{m}-), Буковик, Крушевица и [[Сува планина]] на истоку, [[Радан]] (1.409 -{m}-) и [[Пасјача]] на западу.<ref name="Mилојевић 1924">{{cite journal |last=Mилојевић |first=С. М. |title=Лесковачка котлина са околином |journal=Гласник Географског друштва | year=1924 |volume=10 |location=Београд| pages = 17–45 }}</ref><ref>{{cite book|last=Родић|first=Д|last2=Павловић|first2=Мила|title=Географија Југославије| year=1998|publisher=Географски факултет|location=Београд}}</ref> На северу се граничи са нишком котлином, а на југу преко [[Грделичка клисура|Грделичке клисуре]] са врањско-бујановачком котлином.<ref name="Ivanovic et al. 2007">{{cite journal |last=Ивановић |first=Радомир |last2=Мартић-Бурсаћ |first2=Наташа |last3=Ђокић |first3=Мрђан |title=Агроклиматске карактеристике Лесковачке котлине |journal=GEOGRAPHICAL INSTITUTE “JOVAN CVIJIC” SASA | year=2007 |volume=57 |url=http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7599/2007/0350-75990757087I.pdf |accessdate=30. 7. 2019}}</ref>

[[Датотека:Насељена места општине Лесковац.svg|мини|Насељена места града Лесковца]]
У овој пространој котлини, чији је обод састављен од јако убраних [[кристаласти шкриљци|кристаластих шкриљаца]], местимично просечених еруптивним стенама, Лесковац заузима централне и источне делове, и то оне најниже. На север се пружа до Брестовца, а на југу залази у Грделичку клисуру све до [[Џеп (Владичин Хан)|Џепа]], који остаје изван територије града. На тај начин територија града обухвата готову целу долину Јужне Мораве од [[Курвинградско сужење|Курвинградског сужења]] на северу до Врањске котлине на југу, а осим долине Јужне Мораве њој припадају ниска побрђа старе језерске заравни у коју се ова долина усекла и доњи дoлински делови Моравиних источних и западних притока, Ветернице, Јабланице, Пусте Реке и Власине.<ref name="Ђорђевић 2016">{{cite book |last=Ђорђевић |first=Милица |title=Економска валоризација туристичких потенцијала Јабланичког округа | year=2016 |publisher=УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ |location=Ниш}}</ref> Праву природну границу има само на истоку и југу. Североисточна и источна граница је Бабичка гора, а на југу гребен Кукавице чини природну баријеру према [[Општина Владичин Хан|општини Владичин Хан]]. Остале границе се пружају највећим делом дуж ниских развођа између Јужне Мораве и њених притока или између ових притока. Западна граница према [[Општина Бојник|општини Бојник]] води развођем између Јабланице и Пусте реке, које је ниско и веома проходно. Део западне границе која је одваја од [[Општина Лебане|општине Лебане]], иде развођем између Ветернице и Горње Јабланице и сече басен Доње Јабланице на два једнака дела. Овде нема праве природне границе, пошто дуж Јабланице иде главни пут који представља главну саобраћајницу којом се одржавају везе Лесковца и Лебана. Источну граница према Заплању, води гребеном Бабичке горе. Напуштајући овај гребен граница даље продужава дуж развођа између Власине и Јужне Мораве и тако одваја [[Општина Власотинце|општину Власотинца]] од Лесковца, све док не сиђе у Доњу Власину, која ту тече кроз моравски басен све до свог ушћа. И ова граница је, према томе, вештачка.<ref name="Стевановић 2016">{{cite book |last=Стевановић |first=Игор |title=Промена броја домаћинстава у руралним насељима општине Лесковац крајем XX и почетком XXI века | year=2016 |publisher=Универзитет у Нишу, Природно-математички факултет, Департман за географију |location=Ниш}}</ref>

Долина Власине представља главну саобраћајницу за област Доње и Средње Власине. Напуштајући овај басен граница се опет пење уз гребене Грделичке клисуре и иде развођем између горње Власине и Мораве. Ова граница одваја Лесковац од општине Власотинце и [[Општина Црна Трава|Црна Трава]] на истоку. Јужна граница се поклапа са дугогодишњом границом Јабланичког и [[Пчињски управни округ|Пчињског округа]] и у западном делу води гребеном Кукавице. Она сече долину Јужне Мораве у Грделичкој клисури на линији [[Репиште (Владичин Хан)|Репиште]]—[[Сушевље|Сушевје]] и затим наставља линијом Сушевје—[[Мрковица]], која донекле прати развође између Џепске и Предејанске реке. Северна граница је широко отворена према Нишкој котлини, Добричу и долини Топлице, јер се територија Лесковца не пружа до Курвинградског сужења, него јужније до линије [[Кутлеш]]—Брестовац.<ref name="Ђорђевић 2016" />

Овако ограничена територија Лесковца има неправилан облик. Издужена је правцем север—југ, али јој ширина није подједнака у свим деловима. Најужа је у средишњем делу ��а линији Власе—Ладовица, 14 km ваздушном линијом. Нешто је шира на северу, на линији Петрова гора — Ступница, 28 km ваздушном линијом. Највећу ширину има у јужном делу на линији Мелово — Ново Село, 37 km ваздушном линијом.<ref name="Савић 1969" />

<div style="overflow:auto" align="center">
{|stlye="float:left;"
|{{Географска локација|width=50em
 | С  = [[Ниш]]
 | СЗ = [[Прокупље]]<br />[[Куршумлија]]
 | СИ = [[Пирот]]
 | З  = [[Куршумлија]]<br />[[Бојник]]<br />[[Лебане]]
 | И  = [[Власотинце]]
 | Ј  = [[Владичин Хан]], [[Врање]]
 | ЈЗ = [[Лебане]]<br />[[Медвеђа]]
 | ЈИ = [[Владичин Хан]]<br />[[Предејане (варош)|Предејане]]
}}
|}
</div>

Град Лесковац захвата површину од 1.025 km² и на тој површини се налази 144 насеља.<ref name="Цветковић 2015" /> У тим насељима, и самом граду лесковачке општине, према последњим подацима, живи 162.000 становника. По броју насеља, лесковачка општина је најразуђенија у Србији. На сваком квадратном километру живи 158 становника. После [[Ниш]]а, град Лесковац — у коме живи 58.338 становника према попису из 2022. године — највећи је на југу Србије.<ref name="Стевановић 2016" />

У састав града улази неколико засебних целина које носе посебне називе и одликују се посебним обележјима. То су Поречје, које обухвата слив реке Ветернице, а за које се такође везује средњовековни назив Дубочица; затим Грделичка клисура, која као таква једним делом припада Лесковцу, а другим делом Владичином Хану; трећа целина је Лесковачко Поморавље, које обухвата и области Доње Ветернице и Доње Јабланице, као и насеља Лесковачког поља — алувијалне равни Јужне Мораве од Брестовца на северу до Грделичке клисуре на југу. Поред слива Ветернице, Грделичке клисуре и Лесковачког Поморавља, град обухвата и нека насеља Доње Јабланице, нека села из слива Пусте реке и Заплања на северу.<ref name="Савић 1969">{{cite journal |last=Савић |first=О. |title=Комуна Лесковац |journal=Зборник радова Географског института Јован Цвијић | year=1969 |volume=22 }}</ref>

<gallery heights="170" widths="170" perrow="6">
Датотека:PogledHisarLeskovac.JPG|Панорама
Датотека:ZapadGradaLeskovac.JPG|Дубочица
Датотека:Лесковац - централни парк .jpeg|Лесковац — централни парк, споменик Томи Здравковићу
Датотека:Центар града Лесковац 07 10 2023 Драган Цветковић Ниш.jpg|Центар града 2023. године
Датотека:Главна улица Лесковац 07 10 2023 Драган Цветковић Ниш.jpg|Главна улица 2023. године
Датотека:HisarSeverLeskovac.JPG|[[Хисар (Лесковац)|Хисар]]
</gallery>

=== Воде ===
Недалеко од града протиче [[Јужна Морава]], која чини главни речни ток града и која прихвата веће притоке: [[Ветерница|Ветерницу]], [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланицу]], [[Власина|Власину]] и [[Пуста река (притока Јужне Мораве)|Пусту Реку]],<ref name="Стаменковић 2009" /><ref>{{cite book |last=Дукић |first=Д. |year=1952 |title=Наше реке |publisher=Ново Поколење |location=Београд }}</ref> те се ова област као карактеристична и једина таква у Србији назива ''[[Лесковачка котлина|Српско петоречје]]''. Јабланица је лева притока Јужне Мораве, која се у њу улива код села Печењевце, те дужина њеног тока, од извора до ушћа износи 75 km. Вода Јабланице се користи за наводњавање и млинове, а у прошлости је, као и Ветерница, била од изузетног значаја јер се дуго користила за наводњавање [[конопља]], које се на овим просторима у великој мери гајило.<ref name="Стаменковић 2016" />

Ветерница је такође лева притока Јужне Мораве, нешто краћа од Јабланице (73 km). Ветерница у свој ток прима велики број, углавном мањих, притока, превасходно кратке, водом богате токове који имају карактер бујице, а значајније десне притоке су јој [[Вучјанка]], [[Чукљеничка река]], [[Букоглавка]], [[Горинка]], [[Брзанка]] и [[Шаиновачки поток]] — све носе називе по местима кроз која пролазе —, док је значајнија лева притока [[Сушица (река)|Сушица]].<ref name="Стаменковић 2011">{{cite journal |last=Stamenković |first=P. |year=2011 |title=Turistička valorizacija antropogenih potencijala grada Leskovca |publisher=Tematski zbornik „Regionalni razvoj i demografski tokovi zemalja jugoistočne Evrope“ |pages=303–315.}}</ref> Када је реч о притокама Ветернице, посебан значај има Вучјанка, као највећа њена притока и економски најзначајнија река. Вучјанка је брза, планинска река, која настаје спајањем Големе и Мале реке на 686 m надморске висине, и целим својим горњим током она тече кроз дубоки кањон. Река је снагом своје воде у овим областима створила бројне камене лонце или казане који представљају праву природну реткост. Због брзог тока, на реци је још 1903. године подигнута хидроцентрала, која и данас функционише.<ref name="Стаменковић 2016" />

Власина извире испод бране Власинског језера и до њеног ушћа у Јужну Мораву има 70 km. Због њеног планинског окружења, као и због мањка индустријских загађивача, Власина спада у ред најчистијих река у Србији. На реци постоји и мање акумулационо језеро које се користи за водоснабдевање [[Власотинце|Власотинца]].<ref name="Стаменковић 2011а">{{cite book |last=Stamenković |first=P. |title=Ekonomsko-geografska valorizacija turističkih potencijala Jablaničkog okruga | year=2011 |publisher=Ekonomski fakultet |location=Niš}}</ref>

Пуста река, као лева притока Јужне Мораве, извире испод врха планине [[Радан]] и након 71 km се улива у Јужну Мораву. Највећи део слива Пусте реке припада [[Општина Бојник|општини Бојник]], а у Мораву се улива код [[Дољевац|Дољевца]].<ref name="Стаменковић 2016" />

У близини Лесковца налазе се и три већа вештачка језера: [[Брестовачко језеро|Брестовачко]], [[Власинско језеро|Власинско]] и језеро [[Барје (језеро)|Барје]]. Брестовачко језеро налази се на 312 m надморске висине, дужине 2.800 m. Изграђено је на Пустој реци узводно од Горњег Брестовца и због своје лепе обале, са неколико полуострва, једним ртом и два залива, пружа добре услове за развој различитих видова туризма.<ref name="Стаменковић 2016" />

Власинско језеро представља акумулационо језеро које се простире на преко 15 km² и налази се на 1.200 m надморске висине.<ref>{{cite book |last=Милићевић |first=Јован |title=Србија: Знаменитости и лепоте | year=1965 |publisher=Књижевне новине |location=Београд}}</ref> Брана је почела да се гради 1946. године, а језеро је напуњено водом до данашњих капацитета 1954. године. Језеро добија воду путем канала дугих преко 60 km, а снабдева се водом из [[Lisinska reka|Лисине]], [[Чемерница (река)|Чемернице]], [[Јерма|Јерме]], [[Божица|Божице]] и других мањих река и потока. Власинско језеро је познато по плутајућим острвима, која временом мењају свој положај, а настала су од подводног биљног света израслог на тресету, који се у великим парчадима откинуо са дна језера и испловио.<ref>{{cite web |title=Plutajuća ostrva - jedinstveni prirodni fenomen |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:500619-Plutajuca-ostrva---jedinstveni-prirodni-fenomen |website=www.novosti.rs |accessdate=1. 8. 2019 |language=sr-Latn}}</ref>

Језеро Барје је названо по селу Барје у чијој близини је подигнута брана висине 74 m и на удаљености од око 30 km од Лесковца.<ref name="Богдановић 2019" /> Језеро је настало преграђивањем тока реке Ветернице, низводно од Големог Села, у области где Ветерница тече дубоком клисурастом долином. Укупна запремина воде у језеру износи 47 милиона кубних метара и она се користи за снабдевање читавог града пијаћом водом, а поред тога и за наводњавање околног земљишта.<ref>{{cite book |last=Станковић |first=С. |year=2005 |title=Језера Србије, Лимнолошка монографија |publisher=Завод за уџбенике и наставна средства |location=Београд }}</ref>

<gallery heights="180" widths="180" perrow="6">
Датотека:Južna Morava u Vladičinom Hanu.jpg|Јужна Морава код Владичиног Хана
Датотека:Kej na Veternici kod Minjona.jpg|[[Ветерница]] − центар Лесковца
Датотека:Ветерница река Лесковац 07 10 2023 Драган Цветковић Ниш.jpg|Ветерница у јесен 2023. године
Датотека:Vucjanka - Maja Stosic.jpg|Вучјанка са својим карактеристичним казанима
Датотека:Most na Jablanici.JPG|Јабланица
Датотека:Vlasina reka.jpg|Власина
Датотека:Brestovačko jezero 3.jpg|Брестовачко језеро
Датотека:Lake Vlasina, Serbia,.jpg|Власинско језеро
Датотека:Jezero Barje 01.jpg|Језеро Барје
</gallery>

=== Клима ===
{{Climate chart|Лесковац
|-3|4|42
|-2|7|46
|1|13|46
|5|18|60
|10|23|57
|13|26|64
|14|29|44
|14|29|47
|10|24|51
|6|18|51
|1|11|62
|-2|6|55
|float=right
|clear=both
}}
Лесковац има [[Умереноконтинентална клима|умереноконтиненталну климу]], са топлим летима и благим зимама. Годишња просечна температура износи 11,1&nbsp;°C, те се град, а и сама Лесковачка котлина, убрајају у топлије пределе Србије.<ref name="Ivanovic et al. 2007" /> На овако високу средњу годишњу температуру пресудан утицај имају високе летње и ранојесење температуре и благе зиме. Само јануар има негативну средњу месечну температуру (-0,5&nbsp;°C), а средња зимска температура износи 1&nbsp;°C. За разлику од тога, најтоплији месеци су јул са 21,6&nbsp;°C и август са 21,2&nbsp;°C, док средња летња температура износи 21,3&nbsp;°C. Пролеће је незнатно (за 0,2&nbsp;°C) топлије од јесени, што потврђује изражену термичку континенталност.<ref name="Ivanovic et al. 2007" /> Апсолутна минимална температура у Лесковцу забележена је 13. јануара 1985. године и износила је -30,3&nbsp;°C, а апсолутна максимална 24. јула 2007. године са вредношћу од 43,7&nbsp;°C.<ref name="hmz">{{cite web |title=Extreme values of climatic elements in Leskovac |url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_moss.php?moss_id=13389 |website=Republic Hydrometeorological Service of Serbia |accessdate=30. 7. 2019}}</ref>

Лесковац годишње у просеку има 2.026 сунчаних часова,<ref name="hmz" /> што је око 50% осунчаности очекиване за ту географску ширину, а разлог томе је повећана просечна годишња облачност, као и околне планине које окружују котлину.<ref name="Ivanovic et al. 2007" /> Најсунчанији месец у години је јул, са око 297 сунчаних сати, а децембар има најмање сунчаних часова — у просеку свега 51.<ref name="hmz" /> Слично осталим јужноморавским котлинама, и Лесковачка котлина прима мало падавина током године — просечно 625 милиметара годишње. Највише падавина има јун — 64 милиметара, а са 42 милиметра јануар је месец са најмање падавина током године.<ref name="hmz" /> Гледано по годишњим добима, готово једнака количина падавина је у пролеће и јесен, а лето је само мало кишовитије од зиме. Највлажније годишње доба је пролеће (са 165 милиметара), а најсувља је зима (са 132 милиметра), па се ипак може рећи да су падавине готово једнако распоређене током године.<ref name="Ivanovic et al. 2007" />

{{Weather box
|location = Лесковца (1981—2010)
|metric first = y
|single line = y
|Jan record high C = 22.0
|Feb record high C = 22.7
|Mar record high C = 27.7
|Apr record high C = 32.6
|May record high C = 36.0
|Jun record high C = 40.6
|Jul record high C = 45.6
|Aug record high C = 43.3
|Sep record high C = 38.8
|Oct record high C = 34.7
|Nov record high C = 30.8
|Dec record high C = 21.4
|year record high C = 45.6
|Jan high C = 6.4
|Feb high C = 10.1
|Mar high C = 15.7
|Apr high C = 22.0
|May high C = 25.2
|Jun high C = 30.5
|Jul high C = 33.1
|Aug high C = 33.4
|Sep high C = 31.6
|Oct high C = 21.8
|Nov high C = 14.3
|Dec high C = 7.6
|year high C = 19.2
|Jan mean C = 2.0
|Feb mean C = 6.4
|Mar mean C = 10.6
|Apr mean C = 16.6
|May mean C = 20.5
|Jun mean C = 22.5
|Jul mean C = 26.7
|Aug mean C = 26.0
|Sep mean C = 23.0
|Oct mean C = 15.8
|Nov mean C = 9.7
|Dec mean C = 4.7
|year mean C = 13.6
|Jan low C = -1.4
|Feb low C = 2.7
|Mar low C = 6.3
|Apr low C = 9.2
|May low C = 15.3
|Jun low C = 18.5
|Jul low C = 20.3
|Aug low C = 19.0
|Sep low C = 17.4
|Oct low C = 9.9
|Nov low C = 5.2
|Dec low C = 1.0
|year low C = 8.1
|Jan record low C = -20.3
|Feb record low C = -16.8
|Mar record low C = -9.0
|Apr record low C = -4.8
|May record low C = 6.0
|Jun record low C = 8.7
|Jul record low C = 12.0
|Aug record low C = 10.4
|Sep record low C = 4.7
|Oct record low C = -1.7
|Nov record low C = -6.6
|Dec record low C = -17.7
|year record low C = -20.3
|Jan precipitation mm = 49.2
|Feb precipitation mm = 45.7
|Mar precipitation mm = 40.9
|Apr precipitation mm = 48.6
|May precipitation mm = 41.8
|Jun precipitation mm = 45.9
|Jul precipitation mm = 34.2
|Aug precipitation mm = 27.3
|Sep precipitation mm = 43.7
|Oct precipitation mm = 43.2
|Nov precipitation mm = 50.6
|Dec precipitation mm = 55.2
|year precipitation mm = 565.4
|Jan humidity = 82
|Feb humidity = 77
|Mar humidity = 60
|Apr humidity = 52
|May humidity = 41.7
|Jun humidity = 50
|Jul humidity = 45
|Aug humidity = 33.0
|Sep humidity = 49
|Oct humidity = 58
|Nov humidity = 70
|Dec humidity = 83
|year humidity = 73
|precipitation colour = green
|unit precipitation days = 0.1 mm
|Jan precipitation days = 12
|Feb precipitation days = 9
|Mar precipitation days = 11
|Apr precipitation days = 7
|May precipitation days = 9
|Jun precipitation days = 5
|Jul precipitation days = 8
|Aug precipitation days = 3
|Sep precipitation days = 8
|Oct precipitation days = 10
|Nov precipitation days = 10
|Dec precipitation days = 10
|year precipitation days = 87
| Jan snow days = 8
| Feb snow days = 5
| Mar snow days = 0
| Apr snow days = 0
| May snow days = 0
| Jun snow days = 0
| Jul snow days = 0
| Aug snow days = 0
| Sep snow days = 0
| Oct snow days = 0
| Nov snow days = 0
| Dec snow days = 4
|year snow days = 16
| Jan sun = 96.6
| Feb sun = 120.1
| Mar sun = 185.6
| Apr sun = 199.0
|May sun = 264.3
|Jun sun = 295.3
|Jul sun = 356.8
|Aug sun = 348.6
|Sep sun = 277.4
|Oct sun = 207.3
|Nov sun = 140.4
|Dec sun = 90.1
|year sun = 2526.1
| source 1 = РХЗ<ref name="RHSS">{{cite web|url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13389| title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010 – Leskovac| publisher = Hydrometeorological Service of Serbia| accessdate=30. 7. 2019}}</ref>
|date=7. 2019.
}}

=== Биљни и животињски свет ===
[[Датотека:Lovorvisnja.JPG|мини|[[Ловорвишња]] у нишком парку [[Парк Светог Саве|Свети Сава]]]]
Једна од карактеристика и вредности Лесковца и околине јесте очувана природа. Богатство биодиверзитета овог краја узроковано је специфичним микроклиматским условима, који настају кроз комплексно међудејство специфичних геолошких, орографских, хидролошких појава и антропогених и других историјских и еколошких фактора. Од посебног значаја за биолошку разноврсност овог краја је и њен геодиверзитет, преко клисура, кањона, специфичних речних долина, који су потенцијални и доказани центри ендемизма и реликтности у Републици Србији.<ref name="Стевановић 2016" /> Флора и фауна су велики економски потенцијали овог простора, како у погледу туристичких, тако и у погледу развијања свести о очувању и заштити животне средине. Поред ових користи, треба имати у виду да и поред дуге историје флористичких истраживања на овој територији (прво је спровео оснивач српске ботанике [[Јосиф Панчић]] крајем 19. века), још увек није ни близу потпуног утврђивања огромног потенцијала лековитих и ароматичних врста. Подручје обода Лесковачке котлине је богато ловном дивљачи — могу се наћи срнећа дивљач, [[дивља свиња]], [[вук]], [[зец]], [[јаребица]], [[фазан]], [[лисица]], [[Куне (породица)|куна]] и друге животиње.<ref name="Цветковић 2015" /> Заједно са својим сарадницима, Јосиф Панчић је на [[Оштрозуб]]у нашао терцијарни ендемореликт [[Ловорвишња|ловорвишњу]] ({{јез-лат|Prunus laurocerasus}}),<ref name="Богдановић 2019" /> која је поред тога пронађена само у Бугарској и на још 2—3 локалитета.<ref name="bane">{{cite book |last=Јовановић |first=Б. |year=1985 |title=Дендрологија |edition=IV |publisher=Универзитет у Београду |location=Београд }}</ref>

Велика пространства ободног дела котлине су под храстовим и буковим шумама. Између појаса букових и храстових шума, заступљене су чисте састојине [[китњак|храста китњака]] које се пружају до 1.150 m надморске висине.<ref name="Цветковић 2015" /> Регистрована је појава следећих [[биоценоза]]:
* Српска шума сладуна и цера (''Qu. farnetto cerris serbicum Rud'')
* Шума букве са зеленичетом (''Lauro cerraso Fegetum Jov.'')
* Српска шума белог граба (''Carpinetum orientalis serbicum Rud.'')
* Српска шума китњака (''Qu. montanum serbicum Cert. et Jov.'')
* Српска шума букве (''Fagetum montanum serbicum Rud.'')<ref name="Стевановић 2016" />

На територији општине нађене су и биљке које нису забележене на осталим просторима Републике Србије. То су:
* ''[[Ranunculus neapolitanus]] Ten.'' — пронађена у [[Копашница|Копашници]], настањује брдске ливаде
* ''[[Geranium rotundifolium]] L.'' — може се срести у [[Крпејце|Крпејцу]] и [[Ново Село (Лесковац)|Новом Селу]], а живи на сувим каменитим местима, у светлим шумама и поред путева
* ''[[Gallium parisiense]] L. ssp. Divaricatum (Lam.)'' — становник стена и пашњака, пронађена у Новом Селу
* ''[[Плућњак|Pulmonaria officinalis]] L. var. Obscura Dum.'' — ова биљка је нађена у [[Мрковица|Мрковици]], а преферира станишта поред потока
* ''[[Calamintha alpine]] (L.) Lam. Ssp. Hungarica var. hungarica f. cuneata K. Maly.'' — откривена у [[Палојце|Палојцу]]; становник сиромашних ливада
* ''[[Calamintha ancinos]] (L.) (Clairv. Var. perenans (Vis.))'' — нађена у [[Личин Дол|Личином Долу]], настањује пашњаке и сиромашне ливаде<ref name="Стевановић 2016" />

Према подацима [[Завод за заштиту природе Србије|Завода за заштиту природе Републике Србије]], на територији Лесковачке котлине се налазе следеће категорије заштићених подручја:
* Резерват природе и строги резерват природе: [[Зеленичје|Строги резерват природе „Качер—Зеленичје”]] (Оштрозуб — Црна Трава — Лесковац)<ref>{{cite web |title=Списак резервата природе у Србији |url=http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/zastita_prirode_osrp/Rezervati.pdf |website=zzps.rs |accessdate=1. 8. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190801232919/http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/zastita_prirode_osrp/Rezervati.pdf |archive-date=01. 08. 2019 |url-status=dead }}</ref>
* Споменик природе: [[Богојевачки брест запис]] (село Богојевце, Лесковац), [[стабло тополе у Губеревцу]], [[стабло оскоруше у Сејаници]] (Лесковац), [[Кутлешки храст запис]] (село Кутлеш, Лесковац)<ref>{{cite web |title=Списак споменика природе у Србији |url=http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/zastita_prirode_spomenici_prirode/PrirodniSpomenik.pdf |website=zzps.rs |accessdate=1. 8. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190801232919/http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/zastita_prirode_spomenici_prirode/PrirodniSpomenik.pdf |archive-date=01. 08. 2019 |url-status=dead }}</ref>
* Природни простор око непокретног културног добра: Шумски комплекси око [[Јашуњски манастири|манастира Светог Јована и Свете Богородице]] (села Црковница и Јашуња, Лесковац)<ref>{{cite web |title=Zaštićena prirodna dobra Srbije |url=http://serbia.gdi.net/zzps/ |website=serbia.gdi.net |accessdate=1. 8. 2019 |archive-date=14. 08. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190814072545/http://serbia.gdi.net/zzps/ |url-status=dead }}</ref>
* Посебно је заштићено око 100 врста животиња и 25 биљних врста са статусом природних реткости.<ref>Регионална стратегија руралног развоја Јабланичког и Пчињског округа, 2012</ref>

== Историја ==
{{посебан чланак|Историја Лесковца}}
=== Праисторија и стари век ===
Из праисторијског периода евидентирано је у Лесковачкој регији укупно 106 локалитета. Од укупног броја локалитета, највећи број припада млађем неолиту, односно [[Винчанска култура|винчанској култури]] (43 локалитета), затим [[брњичка култура|брњичкој култури]] из позног [[Бронзано доба|бронзаног доба]] (18 локалитета) и старијем и млађем хоризонту [[Гвоздено доба|гвозденог доба]] I (14 локалитета, односно осам локалитета). Да се на том простору интензивно живело већ од средњег неолита потврђује 14 локалитета из тог периода, који припадају [[старчевачка култура|старчевачкој култури]]. Почетком раног [[енеолит]]а, у време такозване градачке фазе винчанске културе у Лесковачкој регији постојало је седам насеља, а у наредном периоду, који такође припада раном енеолиту, а обележила га је културна група Бубањ—Хум I, на овом простору налазило се 11 насеља.<ref name="Цветковић 2015" />

Значајан допринос познавању праисторијске археологије у Србији јесте податак да су у једном кратком историјском периоду и у лесковачкој области боравили [[Келти]], односно [[Скордисци]], што потврђују керамички налази карактеристични за [[Латенска култура|латенску културу]], евидентирани на неколико локалитета у овој области. Свакако један од најважнијих резултата истраживања налазишта са овог подручја, који је такође потврђен истраживањем праисторијских локалитета у Врањској регији, јесте потврда да је у праисторији [[Грделичка клисура]] избегавана као комуникациони правац, а да су, уместо ње, коришћени алтернативни комуникациони правци долинама [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланице]] и [[Ветерница|Ветернице]].<ref name="Цветковић 2015" />

Лесковачка регија у праисторији била је под знатно јачим утицајем културних група са севера и истока него са југа и запада Балканског полуострва. Та регија била је веома погодна за живот у свим периодима праисторије, о чему сведочи велики број локалитета са богатом вертикалном [[Стратиграфија|стратиграфијом]] (локалитети у [[Чекмин]]у, [[Бобиште|Бобишту]], [[Братмиловце|Братмиловцу]], [[Губеревац (Лесковац)|Горњем Губеревцу]], [[Каштавар]]у, затим локалитети Јеричиште у [[Липовица (Лесковац)|Липовици]], [[Хисар (Лесковац)|Хисар]] у Лесковцу, [[Градац (археолошко налазиште)|Градац]] у [[Злокућане (Лесковац)|Злокућану]], Прогон-чука у [[Мала Грабовница (Лесковац)|Малој Грабовници]] и Дачки рид — Ортачки рид у [[Доња Слатина (Лесковац)|Доњој Слатини]]).<ref>{{cite book |last=Булатовић |first=А. |last2=Јовић |first2=С. |year=2009 |title=Културна стратиграфија праисторијских локалитета у Лесковачкој котлини |publisher=Археолошки институт |location=Београд }}</ref>

==== Камено доба ====
[[Датотека:Deo žrtvenika iz mlađeg neolita.jpg|мини|Део жртвеника од керамике из периода млађег неолита (5700—4700. година п. н. е. Пронађен је приликом рекогнисцирања на локалитету [[Градац (археолошко налазиште)|Градац]] у [[Злокућане (Лесковац)|Злокућану]]]]
[[Датотека:Figurina majke sa detetom iz mlađeg neolita.jpg|мини|Фигурина мајке са дететом од гипса, такође из млађег неолита, нађена на локалитету Градац]]
У лесковачкој области до сада нису пронађени никакви налази из [[палеолит]]а и [[мезолит]]а, али је евидентиран већи број локалитета из млађег каменог доба ([[неолит]]а). Позне фазе старчевачке културе, којима припадају насеља из средњег неолита у области Лесковца, потичу из периода око 6200. године п. н. е.<ref name="Цветковић 2015">{{cite book |last=Цветковић |first=Петар |title=��емографски потенцијал у функцији руралног развоја становништва Лесковачке котлине | year=2015 |publisher=УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ |location=Ниш}}</ref> У Лесковачкој регији евидентирано је 49 локалитета из неолита, од чега је на 33 локалитета установљен неолитски слој који припада само [[Винчанска култура|винчанској култури]], док је на четири локалитета евидентиран слој чији налази припадају искључиво [[Старчевачка култура|старчевачкој култури]]. Поред тога, евидентирано је 10 двослојних неолитских локалитета, односно локалитета који садрже слојеве и винчанске културе и старчевачке културе.<ref name="Цветковић 2015" />

Локалитети равничарског типа који припадају старчевачкој култури смештени су углавном на гредама или обалама већих река у Лесковачком пољу, а то су локалитети Извориште и Састанци у [[Бобиште|Бобишту]]; затим Састанци, Селиште и Шеварике у [[Чекмин]]у; Црквиште у [[Липовица (Лесковац)|Липовици]]; Севдин гроб у [[Грајевце|Грајевцу]] и Селиште у [[Винарце|Винарцу]]). Поред тога, мањи број старчевачких насеља нађен је у Пустој Реци ([[Црквиште (Брестовац)|Црквиште]] у [[Брестовац (Лесковац)|Брестовцу]]) или на благо заталасаним источним падинама [[Радан]]а (Кућиште у [[Секицол]]у и [[Царичин град]] и Крушкар у [[Штулац (Лебане)|Штулцу]]).<ref name="Horejs et al. 2018" /> На узвишењима, на обалама Јужне Мораве, смештени су локалитети Прогон-чука у [[Мала Грабовница (Лесковац)|Малој Грабовници]], Градац у [[Злокућане (Лесковац)|Злокућану]] и [[Шљивче]] у [[Живково|Живкову]].<ref>Милија Цветковић, Цаћкин; Свеска 1, pp. 166.</ref><ref>{{cite book |last=Младеновић |first=Драгољуб М. |title=Живково, село на три полуострва |publisher=Тренд |location=Лесковац |year=2004 }}</ref> Распоред ових локалитета указује да су области између Пусте реке и Јабланице, као и плавна зона, биле насељене у праисторији, већ од раног [[неолит]]а.<ref name="Horejs et al. 2018" />

Живот на малој тераси [[Свињаричка река|Свињаричке реке]], коришћене већ у време раног неолита у оквиру локалитета Штулац, вероватно је прекинут у једном тренутку, и поново успостављен у касном бакарном добу, више од два миленијума касније. Акумулација културних слојева до дубине од 2,5 м указује на континуирано насељавање, што потврђују и апсолутни датуми из узорака добијених палеогеографским бушењем, а насеља се могу засигурно повезати са старчевачком, Коцофени—Костолац и брњичком групом.<ref name="Horejs et al. 2018">{{cite journal |last=Horejs |first=Barbara |last2=Meyer |first2=Cornelius |last3=Milić |first3=Bogdana |last4=Schlöffel |first4=Marlen |last5=Schneider |first5=Steffen |last6=Stevanović |first6=Vladimir |title=PREHISTORIC LANDSCAPES OF THE PUSTA REKA REGION (LESKOVAC). NEW INVESTIGATIONS ALONG THE SOUTHERN MORAVA RIVER |journal=Journal of Serbian Archaeological Society | year=2018 |volume=34 |pages=23–51}}</ref>

Млађем неолиту, тачније старијем периоду винчанске културе, припадају 33 локалитета, од чега је 7 локалитета градинског типа (пет припада искључиво винчанској култури, док су два двослојна), а 23 локалитета су равничарског типа (14 винчанских локалитета и девет двослојних). Градински локалитети су углавном лоцирани у Лесковачком пољу, на обалама притока Јужне Мораве, у близини њиховог ушћа (Градац у Злокућану, Врања нога у [[Губеревац (Лесковац)|Горњем Губеревцу]], Прогон-чука у Малој Грабовници). Смештени су на узвишењима у средњем и јужном делу Лесковачког поља, која доминирају околином и са којих се могу пратити кретања становништва у већем делу те регије.<ref name="Цветковић 2015" />

==== Бакарно доба ====
Трагови цивилизација из бакарног доба, то јест [[енеолит]]а, нађени су на укупно 24 локалитета, с тим да 18 њих припада раном енеолиту, односно такозваној градачкој фази винчанске културе (седам локалитета) и Бубањ—Хум I културној групи (11 локалитета). Локалитети такозване градачке фазе винчанске културе градинског типа смештени су на доминантним узвишењима на обалама Јужне Мораве (Прогон-чука у Малој Грабовници и Градац у Злокућану), док се локалитети равничарског типа налазе на косама на ободу Јабланичке долине или на обалама Јабланице (Међа у [[Подримце|Подримцу]] и Селиште у Чекмину). Културној групи Бубањ—Хум I припадају три градинска насеља, смештена у Лесковачком пољу, на обалама Јужне Мораве и осам равничарских насеља, од којих су три лоцирана у Лесковачком пољу, док се остала насеља налазе у Јабланичкој области (локалитети Окућница Б. Ивковића у [[Рујковац|Рујковцу]] и Фабрика шприцева у [[Газдаре|Газдару]]), [[Лесковачко поречје|Лесковачком поречју]] (локалитет Поток у [[Лалинце|Лалинцу]]) и Власинској области (локалитети Иза хотела „Грозд“ и Водоводлука у [[Власотинце|Власотинцу]]).<ref name="Цветковић 2015" />

Налази из развијеног, односно средњег енеолита у овој регији припадају културним групама Баден и Костолац. Средњем енеолиту припадају четири локалитета — са једног локалитета потичу искључиво налази који припадају баденској културној групи (локалитет Селиште у Братмиловцу), док налази са остала три локалитета припадају и баденској и костолачкој културној групи (Извор и Састанци у Бобишту и Дачки рид — Ортачки рид у [[Доња Слатина (Лесковац)|Доњој Слатини]]). Један локалитет је градинског типа, смештен у Лесковачком пољу, на обали Јужне Мораве (Дачки рид — Ортачки рид у Доњој Слатини), док су остала три локалитета равничарског типа, а лоцирани су на гредама, односно косама на обали Јужне Мораве.<ref name="Цветковић 2015" />

Позном енеолиту, односно културној групи Бубањ—Хум II, припада шест локалитета. Једини локалитет равничарског типа смештен је на тераси Јужне Мораве, надомак Лесковца, док остали локалитети представљају градинска насеља, а преовлађивање овог типа насеља указује на несигурна и немирна времена. Од градинских локалитета, њих три су смештени на доминантним узвишењима на обалама Јужне Мораве.<ref name="Цветковић 2015" />

==== Бронзано доба ====
[[Датотека:Pehar iz perioda 1900-1500 g.p.n.e.jpg|мини|Пехар од керамике из периода 1900—1500. године п. н. е. Пронађен је на локалитету Гробље ново у [[Каштавар]]у]]
[[Датотека:Rekonstrukcija kuće iz poznog bronzanog doba sa lokaliteta Hisar 01.jpg|мини|Реконструкција куће из позног бронзаног доба са локалитета Хисар]]
Из раног бронзаног доба констатована су два налазишта — Плужевина у [[Јарсеново|Јарсенову]] и Састанци у [[Бобиште|Бобишту]]. Прво налазиште је градинског типа, а смештено је на обронцима [[Бабичка гора|Бабичке горе]], док је друго налазиште лоцирано на тераси Јужне Мораве источно од Лесковца. Потоњи локалитет представник је и средњег бронзаног доба, а поред њега су ту Падина у [[Братмиловце|Братмиловцу]] и Гробље ново у [[Каштавар]]у. Сви локалитети из средњег бронзаног доба су равничарског типа, а смештени су у Лесковачком пољу, на пространим терасама Јужне Мораве, односно Јабланице (Гробљеново у Каштавару). Диспозиција и топографија локалитета указују на релативно миран живот у средњем бронзаном добу у том делу басена Јужне Мораве.<ref name="Цветковић 2015" />

У Лесковачкој регији постоји 28 локалитета из позног бронзаног доба, од чега је седам локалитета градинског типа смештено на доминантним узвишењима на ободу Лесковачког поља, док се градински, вишеслојни археолошки локалитет [[Зелен-град|Скобаљић Град]] налази у планинској области јужно од [[Лесковачко поречје|Поречја]], на алтернативном комуникационом правцу према [[Врањско-бујановачка котлина|Врањско-бујановачкој котлини]], на 15 km јужно од Лесковца, у близини [[Вучје|Вучја]].<ref>{{АД-ТВД}}</ref> Четрнаест насеља равничарског типа налазе се у Лесковачком пољу, али и у долинама Јабланице, Власине и Ветернице. Чини се да је у том периоду, после дужег временског интервала од краја винчанске културе, поново насељен већи део Лесковачке регије.<ref name="Цветковић 2015" />

==== Гвоздено доба ====
[[Датотека:Pehar, 13-11. vek p.n.e.jpg|мини|Пехар од керамике из периода 13—11. век п. н. е. Пронађен је током археолошких ископавања на [[Хисар (Лесковац)|Хисару]] 2002. године]]
У периоду 1300—1050. године п. н. е. подручје Лесковца било је центар [[Брњичка култура|Брњичке културе]] и први центар [[Металургија|металургије]] на Балкану.<ref name="igle">{{cite web |title=На Хисару пронађена још једна гвоздена игла из 14. века пре нове ере |url=http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=35407 |website=www.srbija.gov.rs |accessdate=30. 7. 2019 |language=sr}}</ref> На подручју Хисара 2000. године пронађена је такозвана „Туровићева игла”, названа по њеном проналазачу, [[Шћепан Туровић|Шћепану Туровићу]], археологу аматеру из Лесковца. Реч је о гвозденој игли из друге половине 14. века пре нове ере која припада најстаријем стратуму брњичке културне групе, а из истог периода пронађена је 2005. године још једна игла израђена такође од чистог елементарног [[гвожђе|гвожђа]], без присуства било којих других елемената и трагова рђе.<ref name="igle" />

Поред Хисара, из периода гвозденог доба I потичу још два друга локалитета подигнута на доминантним узвишењима на ободу Лесковачког поља, а то су Прогон-чука у Малој Грабовници и Куманлук у Горњем Губеревцу. Уз ова три, постоји још 21 локалитет, од који је једанаест равничарског типа, један се налази у Јабланичкој области (Реџов вис у [[Туларе (Медвеђа)|Тулару]]), а један локалитет лоциран је на Бабичкој гори (Пусто семче у [[Семче|Семчу]]).<ref name="Цветковић 2015" />

Из старијег или развијеног гвозденог доба, тј. гвозденог доба II, потиче пет локалитета: два су равничарског типа, два су градинског типа, док је један локалитет непознат ([[Конопница]]), те му се топографија не може одредити. Равничарског типа су локалитети Јеричиште у [[Липовица (Лесковац)|Липовици]] (Лесковачко поље) и Бублане у [[Маћедонце|Маћедонцу]] (област Јабланица), док су локалитети градинског типа Кале у Грделици (јужна периферија Лесковачког поља, односно улаз у Грделичку клисуру са севера) и Градиште у [[Голема Њива|Големој Њиви]] (западна падина Бабичке горе).<ref name="Цветковић 2015" />

Гвоздено доба III, које обухвата раздобље од краја 6. до краја 4. века п. н. е., презентовано је у лесковачком крају са девет локалитета и сви су смештени у Лесковачком пољу, осим локалитета Змијин камен у Сакицолу (област између Пусте Реке и Радан планине).<ref name="Цветковић 2015" />

Гвоздено доба IV у овој области чине локалитети који припадају [[хеленистичка ера|хеленистичкој култури]] (локалитет Лусарије у [[Орашац (Лесковац)|Орашцу]] на западним обронцима [[Кршевица|Кршевице]]) и [[Латенска култура|латенској култури]]. Латенска култура, према досадашњим налазима, заступљена је на простору југоисточне Србије од друге половине II века п. н. е. Локалитети који припадају латенској култури јесу: Извор у Бобишту, Шеварике у Чекмину, Јеричиште у Липовици, Двориште школе у [[Велико Трњане|Великом Трњану]] и Градац у Злокућану. Сви су равничарског типа, осим локалитета Градац у Злокућану које је градинског типа и налази се на ободу Лесковачког поља. Три равничарска локалитета смештена су у Лесковачком пољу, док се један налази у Лесковачком поречју. Ови налази латенске културе истоветни су налазима који припадају келтском племену [[Скордисци|Скордиска]] из Подунавља и Поморавља, па је извесно да и ти налази припадају култури Скордиска. Материјални остаци Скордиска у басену Јужне Мораве, заправо, потврђују писане изворе који наводе да су се Скордисци крајем 2. и у 1. веку п. н. е. проширили до Илирских, Пеонских и Трачких планина и да су са те територије сталним пљачкашким походима угрожавали суседну римску провинцију [[Македонија (провинција)|Македонију]].<ref>Appian and Illyricum by Marjeta Šašel Kos,2005,page}- 151,"…Генерал који је изгубио живот током напада Скордика је био нико други до Сект Помпеј. Његова смрт је документована… "</ref><ref>Who's Who in the Roman World by John Hazel. {{page|year=2002|isbn=978-0-415-29162-0|pages=}}. "Катон 1, Гај Порције, је био унук КАТОНа (4) и подржавао је... 114. п. н. е. од њега је тражена помоћ, али он је изгубио битку против Скордика у Македонији"</ref><ref>{{cite book|series=The Cambridge Ancient History|volume=9|title=The Last Age of the Roman Republic, 146-43 BC|author1=J. A. Crook| last2 = Lintott | first2 = Andrew | last3 = Rawson | first3 = Elizabeth |year=1994|isbn=978-0-521-25603-2}}</ref>

Пљачке и стална пустошења римске територије изазвали су бројне римске походе против њих. Занимљив је налаз републиканског денара ''[[Appuleiusa Saturniusa]]'' кованог 100. године п. н. е., нађен у слоју горења, на локалитету Скобаљић град код Вучја, који потиче из времена сталних сукоба Келта и Римљана, али који, уз локалитет Двориште сеоске школе у Великом Трњану, указује на долину Ветернице као важан комуникациони правац у то време.<ref name="Цветковић 2015" />

==== Значајнији археолошки локалитети ====
* [[Хисар (Лесковац)|Хисар]] — остаци утврде на брду Хисар изнад Лесковца
* [[Зелен-град|Зелен Град]] — Скобаљић Град
* [[Добра глава]] — недалеко од Лесковца; данас има остатака града
* [[Павлово Браниште]] — поред Лесковца, код села Слатина; данас има остатака града
* [[Трап (археолошко налазиште)|Трап]] — код [[Конопница|Конопнице]]
* [[Градац (археолошко налазиште)|Градац]] — на природном узвишењу близу села [[Злокућане (Лесковац)|Злокућани]], код ушћа Јашуњске реке у Јужну Мораву
* [[Кале - Међа|Кале-Међа]] — [[Доње Бријање]]
* [[Кале - Гургец|Кале-Гургец]] — [[Горње Бријање]]

=== Средњи век ===
Све до појаве првих држава, на овој територији су живела племена у својим племенским организацијама и обичајима, те су ове крајеве настањивали [[Дарданци]], [[Трибали]], [[Авари (вишезначна одредница)|Авари]], [[Келти]] и други народи. Кад су [[Римљани]] заузели Лесковачку котлину и проширили своју територију, они су на овој територији затекли и покорили Дарданце, који су овде имали пуно робова. Два значајна момента која су вредна помена римске владавине овим просторима јесу: први, појава конопље коју су гајили Дарданци, и, други, подизање утврђења на Хисару, где је касније основано најважније насеље из којег ће израсти Лесковац, Дубочица.<ref name="Цветковић 2015" />

[[Римљани]], [[Византија|Византинци]], а од [[6. век|6]]. и [[7. век]] насељавају се [[Словени]]. Из тог периода пронађени су археолошки остаци на Хисару изнад Лесковца, на локалитету [[Градац (археолошко налазиште)|Градац]] код [[Злокућане (Лесковац)|Злокућана]],<ref>М. М. Васић:Градац, праисторијско налазиште латинског доба, Т. -{XI}- сл. 22</ref> у Малој Копашници, у долини Слатинске реке, на потезу Кале код [[Грделица (варош)|Грделице]] итд. На 30&nbsp;km од Лесковца налази се велико археолошко налазиште из 6. века [[Царичин град|Царичин Град]],<ref>{{Cite book |last=Баван |first=Бернер |last2=Иванишевић |first2=Вујадин |title=Ivstiniana Prima Царичин град |year=2006 |publisher=Народни музеј Лесковац |location=Лесковац }}</ref> а вредни проналасци и остаци се чувају у лесковачком градском музеју.<ref>{{cite web|title=Збирка Царичин град|url=http://muzejleskovac.rs/zbirka-caricin-grad/ |website=muzejleskovac.rs |accessdate=30. 7. 2019 }}</ref>

Словенске државе су се врло рано појавиле на територији Византије, тако да је и Лесковачка котлина рано ушла у састав немањићке државе.<ref name="Цветковић 2015" /> Научници тврде да се историја овога краја може сигурније пратити од 12. века, када је српски жупан [[Стефан Немања]], који је под своју власт држао Топлицу, Ибар и Расину, од византијског цара [[Манојло I Комнин|Манојла I Комнина]] добио на поклон [[Дубочица (област)|Дубочицу]] (како је вековима називана ова област) и заветовао му „Теби буди у потомству твојему по теби”, тако је Дубочица ушла у састав Рашке државе као самостална област (''види: [[Битка на Морави (1191)|Битка на Морави (1190)]]'').<ref name="Ракић et al. 1961">{{cite book |last=Ракић |first=Х |last2=Ђорђевић |first2=С |last3=Соколовић |first3=А|title=Лесковац и околина |publisher=НОО Лесковац |location=Београд |year=1961}}</ref> Најстарији записани помен Лесковца потиче из 14. века �� тада се ово место описује као велико село. Из времена цара [[Стефан Душан|Душана]] и непосредно после тога поједина села у Дубочици па и сам Лесковац били су даривани манастирима: цар [[Стефан Душан]], је 1348. године дао на поклон манастиру [[Манастир Хиландар|Хиландару]] село Лесковац.<ref name="Богдановић 2019" /> Током [[1374]]. године Дубочица је ушла у састав области којом је управљао српски кнез [[Лазар Хребељановић|Лазар]], а 1395. године је монахиња Ефимија (монашко име Кнегиње Милице) са синовима Вуком и Стефаном дала Светогорском манастиру Светог Пантелејмона кућу и два човека у Лесковцу, што је први помен Лесковца као града.<ref name="Ракић et al. 1961" />

Године [[1412]]. турски султан [[Муса Челебија|Муса]] je оставио пустош у овом крају.<ref>{{ИСН II}}</ref> Лесковац су први пут освојили Турци 1427. године, али је 1444. године ослобођен Сегединским миром.<ref name="Цветковић 2015" /> Војвода [[Никола Скобаљић]] је [[1454]]. године са војском из Дубочице, до ногу је [[Битка код Лесковца|потукао турску војску]] која је кренула у поход на [[Ново Брдо]]. Неколико месеци касније на води Трепањи код Кислине, турска војска коју је лично предводио султан [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]], поразила је устанике, а заробљеног војводу Скобаљића набила на колац.<ref>{{cite book |last=Димитријевић |first=Сергије |authorlink=Сергије Димитријевић |title=Борба с Турцима под Скобаљићем, историја и предање |location=Лесковац |year=1951 }}</ref><ref name="Стојковић et al. 1992">{{cite book |last=Стојковић |first=Живан |last2=Стојичић |first2=Слободанка |last3=Ракић |first3=Хранислав |title=Историја Лесковца |location=Београд |year=1992 }}</ref> Од тог [[16. новембар|16. новембра]] 1454. па све до [[11. децембар|11. децембра]] [[1877]]. Лесковац је био под турском влашћу.

<gallery mode="packed" heights="160" widths="160">
Kalup za izradu medaljona i odlivak u pozitivu iz 2-3 veka.jpg|Калуп за израду медаљона и одливак у позитиву од керамике из 2—3. века. Потиче са локалитета Пазариштe у [[Мала Копашница|Малој Копашници]]
Lampa iz perioda 2-4. vek.jpg|Лампа од керамике из периода 2—4. век. Пронађена је током ископавања 2003. године на локалитету Камeнитица у Малој Копашници
Царичин Град 06.jpg|Остаци [[Царичин град|Царичиног града]], археолошког локалитета из 6. века, смештеног на око 30 km од Лесковца
Датотека:Nova stalna postavka Narodnog muzeja u Leskovcu - Vremeplov leskovačkog kraja 14.jpg|Реконструкција Скобаљић града у виду макете. Налази се у оквиру тематске целине „Средњи век” нове сталне поставке [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]] — „Времеплов лесковачког краја”
</gallery>

=== Османско царство ===
Лесковац је одмах након освајања, 1455. године, постао део Крушевачког санџака.<ref name="Цветковић 2015" /> Током 15. и 16. века, иако под Турцима, Лесковац је био велика варошица, привредни и трговачки центар, познат по вашарима на којима су долазили људи из свих крајева Балкана. У летописима из 17. века помиње се панађур који је трајао петнаест дана.<ref name="tol" /> У периоду 1683—1689. године Лесковац је био захваћен аустријско-турским ратовима, а 1689. године је аустријска војска стигла до Лесковца и ослободила га. Бројни становници града ступили су у аустријску војску, рачунајући на скори крај њиховог ропства. Међутим, како се ситуација у рату преокренула, већи део становништва се, са људима из Македоније, Метохије и других крајева, бежећи испред Турака, заједно са Арсенијем III Чарнојевићем одселио и прешао Дунав и Саву.<ref name="tol">{{cite web |title=Istorija Leskovca |url=http://turistickaorganizacijaleskovac.rs/istorija-leskovca/ |website=Turistička organizacija Leskovac |accessdate=2. 8. 2019 |language=sr-RS |date=25. 8. 2016}}</ref>

Године 1787. седиште пашалука премештено је из Крушевца у Лесковац, што је знатно допринело бржем привредном развоју. Као центар тог великог [[Лесковачки пашалук|лесковачког пашалука]], који је обухватао целу територију бившег санџака Алаџи—Хисар (Крушевац) и Параћин.<ref name="Богдановић 2019" /> Лесковац је пред крај 18. века постао један од најзначајнијих градова у Османском царству.<ref name="tol" /> Француски географ [[Ами Боуе]], 1837. године писао је да Лесковац има 3.000 кућа: 2.400 хришћанских, 500 турских, 30 циганских и 10 јеврејских, укупно 15.000 становника.<ref name="Богдановић 2019" />

Године [[1841]]. на простору нишке, лесковачке, пиротске и врањске нахије избила је [[Милојева и Срндакова буна]] (нишка буна, лесковачка буна) са циљем да се ослободи југоисточни део Србије. Устанак је био слабо организован и брзо је био сломљен што је довело до освете и прогона. За време владавине Турака, ово место је било седиште нахије по имену Дубочица.<ref>{{cite book |last=Стојанчевић |first=Владимир |authorlink=Владимир Стојанчевић |title=Устанак 1841. године у југоисточној Србији |publisher=Народни музеј у Лесковцу |year=1991 |pages=13–15 }}</ref>

Лесковац је 1858, према подацима професора Хана, био други по величини град у Србији: Београд је имао 22.000 становника, а одмах за њим Лесковац са 15.000 становника, док су највећи градови после њих били Ниш са 10.500, Крушевац са 7.000 и Крагујевац са 4.000 житеља.<ref>{{Cite book|title=Лесковац и околина|last=Танић|first=Драгослав|publisher=|year=1972|id=|location=|pages=}}</ref> Године 1860. дошло је до сељачког револуционарног покрета, а као последица тога прокламован је [[Лесковачки закон]], којим су били регулисани односи између земљопоседника и сељака, али ове одредбе нису усвојене.<ref name="Цветковић 2015" />

[[Датотека:Сељак из лесковачке околине.jpg|мини|Сељак из лесковачке околине с краја 19. века]]
У време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] у Лесковцу је погубљен кнез Стојан, то је утицало да се велики број Лесковчана придружи [[Карађорђе Петровић|Карађорђевим]] устаницима, на челу устаника из лесковачког краја био је Стојанов син Момир Стојановић, војвода Илија Петровић Стреља,<ref name="tol" /> Никола Мандрда, Сава Дедобарски, Цветко Врановачки, Петар Џида и др. Устанак у лесковачком крају је угушен, а лесковачки Шевсудин Абди-паша је у Лесковцу погубио три стотине, а у околини неколико хиљада устаника.

Лесковац је ослобођен од Турака 11. децембра 1877. године, током [[Други српско-турски рат|Другог српско-турског рата 1877-1878]].<ref>{{cite book |title=Историја српског народа |volume=Пета књига, том први (Од Првог устанка до Берлинског конгреса, 1804-1878) }}</ref> [[Никола Коле Рашић|Никола Рашић]] је, са својим одредом и претходницом српске војске, ушао у Лесковац и држао говор ослобођеном народу. По налогу Врховне команде наставио је са организовањем устанка у правцу Власотинца, Рудара и Турековца.<ref name="Стојковић et al. 1992" /> Николу Рашића, који је са добровољцима кренуо из ослобођеног Лесковца, дочекали су власотиначки устаници који су претходно разоружали 170 Турака.<ref>{{Cite web|url=http://srbskocarstvo.blogspot.rs/2012/01/blog-post_13.html|title=Војвода Никола Коле Рашић|last=|first=|date=13. 1. 2012.|website=Србско царство|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> Залагањем кнеза Милана, министра Ристића и пуковника Лешјанина, успело се да Србији по [[Санстефански споразум|Санстефанском споразуму]] (3. марта 1878) припадну Ниш и Лесковац, али не и остали ослобођени крајеви.<ref>{{cite web |title=Сан-Стефанский мир |url=http://www.hrono.ru/dokum/1800dok/1878sanstef.php |website=www.hrono.ru |accessdate=2. 8. 2019}}</ref> Даљим напорима српске дипломатије обезбеђено је да се на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] (12. јуна 1878) Србији доделе пиротски и врањски округ, као и [[Мали Зворник]].<ref>{{Cite book |last=Екмечић |first=Милорад |authorlink=Милорад Екмечић |chapter=Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878 |title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ |volume=књ. 5, св. 1 |year=1981 |location=Београд |publisher=Српска књижевна задруга }}</ref> Ослобађање од Турака, Лесковац је дочекао као један од највећих занатских и трговачких центара у Србији. Средином 19. века, бележи се да је Лесковац имао тринаест фабрика текстила, па је зато касније и добио надимак „Мали Манчестер”.<ref name="Стаменковић 2016" />

{{wide image|Лесковац 1878.jpg|800px|Панорама Лесковца након ослобођења 1878. године}}
Након ослобођења, Лесковац почиње да се убрзано развија. Извршена је аграрна реформа, чиме су се изгубили спахилуци и господарлуци, те је земља прешла у руке сељака.<ref name="Цветковић 2015" /> Пруга је стигла у град 1886. године и повезала Лесковац са Београдом, [[Скопље]]м и [[Солун]]ом.<ref name="Димитријевић 1951" /><ref name="Танић 1972" /> Град је у том периоду добио широке улице, основне школе за мушку и женску децу, гимназију, дрвене ћуприје, пијаце, тргове и сокаке.<ref name="tol" /> Током 1884. године је у селу Стројковцу надомак Лесковца основано прво предузеће за производњу гајтана у земљи, а десетак година касније, 1896. године, ова прва српска гајтанара престала је са радом, када је основана прва лесковачка фабрика вунених тканина.<ref name="teokarevic" /> Индустријализација и развој условили су и пионирске подухвате, а један од њих одвио се 1903. године, свега три године од изградње прве хидроелектране у Србији, када је на реци Вучјанки подигнута [[Мала хидроелектрана Вучје|хидроелектрана]] као друга у Србији,<ref name="Именован-20240420172546">{{cite web |last=Момчиловић |first=М. |title=Други век ХЕ Вучје |url=http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Drugi-vek-HE-Vuchje.sr.html |website=Politika Online |accessdate=2. 8. 2019}}</ref> за чију изградњу је био задужен [[Ђорђе Станојевић]].<ref name="Именован_2-20240420172546">{{cite web |last=Коцић |first=Душан |title=Сто десет година Лесковачког електричног друштва |url=http://www.juznasrbija.info/drustvo/sto-deset-godina-leskovackog-elektricnog-drustva.html |website=Јужна Србија Инфо |accessdate=2. 8. 2019 |language=српски |date=9. 2. 2011}}</ref> Лесковац је 1906. године добио фабрику сапуна, а пет година касније и прву металску радионицу.<ref name="tol" /> По причи, металска индустрија је почела тиме што је један Лесковчанин помогао једном јагодинском поткивачу који је измислио неку нову врсту потковице.<ref name="Именован_3-20240420172546">[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/12/13?pageIndex=00011 "Време", 13. дец. 1938]</ref> Међутим, индустријски развој Лесковца имао је и своју другу страну, тако тадашњи медији извештавају о тешком положају лесковачких радника, међу којима се посебно истиче чланак из [[Радничке новине|Радничких новина]] (1914), под називом "Мали мученици лесковачких фабрика".<ref name="Именован_4-20240420172546">{{Cite web|url=https://crvenibarjak.rs/mali-mucenici-iz-leskovackih-fabrika/|title=Архив: Мали мученици из лесковачких фабрика (1914) {{!}} Црвени Барјак|date=2021-08-26|language=en-GB|url-status=|access-date=2021-09-06|archive-date=26. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220126131616/https://crvenibarjak.rs/mali-mucenici-iz-leskovackih-fabrika/}}</ref>

Након ослобођења, Лесковац почиње да се убрзано развија. Извршена је аграрна реформа, чиме су се изгубили спахилуци и господарлуци, те је земља прешла у руке сељака.<ref name="Цветковић 2015" /> Пруга је стигла у град 1886. године и повезала Лесковац са Београдом, [[Скопље]]м и [[Солун]]ом.<ref name="Димитријевић 1951" /><ref name="Танић 1972" /> Град је у том периоду добио широке улице, основне школе за мушку и женску децу, гимназију, дрвене ћуприје, пијаце, тргове и сокаке.<ref name="tol" /> Током 1884. године је у селу Стројковцу надомак Лесковца основано прво предузеће за производњу гајтана у земљи, а десетак година касније, 1896. године, ова прва српска гајтанара престала је са радом, када је основана прва лесковачка фабрика вунених тканина.<ref name="teokarevic" /> Индустријализација и развој условили су и пионирске подухвате, а један од њих одвио се 1903. године, свега три године од изградње прве хидроелектране у Србији, када је на реци Вучјанки подигнута [[Мала хидроелектрана Вучје|хидроелектрана]] као друга у Србији,<ref name="Именован-20240420172546"/> за чију изградњу је био задужен [[Ђорђе Станојевић]].<ref name="Именован_2-20240420172546"/> Лесковац је 1906. године добио фабрику сапуна, а пет година касније и прву металску радионицу.<ref name="tol" /> По причи, металска индустрија је почела тиме што је један Лесковчанин помогао једном јагодинском поткивачу који је измислио неку нову врсту потковице.<ref name="Именован_3-20240420172546"/> Међутим, индустријски развој Лесковца имао је и своју другу страну, тако тадашњи медији извештавају о тешком положају лесковачких радника, међу којима се посебно истиче чланак из [[Радничке новине|Радничких новина]] (1914), под називом "Мали мученици лесковачких фабрика".<ref name="Именован_4-20240420172546"/>

=== Први светски рат ===
Почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]] у Лесковцу и околини одиграо се један од пресудних момената у току [[Битка на Морави (1915)|Битке на Морави (1915)]], познат као ''Лесковачки маневар (противнапад)''. Овај противнапад омогућио је повлачење главници српске војске правцем ''Прокупље—Лебане—Медвеђа—Приштина''.<ref>{{cite book |title=Срби у Првом светском рату 1914—1918. |last=Поповић |first=Никола Б. |year=2000 |publisher=Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа |location=Нови Сад }}</ref>

Током [[1917]]. у селу [[Обилић (Бојник)]] подигнут је [[Топлички устанак|Јабланичко-Топлички устанак]].<ref>{{cite book |last=Ивановић |first=Иван |title=Трилогија „Народна буна”, прва књига „Четници” |publisher=ИП „Зограф” |location=Ниш |year=2006 |pages=7–42. }}</ref> Лесковац је у [[��рви светски рат|Првом светском рату]] ослобођен [[7. октобар|7. октобра]] 1918. године.

На Видовдан 1922. су подигнути споменици палим браниоцима 1915, на брду Хисар, и жртвама Бугара у Араповој долини 1917, код цркве св. Илије.<ref>[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A-1922-06-28#page/0/mode/1up "Политика", 28. јун 1922], стр. 2</ref>

=== Међуратни период ===
[[Датотека:Zbirka razglednica Narodnog muzeja u Leskovcu 01.jpg|мини|Панорама централног дела Лесковца приказана на разгледници из периода 1930—1931. године. Мотив је снимљен са [[Хисар (Лесковац)|Хисара]]. Разгледница је део збирке разгледница [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]].]]
Лесковац је до избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]] достигао свој зенит у привредном развоју и према подацима из 1938. године са 18.000 становника имао моћну текстилну индустрију, са развојем занатства и индустрије јача и банкарство, па је тако у Лесковцу деловало неколико банкарских завода. 

Пред почетак рата Лесковац је имао тринаест текстилних фабрика<ref name="Ђорђевић 2016" /> и као таква, вунена индустрија у Лесковцу са Вучјем и Грделицом представљала је 40% укупне југословенске текстилне индустрије.<ref name="tol" /> Поред тога, имао је 5 предузећа у металуршкој индустрији, по неколико стотина трговачких и занатских радњи, 7 новчаних завода са 37 милиона основног капитала и друга индустријска постројења.<ref>{{Cite web|url=http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-3-deo/|title=Индустрија коју су комунисти отели од Лесковчана (3. део)|last=|first=|date=29. 9. 2014.|website=Лесковачке вести|archive-url=https://web.archive.org/web/20141023204231/http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-3-deo/|archive-date=23. 10. 2014|dead-url=unfit|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref> У око 40 већих и мањих предузећа радило је близу 3.000 радника, често у лошим животним условима.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1935/10/24?pageIndex=00006 "Време", 24. окт. 1935]</ref>

Лесковачки срез је првобитно део Врањског округа, затим [[Нишка област|Нишке области]] 1922-29. и на крају [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]].

{{wide image|Панорама Лесковца 1930 - 1931.jpg|800px|Панорама Лесковца 1930—1931.}}

=== Други светски рат ===
[[Датотека:Proslava oslobođenja Leskovca 1944.jpg|мини|Прослава ослобођења Лесковца]]
Шестог и осмог априла 1941. године пале су прве бомбе око железничке станице, главне улице према Хисару, срушена је ливница „Сава” и аутотранспортно предузеће „Беговић и Ђокић”. Немци су 12. априла 1941. године ушли у Лесковац и окупирали га.<ref name="Богдановић 2019" /> Дана [[11. октобар|11. октобра]] 1943. године у селу [[Ображда]], формирана је [[Прва јужноморавска ударна бригада|Прва јужноморавска бригада]], од јединица првог јужноморавског партизанског одреда, са укупно 570 бораца.<ref>{{cite book|title=Војна енциклопедија |volume=књига четврта |location=Београд |year=1972 }}</ref> Ноћу 10/11. јула 1944. на импровизовано узлетиште на Радан планини долетео је генерал [[Коча Поповић]], у склопу припрема [[Топличко-јабланичка операција|Топличко-јабланичке операције]].<ref>{{Cite book|last= Поповић|first= Коча|authorlink= Коча Поповић|others= |title= БЕЛЕШКЕ УЗ РАТОВАЊЕ|year= 1988|url= http://www.znaci.org/00001/29.htm|publisher= БИГЗ|location= Београд|id= |access-date= 30. 07. 2019|archive-date= 22. 02. 2011|archive-url= https://web.archive.org/web/20110222044434/http://www.znaci.org/00001/29.htm|url-status= dead}}</ref> На истој планини је 20. маја 1944. године формирана [[21. српска дивизија НОВЈ]]. Првобитно основана као Прва Српска дивизија, поднела је главни терет у току Топличко-јабланичке операције, којом је отпочела [[Битка за Србију]].<ref>{{cite book|title=Војна енциклопедија |volume=књига друга |location=Београд |year=1971 }}</ref> Лесковац је [[6. септембар|6. септембра]] [[1944]]. био мета [[Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.|савезничког бомбардовања]], када су амерички бомбардери Б29 — око 50 авиона — бомбардовали град и рушили читаве квартове.<ref name="Богдановић 2019" /> Лесковац је том приликом претрпео велико разарање.<ref>{{cite book |title=Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944, студија и документи |last=Павловић |first=Момчило |authorlink1=Момчило Павловић |last2=Трајковић |first2=Верољуб |authorlink2=Верољуб Трајковић |publisher=Институт за савремену историју|year=1995 }}</ref> Никада није установљен тачан број погинулих и рањених, а процене се крећу од 2 до 4,5 хиљаде страдалих.<ref name="Ракић et al. 1961" /> Лесковац је 11. октобра 1944. године ослободила [[47. српска дивизија НОВЈ]], током [[Нишка операција 1944.|Нишке операције 1944]]. године.<ref>{{cite book|last=Петар |first=Вишњић |title=Битка за Србију |location=Београд |year=1984 |volume=књига 2. }}</ref>

=== Послератни период ===
Након рата, у Лесковцу наставља да се развија текстилна индустрија, која током 60-их и 70-их година доживљава процват, те су у граду одржавани сајмови текстила и текстилних машина. Привредна и економска рецесија захвата Лесковац почетком 90-их година 20. века услед догађања у окружењу.<ref name="tol" /> Током [[НАТО бомбардовање Југославије|НАТО бомбардовања СРЈ]] [[1999]], Лесковац и околина су скоро свакодневно бомбардовани. У току једног налета, [[12. април]]а 1999, [[Напад на путнички воз у Грделичкој клисури|погођен је железнички мост у Грделичкој клисури и путнички воз]], који је у том тренутку прелазио преко моста. У овом нападу страдало је неколико десетина цивила.<ref>{{Cite book | last = Tanaka| first = Yuki| last2 = Young| first2 = Marilyn B.| title = Bombing Civilians: A Twentieth-Century History| url = http://books.google.com/books?id=eMEwSMjnbBMC&pg=PT245| year = 2013| publisher = New Press|isbn=978-1-59558-631-5| pages = 245}}</ref>

== Демографија ==
Од 155.812 становника на територији града, [[Срби|Срба]] је 147.414, [[Роми|Рома]] 6.989, Црногораца 284, [[Албанци|Албанаца]] 23 и осталих 1542. Сам град има 78.030 становника. Од тога је 36.060 млађих од 20 година, 15.353 старијих до 70, а тридесетак старијих од 90 година. Од укупног броја становника, према попису из 2002. године, у Лесковцу живи око 1000 жена више него мушкараца. Просечна густина насељености је 158 становника по квадратном километру.

Лесковац је седиште, највећи град и носилац развоја [[Јабланички управни округ|Јабланичког округа]]. Удаљен је од [[Лебане|Лебана]] и [[Бојник]]а 21&nbsp;km, од [[Власотинце|Власотинца]] 16&nbsp;km, [[Медвеђа|Медвеђе]] 45&nbsp;km и [[Црна Трава|Црне Траве]] 58&nbsp;km. Са центрима општина повезан је асфалтираним регионалним путевима.

{|  style="width:40%; background:none;"
|-
| style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"|
{{Линијски дијаграм
| боја_позадине = white
| ширина = 300
| висина = 250
| падинг_лево = 70
| падинг_десно = 25
| падинг_горе = 10
| падинг_доле = 20
| број_серије = 3
| бр_x-вредности = 9 
| ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | ознака_x9 = 2022
| y_макс = 65000
| y_мин = 0
| скала = да
| S02V01 = 20913 | S02V02 = 24553 | S02V03 = 34396 | S02V04 = 45478 | S02V05 = 56110 | S02V06 = 62053 | S02V07 = 63185 | S02V08 = 60288 | S02V09 = 58338
| назнаке = да
}}
| style="width:50%;"|
{{Попис
| извор =<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
| п1948=20913
| п1953=24553
| п1961=34396
| п1971=45478
| п1981=56110
| п1991=62053
| п1991н=61544
| п2002с=64563
| п2002=63185
| п2011=60288
| п2022=58338
}}
|}

{{Графикон постоци
| извор =<ref>{{Стат Књига 1}}</ref>
| ширина=300px
| наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]].
| позадина=#ddd
| позиција=left
| шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|57661|91.25}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|blue|4327|6.84}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|red|223|0.35}}
{{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|green|168|0.26}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|orange|108|0.17}}
{{Врста са постотком|[[Бугари]]|cyan|57|0.09}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|magenta|56|0.08}}
{{Врста са постотком|[[Албанци]]|black|20|0.03}}
{{Врста са постотком|[[Словенци]]|gray|15|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Муслимани]]|pink|12|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Руси]]|navy|8|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Мађари]]|silver|8|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Словаци]]|purple|4|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Нијемци|Немци]]|yellow|3|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Чеси]]|blue|2|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Украјинци]]|red|2|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|green|2|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Русини у Србији|Русини]]|orange|1|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Горанци]]|cyan|1|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|magenta|1|0.00}}
{{Врста са постотком|непознато|black|244|0.38}}
}}

{{Графикон пирамида
| извор =<ref name="knjiga 2">{{Стат Књига 2}}</ref>
| ширина=300px
| наслов=
| позадина=#eee
| лево2=м
| десно2=ж
| шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|160|4.92|5.91|192}}
{{Врста лево десно|80+|gray|282|8.68|13.23|430}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|583|17.94|26.23|852}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|944|29.06|40.27|1308}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|1568|48.27|54.09|1757}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|1596|49.13|56.15|1824}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|1518|46.73|49.53|1609}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|2498|76.90|80.54|2616}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|2629|80.94|83.34|2707}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|2234|68.78|77.33|2512}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|2115|65.11|70.59|2293}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|2038|62.74|66.13|2148}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|2222|68.41|73.55|2389}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|2346|72.22|73.49|2387}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|2392|73.64|71.21|2313}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|2083|64.13|61.79|2007}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|1889|58.15|49.16|1597}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|1660|51.10|45.78|1487}}
| просекм=36.8
| просекж=38.8
}}

{{ДомаћинстваНасељаСрбија|5688|6662|9484|13048|16527|18497|20639|3123|4903|4325|5586|1688|757|182|42|21|12|3.06}}

{{БракНасељаСрбија|25125|7128|16395|992|580|30|27337|5899|16561|3558|1286|33}}

{{ЗанимањаНасељаСрбија|11555|229|-|3|3123|376|742|2110|299|886|8970|116|-|6|2560|129|173|1553|227|462|20525|345|-|9|5683|505|915|3663|526|1348|132|155|1054|550|631|446|1|1|817|179|122|491|773|1537|228|3|1|410|311|277|1545|1323|2168|674|4|2|1227}}

=== Административна подела ===
Лесковац је административно подељен на 14 месних заједница:<ref>{{cite web |title=Месне заједнице |url=https://www.gradleskovac.org/index.php/lokalna-samouprava/gradska-uprava/opsti-poslovi/mesne-zajednice |website=www.gradleskovac.org |accessdate=23. 4. 2020 |archive-date=23. 04. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200423161814/https://gradleskovac.org/index.php/lokalna-samouprava/gradska-uprava/opsti-poslovi/mesne-zajednice |url-status=dead }}</ref>
{{columns-list|
* МЗ [[Анчики]]
* МЗ [[Дубочица]]
* МЗ [[Центар]]
* МЗ [[Хисар]]
* МЗ [[Ветерница]]
* МЗ [[Морава]]
* МЗ [[Прва јужноморавска бригада]]
* МЗ [[Раде Жунић]]
* МЗ [[Марко Црни]]
* МЗ [[Коста Стаменковић]]
* МЗ [[Вељко Влаховић]]
* МЗ [[Милентије Поповић]]
* МЗ [[Стојан Љубић]]
* МЗ [[Моша Пијаде]]
}}

Премда неки и [[Бобиште]] сматрају месном заједницом и делом града, према званичним статистичким подацима оно се издваја као засебно насељено место.<ref name="knjiga 2" />

== Религија ==
[[Црквена општина Лесковац]] налази се у склопу [[Епархија нишка|Епархије нишке]]. Градска слава датира још од постанка града и заштитник града је [[Свето Тројство|Света Тројица]], тачније дан духовски понедељак, тако да се сваке године одржава свечана [[Литија (поворка)|литија]] градом на челу са Његовим Преосвештенством Владиком Нишким.<ref name="слава">{{cite web |title=Градска слава и обичаји |url=http://www.gradleskovac.org/index.php/o-leskovcu/osnovno-o-leskovcu/gradska-slava |website=www.gradleskovac.org |accessdate=30. 7. 2019 |archive-date=30. 07. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190730120046/http://www.gradleskovac.org/index.php/o-leskovcu/osnovno-o-leskovcu/gradska-slava |url-status= }}</ref>

Град Лесковац има три духовна објекта и четврти је у изградњи. Катедрални Храм или [[Саборна црква у Лесковцу|Саборна црква Свете Тројице]] изграђена је 1931. године и њеном освештању и свечаном отварању присуствовао је краљ Александар и Његова Светост Патријарх Српски Варнава. Цркву је пројектовао руски архитекта [[Василиј Михаилович Андосов]], док је унутрашњост осликао руски уметник живописао [[Андреј Биценко]].<ref name="цркваСвТројице">{{cite web |title=Православна Епархија нишка: Саборни храм Свете Тројице у Лесковцу |url=https://www.eparhijaniska.rs/parohije/%D0%B0-%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE/6417-saborni-hram-svete-trojice-leskovac |website=eparhijaniska.rs |accessdate=19. 7. 2018 |archive-date=19. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180719114112/https://www.eparhijaniska.rs/parohije/%D0%B0-%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE/6417-saborni-hram-svete-trojice-leskovac |url-status= }}</ref> Иако црква у неким својим деловима подсећа на цркву манастира Грачаница, она је због своје моравске декоративности и китњастости, косовско-метохијске елевације са пет кубета и најмање присутних рашких елемената, у пластици и облику портала<ref name="цркваСвТројице" /> проглашена за споменик културе и под заштитом је државе.<ref>{{cite web|title=СК 874: Саборна црква Св. Тројице, Лесковац |url=http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/SK.xls |website=heritage.gov.rs |accessdate=19. 7. 2018}}</ref>

У оквиру црквене порте ове саборне цркве налази се стара црква посвећена рођењу пресвете Богородице (Мала Госпојина) саграђена 1803. године. Црква је специфична по томе што има оџак па се и назива [[црква Оџаклија]]. Према легенди, оџак на цркви је настао због тога што Турци у Лесковцу нису дозвољавали мештанима зидање храма, па су хришћани обманули Турке, рекавши им да зидају кућу за свештеника, због чега и грађевина има оџак.<ref name="цркваСвТројице" />

Трећи храм посвећен је [[Црква Светог Илије у Лесковцу|Светом Пророку Илији]] и налази се на једној од падина градског брда Хисар изнад градског гробља. Храм је завршен и освећен 1889. године, а подигнут је на месту старије камене цркве из средњег века. Црква Светог Илије је изграђена у националном стилу са основом у облику слободног крста са куполом над центром крста.<ref name="leskovac 101">{{Cite book|last=Димитријевић |first=Н. |title=Лесковац 101 |publisher=Ђак |location=Лесковац |year=2015 }}</ref> Живописана је 1936. године, а живопис је радио Драгољуб Стојановић из Алексинца.<ref>{{cite web |title=Цркве и манастири у Лесковцу |url=http://www.gradleskovac.org/index.php/o-leskovcu/turisticki-vodic/crkve-manastiri |website=gradleskovac.org |accessdate=19. 7. 2018 |archive-date=19. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180719113711/http://www.gradleskovac.org/index.php/o-leskovcu/turisticki-vodic/crkve-manastiri |url-status= }}</ref> Иконе је осликао српски академски сликар Живко Југовић, док је сам иконостас, један од највреднијих делова ове цркве, рад непознатог зографа из Дебра или Велеса. Поред цркве налазио се дрвени звоник подигнут 1889. године који је 1977. године замењен зиданом звонаром, као и парохијски конак изграђен 1972. године, а освећен наредне, 1973. године. Сама црква је обновљена 1976. године, када је рестаурирана фасада и уређена унутрашњост цркве. Око цркве се налази градско, Светоилијско гробље на коме је сахрањивање отпочело још 1894. године.<ref name="ХрамСвСимеона">{{cite web |title=Православна епархија нишка, Храм Светог Симеона Мироточивог у Лесковцу |url=https://eparhijaniska.rs/parohije/%D0%B0-%D0%BD-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE/6435-leskovac-hram-svetog-simeona-hramovi |website=eparhijaniska.rs |accessdate=19. 7. 2018 |archive-date=19. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180719115300/https://eparhijaniska.rs/parohije/%D0%B0-%D0%BD-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE/6435-leskovac-hram-svetog-simeona-hramovi |url-status= }}</ref>

Четврта црква је посвећена Светом Симеону Мироточивом и налази се у градском насељу Дубочица. Градња цркве отпочела је 2005. године, када освештен простор на коме ће црква бити изграђена и постављен крст.<ref name="ХрамСвСимеона" /> Црква је 2013. године добила звоно, док су 2018. године градоначелник Лесковца, [[Горан Цветановић]], и начелник Јабланичког округа, [[Божидар Стојиљковић]], донирали по 1.000 евра за осликавање унутрашњости цркве.<ref name="осликавањеХрама">{{cite web|title=Од градоначелника Лесковца и начелника округа по 1.000 евра за осликавање храма у Дубочици |url=https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Od-gradonacelnika-Leskovca-i-nacelnika-okruga-po-1-000-evra-za-oslikavanje-hrama-u-Dubocici.sr.html |website=juznevesti.com |accessdate=19. 7. 2018}}</ref>

Поред ових цркава, у граду постоји и параклис [[Нектарије Егински|Светог Нектарија Егинског]], који је донацијом грађана изграђен у кругу [[Општа болница Лесковац|лесковачке болнице]].<ref name="осликавањеХрама" />

Уз ове православне богомоље, у Лесковцу постоји и [[Протестантска еванђеоска црква „Заједница Рома“ у Лесковцу|протестантска еванђеоска црква]], изграђена 1953. године у самом центру Лесковца. У оквиру цркве функционишу духовни центар „Светло“ где су верници већином Срби и „Заједница Рома“ где су верници већином Роми.<ref>{{cite journal |last=Стојановић |first=Х. Д. |year=2005 |title=Протестантска црква |journal=Лесковачки зборник |volume=XI, V |publisher=Народни музеј Лесковац |location=Лесковац }}</ref>

<gallery heights="180" widths="180" perrow="4">
Датотека:Odzaklija.jpg|[[Црква Оџаклија|Стара црква Свете Богородице (Црква Оџаклија)]]
Датотека:Leskovac church.jpg|Саборна црква Свете Тројице
Датотека:Wiki.Južnije III Crkva Svetog Ilije 543.jpg|[[Црква Светог Илије у Лесковцу|Црква Светог Илије]]
Датотека:Paraklis Svetog Nektarija Eginskog, Leskovac 01.jpg|Параклис Светог Нектарија Егинског у лесковачкој болници
Wiki.Južnije III Crkva Svetog Ilije 542.jpg|[[Црква Светог пророка Илије у Лесковцу|Црква Светог пророка Илије]]
Wiki.Južnije III Crkva Svetog Simeona Mirotočivog (Leskovac) 539.jpg|[[Црква Светог Симеона Мироточивог у Лесковцу|Црква Светог Симеона Мироточивог]]
Датотека:Протестантска еванђеоска црква „Заједница Рома“ у Лесковцу.jpg|[[Протестантска еванђеоска црква „Заједница Рома“ у Лесковцу|Протестантска еванђеоска црква у Лесковцу]]
</gallery>

Поред ових верских објеката, вредна помена је и неколицина манастира и цркава који се налазе у непосредној околини Лесковца, а који се данас налазе на списку споменика културе Србије. На пар километара од Лесковца у селу [[Рударе (Лесковац)|Рударе]] налази се [[манастир Рударе]] са црквом Свете Петке, која представља византијску базилику из 5. века и самим тим најстарији је храм у лесковачком крају.<ref>{{Cite web |url=http://www.glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/crkva-svete-paraskeve-u-rudaru |title=Глас Србије/Црква Свете Параскеве у Рудару |access-date=14. 06. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714112937/http://www.glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/crkva-svete-paraskeve-u-rudaru |archive-date=14. 07. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Такође је важна и [[Црква Светог Николе у Горњем Стопању|црква Светог Николе]] у приградском селу [[Доње Стопање|Доњем Стопању]]. У ове две приградске цркве сахрањивани су се стари Лесковчани до 1878. године, када је након ослобађања од Турака направљено [[гробље Шпитаљ]] у самом граду.<ref>{{cite web |title=Prvi deo radova na Svetoilijskom i Špitaljskom groblju završen |url=http://dnevnikjuga.rs/prvi-deo-radova-na-svetoilijskom-i-spitaljskom-groblju-zavrsen-pogledajte-sta-se-i-u-kom-delu-radi/ |website=Dnevnik Juga |accessdate=4. 8. 2019 |language=sr-RS |date=10. 8. 2018}}</ref>

Два стара манастира у лесковачкој околини помињу се први пут у турском дефтеру из 1516. године, али се не зна тачна година њихове изградње. Први је [[Манастир Чукљеник]] смештен у [[Чукљеник (Лесковац)|истоименом селу]], док је други [[Ораовачки манастир]] у селу [[Ораовица (код Грделице)|Ораовица]] код [[Грделица (варош)|Грделице]].<ref>{{cite book |last=Зиројевић |first=Олга |title=Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године |publisher=Народна књига |location=Београд |year=1984 |pages=142 }}</ref> Манастир Чукљеник, у то време Накривањски манастир (пошто је данашњи Чукљеник био део села [[Накривањ]]), имао је цркву Светог Николе, која је порушена 1575. године,<ref name="eparhijaniska">{{Cite web |url=http://eparhijaniska.rs/%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0/139-%D0%B0-%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE/4101-%D1%87%D1%83%D0%BA%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0 |title=Епархија нишка, Чукљеничка парохија |access-date=29. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160507002618/http://eparhijaniska.rs/%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0/139-%D0%B0-%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE/4101-%D1%87%D1%83%D0%BA%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0 |archive-date=07. 05. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref> али је манастир убрзо обновљен, да би 1786. године у порти била изграђена и црква Успења Пресвете Богородице,<ref name="Kanic1999">{{cite book| last = Kanic | first = Feliks |title=Srbija: zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka|url=http://books.google.com/books?id=8xZcPwAACAAJ|year=1999|publisher=BMG|isbn=978-86-7330-093-1|pages=}}</ref> а непосредно поред црквене порте налази се и добро очувана манастирска воденица, такође из 1786. године.<ref>{{cite journal |last=Пешић-Максимовић |first=Надежда |last2=Митровић |first2=Ђорђе |year=1981 |title=Манастирска воденица у селу Чукљенику}}</ref> За Ораовачки манастир се верује да потиче из српског средњег века, на основу фреске ''Симеон Сербски'' која се налази на северном зидном платну у капели Св. Прокопија, за коју је научно доказано да је олтарни део неког старијег манастира. Манастир је током векова више пута обнављан, а у оквиру манастира је у 19. веку регистрована школа манастирског типа чији почеци датирају из 18. века.<ref>{{cite web |title=Ораовичка парохија. Храмови у парохији |url=https://eparhijaniska.rs/parohije/%D0%B0-%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE/6431-oraovi%C4%8Dka-parohija-hramovi |website=Православна Епархија нишка |accessdate=5. 8. 2019 |language=sr-rs |archive-date=05. 08. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190805003100/https://eparhijaniska.rs/parohije/%25D0%25B0-%25D0%25BD-%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B2%25D0%25BE-%25D0%25BB%25D0%25B5%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B0%25D1%2587%25D0%25BA%25D0%25BE/6431-oraovi%25C4%258Dka-parohija-hramovi |url-status= }}</ref>

На планини [[Бабичка гора]], између села [[Голема Њива]] и [[Јашуња]], налазе се [[Јашуњски манастири]] — [[Манастир Светог Јована Крститеља у Јашуњи|манастир Светог Јована Крститеља]] и [[Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Јашуњи|манастир Ваведења Пресвете Богородице]] —, споменици културе Србије.<ref>{{cite web |title=Православна Епархија нишка, Манастир Јашуња - Голема Њива |url=http://eparhijaniska.rs/manastiri/manastir-jasunja-sv-jovan-krstitelj |website=eparhijaniska.rs |accessdate=4. 8. 2019}}</ref> Први је саграђен 1517. године на месту старијег храма из доба Немањића. Храм је изграђен као једнобродна, полуобличасто засведена богомоља, а у унутрашњости постоје живописи из различитих периода, од којих је најстарији сачувани слој из 1524. године.<ref>{{cite web |title=Манастир Св. Јована |url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=894 |website=spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs |accessdate=4. 8. 2019}}</ref> Манастир Ваведења Пресвете Богородице је нешто старији — саграђен је 1499. године, женски је манастир (за разлику од претходног) и представља последњи модел [[Рашки стил|рашке школе]].<ref>{{cite book|last=Ђорђевић|first=Драгутин|title=Женски манастир Ваведења Св. Богородице у Црковници, Лесковачки зборник XXX| year=1990|location=Лесковац|edition=Издања Народног музеја у Лесковцу}}</ref> У њиховој непосредној близини, у селу [[Бабичко]], налази се још један средњовековни манастир — [[манастир Бабичко]], подигнут у 16. веку.<ref>{{cite web |title=Srbiju volimo - Jašunjski manastiri na Babičkoj gori |url=http://www.srbijuvolimo.rs/moja-srbija/duhovnost/item/3866-ja%C5%A1unjski-manastiri-na-babi%C4%8Dkoj-gori.html |website=www.srbijuvolimo.rs |accessdate=4. 8. 2019 |language=sr-yu}}</ref> Манастир такође представља културно добро, а комплекс сачињава манастирска црква посвећена Силаску Светог Духа на апостоле, звоник, стари конак из 19. века и нови конак саграђен 2006. године.<ref>{{cite book |last=Ракоција |first=Миша |year=2013 |title=Манастири и цркве јужне и источне Србије |publisher=Завод за заштиту споменика културе Ниш |location=Ниш }}</ref>

У околини Лесковца постоји још један манастир из 16. века — [[Црква Светог Николе у Козару|Козарски манастир]] у селу [[Козаре|Козару]]. Манастирска црква живописана је током 17. века, а у порти се налазе остаци конака и црквене школе из истог периода.<ref name="добривојеранчић">{{cite book|last=Ранчић|first=Добривоје|title=Школа манастирског метода Грделице и њене околине|publisher=Народни музеј|location=Лесковац|edition=Лесковачки зборник 3}}</ref> Манастир располаже богатом збирком руских црквених књига из 17. и 18. века.<ref name="драганнагорни">{{cite book|last=Нагорни|first=Драган|title=Манастир козарски|publisher=Народни музеј|location=Лесковац|edition=Лесковачки зборник 8}}</ref> [[Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Вучју|Црква Рођења Светог Јована Крститеља]], саграђена 1938. године, налази се у Вучју и представља задужбину раније поменуте породице [[Теокаревићи|Теокаревић]], заслужне за оснивање текстилне индустрије у Лесковцу.<ref>{{Cite web | title = Crkva Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Vučju | accessdate = 12. 04. 2014 | last = Mitić | first = Suzana | url = http://www.glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/crkva-ro%C4%91enja-svetog-jovana-krstitelja-u-vu%C4%8Dju | archive-date = 13. 04. 2014 | url-status = unfit | archive-url = https://web.archive.org/web/20140413154616/http://www.glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/crkva-ro%C4%91enja-svetog-jovana-krstitelja-u-vu%C4%8Dju }}</ref> Значајна је такође и [[Црква Свете Петке у Кумареву|црква Свете Петке]] у [[Кумарево (Лесковац)|Кумареву]], средњовековна црква која те такође први пут помиње у турском дефтеру из 1516. године, а изграђена је вероватно мало пре тога.<ref>{{cite web |title=Слава цркве Свете Петке у Кумареву |url=https://eparhijaniska.rs/%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5/3480-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B5-%D1%83-%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%83 |website=Православна Епархија нишка |accessdate=5. 8. 2019 |language=sr-rs |archive-date=05. 08. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190805005519/https://eparhijaniska.rs/%25D1%2586%25D1%2580%25D0%25BA%25D0%25B2%25D0%25B5/3480-%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25B0-%25D1%2586%25D1%2580%25D0%25BA%25D0%25B2%25D0%25B5-%25D1%2581%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2582%25D0%25B5-%25D0%25BF%25D0%25B5%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25B5-%25D1%2583-%25D0%25BA%25D1%2583%25D0%25BC%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25B2%25D1%2583 |url-status= }}</ref> Црква је карактеристична по томе што је укопана у земљу, пошто у турско доба српском живљу није било дозвољено да зидају висока здања. Поред ове, налази се и новија црква Свете Петке саграђена 1933. године.<ref>{{cite web |title=Crkva Svete Petke u Kumarevu kod Leskovca |url=https://putevimapravoslavlja.info/crkva-svete-petke-u-kumarevu-leskovac/ |website=PUTEVIMA PRAVOSLAVLJA |accessdate=5. 8. 2019 |language=sr-RS |date=14. 8. 2018}}</ref>

<gallery mode="packed" heights="140" widths="140">
Hram Prepodobne mučenice Paraskeve, Rudare, Leskovac, a01.JPG|[[Манастир Рударе]]
Wiki.Južnije III Manastir Svetog Jovana Krstitelja 219.jpg|[[Манастир Светог Јована Крститеља у Јашуњи|Манастир Светог Јована]] у [[Јашуња|Јашуњи]]
Manastir Cukljenik.jpg|[[Манастир Чукљеник]]
Манастир Светог Николе код Ораовице.jpg|[[Ораовачки манастир]]
Crkva Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, Vučje, Leskovac, b03.JPG|[[Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Вучју|Црква Светог Јована]] у [[Вучје|Вучју]]
Kumarevo, Leskovac, Stara crkva Svete Petke, a28.JPG|[[Црква Свете Петке у Кумареву|Стара црква Свете Петке]] у [[Кумарево (Лесковац)|Кумареву]]
</gallery>

== Култура ==
[[Датотека:Wiki.Južnije III Spomenik stradalima u sukobima i NATO agresiji 1990 - 1999. 337.jpg|180п|мини|Споменик страдалима у сукобима и НАТО агресији 1990 - 1999.]]
[[Датотека:Wiki.Južnije III Spomenik Tomi Zdravkoviću 356.jpg|180п|мини|Споменик Томи Здравковићу]]
Лесковац је привредни и културни центар [[Јабланички управни округ|Јабланичког округа]] у чијем су саставу општине [[Бојник]], [[Медвеђа]], [[Лебане]], [[Власотинце]] и [[Црна Трава]], као и насеља градског типа [[Вучје]], [[Грделица (варош)|Грделица]]. Према Закону о територијалној организацији Републике Србије од [[28. децембар|28. децембра]] [[2007]], Лесковац је добио [[списак градова у Србији|статус града]].

У Лесковцу се налази [[Народна библиотека „Радоје Домановић“ Лесковац|Народна библиотека ''Радоје Домановић'']] која је настала из Градске читаонице основане [[1869]]. године.<ref>{{cite web|title=Оснивање народне књижнице и читаонице у Лесковцу|url=https://mojgradleskovac.wordpress.com/2015/11/30/%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B8-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86/|work=mojgradleskovac.wordpress.com|accessdate=3. 8. 2016|date= 30. новембар 2015.}}</ref> Библиотека је 1961. године одређена за матичну библиотеку Јабланичког округа и, поред централе у Лесковцу, у њеном саставу су и одељења у [[Печењевце|Печењевцу]], [[Брестовац (Лесковац)|Брестовцу]], [[Турековац|Турековцу]], [[Грделица (варош)|Грделици]], [[Предејане (варош)|Предејану]] и [[Вучје|Вучју]].<ref>{{cite web |title=Одељења Народне библиотеке ''Радоје Домановић'' |url=http://nbleskovac.rs/sr_RS/%d0%be%d0%b4%d0%b5%d1%99%d0%b5%d1%9a%d0%b0/ |website=nbleskovac.rs |accessdate=18. 7. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180719030151/http://nbleskovac.rs/sr_RS/%d0%be%d0%b4%d0%b5%d1%99%d0%b5%d1%9a%d0%b0/ |archive-date=19. 07. 2018 |url-status=dead |df= }}</ref> Библиотека данас поседује преко 80.000 књига и других публикација распоређених у различите секторе, међу којима су позајмно и дечје одељење, фонд стране књиге, као и завичајно одељење које је основано 2012. године као легат и које носи име по [[Nikolaj Timčenko|Николају Тимченку]] и броји преко 15.000 наслова.<ref>{{cite web|url=http://www.juznevesti.com/Kultura/Leskovac-otvara-Legat-Nikolaj-Timcenko.sr.html|title=Leskovac otvara Legat "Nikolaj Timčenko"|website=Južne vesti|accessdate=19. 7. 2018.}}</ref>

У Лесковцу је од 1920. до 1948. постојао биоскоп „Славуј”.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Slavujevo-doba-i-Ita-Rina-u-Leskovcu.sr.html|title=Славујево доба и Ита Рина у Лесковцу|last=Момчиловић|first=Милан|date=1. 3. 2015|website=Политика|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=24. 4. 2015.}}</ref> Некадашња [[Палата Калодерма]], седиште фабрике сапуна и козметике, претворена је 1981. године у Дом културе „Жика Илић Жути”, потом у Дом културе Лесковац, а од 2002. године овде се налази [[Лесковачки културни центар]].<ref name="lkc">{{cite web |title=O nama {{!}} Leskovacki kulturni centar |url=https://lkc.org.rs/o-nama/ |website=lkc.org.rs |accessdate=2. 8. 2019 |language=sr-RS}}</ref> Лесковачки културни центар је организатор великог броја стручних научних скупова, ликовних колонија и фестивала чиме доприноси повећању културне активности града Лесковца, а у згради се налази и биоскопска сала и позоришна дворана са 160 места.<ref name="lkc" />

Године [[1896]]. основана је прва позоришна трупа, названа „Грађанско позориште Југ Богдан”. Трупу је основао српски књижевник [[Радоје Домановић]] који је у то време био професор [[Гимназија Лесковац|Лесковачке гимназије]], а трупа је са радом престала већ 1898. године, када је Домановић напустио Лесковац. Прво професионално позориште основано је 1926. године,<ref>{{Cite book|last=Шимунец |first=Звонимир |title=Златно доба Лесковца 1918-1941. |pages=26}}</ref> које је такође убрзо престало са радом, али је 1934. године основано Академско, а оно је функционисало се до почетка Другог светског рата. Након ослобођења Лесковца, основана је драмска секција која је касније прерасла у [[Народно позориште у Лесковцу|Народно позориште]], а које је и данас активно. Зграда позоришта је реновирана 2014. године, по оригиналним нацртима из [[1930]]. године, када је на истом месту подигнут „Соколски дом”. Позориште је капацитета 278 седишта.<ref>{{cite web |url=http://ludus-online.rs/jubileji-u-leskovcu/ |website=ludus-online.rs |title=Јубилеји у Лесковцу |accessdate=19. 7. 2018. }}{{Мртва веза}}</ref>

Вила Теокаревић се налази у лесковачком селу Вучје. Обнову оронуле виле некадашњем текстилног магната, отпочео је град током 2024.<ref>{{Cite web|url=https://rts.rs/magazin/putujemo/5347348/vucje-leskovac-vila-teokarevica-tekstilna-industrija.html|title=РТС :: Путујемо :: Обнова виле Теокаревића почетак ренесансе вучјанског краја|website=rts.rs|access-date=2024-01-17}}</ref>

=== Музеји ===
У Лесковцу је 2. маја 1948. године основан [[Народни музеј Лесковац|Народни музеј]],<ref name="darovimuzeja">{{Cite book|title=Дарови музеју 1948-2013 |publisher=Народни музеј Лесковац |year=2013 |location= Лесковац}}</ref> који се састојао из три одељења — етнографско-археолошког, смештеног у [[кућа Боре Димитријевића Пиксле|згради Боре Димитријевића Пиксле]] у Улици учитеља Јосифа број 6, затим народноослободилачке борбе са радничким покретом, које се налазило у улици Радоја Домановића, и [[Музеј текстилне индустрије у Стројковцу|Музеја текстилне индустрије]] у оближњем селу [[Стројковце|Стројковцу]]. Главна зграда музеја била је Кућа Боре Димитријевића Пиксле, саграђена средином 19. века и данас представља прави пример куће балканског стила.<ref>{{cite web |last=Kocić |first=Danilo |title=Dragocvet za sanjare |url=https://www.danas.rs/zivot/dragocvet-za-sanjare/ |website=Dnevni list Danas |accessdate=2. 8. 2019 |language=sr-RS |date=9. 3. 2009}}</ref> У Кући се од 2002. године налази стална поставка која представља реконструкцију куће с краја 19. и почетка 20. века у Лесковцу.<ref name="gradska">{{cite journal|last=Рајковић|first=Слађана|title=Градска кућа |journal=Лесковачки зборник |volume=XLV | year=2005|publisher=Народни музеј Лесковац|location=Лесковац}}</ref>

Музеј се затим преселио у нову зграду 10. маја 1974. године, чиме је отворена могућност за развој музејске делатности, а данас у свом саставу има више одељења и то за археологију, историју, историју уметности, етнологију, конзервацију и израду сувенира. У склопу музеја налазе се стална поставка, галерија, сала за научне скупове и стручна библиотека са преко 14.000 наслова. Поред тога, део музеја чине и издвојени објекти: [[Кућа Боре Димитријевића Пиксле|Градска кућа]], [[Музеј текстилне индустрије у Стројковцу|Музеј текстилне индустрије у селу Стројковцу]], [[Кућа Косте Стаменковића|Спомен-кућа]] [[Коста Стаменковић|Косте Стаменковића]] и археолошки локалитет [[Царичин град]] који се налази тридесетак километара западно од Лесковца, близу Лебана.<ref name="Званични сајт музеја у Лесковцу">{{Cite web|url=http://muzejleskovac.rs/|title=Званични сајт музеја у Лесковцу|website=muzejleskovac.rs|accessdate=24. 12. 2017.}}</ref>

<gallery mode="packed" heights="150" widths="150">
Датотека:Šop Đokićeva kuća.jpg|[[Кућа Шоп Ђокића|Шоп Ђокићева кућа]]
Датотека:Wiki.Južnije III Narodno pozorište 391.jpg|[[Народно позориште у Лесковцу]]
Gradska kuća - jedan od objekata Narodnog muzeja u Leskovcu. 02.jpg|[[Кућа Боре Димитријевића Пиксле]], зграда у којој је првобитно био смештен Народни музеј
Kuća Koste Stamenkovića 01.jpg|[[Кућа Косте Стаменковића]]
Nova stalna postavka Narodnog muzeja u Leskovcu - Vremeplov leskovačkog kraja 19.jpg|Унутрашњост [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја]]
Wiki.Južnije III Gimnazija Leskovac 387.jpg|[[Гимназија Лесковац|Гимназија у Лесковцу]]
Biblioteka, Leskovac.JPG|[[Народна библиотека „Радоје Домановић“ Лесковац|Народна библиотека ''Радоје Домановић'']]
</gallery>

=== Обичаји и ношња ===
[[Датотека:Nastup kulturno umetničkog društva u Leskovcu.jpg|мини|Наступ Културно-уметничког друштва у Лесковцу]]
[[Датотека:Koledari Leskovac-Surva 2012 06crop.jpg|мини|Коледари са маскама]]
У лесковачком крају постојали су и карактеристични обичаји. Један од њих је био коледарски обичај који се спроводио за време Божића, од 2. до 6. јануара. Поворка обучена у коледарске маске ишла је од куће до куће. Циљ је био да се благосиља напредак и благостање свакој кући. Поред њега, био је чест и градски обичај зван чешљанка — то је био део свадбеног обичаја који се изводио четвртком, непосредно пре свадбеног весеља. Радња се дешавала у кући младе (девојке). Овој свечаности присуствовале су само жене (од мушкараца само музичари). Тада се доносила сва ''спрема'' за младу за свадбу, звале се пријатељице, или оне жене које неће бити позване на свадби, те служило слано и слатко пециво и пиће.<ref name="слава" />

Ношња из овог краја има исте елементе као и Шумадијска, али је знатно једноставнија у погледу израде, готово цела је од вуне, тамнијих боја. И таква је ипак богата ручним радом. Карактеристичне су сукње „футе” — ручно ткане у низу варијанти боја и шара. Мушка ношња се састоји од тамних панталона, тканица, беле кошуље и тамног јелека, на глави се носи црна шубара, а на ногама кожни опанци. Код девојака се ношња састоји од сукње „футе”, шарене прегаче, беле хаљине са везом и тамног јелека. На глави се носе убрађене беле мараме, а на ногама кожни опанци.

=== Лесковачки говор ===
Лесковац је познат, као и цела јужна Србија, по специфичном [[Лесковачки говор|лесковачком говору]], иначе тај говор је део [[призренско-тимочки дијалекат|призренско-тимочког дијалекта]].<ref>{{cite journal|last=Марковић|first=Јордана|title=Лесковачки говор и српска дијалектологија|journal=Књижевност на дијалекту|year=2007|pages=9}}</ref> Говорни језик лесковачког краја представља архаични облик српског језика формираног после језичке реформе коју је извео Свети Сава, са касније насталим променама утицајем метанастазичког кретања вардарско-моравске струје са југа и ширењем Шопова са истока. Потврђено је постојање релевантних сличности лесковачког говора и званичног језика деспотовине за време [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], на којем су писани закони.<ref name="Јовановић 1988" /> Од тог периода, говорни језик овог краја у већој мери је очувао старе речи и старе језичке облике, мада није у потпуности остао непромењен.<ref>{{cite book|first=Јован|last=Цвијић|title=Балканско полуострво и јужнословенске земље|year=1922|location=Београд}}</ref> Након пропасти српске деспотовине, дошли су утицаји са југа и донекле са истока: из врањске и кумановске области, са Овчег поља, из [[периферија Средишња Македонија|централне]] и западне Македоније и из [[Шоплук]]а, који захвата широку зону западне [[Бугарска|Бугарске]]. Лесковачки говор је такође попримио знатан број речи током османске владавине.<ref name="Јовановић 1988">{{cite journal|last=Јовановић|first=Јован|title=О лесковачком говору|journal=Лесковачки зборник| year=1988|pages=227,228.}}</ref>

{{цитат у кутији
| цитат = '''Пример промене именице ''човек'' на лесковачком говору'''
<center>Номинатив: ''човек''<br /></center>
<center>[[Генитив]]: ''од човека''<br /></center>
<center>[[Датив]]: ''на човека''<br /></center>
<center>Акузатив: ''човека''<br /></center>
<center>Вокатив: ''човече''<br /></center>
<center>[[Инструментал]]: ''с'с човека''<br /></center>
<center>[[Локатив]]: ''од човека''</center>
| извор = 
| ширина =  20%
| положај = right}}

Једна од главних морфолошких карактеристика лесковачког говора јесте веома упрошћена [[Деклинација (лингвистика)|промена именица]]. Наиме, постоје само три падежа — [[номинатив]], [[акузатив]] и [[вокатив]], док остали падежи немају свој карактеристичан облик, већ се граде уз помоћ одређених предлога који стоје уз ''општи падеж'' — акузатив.<ref name="porecje" />

Компарација придева је још једна ствар по којој се говор овог краја разликује од читавог српског језика. Наиме, у говорном језику компарација добија још један стадијум, непознат српском књижевном језику. Први и други степен компарације граде се тако што се испред основног облика придева дода предлог ''по'', за компаратив, односно ''нај'' за суперлатив, а сам придев остаје непромењен и задржава облик позитива. Тако се јављају облици за придев ''кисел'' — ''покисел'' — ''најкисел'' — ''цивор'' (од нај кисело - покисело), ''горчив'' — ''погорчив'' — ''најгорчив'' — ''терјаћ'' (од нај горчив - погорчив), ''љут'' — ''пољут'' — ''најљут'' — ''биљор'' (од нај љуто - пољуто).<ref name="porecje">{{cite book |first=Јован В. |last=Јовановић |title=Лесковачко поречје |year=1973 |location=Лесковац }}</ref>

Када је реч о фонетским карактеристикама, издваја се појава изразитог гласа за који у српској азбуци не постоји знак, а који се чује као оштро ''з'' или ''дз'' (исти глас се јавља у [[македонски језик|македонском језику]] у истим речима као и у лесковачком дијалекту). Јавља се у речима ''дзвезда'' (звезда), ''дзвирка'' (звирка), ''дзвоно'' (звоно), ''дзивла'' (слинавица), ''дзива'' (слина), ''дзвер'' (звер), ''дз'вни'' (одјекује) и др.<ref>{{cite journal|last=Митровић|first=Брана|title=Пред лесковачким говором данас|journal=Лесковачки зборник|year=1979|volume=19|pages=290.}}</ref> Поред тога, појављују се полугласници који су у српском језику вокализовани у правцу самогласника ''а''. Полувокали се чују као редуковано/кратко ''а'', а примери су ''уб’в мом’к'', ''голем л’жов'', ''к’д гра, к’д пасуљ'', ''к’л’б, л’к''. Један од разлога опстанка полугласника је тај што у овом крају у говору није дошло до [[Промена Л у О|промене ''л'' у ''о'']], па се јављају облици као што су ''ор'л'', ''кот'л'', ''з'лва'', ''б'л'г'за''.<ref name="porecje" /> Такође у глаголском придеву се на крају речи, уместо ''л'' јавља ''ја'': ''дошеја'', ''паднуја'', ''стануја'', ''нестануја''. У лесковачком говору нема сугласника ''х'' — ''леб'' (хлеб), ''оће'' (хоће), ''ладиш'' (хладиш) —, а сугласничка група ''хв'' прешла је у ''ф'': ''фаћај'' (хватај), ''фала'' (хвала), ''уфати'' (ухвати). Уз то, глас ''т'' се губи на крају речи, па се јављају облици ''младос'', ''старос'', ''болес'', ''крс'', ''слас'', ''час''.<ref name="porecje" />

Одломак, текст на дијалекту [[Добривоје Каписазовић|Добривоја Каписазовића]]:<ref>{{cite book |last=Каписазовић |first=Добривоје |title=Лесковачке заврзламе и чарламе: цртице из старог Лесковца | year=1995 |location=Лесковац}}</ref>
{{цитат|
:'''И’, бре тија стари Лесковчани!'''

(...) Нема, бре, да чујеш к’ко пре, да се сĺлте од њи збори: трговац из Лесковац, Манчестерац. Из српски Манчестер, индустријалац. И куде мрднеш, ће нађеш Лесковчанина. Беоше се размилели по целу нашу земљу, по трговију, па и по бел свет. А у Београд: индустријалац Лесковчанин, а у Скопље, а у Куманово, у Битољ, у Карловац и куде ти не, они стварав индустрију, зидав фабрике, млинови... И тргују, тргују и на големо и на мало. И од њи се збореше млого. А и куде да отидну, одма ги познав: фрљав се с падежи. И Лесковац беше расја: индустрија, фабрике онолико. Пуно оџаци изникли, па се само пушив. А трговина? Тој си је па башка прича. Умејаше да тргују. И приче од њи свуд се причашев, те овакви су те онакви: једев паприке, па зидав фабрике! И, истин, тој си бев све ем-ем човеци!... Ем, радише! Ем, штедише! Од памтивек конопљари, кудељари. Ем, трговци, извозници, увозници, шпекуланти! Ем, индустријалци, фабриканти!...}}

Као саставни део карактеристичног говора, подручје Лесковца има и своје познате изворне песме испеване на локалном дијалекту, међу којима су ''Дуде, бело Дуде'', ''Што си Лено на големо'', ''Славуј пиле не пој рано'', ''Кад ја имам коња врана'', ''Море врћај коња'', ''Цвето, мори, Цвето'', ''Зашто Сике, зашто''.<ref>{{cite book |last=Васиљевић |first=М. А. |year=1960 |title=Народне мелодије лесковачког краја |publisher=САН, Посебна издања књ. CCСХХХ, Музиколошки институт књ. 11 |location=Београд: Научно дело}}</ref> Поред тога, ту су и лесковачке игре и музичке нумере попут Лесковачке четворке, Власинке, Беле Раде, Чачка, Ситног чачка, Бугарчице и Лесковачког звиждука.<ref>{{Cite web |url=https://www.oplenac.ca/sr/sekcije/koreografije.html |title=Архивирана копија |access-date=20. 04. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190420214052/https://www.oplenac.ca/sr/sekcije/koreografije.html |archive-date=20. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref>

== Образовање ==
[[Датотека:Zbirka fotografija Narodnog muzeja u Leskovcu 03.tif|мини|Завршни испит при Државној средњој техничко текстилној школи у Лесковцу, тридесетих година XX века. Фотографија је део збирке фотографија [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]].]]
Јован Павловић помиње се као први учитељ у Лесковцу, и то за време [[Други српски устанак|Другог српског устанка]]. Он је држао часове само богатијим грађанима, док се као први учитељ који је радио са ђацима помиње Даскал Дача, а њега је наследио поп Ђорђе, који је радио по [[Манастир|манастирском методу]].

У Лесковцу је од [[1856]]. до [[1868]]. године радио као учитељ Симеон Андон Софијанац, кога је заменио најпознатији лесковачки учитељ из турског периода, [[Јосиф Костић (учитељ)|Јосиф Костић]].<ref>{{cite book |last=Павићевић |first=М. |last2=Ракић |first2=Х. |year=1986 |title=Лесковачки и врањски крај |publisher=Библиотека дома културе младих „Жика Илић Жути” |location=Лесковац }}</ref> Пре преласка на модерну наставу, у Лесковцу је радила [[Митина школа|Ча Митина школа]] у којој су учитељи била Ча Мита Николић и Бата-Ђорђе Петровић. Њихови предмети су се звали: буквар, часловац, псалтир, требник и ''Пресад мудрости''.<ref name="leskovac 101" />

Ленка Крстић је пре ослобођења овог краја од Турака основала прву женску школу у овом крају, а [[1890]]. године почела је са радом и Ткачка школа, по одобрењу Министра народне привреде, а њен први управник био је Чех Алојз Шкарка.

Женска подружница у Лесковцу је основана [[1892]]. године, а две године касније основана је и Женска радничка школа. У Лесковцу је на предлог Министара просвете Милана Ђ. Милићевића, основана [[Гимназија Лесковац|Гимназија]] [[1879]]. године.<ref name="leskovac 101" /> За директора је постављен Милош Милојевић на чију иницијативу је [[1895]]. године завршена нова зграда Гимназије. Зграда је срушена [[Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.|у бомбардовању]] [[1944]]. године.

При ��ољопривредној станици [[1904]]. године основана је двогодишња практична школа за обуку сељака,<ref>{{cite book |last=Стојковић |first=Ж. |last2=Ракић |first2=Х |title=Сто година пољопривредне школе у Лесковцу 1904-2004 |publisher=Млади графичар Власотинце }}</ref> а пет година касније, [[1909]]. године, основане су још две школе — занатлијско-трговачка за калфе и празнично вечерња за неписмене младиће.

У Лесковцу, поред великог броја основних и средњих школа, постоје две више — Економска и Текстилна — и један факултет — [[Технолошки факултет у Лесковцу Универзитета у Нишу|Технолошки]], који образује студенте у саставу [[Универзитет у Нишу|Нишког универзитета]]. Постоји и [[Центар за стручно усавршавање у образовању у Лесковцу]].

Данас у Лесковцу постоје следеће одгојно-образовне установе:

{{columns-list|2|
* Факултети и више школе:
** [[Технолошки факултет у Лесковцу Универзитета у Нишу|Технолошки факултет]]
** [[Висока технолошко уметничка струковна школа Лесковац|Виша техничка текстилна школа]]
** [[Виша економска школа Лесковац|Виша економска школа]], садашња [[Висока пословна школа струковних студија Лесковац|Висока пословна школа струковних студија]]
* Средње школе:
** [[Гимназија Лесковац|Гимназија]]
** [[Медицинска школа Лесковац|Медицинска школа]]
** [[Школа за текстил и дизајн Лесковац|Школа за текстил и дизајн]]
** [[Економска школа Лесковац|Економска школа „Ђука Динић”]]
** [[Хемијско-технолошка школа Лесковац|Хемијско-технолошка школа „Божидар Ђоршевић-Кукар”]]
** [[Пољопривредна школа Лесковац|Пољопривредна школа]]
** [[Трговинско-угоститељска школа Лесковац|Трговинско-угоститељска школа]]
** [[Техничка школа „Раде Металац” Лесковац|Техничка школа „Раде Металац”]]
** [[Музичка школа Станислав Бинички Лесковац|Музичка школа „Станислав Бинички”]]
* Основне школе:
** [[ОШ „Јосиф Костић” Лесковац|ОШ „Јосиф Костић”]]
** [[ОШ „Коста Стаменковић” Лесковац|ОШ „Коста Стаменковић”]]
** [[ОШ „Петар Тасић” Лесковац|ОШ „Петар Тасић”]]
** [[ОШ Светозар Марковић Лесковац|ОШ „Светозар Марковић”]]
** [[ОШ „Трајко Стаменковић” Лесковац|ОШ „Трајко Стаменковић”]]
** [[ОШ „Васа Пелагић” Лесковац|ОШ „Васа Пелагић”]]
** [[ОШ „Вожд Карађорђе” Лесковац|ОШ „Вожд Карађорђе”]]
** [[ОШ „Вук Караџић” Лесковац|ОШ „Вук Караџић”]]
** [[Школа за основно и средње образовање „11. октобар”]]
** [[Школа за основно образовање одраслих „Доситеј Обрадовић”]]
}}

<gallery heights="180" widths="180" perrow="4">
Датотека:Tehnološki fakultet, Leskovac.JPG|[[Технолошки факултет у Лесковцу Универзитета у Нишу|Технолошки факултет]]
Датотека:Visoka poslovna škola, Leskovac.JPG|[[Висока пословна школа струковних студија Лесковац|Висока пословна школа струковних студија]]
Датотека:Tehnička škola, Leskovac.JPG|[[Техничка школа „Раде Металац“ Лесковац|Техничка школа Раде Металац]]
Датотека:Muzička škola "Stanislav Binički", Leskovac.jpg|[[Музичка школа Станислав Бинички Лесковац|Музичка школа „Станислав Бинички”]]
Датотека:Osnovna škola Vuk Karadžić, Leskovac.JPG|[[ОШ „Вук Караџић” Лесковац|ОШ Вук Караџић]]
Датотека:Wiki.Južnije III OŠ Svetozar Marković Leskovac 406.jpg|[[ОШ Светозар Марковић Лесковац|ОШ „Светозар Марковић”]]
</gallery>

== Привреда ==
{{главни чланак|Привреда Лесковца}}
Привреда целог Јабланичког округа је у фази стагнације последњих 20 година, иако је и у претходним периодима знатно заостајала за другим деловима земље, тако да много теже пролази кроз процес реструктурирања. Овај регион, као дугогодишње неразвијено подручје, протеклих година показује тенденције још наглашенијег заостајања. Измена привредне структуре и прилагођавање савременим тржишним условима привређивања одвија се доста споро, са недовољно успешно спроведеним процесом приватизације. Подручје није довољно привлачно за инвеститоре (стране и домаће), па тако недостају већа улагања у модернизацију, техничку опремљеност локалних фирми и на тај начин значајније покретање привредног развоја. У целини посматрано, привреда овог подручја је ушла у фазу депресије и рецесије са вишеструким негативним резултатима: знатан пад друштвеног производа, висока стопа незапослености, застарелост опреме, неликвидност, ниска продуктивност и ефикасност. Ниво развијености Лесковца (национални доходак по становнику) износи свега 49,2% од републичког просека.<ref name="Стаменковић 2016" />
[[Датотека:Wiki.Južnije III Leskovački sajam 408.jpg|мини|250p|Лесковачки сајам]]
Привреду Лесковца одликује доминација пољопривредне делатности (око 25% укупног дохотка и око 15% пољопривредног становништва) и индустрије (око 30%) која је углавном сконцентрисана у самом граду. Лидери привредног развоја у оквиру Лесковца, па и самог Јабланичког округа, јесу фармацеутска индустрија „Здравље Актавис”, текстилне фирме „Фалке“ и „Џинси“, компанија „Јура“, хемијска индустрија „Невена”, прехрамбени комплекси „Месокомбинат” и „Млекара Лесковац”, као и пољопривредна фирма „Поречје” из Вучја. Делатности услуга, саобраћаја и осталих сектора (посебно туризма) нису довољно развијене, у односу на могућности.<ref name="Стаменковић 2016">{{cite book |last=Стаменковић |first=Предраг |title=Конкурентност Јабланичког округа као туристичке дестинације | year=2016 |publisher=УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ, ПРИРОДНО–МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО |location=Нови Сад}}</ref> Доминирају мала и средња, као и микро предузећа и предузетници са малим бројем запослених лица. Уочљиво је заостајање њиховог нивоа развоја у односу на просечне вредности у Републици Србији, на нивоу Јабланичког округа свега 21,5%.<ref name="Стаменковић 2016" />

Лесковац је у прошлости имао изузетно развијену привреду, махом захваљујући текстилној индустрији, због које је у међуратном периоду Лесковац често био називан ''Мали [[Манчестер]]'', када је био један од водећих индустријских центара у земљи.<ref name="лесковачке вести">{{Cite web|url=http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-2-deo/|title=Индустрија коју су комунисти отели од Лесковчана (2. део)|last=|first=|date=25. 9. 2014.|website=Лесковачке вести|archive-url=https://web.archive.org/web/20141023204231/http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-2-deo/|archive-date=23. 10. 2014|dead-url=unfit|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref> Године 1884. у селу Стројковцу надомак Лесковца основано је прво предузеће за производњу гајтана у земљи, а један од оснивача био је [[Димитрије Мита Теокаревић|Мита Теокаревић]]. Десетак година касније, 1896. године, ова прва српска гајтанара престала је са радом, када је Мита Теокаревић учествовао у оснивању прве лесковачке фабрике вунених тканина, у којој је остао до 1920. године.<ref name="teokarevic">{{cite web |title=Димитрије Мита Теокаревић |url=http://www.vucje.com/html/mita_t.html |website=www.vucje.com |accessdate=30. 7. 2019 |archive-date=03. 12. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131203041958/http://www.vucje.com/html/mita_t.html |url-status=dead }}</ref> Након тога је посао препустио својим синовима, који су касније били главне личности текстилне индустрије у периоду између два светска рата. Они су 1921. године отворили велику фабрику штофа у [[Параћин]]у, једну од највећих у средњој Европи.<ref>{{cite journal |editor-last=Миленовић |editor-first=Миломир |editor2-last=Јован |editor2-first=Тановић |title=Нови министри |journal=Политика |date=22. 8. 1931 |volume=6363 |url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1931/08/22#page/6/mode/1up |accessdate=6. 3. 2019 |location=Београд |pages=7 |archive-date=02. 02. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210202162529/https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1931/08/22#page/6/mode/1up |url-status=dead }}</ref> Фабрика је основана у оквиру фирме [[Влада Теокаревић и комп.]], чији је део била и фабрика у [[Вучје|Вучју]], основана 1934. године, као и бројне продавнице штофа у [[Београд]]у.<ref>{{cite journal |last=Радосављевић |first=Србобран |title=Знаменити Параћинци - О породици Теокаревић - власницима и оснивачима фабрике штофа у Параћину |journal=Параћинац |volume=13 |year=2010 |publisher=Удружење Параћинаца и пријатеља Параћина }}</ref> После Другог светског рата, судском одлуком Компанија је прешла у државну својину, а потом у друштвену својину, и добила име „Бранко Крсмановић”. Прва гајтанара отворена у Стројковцу је 1954. године претворена у [[Музеј текстилне индустрије у Стројковцу|музеј текстилне индустрије]].<ref>{{cite book |title=Осам миленијума културног наслеђа Лесковца |publisher=Висока пословна школа струковних студија |location=Лесковац |year=2016 | pages = 15 }}</ref>

Поред ове, у Лесковцу су постојале и друге фабрике које су се бавиле текстилном индустријом, међу којима и фабрика „Глигорије Петровић и комп”, која је од 1045. године пословала у друштвеној својини под називом ТИ „Коста Стаменковић”, као и фабрика кудељних и памучних производа основана 1904. године, а која је припадала концерну „Косте Илића и синова” и која је после конфискације пословала као предузеће „Зеле Вељковић”.<ref name="лесковачке вести3">{{Cite web|url=http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-3-deo/|title=Индустрија коју су комунисти отели од Лесковчана (3. део)|last=|first=|date=25. 9. 2014.|website=Лесковачке вести|archive-url=https://web.archive.org/web/20141023204231/http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-3-deo/|archive-date=23. 10. 2014|dead-url=unfit|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref>

<gallery mode="packed-overlay" heights="160" widths="160" perrow="5">
Датотека:Muzej tekstila u selu Strojkovce.png|Зграда прве српске гајтанаре у селу [[Стројковце|Стројковцу]] која је средином 20. века претворена у [[Музеј текстилне индустрије у Стројковцу|Музеј текстила]]
Датотека:Tekstilni muzej, objekat Narodnog muzeja u Leskovcu 02.jpg|Поставка Музеја текстилне индустрије у Стројковцу
Датотека:Vučje, Leskovac, Zgrada tekstilne industrije, a01.JPG|Зграда текстилне индустрије у Вучју
Датотека:Zbirka Istorija Leskovca od 1945. godine 03.jpg|Печати предузећа „Напредак”. Део су збирке „Историја Лесковца од 1945. године” Народног музеја у Лесковцу
Датотека:Zbirka Istorija Leskovca od 1945. godine 01.jpg|Штафета фирме „Градитељ” из Лесковца. Део је збирке „Историја Лесковца од 1945. године” Народног музеја у Лесковцу
</gallery>

[[Датотека:CentarGradaLeskovac.JPG|264x264piksel|мини|[[Палата Калодерма]], некада фабрика сапуна, парфимерије и козметике, данас Лесковачки културни центар]]
Уз текстилну, Лесковац је у међуратном периоду имао и развијену металопрерађивачку индустрију, са неколико већих предузећа која су пословала до Другог светског рата; штампарску индустрију са четири велика штампарска предузећа;<ref>{{Cite web|url=http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-1-deo/|title=Индустрија коју су комунисти отели од Лесковчана (1. део)|last=|first=|date=22. 9. 2014.|website=Лесковачке вести|archive-url=https://web.archive.org/web/20141023205858/http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-1-deo/|archive-date=23. 10. 2014|dead-url=unfit|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref> те хемијску индустрију, посебно индустрију гуме и гумене робе, као и индустрију козметике. Позната и велика фабрика сапуна ''Јабланица'', чији су власници били Јован Влајчић, а касније његови синови,<ref>[http://leskovackevesti.rs/leskovac-101-kada-je-podignuta-palata-kaloderma/ Када је подигнута Палата Калодерма?]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} leskovackevesti.rs</ref> радила је до Другог светског рата, након чега се у тој згради налазила фабрика ''Невена'', затим читаоница па продавница. Данас се у тој згради, познатој као [[Палата Калодерма]], налази [[Лесковачки културни центар]].<ref>[http://www.lkc.org.rs/istorijat.php Историјат] {{Wayback|url=http://www.lkc.org.rs/istorijat.php |date=20150703015608 }} lkc.org.rs</ref>

По завршетку Другог светског рата, са доласком на власт [[Комунистичка партија (Србија)|Комунистичке партије]], променио се начин управљања ресурсима у Југославији. Индустрија је национализована, а потом прерасподељена на територији целе земље према приоритетима Комунистичке партије. Ова промена је представљала за Лесковац жесток ударац. Стиче се утисак да се град никад није од њега опоравио, с обзиром да статус великог индустријског центра никада није успео да поврати.<ref name="лесковачке вести" />

=== Туризам ===
[[Датотека:Wiki.Južnije III Leskovac 316.jpg|мини|лево]]
Окосница туризма у Лесковцу је [[Туристичка организација Лесковац]] (ТОЛ), која се бави организацијом, развојем и унапређивањем туризма на територији општине Лесковац. Туристичка организација се налази у [[Кућа Шоп Ђокића|Шоп Ђокићевој кући]], националном споменику културе са почетка 19. века, смештеном у самом центру града. Кућа Шоп Ђокића на јединствен и карактеристичан начин осликава турски период у Лесковцу и изграђена је у стилу грађанске архитектуре 19. века.<ref>{{cite web |title=О нама |url=https://tol.rs/o-nama/ |website=Turistička organizacija Leskovac |accessdate=2. 8. 2019 |language=sr-RS}}</ref>

Свакако једна од ствари по којој је Лесковац међународно познат јесте [[Лесковачки роштиљ|роштиљ]], а главна манифестација посвећена овој врсти хране јесте [[Роштиљијада|Лесковачка роштиљијада]] која се традиционално одржава у центру града већ 30 година, сваке последње недеље у августу. Поред роштиља, Лесковац је познат и по [[ајвар]]у, [[лесковачки воз|лесковачком возу]], [[српжа|српжи]], [[мућкалица (јело)|лесковачкој мућкалици]] и другим кулинарским специјалитетима, од којих су роштиљ и ајвар проглашени за бренд Србије. Уз Роштиљијаду, значајни догађаји који се организују у Лесковцу су Лесковачки интернационални филмски фестивал — ''[[LIFFE]]'', [[Лесковачки карневал]] и [[Лесковачко лето]].

;Културне манифестације
''[[Роштиљијада]]'' представља светски фестивал роштиља и специјалитета са скаре који се у Лесковцу одржава већ 30 година. Прва ''Роштиљијада'' одржана је 11. октобра 1990. године поводом победе над фашизмом, а од 2001. године ова манифестација се одржава сваке последње недеље августа и прве недеље септембра.<ref>{{cite web |title=O nama {{!}} Roštiljijada {{!}} Turistička organizacija Leskovac |url=https://rostiljijada.rs/o-nama/ |website=Rostiljijada |accessdate=31. 7. 2019 |language=sr-RS}}</ref> Манифестација је посвећена лесковачком роштиљу, кулинарском специјалитету по ком је град изузетно познат и који је проглашен за српски бренд. Роштиљијада је аутентични и један од највећих и најпосећенијих фестивала роштиља и меса у Европи. Манифестација сваке године окупља преко 500.000 посетилаца што из Србије, што из иностранства и тиме се сврстава у сами врх туристичких приредби у Србији.<ref>{{cite web |title=Лесковачка роштиљијада |url=http://www.srbijafest.com/leskovacka-rostiljijada-leskovac/ |website=srbijafest.com |accessdate=2. 9. 2018 |archive-date=02. 09. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180902220713/http://www.srbijafest.com/leskovacka-rostiljijada-leskovac/ |url-status=dead }}</ref> Године 2018. оборен је рекорд у броју посета током једне вечери, када је на манифестацији било преко 80.000 људи, од чега је половина присуствовала концерту фолк певачице [[Драгана Мирковић|Драгане Мирковић]].<ref>{{cite web |title=Рекордна посета Роштиљијади |url=http://rs.n1info.com/a416778/Lifestyle/Lifestyle/Rekordna-poseta-na-Rostiljijadi-i-saobracajni-kolaps.html |website=rs.n1info.com |accessdate=2. 9. 2018 |archive-date=02. 09. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180902220635/http://rs.n1info.com/a416778/Lifestyle/Lifestyle/Rekordna-poseta-na-Rostiljijadi-i-saobracajni-kolaps.html |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web |title=На концерту Драгане Мирковић и на Роштиљијади вечерас око 80.000 људи |url=http://jugmedia.rs/na-koncertu-dragane-mirkovic-i-na-rostilijadi-veceras-oko-80-000-ljudi-video/ |website=jugmedia.rs |accessdate=2. 9. 2018}}</ref> Роштиљијаду прати низ културно-забавних догађаја, као што су изложбе, концерти, наменске тематске вечери и разна такмичења. Сваке године, на Роштиљијади се традиционално одвија справљање највеће [[пљескавица|пљескавице]] за [[Гинисова књига рекорда|Гинисову књигу рекорда]], а 2018. године је трочлани тим оборио сопствени рекорд направивши пљескавицу тешку 66 килограма и 100 грама.<ref>{{cite web |title=Оборили сопствени рекорд |url=http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:746890-ROSTILjIJADA-Oborili-sopstveni-rekord-FOTO |website=novosti.rs |accessdate=2. 9. 2018}}</ref>

[[LIFFE|Лесковачки интернационални филмски фестивал]] — ''LIFFE'' организује се од 2007. године и одржава сваког августа, недељу дана пре Роштиљијаде. Главни организатор је [[Лесковачки културни центар]], а ово је једини фестивал у Србији на ком се додељују три награде за режију и две глумачке награде.<ref>{{cite web |title=Spremni za LIFFE? Dolaze Dragan Bjelogrlić, Magnifico, Marija Bergman, Mima Karadžić, Nele Karajlić, Dušan Kovačević… |url=http://leskovackevesti.rs/spremni-za-liffe-dolaze-dragan-bjelogrlic-magnifico-marija-bergman-mima-karadzic-nele-karajlic-dusan-kovacevic/ |website=Leskovačke Vesti |accessdate=31. 7. 2019 |language=sr-RS |date=4. 9. 2018 |archive-date=31. 07. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190731012811/http://leskovackevesti.rs/spremni-za-liffe-dolaze-dragan-bjelogrlic-magnifico-marija-bergman-mima-karadzic-nele-karajlic-dusan-kovacevic/ |url-status= }}</ref> Главна награда носи име по истакнутом српском редитељу [[Живојин Павловић|Живојину Жики Павловићу]],<ref>{{Cite web|url=http://www.fcs.rs/eng/generic.php?page=festival&domaci=1&mesec=9|title=Филмски центар Србије|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304191934/http://www.fcs.rs/eng/generic.php?page=festival&domaci=1&mesec=9|archive-date=04. 03. 2016|dead-url=|accessdate=24. 12. 2017.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://radio016.net/?p=1455|title=Завршен Лајф #6 - Добитници награда|last=|first=|date=|website=Радио 016|archive-url=https://web.archive.org/web/20151025042954/http://radio016.net/?p=1455|archive-date=25. 10. 2015|url-status=dead|accessdate=}}</ref> а поред ње је устаљена и значајна награда „Златни лешник”. Током јубиларног десетог издања фестивала 2017. године, награда „Живојин Паловић” уручена је Емиру Кустурици за афирмацију филмске уметности у свету.<ref>{{cite web |last=Marinković |first=Dragan |title=Evo šta vas sve očekuje na LIFFE-u (PROGRAM) |url=http://leskovackevesti.rs/evo-sta-vas-sve-ocekuje-na-liffe-u-program/ |website=Leskovačke Vesti |accessdate=31. 7. 2019 |language=sr-RS |date=13. 9. 2017 |archive-date=31. 07. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190731012809/http://leskovackevesti.rs/evo-sta-vas-sve-ocekuje-na-liffe-u-program/ |url-status= }}</ref>

[[Лесковачки карневал]] одржава се од [[2006]]. године. Иако без дуге традиције, Лесковац је уврштен у Федерацију европских карневалских градова што говори о доброј организацији и квалитету програма. Од стране Удружења карневалских градова Србије изабран је за најбољи карневал у Србији. Током трајања карневала грађани и посетиоци Лесковца имају прилике да виде разне карневалске групе из више земаља. Одржавају се многе изложбе, маскенбали, дефилеи променадних оркестара, мажореткиња, карневал кућних љубимаца, фестивал ватре, концерти, позоришне представе, спортска дешавања и много другог садржаја. Цео град постаје велика позорница која окупља скоро 3.000 учесника.<ref>{{Cite web|url=http://www.blic.rs/vesti/srbija/na-karnevalu-u-leskovcu-2000-plesaca/6r0ty0j|title=На карневалу у Лесковцу било 2000 плесача|last=|first=|date=11. 7. 2011|website=Блиц|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.androidvodic.com/info_leskovac_manifestacije_leskovacki-karneval|title=Лесковачки карневал|last=|first=|date=|website=Андроид Водич|archive-url=https://web.archive.org/web/20140720001946/http://www.androidvodic.com/info_leskovac_manifestacije_leskovacki-karneval|archive-date=20. 07. 2014|dead-url=unfit|accessdate=}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://jugmedia.info/2014/07/13/zavrsen-leskovacki-karneval/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=zavrsen-leskovacki-karneval|title=Завршен Лесковачки карневал|last=|first=|date=13. 7. 2014.|website=Југмедиа Инфо|archive-url=https://web.archive.org/web/20141023202317/http://jugmedia.info/2014/07/13/zavrsen-leskovacki-karneval/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=zavrsen-leskovacki-karneval|archive-date=23. 10. 2014|dead-url=unfit|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref>

Поред карневала, сваке године се у Лесковцу, у другој половини јуна, организује фестивал под називом [[Лесковачко лето|Лесковачки летњи фестивал]]. Лесковачко лето, како се фестивал раније звао, организује се већ више од 20 година, а у једном периоду била је најдужа манифестација у Србији, у трајању од 21 дан са преко 5 сати програма дневно.<ref name="лето">{{cite web |last=Момчиловић |first=Милан |title=Фестивали за летњу празнину |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/408290/Festivali-za-letnju-prazninu |website=Politika Online |accessdate=2. 8. 2019}}</ref> Лесковачко лето прате турнири у малом фудбалу и уличном баскету, модне ревије, изложбе слика, ручних радова, цвећа, птица и ревије паса свих раса.

<gallery mode="packed" heights="150" widths="150">
Датотека:ROSTILJIJAJA.jpg|[[Роштиљијада]]
Датотека:Pljeskavica-rekord.jpg|Прављење највеће пљескавице 2016. године
Датотека:СК 918.jpg|Лесковачки културни центар за време одржавања LIFFE фестивала
Датотека:Дечји карневал, Лесковац, 2017.jpg|Наступ вртића „Цицибан” на Лесковачком карневалу у Лесковцу 2017.
</gallery>

;Природне атракције
Када је реч о природним туристичким атракцијама, Лесковац као Српско петоречје и као котлина окружена планинама обилује локацијама које имају висок туристички потенцијал. Пашина чесма је познато излетиште које се налази надомак Лесковца, око 11 km од града према [[Бојник]]у, а погодно је за спорт, рекреацију и ловни туризам. Налази се на око 350 m надморске висине и богата је храстовом шумом.<ref>{{cite web |title=Hotel Pašina česma Leskovac - |url=http://www.panacomp.net/hotel-pasina-cesma-leskovac/ |website=panacomp.net |accessdate=2. 8. 2019 |language=en |date=19. 2. 2016}}</ref>

Значајна туристичка атракција је и [[кањон реке Вучјанке]], удаљен 18 km од Лесковца, где се налази и [[Мала хидроелектрана Вучје|хидроелектрана Вучје]], подигнута 1903. године.<ref name="panacomp">{{cite web |title=Planina Kukavica |url=http://www.panacomp.net/planina-kukavica/ |accessdate=2. 8. 2019 |language=en |date=15. 3. 2016}}</ref> Кањон је богат вировима, водопадима и слаповима, а посебну пажњу људи у овом кањону изазивају бројни камени лонци или казани. Они су настали захваљујући снажном и брзом току реке, која је временом издубила стене и направила бунараста удубљења. Најкарактеристичнији лонци су они изнад хидроцентрале, који носе назив [[Ђокини вирови]].<ref name="вучје" >{{cite journal|last=Богојевић |first=Ана |title=ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ И АНТРОПОГЕНЕ ОДЛИКЕ ВУЧЈА |journal=ЛЕСКОВАЧКИ ЗБОРНИК |year=2004|publisher=Народни музеј - ЛЕСКОВАЦ |location=Лесковац |issn=0459-1070| pages = 344 }}</ref> Вучјанка погодује развоју купалишног туризма, јер припада I класи воде у горњем току, а II класи воде у доњем току. Међутим, због тока у планинском пределу, купалишна сезона не траје дуго, те је погодна за купалишне активности од средине јула до почетка септембра.<ref name="Миленковић 2018">{{cite journal |last=Миленковић |first=Јелена |title=Геоеколошко вредновање Вучјанке методом индекса рекреацијског потенцијала и бонитације |journal=Зборник радова младих истраживача | year=2018 |publisher=Локална самоуправа у планирању и уређењу простора и насеља |location=Требиње}}</ref>

<gallery mode="packed" heights="180" widths="180">
Датотека:Brana na reci Vučjanka, i sređivanje kupališta.png|Купалиште на [[Вучјанка|Вучјанки]] испод [[мала хидроелектрана Вучје|хидроелектране]]
Датотека:Planina Kukavica 16.jpg|Поглед на Кукавицу из [[Накривањ|Накривња]]
</gallery>

== Саобраћај ==
[[Датотека:Autobuska stanica Leskovac 01.jpg|мини|Градска аутобуска станица у Лесковцу]]
[[Датотека:Leskovac railway station (1).jpg|мини|[[Железничка станица Лесковац]]]]
Саобраћајни положај Лесковца је веома повољан управо због свог средишњег положаја у котлини и ка њему воде сви важнији и већи путеви са котлинског обода.<ref name="Ђорђевић 2016" /> Истовремено је и рељеф такав да се обод котлине, као и котлинске и речне терасе блаже или стрмије спуштају ка средишту котлине, односно долини Мораве. Због тога се и све важније саобраћајнице стичу у средишту котлине. Кроз средиште котлине, у правцу север—југ пролази долина Јужне Мораве, а такође овом удолином пролазе најважнија саобраћајна и железничка магистрала, која спаја Средњу и Југоисточну Европу. Полазећи од ове главне друмске магистрале на исток и запад, кроз котлину пролазе важне саобраћајнице које воде ка Космету на запад и ка [[Бабушница|Бабушници]], [[Црна Трава|Црној Трави]] и [[Пирот]]у на исток. Пут дуж Јабланице се преко развођа Туларске реке и Ситнице спушта у Косово Поље и спаја са [[Приштина|Приштином]].<ref name="Богдановић 2019" /> Друге важније саобраћајнице су у долинама Моравиних притока и то долином Пусте реке и Ветернице. Пусторечки друм избија у долину Јужне Мораве у северном делу котлине код Брестовца. Пут долином Ветернице се везује за моравску долину, а овај крај је у народу познат као Дубочица. Стари пут кроз Дубочицу и Пољаницу представљао је везу Лесковачке са [[Врањска котлина|Врањском котлином]] на југу и некада је био много значајнији за промет између ове две суседне котлине.<ref name="Цветковић 2015" />

Лесковац је данас саобраћајно чвориште, а пруга је до Лесковца дошла 1886. године. Док је пругу градио инжењер [[Svetozar Mašin|Светозар Машин]], у Лесковцу је неко време живела његова супруга [[Драга Обреновић|Драга Машин]], потоња краљица Србије, жена последњег краља из династије Обреновића [[Александар Обреновић|Александра]]. Пруга је међународног карактера и њоме путују возови који иду према [[Врање|Врању]], [[Скопље|Скопљу]], [[Солун]]у и [[Атина|Атини]].<ref name="Димитријевић 1951">{{cite book |last=Димитријевић |first=С. |year=1951 |title=Аграрни односи за време Турака |publisher=Народни музеј |location=Лесковац }}</ref><ref name="Танић 1972">{{cite book |last=Танић |first=Д. |year=1972 |title=Лесковац и околина |publisher=Скупштина општине и Туристички савез Лесковца |location=Лесковац }}</ref> Пруга је електрифицирана 1974. године.<ref name="Стевановић 2016" /> Кроз лесковачку котлину пролази и веома значајан [[европски пут Е75|ауто-пут Е-75]], који спаја запад и север Европе са југом Европе и блиским истоком.<ref name="Ђорђевић 2016" />

Лесковац је удаљен од [[Ниш]]а 45&nbsp;km, [[Београд]]а 280&nbsp;km, [[Софија|Софије]] 161&nbsp;km, [[Скопље|Скопља]] 166&nbsp;km, [[Атина]] 804&nbsp;km. У непосредној близини града налази се и [[Аеродром Мира|Аеродром „Мира”]], а у непосредној близини писте, налази се и [[Коњички клуб Лесковац|Лесковачки хиподром]].<ref>{{cite web |title=Лесковац, Аеродром ''Мира'' |url=http://www.modli.rs/flying/books/slobodno_sletanje/15%20LESKOVAC.pdf |website=modli.rs |accessdate=30. 7. 2019}}</ref> Најближи међународни аеродром је [[Аеродром Константин Велики|Нишки ае��одром Константин Велики]].<ref>{{cite web |title=Istorija {{!}} Aerodrom Konstantin Veliki Niš |url=https://nis-airport.com/istorijat/ |website=nis-airport.com |accessdate=30. 7. 2019 |language=sr-RS |archive-date=13. 05. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200513030523/https://nis-airport.com/istorijat/ |url-status= }}</ref>

== Спорт ==
Спорт у Лесковцу има дугу традицију и тренутно у оквиру Спортског савеза постоји 110 клубова и удружења.<ref name="вања">{{cite web |title=Завршени радови на спортској хали „Дом партизана“ у Лесковцу |url=https://www.srbija.gov.rs/vest/355460/zavrseni-radovi-na-sportskoj-hali-dom-partizana-u-leskovcu.php |website=www.srbija.gov.rs |accessdate=30. 7. 2019 |language=sr}}</ref> Када је реч о спортским објектима, у Лесковцу постоји [[СРЦ Дубочица|Спортско-рекреативни центар Дубочица]], који првенствено користи [[КК Здравље]] као домаћи терен за своје утакмице.<ref name="спорт" /> СРЦ Дубочица је затворени спортски комплекс и поред велике дворане (са преко 3.600 места), поседује и малу дворану, затворене базене, куглану, тениске терене и друге спортске објекте.<ref name="спорт" /> Поред њега, у граду постоји спортски комплекс „Дом Партизана”, изграђен средином 20. века, а који представља вишенаменски затворени спортски комплекс последње генерације. Чине га спортски терен, свлачионице са пратећим просторијама, простори намењени за судије, делегате и тренере, простор за опрему, медицински блок, простор за гледаоце, трибине са галеријом и техничке просторије.<ref>{{cite web |title=Радови на завршетку спортске хале „Дом партизана“ у Лесковцу |url=https://www.srbija.gov.rs/vest/333892/radovi-na-zavrsetku-sportske-hale-dom-partizana-u-leskovcu.php |website=www.srbija.gov.rs |accessdate=30. 7. 2019 |language=sr}}</ref> У оквиру њега је 2011. године започета, а новембра 2018. завршена изградња спортске хале која служи за организацију тренажних активности, спортских манифестација и такмичења.<ref name="вања" />

Фудбал се у Лесковцу појавио 1919. године, када су највећи клубови били Момчило, Јосиф, Гајрет и [[ГФК Дубочица|Дубочица]], од којих се само последњи одржао и функционише до данас.<ref name="спорт">{{cite web |title=Спорт у Лесковцу |url=http://www.gradleskovac.org/index.php/o-leskovcu/sport |website=www.gradleskovac.org |accessdate=4. 8. 2019 |archive-date=30. 07. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190730120215/http://www.gradleskovac.org/index.php/o-leskovcu/sport |url-status= }}</ref> Градски фудбалски савез обједињује све фудбалске клубове и тренутно броји 42 мушке и једну женску екипу. Најпознатији су [[ГФК Дубочица|ФК Дубочица 1923]], [[ФК Моравац Мрштане]]<ref>{{cite web |title=FK Moravac Orion Mrstane |url=http://srbijafudbal.com/moravac.htm |website=srbijafudbal.com |accessdate=4. 8. 2019}}</ref> и [[СФК Моравац|СФК Моравац Предејане]],<ref>{{cite web |title=srbijasport.net - SFK Moravac - Predejane |url=https://www.srbijasport.net/club/1824-sfk-moravac/rez |website=www.srbijasport.net |accessdate=4. 8. 2019}}</ref> који се такмиче у спортској лиги трећег степена. Поред њих, издваја се и [[ФК Слога Лесковац|ФК Слога]],<ref>{{cite web |title=FK Sloga - Leskovac |url=https://www.srbijasport.net/club/55/rez |website=www.srbijasport.net |accessdate=4. 8. 2019}}</ref> која се такмичи у Нишкој фудбалској зони, док се остали клубови такмиче у [[Јабланичка окружна лига у фудбалу|Јабланичкој фудбалској лиги]] и општинској лиги. Постоји и женски фудбалски клуб [[ЖФК Леминд Лавице]] који се такмичи у [[Прва лига Србије у фудбалу|1. лиги Србије]]. Лесковачки фудбал располаже са Градским стадионом, стадионом у Вучју, Грделици и Мрштану и са око 40 травнатих терена.<ref name="спорт" />

Поред фудбала, у Лесковцу је популарна и кошарка, а главни представник јесте [[КК Здравље|кошаркашки клуб Здравље]].<ref>{{cite web |title=KK Zdravlje Leskovac basketball |url=https://basketball.eurobasket.com/team/Serbia/KK-Zdravlje-Leskovac/1478 |website=www.eurobasket.com |accessdate=4. 8. 2019 |language=en}}</ref> У прошлости је у Лесковцу била јака и женска кошарка, а лесковачки клуб се у два наврата такмичио у савезној лиги.<ref name="спорт" /> КК Здравље је основано 1964. године под именом КК Средњошколац и током историје више пута мењало име, да би од 1970. године почело да наступа под данашњим именом. Највећи успех овог клуба је финале Купа Југославије у сезони 1999/2000, када је Здравље изгубило од [[КК Партизан|Партизана]].<ref>{{cite web |title=Partizan po sedmi put |url=http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2000-04/03/18954.html |website=www.arhiva.srbija.gov.rs |accessdate=4. 8. 2019}}</ref>

У Лесковцу од 1933. године постоји и [[Коњички клуб Лесковац|Коњички клуб]], који као један од најстаријих у Србији, функционише на [[Лесковачки хиподром|Лесковачком хиподрому]] у непосредној близини [[Аеродром Мира|Аеродрома Мира]].<ref>{{cite web |title=Propada najbolji hipodrom u Srbiji |url=https://www.blic.rs/vesti/srbija/propada-najbolji-hipodrom-u-srbiji/dy04wzh |website=Blic.rs |accessdate=4. 8. 2019 |language=sr}}</ref> На хиподрому се традиционално од 1966. организује коњичка трка града Лесковца, поводом 11. октобра, дана ослобођења града.<ref>{{Cite web |url=http://www.gradleskovac.org/content/view/966/1/lang,serbian/ |title= Коњичке трке поводом Дана града |accessdate=06. 04. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140407090836/http://www.gradleskovac.org/content/view/966/1/lang,serbian/# |archive-date=07. 04. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Стони тенис се у Лесковцу развија кроз [[СТК Дубочица]], а у женској категорији је постигао веће успехе, међу којима и финале за титулу првака државе 1995. године, а Тања Манчић је била и омладинска првакиња Европе.<ref name="спорт" />

Последњих деценија у Лесковцу се развијају и пливачки спортови кроз [[ПК Лесковац|Пливачки клуб Лесковац]], основан 2005. године, чији су чланови на државним такмичењима освојили преко 200 медаља, од чега преко 80 златних.<ref name="спорт" /> Од осталих спортова, у Лесковцу су активни рукомет ([[РК Дубочица]]), ватерполо ([[ВК Дубочица]]), постоји [[Рагби лига клуб Морава Гепарди Лесковац|рагби клуб]], као и велики број клубова борилачких спортова ([[БК Дубочица]], [[Кик-бокс клуб Дубочица]], [[Џудо клуб Лесковац]], [[КК Лесковац]], [[КК Бусхидо]], [[Мачевалачки клуб Дубочица]], [[Карате клуб Иппон]], [[Карате клуб Сенсеи]]).<ref name="спорт" />

У 2023. години завршена је изградња [[Стадион Дубочица|фудбалског стадиона ГФК Дубочица]] са капацитетом од 8.136. Власник самог стадиона је [[град Лесковац]], а корисник [[ГФК Дубочица]].

== Познати Лесковчани ==
{{главни чланак|Знамените личности Лесковца и околине}}
{{columns-list|2|
* [[Никола Скобаљић]] — војвода Ђурђа Бранковића, 1454. године код Бање потукао до ногу турску војску
* [[Цветко Поповић-Врановачки]] — обер-кнез, вођа устаника у Јабланици, 1807. године
* [[Илија Петровић Стреља]] — један од истакнутијих Карађорђевих војвода, вођа лесковачких устаника из 1807. године
* [[Сава Дедобарац]] — саборац Илије Петровића Стреље, један од вођа устаника
* [[Епископ врањски Доментијан|Доментијан Павловић]] — епископ [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]
* [[Епископ загребачки Дамаскин|Дамаскин Грданички]] — митрополит и епископ Српске православне цркве
* [[Жарко Рувидић]] — интерниста, санитетски генерал, начелник Санитетског одељења Министарства војске и морнарице Краљевине Југославије од 1936. до 1940. године
* [[Јован Наумовић]] — армијски генерал Војске Краљевине Југославије
* [[Александар Станковић (генерал)|Александар Станковић]] — дивизиски генерал Војске Краљевине Југославије
* [[Јосиф Костић]] — армијски генерал Војске Краљевине Југославије
* [[Звонко Марић]] — академик, физичар
* [[Милорад Митковић]] (из Лебана) — ортопедски хирург, професор хирургије на Медицинском факултету у Универзитета у Нишу, директор Ортопедско-трауматолошке клинике Клиничког центра Ниш, дописни члан Српске академије наука и уметности, Академије Медицинских наука СЛД-а, Председник Српске трауматолошке асоцијације, Визитинг професор у Швајцарској.
* [[Миодраг Стојковић]] — генетичар
* [[Предраг Марић]] — српски неуропсихијатар и акупунктуриста
* [[Нађа Марић]] — српски психијатар и научник
* [[Никола Деклева]] — хирург, оснивач и директор центра за [[хипербарична медицина|хипербаричну медицину]] у Србији
* [[Јован Цекић]] — лекар интерниста
* [[Жак Конфино]] — књижевник, лекар и преводилац
* [[Сергије Димитријевић]] — доктор правних наука, историограф, књижевник
* [[Сретен Динић]] — просветитељ, публициста и књижевник
* [[Душан А. Јањић]] — књижевник
* [[Саша Хаџи Танчић]] — књижевник
* [[Драгољуб М. Трајковић|Драгољуб Трајковић]] — правник, историограф, хроничар, књижевник
* [[Nikolaj Timčenko|Николај Тимченко]] — филозоф и књижевни критичар
* [[Драгутин М. Ђорђевић]] — фолклорист, етнограф, протојереј ставрофор
* [[Јован Јовановић (правник)|Јован Јовановић]] — правник, публициста, демограф и антрополог
* [[Влада Илић]] (из [[Власотинце|Власотинца]]) индустријалац, бивши градоначелник [[Београд]]а
* [[Петар Илић]] — брат [[Влада Илић|Владе Илића]] и син [[Коста Илић Мумџија|Косте Илића Мумџије]]
* [[Сотир Илић]] — брат [[Влада Илић|Владе Илића]] и син [[Коста Илић Мумџија|Косте Илића Мумџије]]
* [[Димитрије Мита Теокаревић]] — индустријалац, народни посланик, председник лесковачке општине
* [[Милан Димитријевић]] — Министар науке СРЈ 1993—1994.
* [[Милентије Поповић]] — учесник НОБ-а, председник Савезне скупштине СФРЈ
* [[Младен Ћирковић]] — пензионисани генерал [[Војска Србије|Војске Србије]]
* [[Божидар Ђорђевић Кукар]] — индустријалац и оснивач ХФИ Здравље 
* [[Гмитар Обрадовић]] — сликар (1935—2008)
* [[Јована Митић]] — сликарка, члан [[Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије|УЛУПУДС]]-а
* [[Јован Поповић (сликар и педагог)|Јован Поповић]] — сликар и педагог
* [[Миодраг Живковић (вајар)]] — вајар
* [[Милорад Рајчевић]] — први Србин који је обишао свет (''опклада вредна 10000 динара'')
* [[Душан Цекић]], бивши градоначелник Скопља
* [[Драгана Базик]], архитекта и професор на Архитектонском факултету у Београду
* [[Никола Митровић|Никола Митровић Кокан]] — дизајнер, стрипар
* [[Борисав Атанасковић]] — књижевник, драмски писац за децу и одрасле, глумац у [[Народно позориште у Лесковцу|Народном позоришту у Лесковцу]], редитељ, драматург и уредник (1931—1994)
* [[Јован Хаџи-Ђокић]] — уролог, члан Српске академије науке и уметности

'''Глумци и филмски радници'''
* [[Сима Бунић]] — глумац, драматичар, редитељ, сценограф
* [[Гојко Митић]] — један од најпознатијих глумаца Источне Немачке
* [[Слобода Мићаловић]]
* [[Владан Савић (глумац)]] 
* [[Драган Мићаловић]]
* [[Предраг Смиљковић]] — најпознатији по улози [[Тихомир Стојковић|Тихомира Стојковића]]
* [[Бојан Димитријевић (глумац)|Бојан Димитријевић]]
* [[Миљана Гавриловић]]
* [[Драгана Мићаловић]]
* [[Борислав Здравковић]] — песник и позоришни критичар
* [[Добривоје Каписазовић]] — песник, приповедач, драмски писац и хумориста
* [[Томислав Н. Цветковић]] — песник, приповедач и драмски писац

'''Спортске личности'''
* [[Јован Спасић]] — голман репрезентације Краљевине Југославије у периоду између два светска рата
* [[Трајко Рајковић]] — кошаркаш репрезентативац СФРЈ
* [[Обрад Белошевић]] — кошаркашки судија
* [[Предраг Филиповић (атлетичар)|Предраг Филиповић]] — атлетичар, брзо ходање
* [[Ненад Филиповић (атлетичар)|Ненад Филиповић]] — брзо ходање
* [[Јовица Арсић]] — тренер
* [[Бојан Јанић]] — одбојкаш, репрезентативац
* [[Братислав Живковић]] — фудбалер, репрезентативац
* [[Тања Манчић]] — репрезентативка у стоном тенису
* [[Марко Перовић (фудбалер, 1972)|Марко Перовић]] — фудбалер, репрезентативац
* [[Предраг Ђорђевић (фудбалер)|Предраг Ђорђевић]] — фудбалер
* [[Маја Миљковић]] — кошаркашица, репрезентативка
* [[Милош Коцић]] — фудбалер
* [[Милош Димић]] — кошаркаш

'''Певачи, композитори и музичке групе'''
* [[Тома Здравковић]] — певач народне музике, боем
* [[Љубиша Стојановић Луис]] — певач
* [[Миодраг М. Илић]] — Миле Бас, композитор и текстописац
* [[Новица Здравковић]] — певач народне музике (брат Томе Здравковића)
* [[Душан Костић (певач)|Душко Костић]] 
* [[Александра Радосављевић]]
* [[Фејат Сејдић]]
* [[Дарко Филиповић]]
* [[Стеван Анђелковић]]
* [[Милица Павловић]]
* [[Амадеус бенд]]
* [[Тропико бенд]]

'''Новинари'''
* [[Звонимир Шимунец]] — новинар, глумац
* [[Александар Давинић]] - новинар Политике Експрес, Политике, хумориста и сатиричар, рекордер у дужини вођења програма
* [[Марко Марковић (новинар)|Марко Марковић]] — познати новинар и спортски коментатор (1935—2011)
* [[Миливоје Перовић]] — доктор правних наука, новинар и књижевник
* [[Данило Коцић]] — новинар, писац, историчар књижевности

'''Народни хероји и борци НОП Југославије'''
* [[Коста Стаменковић]]
* [[Тома Костић]]
* [[Божидар Костић]]
* [[Трајко Стаменковић]]
* [[Драги Стаменковић]]
* [[Станимир Вељковић Зеле]]
* [[Владимир Ђорђевић (народни херој)|Владимир Ђорђевић]]
* [[Драгољуб Петровић Раде]]
* [[Светозар Драговић Тоза]]
* [[Ђука Динић|Ђурђелина Ђука Динић]]
* [[Стојан Љубић]]
* [[Воја Радић]]
* [[Петар Станковић Љуба]]
* [[Риста Антуновић Баја]]
* [[Владимир Букилић Поп Мићо]]
* [[Божидар Стојановић]]
* [[Синадин Миленовић]]
* [[Мирко Сотировић Сотир]]
* [[Благоје Николић]] — учесник [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], члан ЦК КПЈ
}}
[[Датотека:Споменик Томи Здравковићу у Лесковцу 07 10 2023 Драган Цветковић Ниш.jpg|без|мини|Споменик Томи Здравковићу певачу]]

== Партнерски градови ==
{{columns-list|2|
* {{зас|БУГ}} [[Пловдив]], [[Бугарска]]
* {{зас|КИН}} [[Лангџоу]], [[Кина]]
* {{зас|БУГ}} [[Силистра]], Бугарска
* {{зас|МАК}} [[Куманово]], [[Северна Македонија]]
* {{зас|БУГ}} [[Ћустендил]], Бугарска
* {{зас|СЛО}} [[Ново Место]], [[Словенија]]
* {{зас|ХРВ}} [[Пазин]], [[Хрватска]]
* {{зас|ЈПН}} [[Окајама]], [[Јапан]]
* {{зас|ЈОР}} [[Петра]], [[Јордан]]
* {{зас|ПОЉ}} [[Познањ]], [[Пољска]]
}}

== Галерија ==
<gallery heights="150" widths="150" perrow="4">
Датотека:FontanaParkLeskovac.JPG|Фонтана
Датотека:GradskiParkFontanaNocuLeskovac.JPG|Фонтана ноћу
Датотека:GradskiParkLeskovac.JPG|Градски парк
Датотека:Лесковац - Булевар ослобођења - - Leskovac- Liberty Boulevard.JPG|Булевар ослобођења, главна градска „артерија”
Датотека:Лесковац - Градски парк - - Leskovac -Town Park.JPG|Градски парк Лесковца
Датотека:Leskovac, Hotel Dubočica.jpg|[[Палата Милана Поповића-Тонкића]] (Хотел Дубочица)
Датотека:Gradjanska kuca u ul. Vlade Djordjevica 23, Leskovac.JPG|[[Градска кућа Војводића]]
Датотека:Leskovac - Spomenik slobode.jpg|[[Споменик палим за отаџбину 1912—1918.|Споменик палима за отаџбину]]
Датотека:Spomen park NOB, Leskovac 02.jpg|[[Спомен-парк Револуције (Лесковац)|Спомен-парк Револуције]]
Датотека:Скулптура у парку Лесковац 07 10 2023 Драган Цветковић Ниш.jpg|Скулптура у централном парку
</gallery>

== Референце ==
{{референце}}

== Литература ==
{{почетак литературе}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Димитријевић |first=Небојша |title=Лесковац 101 |publisher=Ђак |location=Лесковац |year=2015 }}
* {{Cite book| ref=harv|title=Дарови музеју 1948-2013 |publisher=Народни музеј Лесковац |year=2013 |location= Лесковац}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Шимунец |first=Звонимир |title=Златно доба Лесковца 1918-1941. |pages=26}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Југоисточна Србија у XIX веку (1804—1878)|year=1996|location=Ниш|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=fxEtAAAACAAJ}}
* {{Cite book | ref = harv | last=Димитријевић |first=Сергије |authorlink1=Сергије Димитријевић |title=Почеци модернизације Лесковачке привреде |location=Лесковац |publisher=Народни музеј Лесковца }}
* {{Cite book | ref = harv | title=Градитељство Лесковца и околине између два светска рата |last= Кадијевић |first=Александар |last2=Марковић |first2=Срђан |location=Лесковац |year=1996}}
* {{Cite book | ref = harv | title=Лесковац и околина |last=Танић |first=Драгослав |publisher=Скупштина општине и Туристички савез Лесковца |location=Лесковац |year=1972}}
{{крај литературе}}

== Спољашње везе ==
{{почетак спољашњих веза}}
* {{званични веб-сајт|http://www.gradleskovac.org/}}
* [http://www.leskovac.rs/ Веб-портал града Лесковца]
* [https://web.archive.org/web/20130624213539/http://usluznicentar.com/ Услужни центар Општине Лесковац]
* [https://web.archive.org/web/20130907103614/http://www.rpkle.rs/ Регионална привредна комора Лесковац]
* [https://web.archive.org/web/20110903053834/http://www.tol.org.rs/ Туристичка организација Лесковац]
* [http://www.tvl.rs/ Телевизија Лесковац]
* [https://web.archive.org/web/20130619171549/http://radioleskovac.rs/ Радио Лесковац]
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Leskovac.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/#lat=42.992166&lon=21.941&z=12&l=32&m=b Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/leskovac/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=42.992166&longitude=21.941&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
* [http://leskovac.org/ Све информације о граду Лесковац] {{Wayback|url=http://leskovac.org/ |date=20130607232524 }}
* [https://web.archive.org/web/20130607174225/http://leskovac.tel/ Телефонски именик за град Лесковац]
* [http://leskovac.biz/ Лесковачки огласи]
{{крај спољашњих веза}}

{{Град Лесковац}}
{{Списак градова у Србији}}
{{Подножје|Србија}}

[[Категорија:Лесковац| ]]
[[Категорија:Насељена места у Лесковцу| ]]
[[Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу]]
[[Категорија:Градови у Србији|Лесковац]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]]
Шаблони који се користе на овој страници:
Шаблон:!- (извор) (заштићено)
Шаблон:Abbr (уреди)
Шаблон:Bar box (уреди)
Шаблон:Both (уреди)
Шаблон:Category handler (уреди)
Шаблон:Cite book (уреди)
Шаблон:Cite journal (уреди)
Шаблон:Cite web (уреди)
Шаблон:CleanWikidata (уреди)
Шаблон:Clear (уреди)
Шаблон:Climate chart (уреди)
Шаблон:Climate chart/celsius column (уреди)
Шаблон:Climate chart/fahrenheit column (уреди)
Шаблон:Climate chart/month header (уреди)
Шаблон:Columns-list (уреди)
Шаблон:Coord (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Div col (уреди)
Шаблон:Div col/styles.css (уреди)
Шаблон:External link (уреди)
Шаблон:Fix (уреди)
Шаблон:Fix/category (уреди)
Шаблон:Harvid (уреди)
Шаблон:Hatnote (уреди)
Шаблон:Hlist (уреди)
Шаблон:Hlist/styles.css (уреди)
Шаблон:ISBN (уреди)
Шаблон:If all (уреди)
Шаблон:If both (уреди)
Шаблон:If empty (уреди)
Шаблон:Ifequal (уреди)
Шаблон:Ifnumber (уреди)
Шаблон:Infobox (уреди)
Шаблон:Infobox country/imagetable (уреди)
Шаблон:Lang (уреди)
Шаблон:Location map (уреди)
Шаблон:Location map Serbia (извор) (заштићено)
Шаблон:MONTH (извор) (заштићено)
Шаблон:MONTHNAME (уреди)
Шаблон:MONTHNUMBER (уреди)
Шаблон:Main other (уреди)
Шаблон:Max (уреди)
Шаблон:Navbox (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Nbsp (уреди)
Шаблон:Nobold (уреди)
Шаблон:Nobold/styles.css (уреди)
Шаблон:Nowrap (уреди)
Шаблон:Other meaning2 (уреди)
Шаблон:PAGENAMEBASE (уреди)
Шаблон:Page (уреди)
Шаблон:Precision (уреди)
Шаблон:Replace (уреди)
Шаблон:SfnRef (уреди)
Шаблон:Str crop (уреди)
Шаблон:Str find (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Str len (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Str number/trim (уреди)
Шаблон:Str reference/exclude (уреди)
Шаблон:Str rightc (уреди)
Шаблон:Str sub (уреди)
Шаблон:Str sub old (уреди)
Шаблон:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Template other (уреди)
Шаблон:Title year (уреди)
Шаблон:Tooltip (уреди)
Шаблон:Tooltip/styles.css (уреди)
Шаблон:Trim (уреди)
Шаблон:Wayback (уреди)
Шаблон:Weather box (уреди)
Шаблон:Wide image (уреди)
Шаблон:Yes/no (уреди)
Шаблон:Yesno (уреди)
Шаблон:Yesno-no (уреди)
Шаблон:Yesno-yes (уреди)
Шаблон:Јез (извор) (заштићено)
Шаблон:Јез-лат (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Јез-стсл (уреди)
Шаблон:АД-СГ (уреди)
Шаблон:АД-ТВД (уреди)
Шаблон:БРОЈМЕСЕЦА (уреди)
Шаблон:БракНасељаСрбија (уреди)
Шаблон:Врста лево десно (уреди)
Шаблон:Врста са постотком (уреди)
Шаблон:Географска локација (уреди)
Шаблон:Главни (уреди)
Шаблон:Главни/остали (уреди)
Шаблон:Главни чланак (уреди)
Шаблон:Град (уреди)
Шаблон:Град Лесковац (уреди)
Шаблон:Град у Србији (уреди)
Шаблон:Графикон пирамида (уреди)
Шаблон:Графикон постоци (уреди)
Шаблон:ДаНе (уреди)
Шаблон:ДаНе-да (уреди)
Шаблон:ДаНе-не (уреди)
Шаблон:ДомаћинстваНасељаСрбија (уреди)
Шаблон:Друго значење2 (уреди)
Шаблон:Замени (уреди)
Шаблон:ЗанимањаНасељаСрбија (уреди)
Шаблон:Зас (уреди)
Шаблон:Зас/core (уреди)
Шаблон:Застава (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Застава/core (уреди)
Шаблон:Званични веб-сајт (уреди)
Шаблон:ИСН II (уреди)
Шаблон:Извори (извор) (заштићено)
Шаблон:Извори/styles.css (уреди)
Шаблон:Инфокутија (уреди)
Шаблон:Инфокутија Град (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Историја српског народа II (уреди)
Шаблон:Крај литературе (уреди)
Шаблон:Крај спољашњих веза (уреди)
Шаблон:Линијски дијаграм (уреди)
Шаблон:Линијски дијаграм/Polygon (уреди)
Шаблон:Линијски дијаграм/Scale (уреди)
Шаблон:Линијски дијаграм/X-axis (уреди)
Шаблон:МЕСЕЦ (извор) (заштићено)
Шаблон:Мртва веза (уреди)
Шаблон:НАЗИВМЕСЕЦА (уреди)
Шаблон:Навигациона кутија (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Нормативна контрола (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Подаци о застави ЈОР (уреди)
Шаблон:Подаци о застави ЈПН (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Јапан (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Јордан (уреди)
Шаблон:Подаци о застави БУГ (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Бугарска (уреди)
Шаблон:Подаци о застави КИН (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Кина (уреди)
Шаблон:Подаци о застави МАК (уреди)
Шаблон:Подаци о застави ПОЉ (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Пољска (уреди)
Шаблон:Подаци о застави СЛО (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Северна Македонија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Словенија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Србија (извор) (заштићено)
Шаблон:Подаци о застави ХРВ (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Хрватска (уреди)
Шаблон:Подножје (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Попис (уреди)
Шаблон:Посебан чланак (уреди)
Шаблон:Почетак литературе (уреди)
Шаблон:Почетак спољашњих веза (уреди)
Шаблон:Размаци (уреди)
Шаблон:Рашчисти (уреди)
Шаблон:Референце (уреди)
Шаблон:Референце крај (уреди)
Шаблон:Референце почетак (уреди)
Шаблон:Референце почетак/styles.css (уреди)
Шаблон:Сакриј крај (уреди)
Шаблон:Сакриј почетак (уреди)
Шаблон:Скраћеница (уреди)
Шаблон:Списак градова у Србији (уреди)
Шаблон:Списак градских насеља у Србији (уреди)
Шаблон:Стат Књига 1 (уреди)
Шаблон:Стат Књига 2 (уреди)
Шаблон:Стат Књига 9 (уреди)
Шаблон:Уводна напомена (уреди)
Шаблон:Цитат (уреди)
Шаблон:Цитат/styles.css (уреди)
Шаблон:Цитат у кутији (уреди)
Шаблон:Цитат у кутији/стилови.css (уреди)
Шаблон:Широка слика (уреди)
Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)
Модул:Authority control (уреди)
Модул:Authority control/config (уреди)
Модул:Category handler (извор) (полузаштићено)
Модул:Category handler/blacklist (уреди)
Модул:Category handler/config (уреди)
Модул:Category handler/data (уреди)
Модул:Category handler/shared (уреди)
Модул:Check for unknown parameters (уреди)
Модул:Check isxn (уреди)
Модул:Citation/CS1 (уреди)
Модул:Citation/CS1/COinS (уреди)
Модул:Citation/CS1/Configuration (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1/Date validation (уреди)
Модул:Citation/CS1/Identifiers (уреди)
Модул:Citation/CS1/Utilities (уреди)
Модул:Citation/CS1/Whitelist (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Commons link (уреди)
Модул:Coordinates (уреди)
Модул:Coordinates/styles.css (уреди)
Модул:EditAtWikidata (уреди)
Модул:Format link (уреди)
Модул:Hatnote (уреди)
Модул:Hatnote/styles.css (уреди)
Модул:Hatnote list (уреди)
Модул:If empty (уреди)
Модул:If preview (уреди)
Модул:If preview/configuration (уреди)
Модул:If preview/styles.css (уреди)
Модул:Infobox (извор) (полузаштићено)
Модул:Infobox/styles.css (уреди)
Модул:InfoboxImage (уреди)
Модул:Jezik (уреди)
Модул:Jezik/podaci (извор) (полузаштићено)
Модул:Konverzija (уреди)
Модул:Labelled list hatnote (уреди)
Модул:Lang (уреди)
Модул:Lang/ISO 639 synonyms (уреди)
Модул:Lang/data (уреди)
Модул:Language/data/ISO 639-3 (уреди)
Модул:Language/data/iana languages (уреди)
Модул:Language/data/iana regions (уреди)
Модул:Language/data/iana scripts (уреди)
Модул:Language/data/iana suppressed scripts (уреди)
Модул:Language/data/iana variants (уреди)
Модул:Language/data/wp languages (уреди)
Модул:Language/name/data (уреди)
Модул:List (уреди)
Модул:Location map (уреди)
Модул:Math (уреди)
Модул:Namespace detect/config (уреди)
Модул:Namespace detect/data (уреди)
Модул:Navbar (уреди)
Модул:Navbar/configuration (уреди)
Модул:Navbar/styles.css (уреди)
Модул:Navbox (извор) (полузаштићено)
Модул:Navbox/configuration (уреди)
Модул:Navbox/styles.css (уреди)
Модул:No globals (уреди)
Модул:Official website (уреди)
Модул:Portal (уреди)
Модул:Portal/images/other (уреди)
Модул:Portal bar (уреди)
Модул:Portal bar/styles.css (уреди)
Модул:Side box (уреди)
Модул:Sister project links (уреди)
Модул:Sister project links/bar/styles.css (уреди)
Модул:String (извор) (заштићено)
Модул:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Модул:Table (уреди)
Модул:TableTools (извор) (полузаштићено)
Модул:Transliteration (уреди)
Модул:URL (уреди)
Модул:Unicode data (уреди)
Модул:Unicode data/scripts (уреди)
Модул:Unstrip (уреди)
Модул:Unsubst (уреди)
Модул:WeatherBox (уреди)
Модул:WeatherBoxColors (уреди)
Модул:Yesno (извор) (полузаштићено)
Назад на страницу Лесковац.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лесковац”