Извор странице Већински изборни систем са релативном већином

← Већински изборни систем са релативном већином
Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:
Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.
Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.
Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.
Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.
Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.
За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.
Можете да видите и копирате извор ове странице.
{{лектура}}

'''Већински изборни систем са релативном већином (ВИСРВ),'''<ref name="КЦНС"/> '''прво-преференцијално гласање''' или '''већинско гласање''' јесте једно-победнички већински [[Изборни систем|изборни систем]] [[Рангирано гласање|рангираног гласања]] где бирачи гласају за само једног кандидата, и кандидат са највише гласова јесте победник, чак и ако не добија већину гласова.
[[File:Countries That Use a First Past the Post Voting System.png|thumb|Државе које користе већинско гласање за парламентарне изборе (обојене црвеном бојом)]]
У теорији друштвеног избора, већинско гласање се сматра дегенерисаним обликом [[Рангирано гласање|рангираног гласања]], где бирачи „рангирају“ кандидате, али је само прва преференција важна; као резултат, већинско гласање се обично имплементира помоћу '''изабери-једно гласачког листића''', где бирачи гласају за само једног кандидата.

Већинско гласање се користи за избори [[Дом комуна|британског доњег дома]] још од [[Средњи век|средњег века]]. Његова употреба се протеже на бивше британске колоније, пре свега на [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]], [[Канада|Канаду]] и [[Индија|Индију]]. Користи се за доделу мандата у парламентарним изборима у око трећину света, углавном у Англофонским државама. Већински систем је исто коришћен за бирање председника у неким државама, али је мање употребљено од [[Двокружни систем|двокружног система]].

Без обзира на његову једноставност и старину, већинско гласање има неколико великих недостатака. Као метод којим победник узима све, често даје непропорционалне резултате, посебно када се бирају одборници парламента, у смислу да политичке странке не добијају репрезентацију према њиховом уделу гласова. Ово обично фаворизује највећу странку и странке са јаку регионалну подршку на штету мањих странка без географски-концентрисане базе.

Присталице [[Изборна реформа|изборне реформе]] су генерално веома критичне према већинског гласања због овога и указују на друге недостатке, као што је рањивост већинског гласања на [[Џеримандеринг|џеримандеринг]] који може да створи дисторзију репрезентације у парламенту, велики износ [[Потрошен глас|потрошених гласова]], и шанса преокрета већине (тј, странка која добије највише гласова добија мање мандата од друге-највеће странке и губи избори). Током 20. века много државе које су пре употребиле већинско гласање су престале користити тај изборни систем. Те државе су замениле већинско гласање са других изборних система, укључујући бивше британске колоније [[Аустралија]] и [[Нови Зеланд]] (Аустралија сада користи [[Гласање са тренутним отицањем|преференцијално гласање]] за доњи дом парламента, и [[Појединачно преносиво гласање|појединачно преносиво гласање]] за горњи дом парламента, а Нови Зеланд користи [[Мешовита пропорцијална репрезентација|мешовиту пропорцијалну репрезентацију]] за њихов парламент.)

Неке државе користе већинско гласање заједно са [[Пропорционални изборни систем|пропорцијалну репрезентацију]] у [[Мешовита већинска репрезентација|изборном систему мешовите већинске репрезентације]], или у компензаторним мешовитих система, нпр. део [[Мешовита пропорционална репрезентација|мешовите пропорционалне репрезентације]].

==Опис==
[[File:Пример већинског гласања.svg|thumb|right|Гласачки листић већинског гласања за једно-мандатску изборну јединицу. Бирач мора гласати за само један кандидат (и [[Неважећи листићи|само једно]]).]]
Избори који употребљавају већинско гласање подразумевају једног победника. Гласачки листић захтева од бирача да означе само једну опцију са листе кандидата. Који год кандидат добија највише гласова побеђује. У парламентарном избору, држава је подељена на било који број изборних округа, од којих свака бира једног представника у парламенту помоћу већинског гласања.

==Пример==
{{Primer glasanja za glavni grad}}
У већинском гласању су важне само прве поставке. Бирачима је дозвољено да направе само један избор кандидата. На тај начин, гласови би се рачунали као 42% за Београд, 26% за Краљево, 17% за Ниш и 15% за Приштину. Пошто Београд има највише гласова, он би победио у избору који користи већинско гласање, иако већина бирача преферира Ниш. Ово чини избор као притисак центра. Супротно, [[Гласање са тренутним отицањем#Пример гласања са тренутним отицајем|преференцијално гласање]] би прогласило Ниш као победник избора.

==Критеријуми метода гласања==
Научници оцењују методе гласања користећи математички изведене критеријуме методе гласања, који описују пожељне карактеристике методе. Следећи критеријуми су прошли или неуспешни када се већинско гласање користи у избори са једним победником:
{| class="wikitable"
|+
!
!Име критеријума
!Објашњење/детаљи
|-
|{{Tick}}
|'''Критеријум већине'''
|'''[[Критеријум фаворита већине|Критеријум већине]]''' каже да „ако је један кандидат рангиран на првом месту већином (више од 50%) бирача, онда тај кандидат мора да победи.“<ref>{{cite web|url=http://www.fairvote.org/single-winner-voting-method-comparison-chart|title=Single-winner Voting Method Comparison Chart|trans-title=Упоређење једно-победничких изборних метода|date=27. 2. 2011.|website=FairVote|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20110228061650/http://www.fairvote.org/single-winner-voting-method-comparison-chart|archive-date=28. 2. 2011.|url-status=dead|quote=Критеријум фаворита већине: Ако већина (више од 50%) бирача гласају за кандидат А, онда ће кандидат А да побеђује.}}</ref> Већинско гласање испуњава овај критеријум (иако не и обрнуто: кандидату није потребно 50% гласова да би победио)
|-
|{{Xmark}}
|'''Критеријум мутуалне већине'''
|'''[[Критеријум мутуалне већине]]''' каже да „ако већина (више од 50%) бирача гласају за неких k кандидата, онда један од тих кандидата мора победити“. Већинско гласање не задовољава овај критеријум.<ref name="arxiv1811.06739">{{Cite journal|last1=Кондратев|first1=Алексеј Ј.|last2=Нестеров|first2=Александар С.|year=2020|title=Мерење моћи већине и моћи вета правила гласања (на енглеском)|journal=Јавни избор|volume=183|issue=1–2|pages=187–210|arxiv=1811.06739|doi=10.1007/s11127-019-00697-1|s2cid=53670198}}</ref>
|-
|{{Xmark}}
|'''Критеријум [[Маркиз де Кондорсет|Кондорсет]] победника'''
|Критеријум '''[[Кондорсет критеријум|Кондорсет победника]]''' каже да „ако кандидат ће добити већину гласова  у директном такмичењу без обзира с кога би се кандидат такмичио, он мора победити.“<ref name="lse27685">Фелсентал, Дан С. (2010) [http://eprints.lse.ac.uk/27685/1/Review_of_Paradoxes_Afflicting_Various_Voting_Procedures_(LSERO).pdf Преглед парадокса који погађају различите процедуре гласања где један од м кандидата (м ≥ 2) мора бити изабран] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210224094341/http://eprints.lse.ac.uk/27685/1/Review_of_Paradoxes_Afflicting_Various_Voting_Procedures_(LSERO).pdf|date=24 February 2021}}. У: Процена алтернативних процедура гласања, Лондонска школа економије и политичких наука, Лондон, Уједињено Краљевство.</ref>Већинско гласање не испуњава овај критеријум.
|-
|{{Xmark}}
|'''Критеријум [[Маркиз де Кондорсет|Кондорсет]] губитника'''
|'''Критеријум [[Критеријум Кондорсет губитника|Кондорсет губитника]]''' каже да „ако ће кандидат да губи [[Кондорсет метода|директно такмичење]] против сваког осталог кандидата, онда тај кандидат не сме победити избори“.<ref name="lse27685" /> Већинско гласање не испуњава овај критеријум.
|-
|{{Xmark}}
|'''Критеријум независности небитних алтернатива'''
|Критеријум '''[[Независност небитних алтернатива|независности небитних алтернатива]]''' каже да „резултат избора остаје исти чак и ако кандидат који не може да побеђује одлучује да се кандидује.“ Већинско гласање не задовољава овај критеријум. Ово чини већинско гласање подложно на [[Спојлер ефекат|спојлери]].
|-
|{{Xmark}}
|'''Критеријум независности клонова'''
|'''[[Критеријум независности клонова]]''' каже да ће резултат избора остаје исти, чак и ако више копија или „клонова“ кандидата се кандидују. Кандидатско клоњење узрокује поделу гласова у већинском гласању.
|-
|{{Tick}}
|'''Критеријум монотоности'''
|'''[[Критеријум монотоности]]''' каже да кандидат не сме изгубити из разлога што је добио „превише подршке“ од неких гласова, тј. повећање ранга кандидата не може их довести до губитка. Већинско гласање задовољава овај критеријум.
|-
|{{Tick}}
|'''Критеријум доследности'''
|'''[[Критеријум доследности]]''' каже да ако се комбинују два сета гласова, и оба сета гласова рангирају А над Б, требало би да резултира комбинованим гласова  који рангирају А над Б. Већинско гласање задовољава овај критеријум.
|-
|{{Tick}}
|'''Критеријум учешћа'''
|'''[[Критеријум учешћа]]''' каже да кандидат не сме изгубити из разлога што је добио превише гласова. Већинско гласање задовољава овај критеријум.
|-
|{{Xmark}}
|'''Реверзна симетрија'''
|'''[[Реверзна симетрија]]''' каже да ако је кандидат А победник, и преференце сваког бирача су инвертоване, онда кандидат А не сме бити победник. Већинско гласање не задовољава овај критеријум.
|-
|{{Tick}}
|'''Касније без штете'''
| rowspan="2" |Пошто већинско гласање узима у обзир касније преференције на гласачком листићу, немогуће је наштетити или помоћи омиљеном кандидату означавањем каснијих преференција, тако да испуњава оба критеријума.
|-
|{{Tick}}
|'''Касније без помоћи'''
|}

==Расподела мандата према странака коришћењем већинског гласања у парламентарним изборима==
[[File:First-past-the-post_2015.svg|alt=|thumb|Слика која показује разлику између проценат гласова (унутрашњи круг) и проценат мандата (спољашњи круг) током [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2015.|парламентарних избора у Уједињеном Краљевству 2015. године.]]]]
Можда најупечатљивији ефекат већинског гласања је чињеница да број места странке у парламенту нема никакве везе са пребројавањем гласова на изборима, већ само у томе како су ти гласови били географски дистрибуирани. Ово је била мета критика за ову методу јер многи тврде да је основни захтев изборног система да тачно представља ставове бирача. Већинско гласање често ствара „лажне већине“ превеликим представљањем већих странка (дајући већину посланичких/законодавних места странци која није добила већину гласова) док недовољно представља мање странке.  У Канади су већинске владе формиране због тога што је једна странка освојила већину гласова у Канади само три пута од 1921.: [[Парламентарни избори у Канади 1930.|1940]]., [[Парламентарни избори у Канади 1958.|1958]]. и [[Парламентарни избори у Канади 1984.|1984]]. године. У Уједињеном Краљевству, 19 од 24 парламентарних избора од 1922. године произвели су једностраначку већину. У свим осим у два избора ([[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 1931.|1931]]. и [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 1935.|1935]].), водећа странка није имала већину гласова широм Уједињеног Краљевства.

У екстремним случајевима, ово може довести до тога да странка добије релативну већину или чак већину укупних гласова, али и даље не успе да добије релативну већину посланичких места. Ово резултира ситуацијом која се зове [[Преокрет већине|преокрет већине]] или [[Изборна инверзија|изборна инверзија]].<ref>{{Cite journal|last1=Герусо|first1=Мајкл|last2=Спирс|first2=Дин|last3=Талесара|first3=Ишана|date=5. септембар 2019.|title=Инверзије у САД председничким изборима: 1836-2016|url=https://www.nber.org/papers/w26247|journal=Амерички економски журнал: Примењене економије|volume=14|issue=1|pages=327–357|doi=10.3386/w26247|archive-url=https://web.archive.org/web/20210319145533/https://www.nber.org/papers/w26247|archive-date=19. март 2021.|access-date=14. јул 2021.|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://slide-finder.com/view/ELECTION-INVERSIONS-BY-VARIANTS.214192.html|title=Изборне инверзије од стране варијанта Електоралног колеџа С.А.Д.|last=Милер|first=Николас Р.|archive-url=https://web.archive.org/web/20210718043847/https://slide-finder.com/view/ELECTION-INVERSIONS-BY-VARIANTS.214192.html|archive-date=18. јул 2021.|url-status=dead|access-date=14. јул 2021.|department=Одељење политикологије|agency=УМНЦ}}</ref>Познати примери друге-највеће странке (по гласовима на националном нивоу) која је освојила већину места укључују изборе у Гани [[Парламентарни избори у Гани 2012.|2012]], на Новом Зеланду [[Парламентарни избори у Новом Зеланду 1978.|1978]]. и [[Парламентарни избори у Новом Зеланду 1981.|1981]]. и у Уједињеном Краљевству [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 1951.|1951]]. године. Познати примери друге-највеће странке (по гласовима на националном нивоу) која је освојила релативну већину мандата укључују изборе у Канади [[Парламентарни избори у Канади 2019.|2019]]. и [[Парламентарни избори у Канади 2021.|2021]]. као и у Јапану [[Парламентарни избори у Јапану 2003.|2003]]. године. Чак и када странка освоји више од половине гласова у скоро двостраначком такмичењу, могуће је да другопласирани освоји већину места. То се догодило у Светом Винсенту и Гренадину [[Парламентарни избори у Светом Винсенту и Гренадину 1966.|1966]]., [[Парламентарни избори у Светом Винсенту и Гренадину 1998.|1998]]. и [[Парламентарни избори у Светом Винсенту и Гренадину 2020.|2020]]. и у Белизу [[Парламентарни избори у Белизу 1993.|1993]]. године. Чак и са само две странке и једнаким изборним јединицама, за освајање већине одборника једноставно је потребно добити више од половине гласова у више од половине изборних јединица—чак и ако друга странка добије све гласове дате у другим изборним јединицама—па је нешто више од четвртине гласова теоретски довољно да се освоји већина у парламенту. Са довољно кандидата који деле гласове у изборну јединицу, укупан број гласова потребних за победу може бити произвољно мали.

Под већинском гласању, мала странка може одвући гласове и места од веће странке којој је сличнија, и стога дати предност оној којој је мање слична. На пример, на [[Председнички избори у САД 2000.|председничким изборима у Сједињеним Државама 2000.]] левичарски [[Ралф Нејдер]] је добио више гласова од левичарског [[Ал Гор|Ал Гора]], што је резултирало тиме да је Нејдер ненамерно узроковао Демократе да губе избори. Према енглеској групи за политички притисак „[[Нека гласови буду важни]]“, већинско гласање ствара снажан изборни подстицај за велике странке да циљају сличне сегменте бирача са сличном политиком. Ефекат овога смањује политичку разноликост у земљи јер су веће странке подстакнуте да се удруже око сличних политика.<ref>{{Cite web|url=https://www.makevotesmatter.org.uk/first-past-the-post|title=Већинско гласање|website=Нека гласови буду важни|archive-url=https://web.archive.org/web/20200731164815/https://www.makevotesmatter.org.uk/first-past-the-post|archive-date=31. јул 2020.|url-status=live|access-date=26. јун 2020.}}</ref>[[Мрежа изборног знања „АЦЕ“]] описује индијску употребу већинског гласања као „наслеђе британског колонијализма“.<ref>{{Cite web|url=https://aceproject.org/main/english/es/esy_in.htm|title=Индија – већинско гласање на великој скали|website=Мрежа изборног знања АЦЕ|url-status=live|access-date=25. јун 2020.}}</ref>

[[Дувержеров закон]] је идеја у [[Политикологија|политикологији]] која каже да ће изборне јединице које користе већинско гласање довести до двопартијских система, ако им се да довољно времена. Економиста [[Џефри Сакс]] објашњава:

{{Blockquote|Главни разлог већинског карактера Америке је изборни систем за Конгрес. Чланови Конгреса се бирају у једночланим изборним јединицама према принципу већинског гласања, што значи да кандидат са највише гласова осваја мандат у Конгресу. Странка или странке које су изгубиле уопште не добијају репрезентацију. Избори који користе већинско гласање имају тенденцију да произведу мали број великих странка, можда само две, што је принцип познат у политикологији као Дувержеров закон. Мање странке су гажене на првим изборима.|од Саксов ''Цена цивилизације'' (на енглеском), 2011<ref name="twsM18xxuy">{{Cite book |last=Сакс |first=Џефри |title=Цена цивилизације |date=2011 |publisher=Случајна Кућа |isbn=978-1-4000-6841-8 |location=Њу Јорк |page=107}}</ref>}}

Међутим, већина земаља са већинско гласање има вишестраначка парламента (иако са две странке веће од осталих), а Сједињене Државе су главни изузетак.<ref>{{Cite journal|last1=Данливи|first1=Патрик|last2=Дивакар|first2=Река|year=2013|title=Анализирање вишестраначких такмичења у изборима са већинско гласање|url=http://eprints.lse.ac.uk/38452/1/Dunleavy_Analysing%20multiparty_2014_author.pdf|journal=Страначке политике|volume=19|issue=6|pages=855–886|doi=10.1177/1354068811411026|archive-url=https://web.archive.org/web/20220609031929/http://eprints.lse.ac.uk/38452/1/Dunleavy_Analysing%20multiparty_2014_author.pdf|archive-date=9. јун 2022.|access-date=30. јун 2016.|s2cid=18840573|url-status=live}}</ref> Постоји контра-аргумент Дувержеровом закону, да док на националном нивоу систем релативне већине промовише само две странке, у појединачним изборним јединицама супервећине ће довести до ломљење гласова.<ref>{{Cite journal|last1=Диксон|first1=Ерик С.|last2=Шив|first2=Кенет|author2-link=Кенет Шив|year=2010|title=Социјална идентификација, изборне институције и број кандидата|journal=Британски журнал политикологије|volume=40|issue=2|pages=349–375|citeseerx=10.1.1.75.155|doi=10.1017/s0007123409990354|jstor=40649446|s2cid=7107526}}</ref>

Предложено је да дисторзије у географској репрезентацији дају подстицај странкама да игноришу интересе области у којима су сувише слабе да би имале велике шансе да добију репрезентацију, што доводи до владу који не владају у националном интересу. Даље, током предизборних кампања, предизборна активност странака тежи да се фокусира на [[Маргинална изборна јединица|маргиналне изборне јединице]] где постоји могућност промене у репрезентацији, остављајући немаргиналне изборне јединице искључене из учешћа у активној кампањи.<ref>{{Cite web|url=https://www.ippr.org/news-and-media/press-releases/first-past-the-post-is-a-broken-voting-system|title=Већинско гласање јесте покварен изборни систем|date=2011-01-04|website=ippr.org|publisher=Институција за проучавање јавне политике|archive-url=https://web.archive.org/web/20171115223042/https://www.ippr.org/news-and-media/press-releases/first-past-the-post-is-a-broken-voting-system|archive-date=15. новембар 2017.|url-status=live|access-date=15. новембар 2017.}}</ref> Политичке партије делују тако што циљају изборне јединице, усмеравају своје активисте и предлоге ка оним изборним јединицама које се сматрају маргиналним, где сваки додатни глас има већу вредност.<ref>{{Cite web|url=http://www.democraticaudit.com/2013/08/28/in-britains-first-past-the-post-electoral-system-some-votes-are-worth-22-times-more-than-others/|title=У британском изборном систему већинског гласања, неки гласови вреде 22 пута више од осталих|last=Тери|first=Крис|date=2013-08-28|website=democraticaudit.com|publisher=Лондонска школа економије|url-status=live|access-date=15. новембар 2017.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.justsolutions.eu/marginals/startmarginals.html|title=Шта је маргинална изборна јединица?|last=Гелвин|first=Реј|website=justsolutions.eu|archive-url=https://web.archive.org/web/20171115215649/http://www.justsolutions.eu/marginals/startmarginals.html|archive-date=15. новембар 2017.|url-status=live|access-date=15. новембар 2017.}}</ref> 

Ову особину већинског гласања често користе њене присталице за разлику од пропорционалних система. У овом другом случају, мање странке делују као „краљотворци“ у коалицијама јер имају већу преговарачку моћ и стога је њихов утицај на политику несразмеран величини парламента – ово се углавном избегава у већинским системима где се углавном постиже већина.<ref name="Brams/Kilgour2010">{{cite journal|author=Бремс/Килгор. Дори|year=2013|title=Краљотворци и вође у фор��ирању коалиције|url=https://www.jstor.org/stable/42001390|journal=Социјални Избор и благостање|volume=41|issue=1|pages=1–18|doi=10.1007/s00355-012-0680-4|jstor=42001390|archive-url=https://web.archive.org/web/20230311121637/https://www.jstor.org/stable/42001390|archive-date=11. март 2023.|access-date=11. март 2023.|hdl-access=free|s2cid=253849669|hdl=10419/53209|url-status=live}}</ref> чиме се таквим владама обезбеђује законодавна моћ неопходна да спроведу своје изборне [[Манифесто|манифестне]] обавезе током свог мандата. Ово може бити од користи за дотичну земљу у околностима у којима владин законодавни програм има широку подршку јавности, иако потенцијално подељен по страначким линијама, или барем користи друштву у целини. Међутим, давање законодавне гласачке већине влади којој недостаје народна подршка може бити проблематично када поменута владина политика фаворизује само онај део бирачког тела који ју је подржао, посебно ако се бирачко тело дели на племенску, верску или урбано-руралну линију. Такође постоји уочено питање неправедних коалиција где мања странка може да формира коалицију са другим мањим странкама и формира владу, без јасног мандата као што је био случај на [[Парламентарни избори у Израел 2009.|Израелским парламентарним изборима 2009.]] где водећа странка [[Кадима]] није могла да формира коалицију па је [[Ликуд]], мања странка, успела да формира владу, а да није била највећа странка. Употреба [[Пропорционални изборни систем|пропорционалне репрезентације]] може омогућити мањим странкама да постану одлучујуће у [[Парламент|парламенту]] земље и стекну полугу коју иначе не би уживале, иако се то може донекле ублажити довољно великим [[Изборни цензус|цензусом]]. Они тврде да већинско гласање генерално смањује ову могућност, осим када странке имају јаку регионалну основу. Један новинар у „[[Харец]]“ приметио је да израелски високо пропорционални [[Кнесет]] „приступа велику моћ релативно малим странкама, приморавајући владу да попусти пред политичким уценама и да постигне компромисе“;<ref>{{Cite news|url=https://www.haaretz.com/1.5074292|title=Велике реформе су скоро немогуће, али изборни цензус би се могао повећати|last=Илан|first=Шахар|newspaper=Харец|access-date=8. мај 2010.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190821221203/https://www.haaretz.com/1.5074292|archive-date=21. август 2019.|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.uab.ro/reviste_recunoscute/reviste_drept/annales_10_2007/macavei_en.pdf|title=Предности и недостаци неноминалног система гласања|last=Др. Михаела Макавеј, Универзитет Албе Јулије, Румунија|archive-url=https://web.archive.org/web/20191224074113/http://www.uab.ro/reviste_recunoscute/reviste_drept/annales_10_2007/macavei_en.pdf|archive-date=24. децембар 2019.|url-status=dead|access-date=8. мај 2010.}}</ref> [[Тони Блер]], бранећи већинско гласање, тврдио је да други системи малим странкама дају равнотежу моћи, а утицај непропорционалан њиховим гласовима.<ref name="Dorey2008">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=JsaHDAAAQBAJ&pg=PA400|title=Радничка странка и уставна реформа: Историја уставног конзерватизма|author=П. Дори|date=17. јун 2008.|publisher=Палгрејв Макмилан УК|isbn=978-0-230-59415-9|pages=400–}}</ref> Дозвољавање кандидата у парламенту који нису били први у њиховим изборним јединицама је [[Дејвид Камерон]] описао као стварање „парламента пун других преференца који нико није стварно хтео али исто није био баш против.“<ref>„[[Дејвид Камерон]].“ [http://www.telegraph.co.uk/news/politics/av-referendum/8485118/David-Cameron-why-keeping-first-past-the-post-is-vital-for-democracy.html Дејвид Камерон: зашто је задржавање већинског гласања од виталног значаја за демократију] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180118220917/http://www.telegraph.co.uk/news/politics/av-referendum/8485118/David-Cameron-why-keeping-first-past-the-post-is-vital-for-democracy.html |date=18 January 2018 }}." ''Дневни Телеграф.'' 30. април 2011.</ref> [[Винстон Черчил]] је критиковао преференцијално гласање као „одређено највише небитних гласова датих за небитне кандидате.“<ref name="Џонстон2011">{{cite book|author=Лери Џонстон|title=Политике: Увод у садашњу демократску државу|url=https://books.google.com/books?id=ZcpZ1eADwSMC&pg=PA231|date=13 December 2011|publisher=Прес Универзитета Торонта|isbn=978-1-4426-0533-6|pages=231–}}</ref>

Већинско гласање често узрокује [[стратешко гласање]] које је спречило екстремистичке левичарске и десничарске странке од добијања посланичких места. На пример, [[Пропорционални изборни систем|пропорционални системи]] као [[изборни систем Мађарске]] су узроковали [[Фидес]] (десничарска, популистичка странка) да осваја 135 мандата у [[Парламентарни избори у Мађарској 2022.|парламентарним изборима 2022.]] Фидес је остала као највећа странка у Мађарској још од [[Парламентарни избори у Мађарској 2010.|2010]]. Од 2010, Фидес је имплементирао анти-демократске реформе што значи да Европски парламент више не сматра Мађарску као пуна демократија.<ref>{{cite press release|title=Чланови Европског парламента: Мађарска више не може бити сматрана као пуна демократија|publisher=[[Европски парламент]]|url=https://www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20220909IPR40137/meps-hungary-can-no-longer-be-considered-a-full-democracy|date=15. септембар 2022.|ref=20220909IPR40137|access-date=25. март 2023.|archive-date=15. септембар 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220915103936/https://www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20220909IPR40137/meps-hungary-can-no-longer-be-considered-a-full-democracy|url-status=live}}</ref> С друге стране, [[Уставно друштво]] је објавило извештај тврдећи да „[у неким случајевима] већинско гласање може да подржава [[Екстремна политика|екстремне политике]], јер ако би радикална фракција добила контролу једне од главних политичких странка, већинско гласање ради да позиција те странке остаје. То је зато што психолошки ефекат већинског гласања дестимулише симпатизере главне странке од гласања за мале странке у протесту против политике главне странке, јер гласање за мале странке би вероватно само помогло главном противнику веће странке. Уместо да смањи екстремне гласове, већинско гласање сада оснажује релативно екстремистичке гласове припаднике Радничке и Конзервативне странке у Уједињеном Краљевству.“<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2019/apr/23/first-past-the-post-abets-extreme-politics-says-thinktank|title=Већинско гласање подстиче екстремне политике, каже аналитички центар|last=Валкер|first=Петар|date=22. април 2019.|work=[[The Guardian|Гардијан]]|access-date=23. јун 2020.|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20231206101252/https://www.theguardian.com/politics/2019/apr/23/first-past-the-post-abets-extreme-politics-says-thinktank|archive-date=6. децембар 2023.|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://consoc.org.uk/publications/the-electoral-system-and-british-politics/|title=Изборни систем и британске политике|website=consoc.org.uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625171041/https://consoc.org.uk/publications/the-electoral-system-and-british-politics/|archive-date=25. јун 2020.|url-status=live|access-date=23. јун 2020.}}</ref> Активисти за изборну реформу су тврдили да коришћење већинског гласања у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]] био је фактор који је доприносио усвајањем [[Апартхејд|апартхејдског]] система после [[Парламентарни избори у Јужноафричкој Републици 1948.|парламентарних избора 1948.]]<ref>{{Cite web|url=https://www.electoral-reform.org.uk/the-graveyard-of-first-past-the-post/|title=Гробље већинског гласања|last=Ковен|first=Доуг|website=Друштво изборне реформе|archive-url=https://web.archive.org/web/20200704094624/https://www.electoral-reform.org.uk/the-graveyard-of-first-past-the-post/|archive-date=4. јул 2020.|url-status=live|access-date=4. јул 2020.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/owen-winter/south-africa-apartheid_b_11662272.html|title=Како покварен изборни систем је дао Јужноафричкој Републици апартхејд 1948. године|last=Винтер|first=Овен|date=25. август 2016.|website=Хафингтон Пост|archive-url=https://web.archive.org/web/20210318014711/https://www.huffingtonpost.co.uk/owen-winter/south-africa-apartheid_b_11662272.html|archive-date=18. март 2021.|url-status=live|access-date=4. јул 2020.}}</ref> Лебланг и Чан су откривали да изборни систем нечије државе је најважнији предвиђатељ интервенције неке државе у рату, према 3 различита мерења: (1) када је држава прва ушла у рат; (2) када је ушла међународну коалицију током рата; и (3) колико је дуга остајала у рату после тога што је ушла у њега.<ref>{{Cite journal|last1=Лебланг|first1=Д.|last2=Чан|first2=С.|date=2003|title=Објашњавање ратова које воде успостављене демократије: Да ли су институционална ограничења важна?|journal=Политичко истраживање четвртинасти|page=56-24: 385–400}}</ref><ref name="PR and Conflict">{{Cite web|url=https://www.makevotesmatter.org.uk/conflict|title=Пропорционална репрезентација и конфликт|website=Нека гласови буду важни|archive-url=https://web.archive.org/web/20200731155640/https://www.makevotesmatter.org.uk/conflict|archive-date=31. јул 2020.|url-status=live|access-date=27. јун 2020.}}</ref> Кад су људи добро репрезентирани у парламенту, више од тих група који би можда гласали против било ког потенцијалног рата имају приступ политичкој моћи која је потребна да се рат спречава. У пропорционалном демократијом, рат и друге главне одлуке су углавном потребне да имају дозволу већине.<ref name="PR and Conflict" /><ref>{{Cite web|url=https://fairvotingbc.com/join-the-campaign-for-fair-voting/why-voting-reform/what-the-evidence-says/|title=Шта доказ каже|date=19. новембар 2017.|website=Поштено гласање|archive-url=https://web.archive.org/web/20200629185607/https://fairvotingbc.com/join-the-campaign-for-fair-voting/why-voting-reform/what-the-evidence-says/|archive-date=29. јун 2020.|url-status=live|access-date=27. јун 2020.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2010/may/03/democracy-first-past-the-post|title=Демократија: никад нисмо имали толико лоше|date=3. мај 2010.|website=Гардијан|archive-url=https://web.archive.org/web/20240522102019/https://www.theguardian.com/commentisfree/2010/may/03/democracy-first-past-the-post|archive-date=22. мај 2024.|url-status=live|access-date=27. јун 2020.}}</ref> Британски активиста за људска права [[Петар Тачел]] и други су тврдили да Уједињено Краљевство јесте ушло у Ирачком рату углавном због политичке последице већинског гласања и да пропорционална репрезентација би спречила британску интервенцију у рату.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2010/may/03/democracy-first-past-the-post|title=Демократија: никад нисмо имали толико лоше|last=Тачел|first=Петар|date=3. мај 2010.|website=Гардијан|archive-url=https://web.archive.org/web/20240522102019/https://www.theguardian.com/commentisfree/2010/may/03/democracy-first-past-the-post|archive-date=22. мај 2024.|url-status=live|access-date=26. јун 2020.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://labourlist.org/2020/01/will-labours-next-leader-finally-break-with-first-past-the-post/|title=Да ли ��и следећи вођа Радничке странке коначно раскинути са већинско гласање?|last=Барнет|first=Ентони|date=10. јануар 2020.|website=Labourlist.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20200705132235/https://labourlist.org/2020/01/will-labours-next-leader-finally-break-with-first-past-the-post/|archive-date=5. јул 2020.|url-status=live|access-date=5. јул 2020.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://leftfootforward.org/2019/09/making-government-accountable-to-the-people/|title=Учинити власт одговорном народу|last=Рут|first=Тим|date=30. септембар 2019.|website=Лева нога напред|archive-url=https://web.archive.org/web/20200731180947/https://leftfootforward.org/2019/09/making-government-accountable-to-the-people/|archive-date=31. јул 2020.|url-status=live|access-date=5. јул 2020.}}</ref>

==Тактичко гласање==
У већој мери него остали изборни системи, метода већинског гласање подстиче тактичко гласање. Бирачи имају подстицај да гласају за кандидата који има већу вероватноћу победе, за разлику од њиховог преферираног кандидата који има мању вероватноћу победе и за кога глас може да се посматра [[Потрошен глас|потрошеним]]. Већинско гласање троши мање гласова за двостраначки избори. Али потрошене гласове и мањинске владе су чешће кад велика група бирача гласа за три, четири или више странака као у канадским изборима. Канада користи већинско гласање и само два од последњих седам канадских избора ([[Парламентарни избори у Канади 2011.|2011.]] и [[Парламентарни избори у Канади 2015.|2015.]]) су произвели једно-страначку већинску владу. У ниједан од тих избора је странка добила већину гласова.

Позиција је понекад препричана, у екстремном начину, као „сви гласови за било кога осим кандидата који је на другом месту јесу гласови за победника.“<ref>{{Cite web |last=Бегани |first=Брент |date=2016-06-30 |title=Избори 2016. доказују потребу за изборну реформу |url=https://policyinterns.com/2016/06/30/the-2016-election-proves-the-need-for-voting-reform/ |access-date=2019-10-22 |website=Полици Интернс |language=en |archive-date=22. октобар 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20191022182755/https://policyinterns.com/2016/06/30/the-2016-election-proves-the-need-for-voting-reform/ |url-status=live }}</ref> То је зато што гласови за других кандидата одбијају потенцијалну подршку од кандидата који је на другом месту, који би победио. После врло тесних [[Председнички избори у САД 2000.|америчких избора 2000.]], неки симпатизери [[Демократска странка (САД)|демократског]] кандидата [[Ал Гор|Ал Гора]] су веровали да један разлог што је он губио [[Републиканска странка (САД)|републиканском]] кандидату [[Џорџ В. Буш|Џорџ В. Бушу]] јесте зато што 2.7% бирача су гласали за [[Ралф Нејдер|Ралф Нејдера]] [[Зелена странка (САД)|Зелене странке]], и излазне анкете су откривале да више од њих би преферирали Гора (45%) према Буша са само 27%.<ref>{{Cite news |last=Розенбом |first=Дејвид Е. |date=24. фебруар 2004. |title=2004 КАМПАЊА: НЕЗАВИСАН; Опусти се, Нејдер саветује узбуњене демократе, али математички савети из 2000. докажу другачије |work=Њујорк тајмс |url=https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9B03E4D6173CF937A15751C0A9629C8B63 |access-date=7. фебруар 2017. |archive-date=19. септембар 2008. |archive-url=https://web.archive.org/web/20080919015320/http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9B03E4D6173CF937A15751C0A9629C8B63 |url-status=live }}</ref> Ови избори су били одређени [[Председнички избори у САД 2000. у Флориди|резултатима из Флориде]], где је Буш имао само 537 гласова више од Гора (0,009%), што је мање од 97.488 (1,635%) гласова за Нејдера.

У [[Порторико|Порторику]], постојала је склоност за симпатизери [[Странка за независност Порторика|Странке за независност Порторика]] да гласају за кандидате [[Популарна демократска странка Порторика|Популарне демократске странке]]. Ова појава је одговорна за неке победе од стране Популарне демократске странке, чак и ако [[Нова прогресивна странка Порторика|Нова прогресивна странка]] имају највише гласова у острву. Порториканци понекад зову бирачи који подржавају независну странку али гласају за кандидате популарне странке као „диње“, јер то воће је зелено споља и црвено изнутра (у односу на боје странке)

Зато што гласачи морају да предвиђају која 2 кандидата ће да имају највише гласова, резултати могу бити значајно искривљени:
* Неки бирачи ће гласати у зависности како се остали гласати, што мења њихово првобитно намеравано гласање;
* Знатан моћ је дат медији, зато што неки гласачи ће веровати медијске тврдње о томе ко ће вероватно бити водећи кандидати. Чак и гласачи који не верују медији знају да остали ''верују'' медији, и онда ти кандидати који добијају највише пажње од стране медије ће вероватно бити најпопуларнији;
* Нови кандидат без искуства, који би ипак био подржан од већину гласача би можда био посматран да нема шансе да буде један од 2 кандидата са највише гласова, и онда би изгубио гласова због тактичког гласања; 
* Метода може да промовише гласови ''против'' за разлику од гласова ''за''. На пример, у Уједињеном Краљевству (и само у [[Велика Британија|Велику Британију]]), целе кампање су биле организоване са циљ гласањем ''против'' [[Конзервативна странка|Конзервативне странке]] помоћу гласањем [[Лабуристичка партија|Радничке странке]], [[Либерални демократи|Либерални демократи]] у [[Енглеска|Енглеску]] и [[Велс]], и од 2015. [[Шкотска национална странка]] у [[Шкотска|Шкотску]], у зависности која странка има најбоље шансе за победе у свакој изборној јединици. Такво понашање је тешко објективно измерити.

Активисти за остали једно-победнички изборни системи тврде да би остали изборни системи смањили тактичко гласање и спојлер ефекат. Примери су [[Гласање са тренутним отицањем|преференцијално гласање]], [[Двокружни систем|двокружни систем]], изборни системи који су мање употребљени као што су [[Одобрењско гласање|одобрењско гласање]] и [[Кондорсет методе]].
[[Потрошени гласови]] су сматрани као ти за кандидати који су изгубили и вишак гласова за кандидата који је победио. На пример, у [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2005.|британском парламентарном избору 2005.]], 52% гласова су били за кандидати који су изгубили и 18% су били вишак—укупан износ 70% потрошених гласова. На основу тога, већина гласова можда неће играти никакву улогу у одређивању резултата избора. Овај „победник-добија-све“ систем може бити разлог зашто је излазност мањи у државе које користе већинско гласање, за разлику од све остале државе.<ref>{{Cite book|last=Дрогус|first=Карол Ен|url=https://archive.org/details/introducingcompa00drog/page/257|title=Увод у упоредне политике: појмове и случајеве у контексту|publisher=ЦК Прес|year=2008|isbn=978-0-87289-343-6|pages=[https://archive.org/details/introducingcompa00drog/page/257 257]|url-access=registration}}</ref>
==Географија==
Последица изборног система заснованог релативном гласању са много изборних јединица јесте да веће странке, и странке са већу географско-концентрирану подршку добијају непропорционално велики удео мандата, а мање странке са равномерно распоређену подршку добијају непропорционално мали удео мандата. То је зато што радећи ово освајају много посланичких места и не троше много гласова у другим областима. Пошто су обрасци гласања слични у око две трећине округа, има веће вероватноће да ће у већинском гласању једна странка имати већину мандата за разлику од пропорционалног гласања. У већинском гласању јесте ретко да већинска влада има подршку већина гласача. Јер већинско гласање дозвољава много трошених гласова, избори које користе већинско гласање су лакше џеримандероване. Помоћу џеримандеринга, изборне јединице су направљене да намерно повећају број мандата од једне странке прекрајањем мапа тако да једна странка има мали број изборних јединица у којима има огромну већину гласова (било због политике, демографије која има тенденцију да фаворизује једну странку или други разлози), и много изборне јединице где је у мањем неповољном положају.

Британско [[Друштво за изборну реформу]] (ДИР) каже да регионалне странке имају корист од овог изборног система. „Са географско-концентрисану базу, странке које су мање да нивоу Уједињеног Краљевства још увек могу да постижу врло добар резултат“.<ref name="Већинско гласање">{{Cite web |title=Већинско гласање |url=https://www.electoral-reform.org.uk/voting-systems/types-of-voting-system/first-past-the-post/ |access-date=2019-12-16 |website=electoral-reform.org.uk |language=en-US |archive-date=13. децембар 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20191213064535/https://www.electoral-reform.org.uk/voting-systems/types-of-voting-system/first-past-the-post/ |url-status=live}}</ref>

С друге стране, мање странке које не концентришу своји гласови обично на крају добију много мањи удео места од гласова, јер губе већину места за која се такмиче и троше већину својих гласова.<ref name="изборна-реформа1">{{Cite web |title=Већинско гласање |url=https://www.electoral-reform.org.uk/voting-systems/types-of-voting-system/first-past-the-post/ |access-date=2019-12-05 |website=electoral-reform.org.uk |language=en-US |archive-date=13. децембар 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20191213064535/https://www.electoral-reform.org.uk/voting-systems/types-of-voting-system/first-past-the-post/ |url-status=live}}</ref>

ДИР исто тврди да у изборима са много изборних јединица који користе већинско гласање „за мале странке без географско-концентрисану базу је тешко да имају мандате“.<ref name="Већинско гласање"/>

[[Нека гласови буду важни]] каже да у [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2017.|британским парламентарним изборима 2017.]], „Зелена странка, Либерални демократи и УКИП (мале, нерегионалне странке) су добили 11% гласова, а само 2% мандата“, и у [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2015.|британским парламентарним изборима 2015.]], „исте три странке су добиле скоро четвртину свих гласова, али су имале само 1,5% мандата.“<ref name=":0">{{Cite web |title=Нека гласови буду важни—Све што је лоше о већинском гласању—Пропорционална репрезентација |url=https://www.makevotesmatter.org.uk/first-past-the-post |access-date=2019-12-16 |website=Нека гласови буду важни |language=en-GB |archive-date=2. нове��бар 2019.
|archive-url=https://web.archive.org/web/20191102013320/https://www.makevotesmatter.org.uk/first-past-the-post |url-status=live}}</ref>

Према „Нека гласови буду важни“, у британским парламентарним изборима 2015. [[Странка за независност Уједињеног Краљевства|УКИП]] је освојио треће место на укупан број гласова (3,9 милиона/12,6%), али је освојио само један мандат у парламенту, што значи да има један мандат за 3,9 милион гласова. Конзервативци с друге стране су добили један мандат за 34.000 гласова.<ref name=":0" />

„Победник-узима-све“ традиција већинског гласања доводи до искривљених репрезентација, јер преувеличава корелацију између партијске подршке и географије.

На пример, у Уједињеном Краљевству [[Конзервативна странка (УК)|Конзервативна странка]] осваја многих изборних јединица у енглеских села и југ Енглеске, а [[Лабуристичка партија|Радничка странка]] осваја многих изборних јединица у енглеских градива и север Енглеске.<ref>{{Cite journal |title=Подељени вредностима: Џереми Корбин, северно-јужна разлика у Радничку странку и Енглеску |last1=Бич |first1=Мат |date=2020-07-03 |url=https://journals.openedition.org/rfcb/5456 |last2=Хиксон |first2=Кевин|journal=Француски преглед британске цивилизације |volume=XXV |issue=2 |doi=10.4000/rfcb.5456 |s2cid=198655613 |doi-access=free }}</ref> Овај образац крије велики број гласова за недоминантну странку. Странке могу се наћи без изабраних политичара у значајним деловима земље, што води на појачавање осећања регионализма. Присталице странке (који ипак могу бити значајна мањина) у тим деловима земље су незаступљени.

У канадским парламентарним изборима 2019. [[Конзервативна странка Канаде|Конзервативци]] су добили 98% мандата у Алберту и Саскачеван са само 68% гласова. Недостатак репрезентације осталих странака даје привид веће конзервативне подршке него што заправо постоји.<ref>{{Cite web |title=Већинско гласање |url=http://www.conservativeelectoralreform.org/support-reform/first-past-the-post/ |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20171115214736/http://www.conservativeelectoralreform.org/support-reform/first-past-the-post/ |archive-date=15. новембар 2017. |access-date=15. новембар 2017. |website=conservativeelectoralreform.org |publisher=Конзервативна акција за изборну реформу}}</ref> Слично, у канадским изборима 2021., Конзервативна странка је освојила 88% мандата у Алберти са само 55% гласова, и 100% мандата у Саскачевану са само 59% гласова.<ref>{{cite web |url=https://enr.elections.ca/Provinces.aspx |title=Избори Канада – Резултати по покрајина(ма) |work=2021 Избори Канада – Покрајине |publisher=Избори Канада |date=2020-09-21 |access-date=2021-11-04 |archive-date=9. децембар 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20221209014337/https://enr.elections.ca/Provinces.aspx |url-status=live}}</ref>

Већинско гласање у географским областима има тенденцију да даје резултате (нарочито већим странака) значајан број [[Сигурни мандат|сигурних мандата]], где је представник заштићен од сваке осим најдраматичније промене гласачког понашања. У Уједињеном Краљевству, Друштво за изборну реформу је проценило да више од пола свих изборних јединица су сигурни.<ref>{{Cite web|date=2010-04-07|title=Општи избори 2010: Сигурни и маргинални мандати|url=https://www.theguardian.com/news/datablog/2010/apr/07/election-safe-seats-electoral-reform|access-date=15. новембар 2017.|website=Гардијан|archive-date=3. март 2016.|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303235530/http://www.theguardian.com/news/datablog/2010/apr/07/election-safe-seats-electoral-reform|url-status=live}}</ref> Тврдило се да су посланици укључени у [[Скандал са парламентарним трошковима Уједињеног Краљевства|скандалу са трошковима]] 2009. године имали веће вероватноће да буду из сигурне изборне јединице.<ref>{{Cite web|last=Wickham|first=Alex|title="Safe seats" almost guarantee corruption|url=http://www.thecommentator.com/article/3678/_safe_seats_almost_guarantee_corruption|access-date=15 November 2017|website=thecommentator.com|archive-date=15 April 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210415082539/http://www.thecommentator.com/article/3678/_safe_seats_almost_guarantee_corruption|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|title=FactCheck: expenses and safe seats|url=http://www.channel4.com/news/articles/uk/factcheck+expenses+and+safe+seats/3388597.html|access-date=15 November 2017|website=channel4.com|publisher=Channel 4|archive-date=8 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210508102457/http://www.channel4.com/news/articles/uk/factcheck+expenses+and+safe+seats/3388597.html|url-status=live}}</ref>
==Историја==
Већинско гласање је најједноставнији изборни систем, и коришћено је са вишеструко непреносиво гласање још од древних времена. [[Дом комуна]] настао је током средњег века као скупштина која представља племство округа и градова краљевине. Свака изборна јединица је углавном слала 2 посланика у парламенту. Оба посланика су била изабрана помоћу вишеструко непреносиво гласање, али [[Допунски избори|допунски избори]] који су се дешавали између парламентарних избора су користили већинско гласање. Од 19. века и закључено са  Актом о репрезентације људи 1948., изборне јединице у Дом комуна су дозвољена да имају само једног посланика.

[[Сједињене Америчке Државе|САД]] се отцепила од Британског царства крајем 18. века, а њен устав је имплементирао Електорални колегијум који бира америчког председника. Упркос првобитним намерама супротнога, у средини 19. века колегијум се претварао у ''де факто'' коришћење већинског гласања од председнички избори савезних држава. У сваком догађају, директни избори за [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома]] су користили већинско гласање, као што си и избори за [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенат]] и у скуштине савњених држава и након што су директно направљене становништву. У [[Канада|Канади]], избори за [[Парламент Канаде|Парламент]] и покрајинске скупштине су увек користиле већинско гласање.
==Критицизам и замена==
[[File:Guelph Rally on Electoral Reform - National Day of Action for Electoral Reform - 11 Feb 2017 - 04.jpg|thumb|„Већинско гласање - недемократско. Пропорционална репрезентација - глас за сви“]]
[[File:Make Votes Matter ! No to FPTP. Yes to PR. (51868539320).jpg|thumb|„Већинско гласање? Не хвала. Пропорционална репрезентација молим те“]]
Остали изборни системи су били направљени од 1299. године, када је [[Рамон Љуљ]] смислио Кондорсет и [[Рангирано гласање#Пример рангираног гласања|Бордине]] методе, који су поново измишљени 18. века од [[Маркиз де Кондорсет|Маркиз де Кондорсета]] и [[Жан-Шарл де Борда]]. Озбиљније истраге у изборне системе су дошле крајем 18. века, кад су неколико размишљеници независно предложили системи [[Пропорционални изборни систем|пропорционалне репрезентације]] за парламентарне изборе. [[Појединачно преносиво гласање]] нарочито је измишљено 1819. и од [[Томас Врајт Хил|Томас Врајт Хила]], и први пут коришћено у јавном избору 1840. од његовог сина [[Ровленд Хил|Ровленда]] за [[Градска скупштина Аделејда|Аделејдску градску скупштину]] у Аустралији. Појединачно преносиво гласање је први пут било коришћено на националном нивоу у Данској 1855. године, и поново је измишљено неколико пута крајем 19. века.

Друштво пропорционалне репрезентације је основано у Енглеској 1884. и почело је у кампањи. Појединачно преносиво гласање је било коришћено за [[Универзитетске изборне јединице|универзитетске изборне јединице]] између 1918. и њихово укидање 1950.

Много државе које користе већинско гласање имају активне кампање за мењање изборног система на пропорционалну репрезентацију (нпр. Уједињено Краљевство<ref>{{Cite web |title=За шта се залажемо |url=https://www.electoral-reform.org.uk/who-we-are/what-we-stand-for/ |website=electoral-reform.org.uk |access-date=25. јун 2020. |archive-date=26. јун 2020. |archive-url=https://web.archive.org/web/20200626022218/https://www.electoral-reform.org.uk/who-we-are/what-we-stand-for/ |url-status=live}}</ref> и Канада<ref>{{Cite web |title=Почетна страница |url=https://www.fairvote.ca/ |website=Поштено гласање Канада |access-date=25. јун 2020. |archive-date=1. јул 2020. |archive-url=https://web.archive.org/web/20200701200741/https://www.fairvote.ca/ |url-status=live}}</ref>). Много данашње демократије користе неку врсту пропорционалне репрезентације.<ref>{{cite web |title=Изборни системи широм света |url=https://www.fairvote.org/research_electoralsystems_world |website=FairVote.org |access-date=18. јул 2020. |archive-date=11. септембар 2021. |archive-url=https://web.archive.org/web/20210911132640/https://www.fairvote.org/research_electoralsystems_world |url-status=dead }}</ref> У случају Уједињеног Краљевства, кампања за отклањање већинског гласања је у току најмање од 1970-их.<ref>{{Cite web |title=Радничка кампања за изборну реформу - О РКИР-у |url=https://www.labourcampaignforelectoralreform.org.uk/About-LCER |website=labourcampaignforelectoralreform.org.uk |access-date=25. јун 2020. |archive-date=11. август 2021. |archive-url=https://web.archive.org/web/20210811033648/https://www.labourcampaignforelectoralreform.org.uk/About-LCER |url-status=dead}}</ref> Међутим, у обе државе, активисти за реформу суочавају се са препреком великих актуелних странка које контролишу парламент и које су подстакнуте да се одупру било каквим покушајима да замене већински изборни систем који их је изабрао мањинским гласањем.
==Државе које користе већинско гласање==
===Већинско гласање коришћено за председнички избори===

*{{Flagicon|Ангола}} [[Ангола]]
*{{Flagicon|Босна и Херцеговина}} [[Босна и Херцеговина]] (један председник за сваки народ)
*{{Flagicon|Венецуела}} [[Венецуела]]
*{{Flagicon|Гамбија}} [[Гамбија]]
*{{Flagicon|Демократска Република Конго}} [[Демократска Република Конго]]
*{{Flagicon|Екваторијална Гвинеја}} [[Екваторијална Гвинеја]]
*{{Flagicon|Исланд}} [[Исланд]]
*{{Flagicon|Јужна Кореја}} [[Јужна Кореја]]
*{{Flagicon|Камерун}} [[Камерун]]
*{{Flagicon|Кирибати}} [[Кирибати]]
*{{Flagicon|Малави}} [[Малави]]
*{{Flagicon|Мексико}} [[Мексико]]
*{{Flagicon|Никарагва}} [[Никарагва]]
*{{Flagicon|Нигерија}} [[Нигерија]]
*{{Flagicon|Палестина}} [[Палестина]]
*{{Flagicon|Панама}} [[Панама]]
*{{Flagicon|Парагвај}} [[Парагвај]]
*{{Flagicon|Руанда}} [[Руанда]]
*{{Flagicon|Сингапур}} [[Сингапур]]
*{{Flagicon|Тајван}} [[Тајван]] (од [[Додатни чланови Устава Републике Кине|уставног члана 1996]])
*{{Flagicon|Танзанија}} [[Танзанија]]
*{{Flagicon|Филипини}} [[Филипини]]
*{{Flagicon|Хондурас}} [[Хондурас]]

===Већинско гласање коришћено за парламентарни избори===
[[File:FPTP lower house.svg|thumb|400x400px|Мапа која показује земље у којима се већинско гласање користи за избори доњег дома или једнодомног националног парламента (црвено) или мешовити системи који користи већинско гласање (ружичаста - мешовита већинска, љубичаста - мешовита пропорционална).]]
====Већинско гласање једини изборни систем коришћен за парламентарни избори====
*{{Зас|Азербејџан}} [[Азербејџан]]
*{{Зас|Антигва и Барбуда}} [[Антигва и Барбуда]]
*{{Зас|Бангладеш}} [[Бангладеш]]
*{{Зас|Барбадос}} [[Барбадос]]
*{{Зас|Бахами}} [[Бахами]]
*{{Зас|Белизе}} [[Белизе]]
*{{Зас|Белорусија}} [[Белорусија]]
*{{Зас|Бермуда}} [[Бермуда]]
*{{Зас|Боцвана}} [[Боцвана]]
*{{Зас|Бутан}} [[Бутан]] (оба дома)
*{{Зас|Гамбија}} [[Гамбија]]
*{{Зас|Гана}} [[Гана]]
*{{Зас|Гренада}} [[Гренада]]
*{{Зас|Доминика}} [[Доминика]]
*{{Зас|Доминиканска Република}} [[Доминиканска Република]] (само за [[Сенат Доминиканске Република|горњи дом]])
*{{Зас|Еритреја}} [[Еритреја]]
*{{Зас|Есватини}} [[Есватини]]
*{{Зас|Етиопија}} [[Етиопија]]
*{{Зас|Замбија}} [[Замбија]]
*{{Зас|Индија}} [[Индија]] (само за [[Лок Саба|доњи дом]]) 
*{{Зас|Јамајка}} [[Јамајка]]
*{{Зас|Јемен}} [[Јемен]]
*{{Зас|Канада}} [[Канада]] (само за [[Дом комуна (Канада)|доњи дом]])
*{{Зас|Катар}} [[Катар]]
*{{Зас|Кенија}} [[Кенија]]
* {{Зас|Кукова острва}} [[Кукова острва]]
*{{Зас|Кајманска острва}} [[Кајманска острва]]
*{{Зас|Либерија}} [[Либерија]]
*{{Зас|Малезија}} [[Малезија]]
*{{Зас|Малави}} [[Малави]]
*{{Зас|Малдиви}} [[Малдиви]]
*{{Зас|Микронезија}} [[Микронезија]]
*{{Зас|Мијанмар}} [[Мијанмар]] (оба дома)
*{{Зас|Нигерија}} [[Нигерија]] (оба дома)
*{{Зас|Палау}} [[Палау]] (само доњи дом)
*{{Зас|Пољска}} [[Пољска]] (само за [[Сенат Пољске|горњи дом]])
*{{Зас|Самоа}} [[Самоа]]
*{{Зас|Света Луција}} [[Света Луција]]
*{{Зас|Сент Винсент и Гренадини}} [[Сент Винсент и Гренадини]]
*{{Зас|Свети Китс и Невис}} [[Свети Китс и Невис]]
*{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Сједињене Америчке Државе]] (оба дома){{напомена|Пре [[Избори у САД 2020.|избори 2020.]], америчке савезне државе [[Аласка]] и [[Мејн]] су заменили већинско гласање са [[гласање са тренутним отицањем|преференцијално гласање]]. У САД-у, 48 од 50 [[Савезна држава|савезних држава]] и [[Вашингтон (град)|Округ Колумбија]] користе већинско гласање — [[општа изборна листа|општу изборну листу]] да бирају електоре [[Изборни колеџ|Изборног колеџа]] (који заузврат бира председника); Мејн и [[Небраска]] користите верзију где изборни глас сваке изборне јединице додељује већинске гласање (или преференцијалном гласању у Мејну почевши од 2020), и победник у савезној држави (користећи исту методу која се користи у сваку изборну јединицу у држави) добија додатна два електорска гласа. У савезне државе које користе већинско гласање-ГК, председнички кандидат који добије највећи број гласова побеђује све доступне електоре у држави, без обзира на број или удео освојених гласова (већина против релативне већине), или разлика између водећег кандидата и кандидата на другом месту.}}<ref>{{Cite web|title=Често постављана питања о Изборном колеџу|url=https://www.archives.gov/federal-register/electoral-college/faq.html|access-date=23. октобар 2015. |date=6. јул 2023. |archive-date=6. децембар 2023. |archive-url=https://archive.today/20231206102739/https://www.archives.gov/electoral-college/faq |url-status=live |work=[[Државна управа за архиве и списе|Државне архиве]]}}</ref>
*{{Зас|Соломонова острва}} [[Соломонова острва]]
*{{Зас|Тонга}} [[Тонга]]
*{{Зас|Тринидад и Тобаго}} [[Тринидад и Тобаго]]
*{{Зас|Уганда}} [[Уганда]]
*{{Зас|Уједињено Краљевство}} [[Уједињено Краљевство]]

====Већинско гласање коришћено са другим изборним системом за парламентарни избори====
* {{Зас|Bolivia}} [[Боливија]]
* {{Зас|Brazil}} [[Бразил]]
* {{Зас|Wales}} [[Велс]]
* {{Зас|Iran}} [[Иран]]
* {{Зас|South Africa}} Неке општине у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]]
* {{Зас|Lesotho}} [[Лесото]]
* {{Зас|Marshall Islands}} [[Маршалска Острва]]
* {{Зас|Germany}} [[Немачка]]
* {{Зас|New Zealand}} [[Нови Зеланд]]
* {{Зас|Ivory Coast}} [[Обала Слоноваче]] 
* {{Зас|Oman}} [[Оман]]
* {{Зас|Pakistan}} [[Пакистан]] 
* {{Зас|Singapore}} [[Сингапур]]
* {{Зас|Taiwan}} [[Тајван]]
* {{Зас|Scotland}} [[Шкотска]]

====Већинско гласање коришћено пре====
* {{Зас|Аргентина}} [[Аргентина]] (Већинско гласање коришћено 1902−1905. и 1951−1957)
* {{Зас|Аустралија}} [[Аустралија]] (Већинско гласање коришћено до 1918)
* {{Зас|Белгија}} [[Белгија]] (Већинско гласање коришћено 1831−1899)
* {{Зас|Данска}} [[Данска]] (Већинско гласање коришћено до 1920)
* {{Зас|Италија}} [[Италија]] (Већинско гласање коришћено 1860−1882. и 1892−1919)
* {{Зас|Јапан}} [[Јапан]] (Већинско гласање коришћено до 1993)
* {{Зас|Јужноафричка Република}} [[Јужноафричка Република]] (Већинско гласање коришћено до 1994)
* {{Зас|Кипар}} [[Кипар]] (Већинско гласање коришћено до 1981)
* {{Зас|Лесото}} [[Лесото]] (Већинско гласање коришћено до 2002)
* {{Зас|Либан}} [[Либан]] (Већинско гласање коришћено до 2017)
* {{Зас|Малта}} [[Малта]] (Већинско гласање коришћено до 1921)
* {{Зас|Мексико}} [[Мексико]] (Већинско гласање коришћено до 1977)
* {{Зас|Непал}} [[Непал]] (Већинско гласање коришћено до 2008)
* {{Зас|Нови Зеланд}} [[Нови Зеланд]] (Већинско гласање коришћено до 1996)
* {{Зас|Папуа Нова Гвинеја}} [[Папуа Нова Гвинеја]] (Већинско гласање коришћено до 2002)
* {{Зас|Португалија}} [[Португалија]]
* {{Зас|Србија}} [[Србија]] (Већинско гласање коришћено 1990−1992)
* {{Зас|Танзанија}} [[Танзанија]] (Већинско гласање коришћено до 1995)
* {{Зас|Филипини}} [[Филипини]] (Већинско гласање коришћено за Сенат до 1941, и за Представнички дом до 1998)
* {{Зас|Холандија}} [[Холандија]] (Већинско гласање коришћено до 1917)
* {{Зас|Хонг Конг}} [[Хонг Конг]] (Већинско гласање коришћено 1995−1998)

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{референце|refs=

* <ref name="КЦНС">{{cite web
| first = Љубиша
| last = Деспотовић
| title = Изборни системи, друштвени покрети, интересне и лоби групе
| website = Културни центар Новог Сада
| date = 1. 11. 2021.
| url = https://www.kcns.org.rs/agora/izborni-sistemi-drustveni-pokreti-interesne-i-lobi-grupe/
| archive-url = https://web.archive.org/web/20230923013812/https://www.kcns.org.rs/agora/izborni-sistemi-drustveni-pokreti-interesne-i-lobi-grupe/
| archive-date = 23. 9. 2023.
| url-status = live
}}</ref>

}}

{{подножје|Политика}}

[[Категорија:Изборни системи]]
Шаблони који се користе на овој страници:
Назад на страницу Већински изборни систем са релативном већином.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Већински_изборни_систем_са_релативном_већином”