Извор странице Бостон

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:
Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.
Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.
Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.
Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.
Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.
За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.
Можете да видите и копирате извор ове странице.
{{друге употребе}}
{{Град у САД
| назив = Бостон
| изворни_назив = {{Јез-ен|Boston}}
| слика = Boston - panoramio (23).jpg
| величина_слике = 250п
| опис_слике = Бостон
| слика_мапа =
| ширина_мапе = 
| слика_мапа1 = 
| ширина_мапе1 =
| опис_мапе1 =
| локатор_мапе1 =
| градска_застава = Flag of Boston.svg
| грб = Seal of Boston, Massachusetts.svg
| савезна_држава = {{застава|Масачусетс}}
| округ = [[Округ Сафок (Масачусетс)|Сафок]]
| локација = 
| опис_мапе = 
| локатор_мапе = 
| величина_мапе = 250п
| оснивање = 1630.
| град_од = 
| површина = 232.1 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| становништво = 675647 
| извор_становништво = 
| година_становништво = 2020
| густина = 
| агломерација =4.899.932
| извор_агломерација = 
| година_агломерација =2021 
| копно = 125,4
| вода = 106,7
| површина_копно =
| површина_вода =
| гшир = 42.360278
| гдуж = -71.057778
| надморска_висина = 43
| ЗИП_код = 02115
| позивни_број = +1 617 и +1 857
| ФИПС_код = 25-07000
| ГНИС_код = 
| временска_зона = -{[[UTC-5]]}-, лети -{[[UTC-4]]}-
| веб-страна = [http://www.cityofboston.gov/ www.cityofboston.gov]
| градоначелник = Мишел Ву<br />([[Демократска странка (САД)|Демократска странка]])
}}

'''Бостон''' ({{јез-енгл|Boston}}) је главни и највећи град државе [[Масачусетс]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>{{cite web|url=http://www.city-data.com/city/Massachusetts.html | title=Massachusetts Bigger Cities (over 6000 residents) |year=2007| publisher=City-Data.com | accessdate=28. 4. 2007}}</ref> Као највећи град [[Нова Енглеска|Нове Енглеске]], Бостон се сматра њеним незваничним економским и културним центром.{{sfn|Steinbicker|2000|pp=7}} По попису становништва из 2020. у њему је живело 673.184 становника.<ref>{{Cite web|url=https://www.census.gov/quickfacts/fact/table/bostoncitymassachusetts/POP010220|title=U.S. Census Bureau QuickFacts: Boston city, Massachusetts|website=www.census.gov|language=en|access-date=2022-11-08}}</ref> Са становницима приградских насеља, Бостон броји 4.899.932 милиона становника.<ref>{{Cite web|url=https://www.statsamerica.org/radius/big.aspx|title=Big Radius Tool: StatsAmerica|website=www.statsamerica.org|language=en|access-date=2022-11-08}}</ref>

Бостон је основан [[1630]]. године доласком Енглеза на полуострво [[Шомут]].<ref name="history">{{cite web|last=Banner | first=David | title=BOSTON HISTORY—The History of Boston, Massachusetts | url=http://www.searchboston.com/history.html | publisher=SearchBoston.com |year=2007 | accessdate=28. 4. 2007 | archive-url=https://web.archive.org/web/20070216112322/http://www.searchboston.com/history.html | archive-date=16. 2. 2007 |url-status=dead | df= }}</ref> Током [[Америчка револуција|Америчке револуције]], крајем [[18. век]]а, Бостон је био поприште многих важних битака и политичких преврата, попут [[Бостонски масакр|Бостонског масакра]] и [[Бостонска чајанка|Бостонске чајанке]]. Неколико битака током револуције одиграло се у самом центру данашњег града – [[опсада Бостона]] и [[битка код Банкер Хила]]. Након револуције, Бостон је постао важан саобраћајни центар захваљујући својој луци на [[Атлантски океан|Атлантском океану]]. Бостон годишње посети 16,3 милиона туриста.<ref name="history" /><ref name="economy">{{cite web|url=http://www.city-data.com/us-cities/The-Northeast/Boston-Economy.html | title=Boston: Economy |year=2006| publisher=Thomson Gale (Thomson Corporation) | accessdate=28. 4. 2007}}</ref> Бостон је први град у Сједињеним Државама који је имао основну школу која се финансирала из државног буџета – Латинску школа Бостона (основана [[1635]]. године),<ref name="BPS">{{cite web|url=http://www.boston.k12.ma.us/bps/bpsglance.asp#students | title=BPS at a Glance | publisher=Boston Public Schools |date=14. 3. 2007 | accessdate=28. 4. 2007 | archive-url=https://web.archive.org/web/20070403011648/http://boston.k12.ma.us/bps/bpsglance.asp#students | archive-date=3. 4. 2007 |url-status=dead | df= }}</ref> први колеџ – [[Универзитет Харвард|Харвард]] (основан [[1636]]. године), као и први подземни [[метро]].<ref name="first subway">{{harvnb|Fagundes|2003|pp=}}</ref>
 
Бостон је постао важан центар за високо образовање, као и важан центар научних истраживања.<ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://www.searchboston.com/guide.html | title=Visitors Guide to Boston | publisher=SearchBoston.com |year=2007 | accessdate=19. 2. 2007 | archive-url=https://web.archive.org/web/20030430111338/http://searchboston.com/guide.html | archive-date=30. 4. 2003 |url-status=dead | df= }}</ref> Бостон такође има и један од највиших стандарда живота у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], па је и тиме један од најскупљих градова у САД.<ref name="Heudorfer">{{cite web|last=Heudorfer| first = Bonnie| last2=Bluestone| first2 = Barry|year=2004| url = http://www.tbf.org/uploadedFiles/Housing%20Report%20Card%202004.pdf| format = pdf| title = The Greater Boston Housing Report Card| publisher = Center for Urban and Regional Policy (CURP), Northeastern University| accessdate=19. 2. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20061108003526/http://www.tbf.org/uploadedFiles/Housing%20Report%20Card%202004.pdf|archive-date=8. 11. 2006|url-status=dead|pages=6}}</ref>

== Географија ==
[[Датотека:Boston at sunset.jpg|мини|220п|Поглед на Кенмор сквер. У даљини се могу видети Пруденшал и [[Хенкок кула|Хенкок куле]]. Кенмор сквер је познат по великој светлећој реклами за нафтну компанију Венецуеле - Ситго. Кенмор сквер је такође важна тачка у градском превозу где се пресецају [[Јавни превоз у Бостону|зелене линије]] лаког метроа и одакле полазе аутобуси ка различитим деловима града. Такође се на слици може видети рекла Чарлс, која дели Бостон и [[Кембриџ]].]]

Бостон се налази на надморској висини од 43 m. Налази се на обали река [[Чарлс (река)|Чарлс]], [[Нипонсет]] и [[Мистик (река)|Мистик]].

Бостон је веома компактан, прилично набијен и густо насељен град. Највећи разлог компактности овог града је тај што се након насељавања града у 17. веку није много водило рачуна о пројектовању улица и четврти, већ се град спонтано проширивао без неког одређеног урбанистичког плана. Због тога данас једна ��угачка улица може да има и по три различита имена, иако се ради о једној улици. Прави пример за то је авенија Хантингтон која се простире од Саут Енда до приградских насеља и при томе мења име од авеније Хантингтон преко Рут 9, до улице Бојлстон. Зато је Бостон често конфузан за нове досељенике и туристе, јер се они могу кретати једном улицом која без икаквог правила мења име из блока у блок. Према званичним подацима сам град Бостона има укупну површину од 232,1 -{km²}- (89,6 квадратних миља). Од тога 125.4 -{km²}- чини земљиште, док 106.7 -{km²}- чини вода. У САД, у градовима са више од 500.000 становника, само је [[Сан Франциско]] са приближним бројем становника мањи у површини од Бостона. Надморска висина града Бостона је 5,8 m, док се највиша тачка града, врх брда Белевју, налази на 101 m надморске висине.<ref>{{cite web |title=Elevation data—Boston |url=https://geonames.usgs.gov/apex/f?p=gnispq:3:::NO::P3_FID:617565 |year=2007 |publisher=U.S. Geological Survey |accessdate=19. 2. 2007 |archive-date=07. 07. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170707204520/https://geonames.usgs.gov/apex/f?p=gnispq:3:::NO::P3_FID:617565 |url-status= }}</ref> Најнижа тачка града је на 0 m надморске висине.<ref>{{cite web|url=http://www.peakbagger.com/peak.aspx?pid=6759| title = Bellevue Hill, Massachusetts | publisher=Peakbagger.com |year=2007| accessdate=21. 3. 2007}}</ref>

Бостон је окружен приградским насељима који чине велики круг око Бостона и у коме највећи број грађана који ради у Бостону и живи. Приградска насеља су Винтроп, [[Ревир (Масачусетс)|Ревир]], [[Челси (Масачусетс)|Челси]], [[Еверет (Масачусетс)|Еверет]], [[Самервил (Масачусетс)|Самервил]], [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџ]], Вотертаун, [[Њутон (Масачусетс)|Њутон]], [[Бруклин (Масачусетс)|Бруклин]], Нидам, Дедам, [[Кантон (Масачусетс)|Кантон]], [[Милтон (Масачусетс)|Милтон]] и [[Квинси (Масачусетс)|Квинси]].
 
Бостон је у првим вековима свог постојања био саграђен на три брда. Како је број становника растао тако је почело узимање земље са брда, како би се остали део града изравнао. Тако да су данашњи крајеви града Бек Беј и Саут Енд у ствари изграђени на земљишту које је 'скинуто' са брда. Од три првобитна брда, једино је Бикон Хил остао прилично нетакнут. Сам центар града је познат и као најстарији део Бостона у којем се могу наћи старе зграде изграђене од цигле, у просеку са по четири спрата. Велики део града је изграђен од оваквих зграда, које се данас мешају са новијом, најчешће, високом градњом. Високе зграде од преко педесет спратова се налазе највећим делом у Финансијском дистрикту града, али и у самом центру града, где се налази и највиша зграда у Бостону – [[Хенкок кула]].{{чињеница|date=01. 2014. }} На једној од зграда се налази и антена са разнобојним сијалицама, која показује каква ће бити временска прогноза. У недељним новинама се може наћи мала песмица од четири стиха која објашњава боје:

:''-{Steady blue, clear view.}-''
:''-{Flashing blue, clouds due.}-''
:''-{Steady red, rain ahead.}-''
:''-{Flashing red, snow instead.}-''

Када се упаљене сијалице на антени плаве боје, значи да ће бити лепо време без облака. Када плаве сијалице трепере, значи да ће бити облачно. Црвене сијалице означавају долазак кише, док црвене сијалице које трепере означавају снег.

Бостон Комон, који се налази на пола пута између финансијског дистрикта и Бикон Хила, је најстарији парк у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>{{cite web|url=http://www.celebrateboston.com/sites/bostoncommon.htm | title=Boston Common |year=2006| publisher=CelebrateBoston.com | accessdate=19. 2. 2007}}</ref> Заједно са Бостонском баштом и Смарагдном огрлицом, чини систем отворених паркова, које је осмислио Фредерик Ло Олмстед, како би град остао у зеленилу.<ref>{{cite web|url=http://www.cityofboston.gov/parks/emerald/Franklin_Park.asp | title=Franklin Park |year=2007| publisher=City of Boston | accessdate=28. 4. 2007}}</ref> Еспланада је шеталиште дуж реке Чарлс, на бостонској страни (на супротној обали се налази град Кембриџ, где су смештени универзитети [[Универзитет Харвард|Харвард]] и МИТ). Бостон такође има и неколико великих пешчаних плажа које се налазе на обалама [[Атлантски океан|Атлантског океана]].

=== Клима ===
[[Датотека:Bostonstraight.jpg|300п|мини|Бостон у пролеће]]
Бостоном влада [[континентална клима]] која је уобичајена у региону. Лета су углавном врућа и спарна, док су зиме веома хладне са пуно снега. Није неуобичајено, ако је зима дуга и хладна, да снег пада чак и у [[мај]]у и [[октобар|октобру]].<ref>{{cite web|url=http://www.boston.com/news/weather/articles/2005/10/30/snowstorm_packs_october_surprise/ | last=Wangsness| first = Lisa| title=Snowstorm packs October surprise |date=30. 10. 2005 | publisher=The Boston Globe | accessdate=29. 4. 2007}}</ref>

Неки од климатских рекорда у Бостону:
* Најранија икада забележена температура од преко 30&nbsp;°C је била у марту 1998. године
* Само једном у историји мерења се догодило да је фебруару забележена температура од 21&nbsp;°C.
* Највиша температура икада забележена је била од 40&nbsp;°C, 4. јула 1911. године.
* Најнижа температура икада забележена је била од -28&nbsp;°C, 9. фебруара 1934. године.<ref>{{cite web|url=http://www.erh.noaa.gov/box/climate/bosrecords.html | publisher=NWS Taunton, MA |year=2006| title=Boston Temperature Records | accessdate=9. 2. 2006}}</ref>
 
Најтоплији месец у години је [[јул]]и, са просечном температуром од 27,7&nbsp;°C (највиша током дана) и 18,4&nbsp;°C (најнижа температура током дана). Најхладнији месец је јануар, са просечном температуром од -5,6&nbsp;°C.<ref>{{cite web|url=http://www.erh.noaa.gov/box/climate/bosnml.shtml | publisher=NWS Taunton, MA |year=2006| title=Boston Daily Normals | accessdate=19. 4. 2006}}</ref>

{{Клима града
| Град_генитив = Бостона
| Извор = [http://www.worldweather.org/008/c00021.htm World Weather]
| Јан_ср =-1.5       	           | Јан_ср_пад =99.6
| Феб_ср =0.0      	          | Феб_ср_пад =83.8
| Мар_ср =3.7       	           | Мар_ср_пад =97.8
| Апр_ср =9.1       	           | Апр_ср_пад =91.4
| Мај_ср =14.6       	          | Мај_ср_пад =82.3
| Јун_ср =20.0       	           | Јун_ср_пад =81.8
| Јул_ср =23.2     	           | Јул_ср_пад =77.7
| Авг_ср =22.4      	           | Авг_ср_пад =85.6
| Сеп_ср =18.4      	          | Сеп_ср_пад =88.1
| Окт_ср =12.4     	          | Окт_ср_пад =96.3
| Нов_ср =7.2       	          | Нов_ср_пад =101.1
| Дец_ср =1.7      	          | Дец_ср_пад =94.7
| Год_ср =10.9 | Год_ср_пад =1080.3
| Јан_ср_мин =-5.5 | Јан_ср_макс =2.5
| Феб_ср_мин =-4.3 | Феб_ср_макс =3.7
| Мар_ср_мин =-0.3 | Мар_ср_макс =7.9
| Апр_ср_мин =4.7 | Апр_ср_макс =13.4
| Мај_ср_мин =10.1 | Мај_ср_макс =19.3
| Јун_ср_мин =15.2 | Јун_ср_макс =24.8
| Јул_ср_мин =18.6 | Јул_ср_макс =27.9
| Авг_ср_мин =18.1 | Авг_ср_макс =26.7
| Сеп_ср_мин =13.8 | Сеп_ср_макс =22.5
| Окт_ср_мин =8 | Окт_ср_макс =16.6
| Нов_ср_мин =3.3 | Нов_ср_макс =11
| Дец_ср_мин =-2.3 | Дец_ср_макс =5.4
| Год_ср_мин =6.6 | Год_ср_макс =15.2
| Јан_а_макс = | Јан_а_мин =
| Феб_а_макс = | Феб_а_мин =
| Мар_а_макс = | Мар_а_мин =
| Апр_а_макс = | Апр_а_мин =
| Мај_а_макс = | Мај_а_мин =
| Јун_а_макс = | Јун_а_мин =
| Јул_а_макс = | Јул_а_мин =
| Авг_а_макс = | Авг_а_мин =
| Сеп_а_макс = | Сеп_а_мин =
| Окт_а_макс = | Окт_а_мин =
| Нов_а_макс = | Нов_а_мин =
| Дец_а_макс = | Дец_а_мин =
| Год_а_макс = | Год_а_мин =
}}

== Историја ==
{{Главни чланак|Историја Бостона}}
Бостон су [[17. септембар|17. септембра]] [[1630]]. основали досељеници из [[Енглеска|Енглеске]]. [[Пуританизам|Пуританци]] су након доласка из Енглеске, основали колонију Масачусетс Беј, а у неким списима се мешају са досељеницима који су основали колонију [[Плимут (Масачусетс)|Плимут]] десет година раније. Ове две групе досељеника су историјски и религијски различите, и ове две колоније су тек [[1691]]. године уједињене у [[Провинција залива Масачусетс|Провинцију Масачусетс Беј]].

Полуострво Шомут је превлаком физички било спојено са континенталним делом Северне Америке, а са једне стране је била окружено реком Чарлс, а са друге стране [[Атлантски океан|Атлантским океаном]]. На основу археолошких налаза установљено је да је полуострво било насељено америчким [[Индијанци]]ма још у 5. веку п. н. е.<ref>{{cite web|url=http://www.sec.state.ma.us/mhc/mhcexh/exhidx.htm | title=Archaeology of the Central Artery Project: Highway to the Past | publisher=Commonwealth Museum—Massachusetts Historical Commission |year=2007| accessdate=6. 4. 2007}}</ref> Енглески досељеници су новоосновани град назвали Бостон, по Бостону у Енглеској, из којег је неколико угледних породица емигрирало у [[Нови свет]].

Први гувернер колоније Масачусетс Беј [[Џон Винтроп]], током церемоније проглашења првог гувернера одржао беседу, коју је назвао „''Модел хришћанског милосрђа''“ и која се темељила на идеји да Бостон има посебни савез са [[Бог]]ом. Досељеници су након оснивања града имали намеру да направе модеран град са добро организованом грађанском структуром и из те жеље основали су прву основну и средњу школу, [[Латинска школа Бостона|Латинску школу Бостона]] (1635)),<ref name="BPS" /> и први амерички универзитет, [[Универзитет Харвард|Харвард]] колеџ (1636). До средине 1700-их, Бостон је био највећи град британске Северне Америке.<ref>{{cite web|url=http://bostonhistorycollaborative.com/pdf/Era2.pdf|title="Growth" to Boston in its Heyday, 1640s to 1730s|format=PDF|publisher=Boston History & Innovation Collaborative|year=2006|accessdate=5. 3. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130723034439/http://bostonhistorycollaborative.com/pdf/Era2.pdf|archive-date=23. 7. 2013|url-status=dead| pages = 2}}</ref>

Године [[1770]]. [[Краљевство Велика Британија|Велика Британија]] је повећањем пореза покушала да успостави строжу контролу над својим [[13 колонија|колонијама]]. Повишени порез је био један од покретача идеје о револуцији, која је убрзо и уследила. Бројне битке током Америчке револуције су се одиграле у самом центру данашњег Бостона – [[Бостонски масакр]], [[Бостонска чајанка]], [[битке код Лексингтона и Конкорда|битка за Лексингтон и Конкорд]], [[Битка код Банкер Хила]] и [[опсада Бостона]]. Током овог периода, [[Пол Ревир]], данашњи национални симбол патриотизма у Сједињеним Државама, постао је познат по својој улози [[курир]]а у револуцији.

Након револуције, као америчка лука најближа [[Европа|Европи]], Бостон је убрзо постао један од најбогатијих међународних трговачких центара. Преко бостонске луке се извозио [[рум]], [[рибе|риба]], [[со]] и [[Дуван (производ)|дуван]]. Захваљујући економском развоју града, млађе генерације бостонских породица постају део елите новог америчког друштва. Ове породице и до данас имају велику моћ, како политичку тако и финансијску, у америчком друштву. Познате су под називом Бостонски брамини или [[Прве породице Бостона]]. Године [[1822]]. Бостон је добио статус [[град]]а.<ref>{{cite web|url=http://www.cityofboston.gov/visitors/about.asp | title=About Boston | publisher=City of Boston |year=2006| accessdate=8. 5. 2007}}</ref>

[[Датотека:Scollay1880s.jpg|300п|лево|мини|Скали сквер у Бостону, око 1880. године]]
[[Закон о ембаргу]] из [[1807]]. године, који је усвојен током [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]], у великој је мери сузбио пловидбу из луке у Бостону, па су грађани Бостона морали да пронађу нови начин обртања капитала, што је довело до развоја тешке индустрије и [[занатство|занатства]]. Индустрија је постала важан део привреде града и већ средином [[1800е|1800-их]] индустријска производња је премашила приходе које би град имао да је остао при трговини из приобалних лука. Све до почетка [[1900е|1900-их]] година, Бостон је био важан индустријски центар, нарочито у текстилној и кожној индустрији. Многобројне речице у близини града или притоке реке Чарлс олакшале су трговину текстилом и кожом у региону. И данас се могу видети многобројне старе текстилне [[Фабрика|фабрике]] у близини тих река. Касније, доласком [[железница|железнице]], индустрија се развила и по приградским насељима и трговина у великој мери модернизовала. Бостон је у ово време важио као културни, књижевни и научни центар, а то је остао и данас. Услед високог степена образовања локалног становништва, град је постао и центар покрета за укидање [[ропство|ропства]] у Сједињеним Државама.<ref>{{cite web|url=http://www.nps.gov/boaf/ | title=Boston African American National Historic Site |date=28. 4. 2007 | publisher=National Park Service | accessdate=8. 5. 2007}}</ref>

[[Датотека:SErowHouses.JPG|мини|десно|180п|Типичне нискоспратнице у самом центру Бостона. Овакав стил градње доминира старијим деловима града, где је просек спратова у оваквим зградама четири. Бостон је град у САД са највећим бројем оваквих квартова, изграђених још у 19. веку.]]
До [[1820]]. године, становништво града се удвостручило, и са новим приливом европских имиграната, и етнички састав града је постао разнолик. Током овог прилива имиграната, највећу групу чине ирски имигранти, којих је [[1850]]. године било 35.000.<ref>{{cite web|url=http://www.pbs.org/wgbh/amex/murder/peopleevents/p_immigrants.html | title=People & Events: Boston's Immigrant Population |year=2003| publisher=WGBH/PBS Online (American Experience) | accessdate=4. 5. 2007}}</ref> Град је у другој половини [[19. век]]а имао свој други талас имиграната, од којих су најбројнији били [[Руси]], пољски [[Јевреји]] и [[Французи]] из [[Квебек]]а. Током овог периода, овако разнолико становништво је основало своје квартове, које и дан-данас носе назив по својим првим досељеницима. Тако су [[Italijani|Италијани]] населили северни крај, [[Ирци]] Јужни Бостон, а руски Јевреји западни крај. Имигранти су са собом донели различите религије, традиције, домаћу храну као и језике. Захваљујући ирским и италијанским имигрантима, који су са собом донели [[католицизам]], католици и данас чине најбројнију религијску групу у Бостону.<ref>{{cite web|url=http://www.city-data.com/world-cities/Boston-People.html | title=Boston People |year=2007| publisher=city-data.com | accessdate=5. 5. 2007}}</ref>
 
Између 1630. и [[1890]]. локалне архитекте и грађевинци су изменили првобитни изглед Бостона тако што су многе [[мочвара|мочваре]] и [[пешчара|пешчаре]] постале део урбаног Бостона.<ref>{{cite web|url=http://www.iboston.org/rg/backbayImap.htm | title=The History of Land Fill in Boston | publisher=iBoston.org |year=2006| accessdate=9. 1. 2006}}</ref><ref>{{cite web|last=Howe | first=Jeffery |year=1996 | url=http://www.bc.edu/bc_org/avp/cas/fnart/fa267/bos_fill2.html | title=Boston: History of the Landfills | publisher=Boston College | accessdate=30. 4. 2007 | archive-url=https://web.archive.org/web/20070410073014/http://www.bc.edu/bc_org/avp/cas/fnart/fa267/bos_fill2.html | archive-date=10. 4. 2007 |url-status=dead | df= }}</ref> Ову урбанистичку промену [[Волтер Мјур Вајтхил]] је у шали описивао као процес сечења брда како би се рупе попуниле. Један од највећих промена била је 1807. када је брдо Бикон потпуно поравнато како би се насула оближња мочвара. Тај део града је данашњи Хејмаркет сквер. На брду Бикон је данас зграда скупштине државе [[Масачусетс]]. Сама зграда се налази на делу којем је некад било врх брда.

== Демографија ==
Према попису становништва из 2010. у граду је живело 617.594 становника, што је 28.453 (4,8%) становника више него [[2000]]. године.<ref name="census">{{Cite web|url=http://mcdc.missouri.edu/webrepts/pl94trends/Massachusetts_stplace2.html|title=Massachusetts Trend Report 2: State and Complete Places|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20120423090107/http://mcdc.missouri.edu/webrepts/pl94trends/Massachusetts_stplace2.html|archive-date=23. 4. 2012|url-status=dead|accessdate=7. 1. 2013|df=}}</ref>

{{ДемографијаСАД2
| naslov_tabele            = Састав становништва
| ime_naseljenog_mjesta    = Бостон
| vrsta_naseljenog_mjesta  = 
| admin_godina             = 2010
| g2020_izvor              = 
| g2010_izvor              =<ref name="census" />
| g2000_izvor              =<ref name="census" />
| g1990_izvor              = 
| g1980_izvor              = 
| g2020_ukupno             = 675647
| g2020_belci              = 
| g2020_afroamerikanci     = 
| g2020_azijati            = 
| g2020_hispanoamerikanci  = 
| g2010_ukupno             = 617594
| g2010_belci              = 290312
| g2010_afroamerikanci     = 150437
| g2010_azijati            = 55235
| g2010_hispanoamerikanci  = 107917
| g2000_ukupno             = 589141
| g2000_belci              = 291561
| g2000_afroamerikanci     = 149202
| g2000_azijati            = 44284
| g2000_hispanoamerikanci  = 85089
}}

{{Пописи САД
| 1790= 18320
| 1800= 24937
| 1810= 33787
| 1820= 43298
| 1830= 61392
| 1840= 93383
| 1850= 136881
| 1860= 177840
| 1870= 250526
| 1880= 362839
| 1890= 448477
| 1900= 560892
| 1910= 670585
| 1920= 748060
| 1930= 781188
| 1940= 770816
| 1950= 801444
| 1960= 697197
| 1970= 641071
| 1980= 562994
| 1990= 574283
| 2000= 589141
| 2010= 617594
| процена =
| година процене =
| извор процене =
| напомена =
}}
Према попису из 2000. године, у Бостону, без приградских насеља, живело је 589.141 људи. Процене за [[2006]]. годину су те да у Бостону живи 596.630 људи<ref>{{Cite web|url=http://stanovnistvo.population.city/velika-britanija/boston/|title=Boston · Stanovništvo|website=stanovnistvo.population.city|access-date=2021-01-24|archive-date=29. 01. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210129142028/http://stanovnistvo.population.city/velika-britanija/boston/|url-status=}}</ref>, да град има 239.528 домаћинстава и 115.212 породица. У 2000. години густина насељености је била 12.166 људи на једну квадратну миљу, илити 4.697 људи на један. Од 25 највећих градова у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] (по броју становника), испред Бостона се налазе само [[Сан Франциско]], [[Чикаго]] и [[Њујорк]]. Како већи део људи живи у приградским местима, током радног дана, број људи у Бостону може да се повећа и до 1,2 милиона људи.<ref>{{cite web|url=http://www.cityofboston.gov/bra/PDF/ResearchPublications//pdr96-1.pdf | format=pdf | title=Boston's Population Doubles—Every Day | publisher=Boston Redevelopment Authority—Insight Reports |date=децембар 1996 | accessdate=24. 2. 2007 | archive-url=https://web.archive.org/web/20070322202925/http://www.cityofboston.gov/bra/PDF/ResearchPublications//pdr96-1.pdf | archive-date=22. 3. 2007 |url-status=dead | df= }}</ref> Према истом попису, из 2000. године, у Бостону је живело:
* 54,47% белаца
* 2,33% црнаца
* 0,4% америчких индијанаца
* 7,52% америчких азијата
* 0,06% потомака досељеника са пацифичких острва
* 7,83% других раса и
* 4,39% људи мешаних раса.
[[Датотека:DowntownBoston.jpg|мини|лево|300п|Бостонска лука]]
14,4% људи се изјаснило као Латиноамериканци (они који воде порекло из шпанског говорног подручја Северне и Јужне Америке). Људи ирског порекла чине највећу популацију белаца који су једне исте етничке групе, чак 15,8%. [[Italijani|Италијани]] чине 8,3% становништва, док потомци Западно индијских острва чине 6,4%<ref name="census2">{{cite web|url=http://factfinder.census.gov/servlet/QTTable?_bm=y&-context=qt&-qr_name=DEC_2000_SF3_U_DP2&-ds_name=DEC_2000_SF3_U&-CONTEXT=qt&-tree_id=402&-redoLog=true&-all_geo_types=N&-geo_id=16000US2507000&-search_results=01000US&-_sse=on&-format=&-_lang=en | title=Boston city, Massachusetts — DP-2, Profile of Selected Social Characteristics: 2000 |year=2000 | publisher=United States Census Bureau | accessdate=4. 5. 2007 | archive-url=https://web.archive.org/web/20071222231253/http://factfinder.census.gov/servlet/QTTable?_bm=y&-context=qt&-qr_name=DEC_2000_SF3_U_DP2&-ds_name=DEC_2000_SF3_U&-CONTEXT=qt&-tree_id=402&-redoLog=true&-all_geo_types=N&-geo_id=16000US2507000&-search_results=01000US&-_sse=on&-format=&-_lang=en | archive-date=22. 12. 2007 |url-status=dead | df= }}</ref>. Скоро половина тог броја чине људи са [[Хаити]]ја.

Од 239.528 домаћинстава, 22,7% је имало децу млађу од 18 година, 27,4% су били брачни парови, 16,4% домаћинстава је било са једним старатељем - женом, док су 51,9% чинили појединци. 9,1% чине људи старији од 65 година, који су живели сами. Просечна величина домаћинства је била 2,31 и просечна величина породице је била 3,17 чланова<ref name="census1">{{cite web|url=http://factfinder.census.gov/servlet/QTTable?_bm=y&-geo_id=16000US2507000&-qr_name=DEC_2000_SF1_U_DP1&-ds_name=DEC_2000_SF1_U&-_lang=en&-redoLog=false&-_sse=on | title=Boston city, Massachusetts — DP-1, Profile of General Demographics Characteristics: 2000 |year=2000 | publisher=United States Census Bureau | accessdate=4. 5. 2007 | archive-url=https://web.archive.org/web/20071222231300/http://factfinder.census.gov/servlet/QTTable?_bm=y&-geo_id=16000US2507000&-qr_name=DEC_2000_SF1_U_DP1&-ds_name=DEC_2000_SF1_U&-_lang=en&-redoLog=false&-_sse=on | archive-date=22. 12. 2007 |url-status=dead | df= }}</ref>.

Становништво по старости је подељено на следећи начин:
* 19,8% млађи од 18 година
* 16,2% 18-24 године
* 35,8% 25-44 године
* 17,8% 45-64 године
* 10,4% 65 година и старији

Однос жена и мушкараца у свим старосним групама је 100:92,8.

Однос жена и мушкараца за старосну групу, 18 и више, је 100:90,2.

Просечна примања у једном домаћинству годишње је 39.629$, и просечно годишње примање у једној породици је 44.151$. Мушкарци су имали просечно примање од 37.435$, док су жене имале 32.421$. Примање по глави становника је 23.353$. 19,5% становништва живи у сиромаштву. 25,6% млађих од 18 година и 18,2% старијих од 65 година живе у сиромаштву<ref name="census3">{{cite web|url=http://factfinder.census.gov/servlet/QTTable?_bm=y&-geo_id=16000US2507000&-qr_name=DEC_2000_SF3_U_DP3&-ds_name=DEC_2000_SF3_U&-_lang=en&-redoLog=false&-_sse=on | title=Boston city, Massachusetts — DP-3. Profile of Selected Economic Characteristics: 2000 |year=2000 | publisher=United States Census Bureau | accessdate=4. 5. 2007 | archive-url=https://web.archive.org/web/20071222231306/http://factfinder.census.gov/servlet/QTTable?_bm=y&-geo_id=16000US2507000&-qr_name=DEC_2000_SF3_U_DP3&-ds_name=DEC_2000_SF3_U&-_lang=en&-redoLog=false&-_sse=on | archive-date=22. 12. 2007 |url-status=dead | df= }}</ref>.

== Економија ==
Факултети и универзитети који се налазе у Бостону у великој мери доприносе локалној и регионалној економији. Ове високо-образовне установе су у протекле две деценије биле највећи разлог смањењу незапослености локалног становништва, јер са развојем ових установа дошло је и до повећања броја радних места. Поред значајности у запошљавању становништва, ове установе су и разлог што су многе светске мултинационалне корпорације отвориле своја представништва у и око Бостона. Према подацима министарства за развој града Бостона, из [[2003]]. године, студенти који студирају у или око Бостона у фискалној 2002. години су допринели економији града 4,8 милијарди долара<ref>{{Cite web|url=https://www.znanje.org/i/i27/07iv05/07iv0515/Ekonomija.htm|title=Ekonomija|website=www.znanje.org|access-date=2021-01-24}}</ref>. Од свих америчких великих градова, Бостон добија највећу годишњу своту из федералне касе од Националних здравствених Института.<ref>{{cite web|url=http://www.ssti.org/Digest/Tables/022006t.htm | title=Top 100 NIH Cities |year=2004| publisher=SSTI.org | accessdate=19. 2. 2007}}</ref>
[[Датотека:Internationalplace.jpg|250п|мини|Финансијски део Бостона]]
Туризам такође знатно доприноси економији града. У фискалној [[2004]]. години, туристи су потрошили 7,9 милијарди долара, и по броју посетилаца поставили Бостон међу првих десет најпосећенијих градова у САД.<ref>{{cite web|title=Boston Economy | publisher = Advameg Inc. | publisher = City-Data.com |year=2007| url=http://www.city-data.com/us-cities/The-Northeast/Boston-Economy.html | accessdate=20. 6. 2007}}</ref> Важне индустрије које делују у Бостону су у великој мери финансијске природе. Велике компаније које пружају приватна и друштвена осигурања су прве започеле са радом у Бостону, и одатле се прошириле преко целе Америке. Ово је учинило да Бостон, после Њујорка, постане финансијски центар САД. [[Бенк оф Америка]] и [[Соверн Бенк]] имају своја регионална седишта у Бостону<ref>{{cite web|url=http://www.city-data.com/world-cities/Boston-Economy.html | title=Cities of the World—Boston Economy | publisher=city-data.com |year=2007| accessdate=28. 4. 2007}}</ref> Бостон такође има веома развијену [[штампа]]рску индустрију која је уједно и најстарија у САД, са великим штампарско-издавачким кућама.

Према подацима из фискалне [[2005]]. године Бостон је бројао 2.398.900 радника. Од тога [http://www.city-data.com/us-cities/The-Northeast/Boston-Economy.html]:
* 1.200 је радило у рударству
* 100.500 у грађевини
* 231.200 у производњи
* 424.100 у комерцијали, трговини и транспорту
* 72.000 у информационом сектору (разни бирои, медији, сервисни информациони бирои, итд.)
* 182.800 у финансијском сектору
* 374.200 у разним професионалним делатностима (контролори лета, јавне службе, итд.)
* 431.600 у образовним и здравственим институцијама
* 206.900 у угоститељству и туризму
* 85.700 у разним службама
* 288.000 у локалној власти

Просечна плата радника у производњи је износила 18.65 америчких долара на сат.

Стопа незапослености је износила 4,9%

== Образовање ==

Бостон има репутацију интелектуалног центра САД, и зато носи надимак ''Атина Америке''. Таква репутација долази из чињенице да у самом граду Бостону и у суседном [[Кембриџ]]у, постоји више од сто колеџа и универзитета<ref>{{Cite web|url=https://verbalisti.com/2020/04/01/akademski-stem-program-ucenja-engleskog-u-bostonu/|title=Akademski STEM program učenja engleskog u Bostonu|date=2020-04-01|website=Kursevi stranih jezika, škole jezika i jezička putovanja verbalista|language=en-US|access-date=2021-01-24}}</ref>

Кампус Бостонског Универзитета се простире дуж реке Чарлс, на Комонвелт Авенији, док се медицински факултет универзитета налази у јужном делу града - [[Саут Енд]]. [[Универзитет Нортистерн]], још један велики приватни универзитет се налази у познатом историјском комшилуку - [[Фенвеј]]. Колеџи Вилок, Симонс, Емануел и Вентворт , као и Масачусетсски колеџ за фармацију и здравствене науке такође се налазе близу Нортистерна и припадају делу званом Фенвеј. Универзитет Сафок, омањи приватни универзитет, познат у САД по свом правном факултету, налази СЕ на [[Бикон Хил]]у. Правни факултет Њу Ингланд универзитета је омањи правни факултет, који се налази у позоришном дистрикту града. Овај факултет је првобитно основан као правни факултет за жене.<ref>{{cite web|url=http://www.nesl.edu/about/history.cfm | title=History of NESL | publisher=New England School of Law |year=2006| accessdate=21. 3. 2007}}</ref> Емерсон колеџ са репутацијом као један од престижнијих колеџа за друштвене науке, новинарство, лингвистику и филм, се налази близу Бостон Комона (првог јавног парка у САД). Бостон колеџ, чији се првобитни кампус налазио у јужном делу Бостона, данас се налази у западном делу града, на граници двеју општина, Брајтона и Њутона. Кампус Бостон колеџа се и даље територијално шири недавном куповином земљишта од огранка Католичке Цркве у Бостону<ref>{{cite web|last=Laczkoski| first = Michelle| url = http://media.www.dailyfreepress.com/media/storage/paper87/news/2006/02/27/News/Bc.Outlines.Move.Into.AllstonBrighton-1639148.shtml| title = BC outlines move into Allston-Brighton|date=27. 2. 2006| publisher = The Daily Free Press (Boston University)| accessdate=28. 4. 2007| archive-url = https://web.archive.org/web/20071007103332/http://media.www.dailyfreepress.com/media/storage/paper87/news/2006/02/27/News/Bc.Outlines.Move.Into.AllstonBrighton-1639148.shtml| archive-date=7. 10. 2007|url-status=dead| df = }}</ref>

Неколико великих универзитета се налазИ у суседном Кембриџу, мада имају зграде и у Бостону, те студенти могу имати предавања у истом дану у Бостону и у Кембриџу.  Универзитет Харвард је најстарија институција високог образовања у САД, и налази се великим делом у Кембриџу, дуж реке Чарлс. Факултети за бизнис и менаџмент Харвардског универзитета, као и медицински, стоматолошки и факултет здравствене заштите налазе се у Бостону, физички одвојени од кампуса у Камбриџу.<ref>{{cite web|last=Kladko| first = Brian| url=http://boston.bizjournals.com/boston/stories/2007/04/23/story2.html?i=79430&b=1177300800%5E1449823 | title=Crimson Tide |date=20. 4. 2007 | publisher=Boston Business Journal | accessdate=28. 4. 2007}}</ref> Технолошки институт Масачусетса (МИТ) који је прво основан у Бостону, пресељен је у Кембриџ пошто се указала потреба за већим простором. МИТ је пресељен у Кембриџ 1916. године. Медицински факултет универзитета Тафтс обавља дужност надгледања рада Медицинског центра Нове Енглеске, док се остатак кампуса универзитета Тафтс налази у северној општини Бостона - Самервилу. Истерн Назарин колеџ у општини Квинси, једини је евангелистички хришћански колеџ у граду Бостону, и активан је у свакодневном раду хришћанског свештенства у Бостону{{чињеница|date=01. 2014. }}.

Бостонски државни систем за образовање је најстарији у земљи. Овај систем чине све државне основне и средње школе у Бостону, и броји 57.000 ученика, од првог разреда основне школе до четвртог разреда средње школе. Систем броји 145 школа, међу њима и Бостонска латинска школа (најстарија државна основна школа у САД, основана [[1635]]. године). Поред државних, Бостон броји и велики број приватних основних и средњих школа. 2002. године, бизнис магазин [[Форбс]] је оценио јавни систем државних школа у Бостону као најбољи систем државног образовања у САД, са просечном стопом ученика који заврше последњи разред средње школе од 82%.<ref>{{cite journal|url=http://www.forbes.com/2004/02/13/cx_bs_0213home.html|title=The Best Education in the Biggest Cities |year=2002| journal=Forbes | accessdate=19. 2. 2007}}</ref> 2005. године систем који обухвата све државне школе је бројао<ref>{{cite web|url=http://www.boston.com/news/education/k_12/articles/2005/11/03/Boston_public_schools/ | title = Boston public schools | publisher=Boston Globe |date=3. 11. 2005 | accessdate=29. 9. 2007}}</ref>
:
* 45,5% црнаца
* 31,2% ученика пореклом из латинске Америке
* 14,0% белаца
* 9,0% Азијата

Бостон је место неколико музичких и уметничких конзерваторијума - Уметнички институт Бостона, колеџ за примењену уметност Масачусетс, и Музички конзерваторијум Нове Енглеске (најстарији конзерваторијум у САД), Школа музеја лепих уметности, и музичка академија Беркли. Једини државни универзитет у Бостону је универзитет Масачусетс у општини Дорчестер, док су једина два двогодишња колеџа Роксбури Комјунити колеџ и Бункер Хил Комјунити колеџ у општини [[Роксбери]].
[[Датотека:HarvardWidenerLibrary.jpg|200п|мини|Библиотека Харвард Универзитета са мотом универзитета - Веритас (лат. истина)]]
[[Датотека:BCgassonquadaerial.jpg|200п|мини|Кампус Бостон Колеџа]]
[[Датотека:Wentworth Institute of Technology.jpg|200п|мини|Вентворт Колеџ. Председница колеџа је проф. др. Зорица Панић, прва председница искључиво техничког колеџа]]
''За више информација погледајте:''
* [[Универзитет Бостон]]
* [[Универзитет Нортистерн]]
* [[Вилок колеџ]]
* [[Симонс колеџ]]
* [[Емануел колеџ]]
* [[Вентворт колеџ]]
* [[Колеџ за фармацију и медицину Масачусетса]]
* [[Универзитет Сафок]]
* [[Емерсон колеџ]]
* [[Бостон колеџ]]
* [[Универзитет Харвард]]
* [[Масачусетски технолошки институт|Технолошки институт Масачусетса]] (МИТ)
* [[Универзитет Тафтс]]
* [[Бостонска латинска школа]]
* [[Уметнички институт Бостона]]
* [[Колеџ за примењену уметност Масачусетса]]
* [[Школа Музеја лепих уметности]]
* [[Музички колеџ Беркли]]
* [[Универзитет Масачусетс]]
* [[Роксбури Комјунити колеџ]]
* [[Банкер Хил Комјунити колеџ]]
* [[Бостонски архитектонски колеџ]]
* [[Бостонски баптистички колеџ]]
* [[Бонстонски конзерваторијум]]
* [[Универзитет Нове Енглеске]]
* [[Оптометријски колеџ Нове Енглеске]]
* [[Музички конзерваторијум Нове Енглеске]]
* [[Бабсон колеџ]]
* [[Бентли колеџ]]
* [[Универзитет Брандајс]]
* [[Кембриџ колеџ]]
* [[Кури колеџ]]
* [[Јеврејски колеџ]]
* [[Хеленик колеџ]]
* [[Ласел колеџ]]
* [[Универзитет Лесли]]
* [[Маунт Ида колеџ]]
* [[Њубери колеџ]]
* [[Инжењерски колеџ Франклин В. Олин]]
* [[Реџис колеџ]]
* [[Велесли колеџ]]

== Култура ==

Као резултат великог броја давно основаних високо образовних институција, Бостон се сматра културним и интелектуалним центром [[Нова Енглеска|Нове Енглеске]]. Град има неколико позоришта са фасадама налик на европске у погледу украса и стила. Град одржава многе фестивале, који често трају по цео викенд. Дочек [[Нова година|Нове године]], прослава Дана независности [[4. јул]]а и [[Бостон Поп концерт]] су три фестивала на почетку и на крају којих се увек одржава тридесето-минутни ватромет програм на обалама реке [[Чарлс (ријека)|Чарлс]] и у луци на [[Атлантски океан|Атлантском океану]]. Бостон је познат по свом локалном дијалекту и акценту ([[бостонски акценат]]) који се умногоме разликује од дијалекта широм Нове Енглеске. Локално становништво изговара „Бостон“ као „Бастен“. За Бостон се такође везује кухиња Нове Енглеске у којој се истиче морска храна, нарочито [[ракови]] и [[јастог|јастози]]. Потомци имиграната из [[Ирска|Ирске]] који су пре 20. века емигрирали у околину данашњег Бостона, данас имају веома јак политички и религиозни утицај. И дан данас у неким деловима града се осећа јак утицај Ирске културе, кроз постојање великог броја [[паб]]ова, ресторана са ирском музиком и годишњим фестивалима којим се прослављају ирске традиције. Симбол Ирске - зелена детелина - се може наћи и као лого кошаркашког клуба [[Бостон селтикси|Бостон Селтикс]].

== Конзулати у Бостону ==

{|
| {{застава|Бразил}} || {{застава|Канада}} || {{застава|Турска}} || {{застава|Колумбија}} || {{застава|Француска}} || {{застава|Костарика}}
|- 
| {{застава|Португалија}} || {{застава|Мексико}} || {{застава|Јапан}} || {{застава|Грчка}} || {{застава|Доминиканска Република}} || {{застава|Словенија}}
|-
| {{застава|Либан}} || {{застава|Јамајка}} || {{застава|Аустралија}} || {{застава|Белгија}} || {{застава|Италија}} || {{застава|Норвешка}}
|-
| {{застава|Чиле}} || {{застава|Финска}} || {{застава|Хондурас}} || {{застава|Мађарска}} || {{застава|Исланд}} || {{застава|Холандија}}
|-
| {{застава|Монако}} || {{застава|Мароко}} || {{застава|Непал}} || {{застава|Пакистан}} || {{застава|Пољска}} || {{застава|Боливија}}
|-
| {{застава|Румунија}} || {{застава|Сенегал}} || {{застава|Швајцарска}} || {{застава|Тајланд}} || {{застава|Хаити}} || {{застава|Барбадос}}
|-
| {{застава|Шри Ланка}} || {{застава|Аустрија}} || {{застава|Немачка}} || {{застава|Израел}} || {{застава|Ирска}} || {{застава|Еквадор}}
|-
| {{застава|Јужна Кореја}} || {{застава|Шпанија}} || {{застава|Енглеска}} || {{застава|Венецуела}} || {{застава|Мали}} || {{застава|Данска}}
|-
| {{застава|Салвадор}} || {{застава|Перу}} || {{застава|Луксембург}} || {{застава|Кипар}}
|}

== Криминал ==

Ниска стопа криминала у граду крајем 20. и почетком 21. века је производ успешне сарадње градске полиције са разним цивилним групама и грађанским покретима широм града и комшилука. Број убистава у граду је пао са 152 [[1990]]. године (26,5 на 100.000 људи) на 31 [[1999]]. године (5,26 на 100.000 људи). У последњих пар година, овај број је умео да варира и до 50%, у односу на претходну годину у исто време (60 убистава [[2002]]. године, 39 [[2003]]. године, 64 [[2004]]. године и 75 [[2005]]. године). Иако број убистава годишње није ни приближно броју из 1990. године, многи грађани Бостона виде ово варирање као проблем, и сматрају да би бостонска полиција требало да примени нове тактике у спровођењу реда.<ref>{{cite web | url=http://boston.areaconnect.com/crime1.htm | title=Boston MA Crime Statistics (2004—New Crime Data) | year=2007 | publisher=areaConnect.com | accessdate=19. 2. 2007 | archive-date=18. 09. 2007 | archive-url=https://web.archive.org/web/20070918061435/http://boston.areaconnect.com/crime1.htm | url-status= }}</ref>

== Спорт ==
[[Датотека:RedSoksStadijum.jpg|лево|мини|300п|Фенвеј Парк, стадион америчког бејзбол тима Бостон Ред Сокса]]
[[Бостон Ред Сокси]] (у свакодневном говору се зову просто „Сокс“) су један од [[бејзбол]] тимова који су основали Америчку Бејзбол Лигу ({{јез-енгл|American League of Major League Baseball}} - МЛБ). Када су домаћини, тим игра на свом стадијуму - Фенвеј Парк, близу Трга Кенмор. Стадијум је саграђен [[1912]]. године, и један је од најстаријих спортских арена који се активно и данас користи у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Бостон је град у којем је одиграна прва бејзбол игра новоосноване Светске Серије, [[1903]]. године. Серија те године је играна између Ред Сокс-а (који су се тада звали Пилгрими ({{јез-енгл|pilgrim}} значи ''досељеник'') и Гусара из [[Питсбург]]а.<ref>{{cite web | url=http://mlb.mlb.com/NASApp/mlb/mlb/history/postseason/mlb_ws_recaps.jsp?feature=1903 | title=1903 World Series—Major League Baseball: World Series History | publisher=Major League Baseball at MLB.com | year=2007 | accessdate=18. 2. 2007 | archive-date=27. 08. 2006 | archive-url=https://web.archive.org/web/20060827080714/http://mlb.mlb.com/NASApp/mlb/mlb/history/postseason/mlb_ws_recaps.jsp?feature=1903 | url-status=dead }}</ref>

[[Датотека:NBA Game.jpg|мини|лево|300п|Бостон Селтикси и Мајами Хит у ТД Бенкнорт Гардену]]
[[ТД Бенкнорт Гарден]] је спортска арена која се налази близу Северне станице, и арена у којој играју као домаћини два велика тима - [[Бостон Бруинс]], хокејашки тим и члан америчке Националне хокејашке лиге ({{јез-енгл|NHL}}), и [[Бостон селтикси|Бостон Селтикс]], кошаркашки тим и члан америчке Националне кошаркашке асоцијације ({{јез-енгл|NBA}}). Бостон Селтикси су један од оснивача националне кошаркашке асоцијације, као и једини тим који има највећи број освојених титула из националних шампионата од [[1957]]. до [[1986]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.nba.com/history/finals/champions.html | title=NBA Finals: All-Time Champions | publisher=NBA |year=2007| accessdate=20. 2. 2007}}</ref>

Један од најпосећенијих спортских догађаја у Бостону је [[Бостонски маратон]]. Путања којом маратонци трче кроз град је дуга 42&nbsp;km. Бостонски Маратон је најстарији маратон на свету. Одржава се сваког трећег понедељка у [[април]]у, и први пут је одржан [[1897]]. године, након успешног првог модерног [[маратон]]а на [[олимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|летњим олимпијским играма]], одржаним [[1896]]. године. Као најстарији маратон, Бостонски маратон спада у један од светских најпрестижнијих маратона. Просечна посећеност је око 20.000 регистрованих учесника, док је на стоту годишњицу било 38.000 регистрованих учесника.<ref>{{cite web|url=http://www.bostonmarathon.org/BostonMarathon/RaceFacts.asp | title=B.A.A. Boston Marathon Race Facts |year=2007 | publisher=Boston Athletic Association | accessdate=29. 4. 2007 | archive-url=https://web.archive.org/web/20070418015010/http://www.bostonmarathon.org/BostonMarathon/RaceFacts.asp | archive-date=18. 4. 2007 |url-status=dead | df= }}</ref>

{| class="wikitable"
|-
! scope="col" | Клуб
! scope="col" | Лига
! scope="col" | Спот
! scope="col" | Стадијум
! scope="col" | Година оснивања
! scope="col" | Шампионати
|-
! scope="row" style="font-weight: normal; text-align: center;" | Бостон Ред Сокс
| Национална Бејзбол Лига
| Бејзбол
| Фенвеј Парк
| [[1901]].
| 6 светских серија
|-
! scope="row" style="font-weight: normal; text-align: center;" | Њу Ингланд Патриотс
| Национална Фудбол Лига
| Амерички фудбал
| Џилет стадијум
| [[1960]].
| 4 Супер боула
|-
! scope="row" style="font-weight: normal; text-align: center;" | Бостон Селтикси
| Национална кошаркашка асоцијација
| Кошарка
| ТД Бенкнорт Гарден
| [[1946]].
| 16 НБА титула
|-
! scope="row" style="font-weight: normal; text-align: center;" | Бостон Бруинс
| Национална хокеј Лига
| Хокеј
| ТД Бенкнорт Гарден
| [[1924]].
| 5 Стенли Купова
|-
! scope="row" style="font-weight: normal; text-align: center;" | Њу Ингланд Револушн
| Мејџор Лиг Сокер
| Фудбал
| Џилет стадијум
| [[1995]].
| нема
|}

== Здравствене установе и институције ==

Бостон је познат по високо-образовним установама као и великом концентрацијом научних компанија у пољу [[биотехнологија|биотехнологије]]. Велики број ових установа су уско повезане са болницама широм Бостона, те су великим делом све болнице у Бостону универзитетске. Највећа концентрација здравствених установа се може наћи у делу Бостона који се у свакодневном говору назива ЛМА (на енглеском ел-ем-еј), тј. [[Лонгвуд Медикал Ерија]]. Овај део града се зове по Авенији која пролази делом града, [[Лонгвуд Авенија]]. У овом делу се налазе светски познате и веома велике болнице као што су [[Медицински центар Бет Исраел Диконес]], [[Дечја болница (Бостон)|Дечја болница Бостона]], болнице Бригам и Вуменс, Онколошки институт Дана-Фабер, Медицински факлутет Универзитета [[Универзитет Харвард|Харвард]], Стоматолошки факултет Универзитета Харвард и Институт за дијабетес Џослин. Многе ове установе имају као своје запослене многобројне добитнике [[Нобелова награда|Нобелових награда]] у разноразним пољима медицине и научног рада. Главна болница Масачусетса се налази близу дела познатог као Бикон Хил, где се уједно налази и скупштина града, док се у квартовима као Џамајка Плејн и Вест Роксбури налази велика градска болница - Медицински центар Бостон. Ова болница је универзитетска болница која служи студентима Медицинског факултета Универзитета Бостон. Медицински центар Нове Енглескер, који се налази у самом центру града, је универзитетска болница Универзитета Туфтс. Дечја болница Бостона и Медицински центар Бет Исраел Диконес су такође универзитетске болнице и опслужују студенте медицинског и стоматолошког факултета Харварда.

== Медији ==

=== Новине ===
[[Датотека:Metroboston.jpg|120п|мини|Boston Metro]]
[[Датотека:bostonnow.jpg|200п|мини|Boston NOW]]
'''Дневне новине''': [[Бостон Глоуб]], Бостон Хералд, [[Метро (новине)|Бостон Метро]] (бесплатне новине, које се могу наћи у свим [[аутобус]]има и [[метро]]има), Бостон САДА (такође бесплатне новине које се могу наћи у јавном превозу), Ел Планета (такође бесплатне новине, штампане на [[Шпански језик|шпанском језику]]).

'''Недељне новине''': Бостон финикс, Импропер Бостониан, Викли Диг, Ла Семана (новине штампане на шпанском језику).), Беј Виндоус.

'''Новине штампане два пута у месецу''': Барстул Спорт, Џуст Проперти (новине за продају и куповину некретнина), Џуст Ренталс Бостон (оглас новине за издавање станове), Stuff@night (магазин о ноћним дешавањима у Бостону).

=== ФМ радио станице ===

{|class="wikitable"
!Фреквенција (-{MHz}-)
!Назив станице
!Програм
|-
|88,1
| -{WMBR}-
| музика разноврсног жанра студентског радија (-{MIT}-)
|-
|89,7
| -{WGBH}-
|Државна јавна станица, финансирана из федералног буџета ([[класична музика]], [[џез]] музика)
|-
|90,9
| -{WBUR}-
|Државна јавна станица, финансирана из федералног буџета (класична музика, вести)
|-
|92,9
| -{WBOS}-
|[[Алтернативни рок]]
|-
|93,7
| -{WMKK}-
|Најновији хитови, вести
|-
|94,5
| -{WJMN-FM}-
|Топ 40, урбана музика (''-{Jam'n}- 94-5'')
|-
|96,9
| -{WTKK}-
|Талк шоу
|-
|97,7
| -{WKAF}-
|Вести, г��ворни програм, [[интервју]]и
|-
|98,5
| -{WBMX}-
|[[Поп музика]], [[РнБ]]
|-
|99,5
| -{WCRB}-
|Европска класична музика (''-{Classical}- 99.5'')
|-
|100,7
| -{WZLX}-
|Класични рок (''-{Boston's Classic Rock}-'')
|-
|101,7
| -{WFNX}-
|Алтернативна музика
|-
|102,5
| -{WKLB-FM}-
|[[Кантри музика]] (''-{Country}- 102,5'')
|-
|103,3
| -{WODS}-
|Стари [[шлагер]]и (''-{Oldies}- 103,3'')
|-
|104,1
| -{WBCN}-
|[[Рокенрол|Рок н Рол]] (''-{The Rock of Boston}-'')
|-
|105,7
| -{WROR}-
|Класична музика
|-
|106,7
| -{WMJX}-
|Поп хитови, Р н Б, [[реп]], топ 40 (''-{Magic}- 106.7'')
|-
|107,3
| -{WAAF}-
|Рок н рол
|-
|107,9
| -{WXKS}-
|Топ хитови 40 Билборд листе (''-{Kiss}- 108'')
|}

=== Телевизијске станице ===

Као свуда у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], Бостон има ограничен број [[Телевизија|ТВ]] станица за које нису потребне претплате, и које се аутоматски могу наћи на ТВ пријемнику када се ТВ укључи. За све остале станице, потребно је претплатити се на кабловску мрежу, и одабрати листу многобројних ТВ станица. Списак ТВ станица који следи је списак станица које грађани Бостона добијају без претплате на кабловску мрежу.

{|class="wikitable"
|-
!Канал
!Назив ТВ станице
!Мрежа којој припада
|-
|2
| -{WGBH}-
| -{PBS - Public Broadcasting Service}-, државна ТВ станица 
|-
|4
| -{WBZ-TV}-
| -{[[Си-Би-Ес|CBS]]}-
|-
|5
| -{WCVB-TV}-
| -{[[Ej-Bi-Si|ABC]]}-
|-
|7
| -{WHDH-TV}-
| -{[[NBC]]}-
|-
|25
| -{WFXT}-
| -{[[Телевизијска компанија Фокс|FOX]]}-
|-
|27
| -{WUNI}-
| -{[[Univision]]}- Мрежа на шпанском језику
|-
|32
| -{WTMU-LP}-
| -{[[Телемундо|Telemundo]]}- Мрежа на шпанском језику
|-
|38
| -{WSBK-TV}-
|Независна ТВ станица
|-
|44
| -{WGBH}-
| -{[[PBS]] - Public Broadcasting Service}-, државна ТВ станица 
|-
|46
| -{WWDP}-
| -{[[NBC]]}-
|-
|48
| -{WYDN}-
| -{DayStar}-
|-
|56
| -{WLVI-TV}-
| -{[[The CW]]}-
|-
|60
| -{WNEU}-
| -{[[Телемундо|Telemundo]]}- Мрежа на шпанском језику
|-
|62
| -{WMFP}-
|Шопинг канал
|-
|66
| -{WUTF-TV}-
| -{TeleFutura}-
|-
|68
| -{WBPX}-
| -{ION Television}-
|}

== Саобраћај ==
{{main|Јавни превоз у Бостону}}
[[Датотека:Orange Line southbound at North Station, February 2006.jpg|мини|300п|Наранџаста линија бостонског метроа]]
[[Међународни аеродром Логан]], који се налази у Источном Бостону услужује сав ваздушни саобраћај Бостона и околине<ref>{{Cite web|url=https://putovanjeonline.com/boston-logan-int-airport-bos/|title=Boston Logan Int. Airport (BOS)|last=putovanjeonline|date=2017-12-21|website=PUTOVANJE online|language=sr-RS|access-date=2021-01-24|archive-date=28. 01. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128143921/https://putovanjeonline.com/boston-logan-int-airport-bos/|url-status=dead}}</ref>. Поред аеродрома Логан, у близини Бостона налазе се и три посредна општинска аеродрома, Беверли општински аеродром на северу од Бостона, Бедфорд/Хенском аеродром западно од града и Норвуд Мемориал аеродром јужно од града.
[[Датотека:MBTA Neoplan AN440LF.jpg|лево|мини|200п|Градски аутобуси који опслужују Бостон]]
Улице Бостона нису организоване на пример као улице [[Њујорк]]а где су улице у облику правоугаоне мреже са правим линијама. Улице Бостона су грађене спонтано како је град растао кроз [[век]]ове. Ово спонтано додавање улица по потреби је довело до тога да многе улице одједном или губе или добијају по једну траку, и мењају имена по комшилуцима, иако је реч о једној улици. Марта [[2006]]. америчка асоцијација бициклиста је навела Бостон као један од најгорих градова за вожњу бициклом у Сједињеним државама .{{чињеница|date=12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Упркос томе, Бостон има један од највећег броја бициклиста који дневно користе [[бицикл]] као средство транспорта<ref>{{cite web|url=http://www.des.ucdavis.edu/faculty/handy/ESP178/Dill_bike_facilities.pdf | format = pdf | publisher = Dill bike facilities | title=Bicycle Commuting and Facilities in Major U.S. Cities: If You Build Them, Commuters Will Use Them—Another Look |year=2003| accessdate=4. 4. 2007|pages=5}}</ref>

Надлештво за саобраћај Масачусетског залива, скраћено МБТА (''Massachusetts Bay Transportation Authority'') је државна служба која је еквивалентна Градском саобраћајном предузећу у Београду. МБТА је предузеће које је прво у Сједињеним Државама инвестирало у подземни транспорт, што је уједно био и први [[метро]] у Сједињеним Државама. Данас су линије метроа дуге 105&nbsp;km, и пружају се у сва четири правца града опслужујући сва приградска насеља<ref name="light rail">{{cite web|url=http://www.lightrailnow.org/facts/fa_bos001.htm | title=Boston: Light Rail Transit Overview | publisher=Light Rail Progress |date=мај 2003 | accessdate=19. 2. 2007}}</ref>. МБТА се у свакодневном говору назива Т.

Поред метроа, МБТА град и приградска насеља опслужује [[аутобус]]има, као и удаљена насеља [[воз]]ом, чија је мрежа дугачка 321&nbsp;km. Јавни превоз игра велику улогу у свакодневном животу грађана Бостона, и тиме чине МБТА један од најпосећенијих јавних превоза у Сједињеним Државама<ref>{{cite web|url=http://www.census.gov/prod/1/gen/pio/cay961a2.pdf | format = pdf | title=Census and You | publisher=US Census Bureau |date=јануар 1996 | accessdate=19. 2. 2007|pages=12}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bikesatwork.com/carfree/census-lookup.php?state_select=*&lower_pop=250000&upper_pop=999999999&sort_num=2&show_rows=25&first_row=0. | title=Carfree Database Results—Highest percentage (Cities over 250,000) | publisher=Bikes at Work Inc. |year=2007| accessdate=26. 2. 2007}}</ref>

== Види још ==
* [[Списак градова у САД по броју становника]]
* [[Највећи градови у САД по деценијама]]

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv | title = The Rough Guide to Boston | url=https://archive.org/details/roughguidetobost0000fagu_b6q5 | last=Fagundes| first=David |others=Grant, Anthony | publisher=Rough Guides |year=2003|isbn=978-1-84353-044-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv | title = 50 one day adventures in Massachusetts, Rhode Island, Connecticut, Vermont, New Hampshire, and Maine | url=https://archive.org/details/daytripsnewengla0000stei | last=Steinbicker| first = Earl|year=2000| publisher=Hastingshouse/Daytrips Publishers |isbn=978-0-8038-2008-1|pages=}}
{{refend}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт|http://www.cityofboston.gov/}}

{{Округ Сафок (Масачусетс)}}
{{Административна подела САД}}
{{Подножје|Географија|Северна Америка|САД}}
{{клица-САД}}
{{Добар чланак}}

[[Категорија:Бостон| ]]
[[Категорија:Главни градови америчких држава]]
[[Категорија:Градови у Масачусетсу]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у САД]]
Шаблони који се користе на овој страници:
Назад на страницу Бостон.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бостон”