Пређи на садржај

Рудолф фон Лабан

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Laban, Rudolf von)
Рудолф фон Лабан
Рудолф фон Лабан
Рудолф фон Лабан
Пуно имеРудолф вон Лабан
Датум рођења(1879-12-15)15. децембар 1879.
Место рођењаБратислава, Мађарско краљевство
 Аустроугарско царство
Датум смрти1. јул 1958.(1958-07-01) (78 год.)
Место смртиВејбриџ
 Енглеска
ПребивалиштеАустроугарска
Држављанствомађарско
Занимањеплесач, теоретичар
Деловањекореографија, теорија плеса

Рудолф фон Лабан, такође познат као Рудолф Лабан (мађ. Rezső Lábán de Váraljas, Lábán Rezső, Lábán Rudolf; 15. децембар 1879 – 1. јул 1958),[1] био је аустроугарски, немачки и британски плесни уметник, кореограф и теоретичар. Он се сматра једним од пионира модерног плеса у Европи,[2] као и „оснивач експресионистичког плеса” у Немачкој.[3] Његов рад је поставио темеље за Лабанову анализу покрета, лабанотацију (кинетографија Лабан), друге специфичније развоје у плесној нотацији и еволуцији многих сорти Лабанове анализе покрета. Он се сматра једном од најважнијих личности у историји плеса.[4]

Он је иницирао један од главних приступа плесној терапији.[5] Његов рад на позоришном покрету такође је био утицајан.[6] Покушао је да примени своје идеје на неколико других области, укључујући архитектуру, образовање, индустрију и менаџмент.[2]

Живот и рад

[уреди | уреди извор]

Рудолф Лабан је рођен је 1879. године у Посону (сада Братислава) у Краљевини Мађарској у Аустроугарском царству у аристократској породици. Породица његовог оца потицала је из француског племства (Де Ла Бан, од француског крсташа који се задржао у Угарској краљевини у 13. веку) и мађарског племства, а породица његове мајке била је из Француске. Отац му је био фелдмаршал Аустроугарске империје и губернатор провинција Босне и Херцеговине. Детињство је провео у дворским круговима Беча и Братиславе, као и у Босни и Херцеговини, у градовима Сарајево и Мостар.[3]

Године 1911. Лабан је изнајмио просторију у залеђинској згради у минхенској Тхересиенстраßе, коју је поставио као импровизовани студио за покрете. Лабан није могао да живи од своје школе; морао је да настави да ради као комерцијални уметник и карикатуриста. Презапослен до изнемоглости, Лабан је 1912. колапсирао и отишао на лечење у Лахмановом санаторијуму код Дрездена, где су пацијенти збринути према принципима животне реформе (Лебенсреформ).[7] У овој установи природног лечења Лабан је упознао и заљубио се у Сузан Пероте, која је такође тамо била пацијент. У годинама које су уследиле, између Пероте, Лабана и његове жене развио се углавном хармоничан троугони однос.

Мери Вигман (Wиегманн) у Монте Верита на језеру Мађоре, уписана у Уметничку школу Рудолф фон Лабан, између 1913-1918.
Млади изводе ритмички плес у Лабановом кореографском институту у Берлин-Груневалду (1929).

Перот је требало да постане Лабанов најважнији сарадник (заједно са Мери Вигман и Катјом Вулф),[7] љубавница и мајка његовог детета Алара Перотеа (касније Андре Пероте фон Лабан) у Аскони и Цириху. Током Првог светског рата, Лабан је створио школу у природној исцелитељској колонији Монте Верита у швајцарском кантону Тичино, у општини Аскона, која је убрзо привукла многе следбенике нове плесне уметности.[8] Овде је Лабан водио своје чувене летње курсеве плеса од 1913. до 1919. Овде су ученици такође настојали да живе у складу са природом узгајајући сопствену храну, вегетаријанством, ткањем сукна и израдом сопствене одеће у реформском стилу, и плес у природа на отвореном често голи експериментишући са динамичним импровизацијама.[8][9] Овде је Лабан доживео свој интелектуални и уметнички пробој, славећи „нове људе“, „четворо људи“, „Анархос“ и „Оргијастос“ у експресионистичким плесним драмама.[8]

Лабан под националсоцијализмом

[уреди | уреди извор]

Лабан је режирао велике фестивале игре под финансијском подршком министарства пропаганде Јозефа Гебелса од 1934. до 1936. године.[10] Лабан је у то време чак написао да „желимо да своја средства изражавања и артикулацију у нашој моћи посветимо служењу великих задатака нашег Волк (Народа). Са непоколебљивом јасноћом наш фирер показује пут“.[11] Године 1936, Лабан је постао председник удружења „Немачке радионице за игру“ и примао плату од 1250 ℛℳ месечно,[12] али га је чир на дванаестопалачном цреву у августу те године везао за кревет на два месеца, што га је на крају навело да тражи да смањи своје одговорности на консултантске услуге..[13] Ово је прихваћено и његова плата је смањена на 500 ℛℳ, а Лабанов посао је трајао све до марта 1937. када му је престао уговор.[14]

Неколико навода о Лабановој привржености нацистичкој идеологији је изнето, на пример, већ у јулу 1933. Лабан је уклањао све ученике означене као неаријевске са курса за децу који је водио као директор балета.[15] Међутим, неки научници Лабана су истакли[16] да су такве акције биле неопходне за опстанак у нацистичкој Немачкој у то време и да је његов положај био несигуран, јер није био ни немачки држављанин, ни члан нацистичке партије. У ствари, преузимање власти од стране националсоцијалиста 1933. имало је непосредан ефекат на Лабанов рад кроз нови закон који је усвојен против расне пренатрпаности у немачким школама и универзитетима од 25. априла 1933. (Гесетз геген дие Üберфüллунг деутсцхер Сцхулен унд Хоцхсцхулен). Лабана је тако обавезао овај нови закон о провери ученика са расним карактеристикама „неаријевског” порекла. Његов рад под нацистичким режимом кулминирао је 1936. Гебеловом забраном Вом Тауwинд унд дер Неуен Фреуде (О пролећном ветру и новој радости), кореографији намењеној Летњим олимпијским играма 1936. у Берлину, јер није унапредила нацистички план.[17][18]

Радови и публикације

[уреди | уреди извор]
  • (Ундатед). Хармоние Лехре Дер Беwегунг (Герман). (Хандwриттен цопy бy Сyлвиа Бодмер оф а боок бy Рудолф Лабан) Лондон: Лабан Цоллецтион С. Б. 48.
  • (1920). Дие Wелт дес Таензерс [Тхе wорлд оф Данцерс] (Герман). Стуттгарт: Wалтер Сеиферт. (3рд едитион, 1926)
  • (1926). Цхореограпхие: Ерстес Хефт (Герман). Јена: Еуген Диедерицхс.
  • (1926). Гyмнастик унд Танз (Герман). Олденбург: Сталлинг.
  • (1926). Дес Киндес Гyмнастик унд Танз (Герман). Олденбург: Сталлинг.
  • (1928). Сцхрифтанз: Метходик, Ортхограпхие, Ерлаеутерунген (Герман). Виенна: Универсал Едитион.
  • (1929). "Дас Цхореограпхисцхе Институт Лабан" ин Монограпхиен дер Аусбилдунген фуер Танз унд Таензерисцхе Коепербилдунг (Герман). Едитед бy Лиесел Фреунд. Берлин-Цхарлоттенбург: L. Алтертхум.
  • (1947). wитх Ф. C. Лаwренце. Еффорт: Ецономy оф Хуман Мовемент Лондон: МацДоналд анд Еванс. (4тх репринт 1967)
  • (1948). Модерн Едуцатионал Данце. Лондон: МацДоналд анд Еванс. (2нд Едитион 1963, ревисед бy Лиса Уллманн)
  • (1948). "Пресидент’с аддресс ат тхе аннуал генерал меетинг оф тхе Лабан арт оф мовемент гуилд". Лабан Арт оф Мовемент Гуилд Неwс Схеет. 1 (Април): 5-8.
  • (1950). Тхе Мастерy оф Мовемент он тхе Стаге. Лондон: МацДоналд анд Еванс.
  • (1951). "Wхат хас лед yоу то студy мовемент? Ансwеред бy Р. Лабан". Лабан Арт оф Мовемент Гуилд Неwс Схеет. 7 (Септ.): 8-11.
  • (1952). "Тхе арт оф мовемент ин тхе сцхоол". Лабан Арт оф Мовемент Гуилд Неwс Схеет. 8 (Марцх): 10-16.
  • (1956). Лабан’с Принциплес оф Данце анд Мовемент Нотатион. Лондон: МацДоналд анд Еванс. (2нд едитион 1975, аннотатед анд едитед бy Родерyк Ланге)
  • (1960). Тхе Мастерy оф Мовемент. (2нд Едитион оф Тхе Мастерy оф Мовемент он тхе Стаге), ревисед анд енларгед бy Лиса Уллманн. Лондон: МацДоналд анд Еванс. (3рд Едитион, 1971. Лондон: МацДоналд анд Еванс) (1ст Америцан Едитион, 1971. Бостон: Плаyс) (4тх Едитион, 1980. Плyмоутх, УК: Нортхцоте Хоусе)
  • (1966). Цхореутицс. Аннотатед анд едитед бy Лиса Уллманн. Лондон: МацДоналд анд Еванс.
  • (1974). Тхе Лангуаге оф Мовемент; А Гуиде Боок то Цхореутицс. Аннотатед анд едитед бy Лиса Уллманн. Бостон: Плаyс. (Америцан публицатион оф Цхореутицс)
  • (1975). А Лифе Фор Данце; Реминисценцс. Транслатед анд аннотатед бy Лиса Уллманн. Лондон: МацДоналд & Еванс. (Оригинал Герман публисхед 1935.)
  • (1984). А Висион оф Дyнамиц Спаце. Цомпилед бy Лиса Уллманн. Лондон: Тхе Фалмер Пресс.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Војтек, Миклóс (1999). „Лáбáн Рудолф позсонyи гyöкереи” [Тхе роотс оф Рудолф ин Братислава] (на језику: мађарски). Братислава: Каллиграм Публисхинг Хоусе. Приступљено 2022-01-31. 
  2. ^ а б МцЦаw, Дицк (2011). „Тхе Лабан Соурцебоок” (на језику: енглески). Лондон, Неw Yорк: Роутледге Таyлор & Францис. стр. 1. ИСБН 9780415543330. 
  3. ^ а б Дöрр, Евелyн (2008). Рудолф Лабан, Тхе Данцер оф тхе Црyстал (на језику: енглески). Ланхам, Марyланд: Сцарецроw Пресс. стр. 99—101. ИСБН 9780810860070. 
  4. ^ Карина, Лиллиан & Кант, Марион, (2003) (транслатор: Стеинберг, Јонатхан). "Хитлер'с Данцерс: Герман Модерн Данце анд тхе Тхирд Реицх", Неw Yорк & Оxфорд: Бергхахн Боокс, паге виии.
  5. ^ Левy ФЈ (1988). „Лабан мовемент аналyсис анд данце тхерапy ин тхе Унитед Статес”. Данце/мовемент тхерапy: а хеалинг арт (ПДФ). Рестон, Ва.: Натионал Данце Ассоциатион. стр. 131-164. ИСБН 0-88314-380-1. Архивирано (ПДФ) из оригинала 21. 1. 2022. г. — преко Институте оф Едуцатион Сциенцес. 
  6. ^ Еванс M (2009). Мовемент траининг фор тхе модерн ацтор (ПДФ). Неw Yорк: Роутледге. стр. 17. ИСБН 9780203883549. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2. 11. 2018. г. — преко Цовентрy Университy. 
  7. ^ а б Дöрр 2008, стр. 24–45.
  8. ^ а б в Ницхолас, Ларраине (2007). Данцинг ин Утопиа (на језику: енглески). Бинстед, Енгланд: Данце Боокс. стр. 36—41. ИСБН 9781852731212. Приступљено 2022-01-29. 
  9. ^ Саврами, Катиа (2019). Трацинг тхе Ландсцапе оф Данце ин Грееце (на језику: енглески). Неwцастле упон Тyне: Цамбридге Сцхоларс Публисхинг. стр. 26—27. ИСБН 9781527543331. 
  10. ^ Маннинг, Сусан. "Реинтерпретинг Лабан" а ревиеw оф "Бодy-Спаце-Еxпрессион: Тхе Девелопмент оф Рудолф Лабан'с Мовемент анд Данце Цонцептс" бy Вера Малетиц. Данце Цхроницле, Вол. 11, Но. 2 (1988), пп. 315–320.
  11. ^ Рудолф Лабан, "Меистер унд Wерк ин дер Танзкунст," Деутсцхе Танззеитсцхрифт, Маy 1936, qуотед ин Хорст Коеглер, "Вом Аусдруцкстанз зум 'Беwегунгсцхор' дес деутсцхен Волкес: Рудолф вон Лабан," ин Интеллектуеллен им Банн дес Натионал Созиалисмус, ед. Карл Цорино (Хамбург: Хоффманн & Цампе, 1980), п. 176.
  12. ^ Карина, Лиллиан & Кант, Марион, 2003 (транслатор: Стеинберг, Јонатхан). "Хитлер'с Данцерс: Герман Модерн Данце анд тхе Тхирд Реицх", Неw Yорк & Оxфорд: Бергхахн Боокс, п. 244.
  13. ^ Карина, Лиллиан & Кант, Марион, 2003 (транслатор: Стеинберг, Јонатхан). "Хитлер'с Данцерс: Герман Модерн Данце анд тхе Тхирд Реицх", Неw Yорк & Оxфорд: Бергхахн Боокс, п. 254.
  14. ^ Карина, Лиллиан & Кант, Марион, 2003 (транслатор: Стеинберг, Јонатхан). "Хитлер'с Данцерс: Герман Модерн Данце анд тхе Тхирд Реицх", Неw Yорк & Оxфорд: Бергхахн Боокс, п. 256.
  15. ^ Карина, Лиллиан & Кант, Марион (транслатор: Стеинберг, Јонатхан). "Хитлер'с Данцерс: Герман Модерн Данце анд тхе Тхирд Реицх", Неw Yорк & Оxфорд: Бергхахн Боокс, 2003.
  16. ^ Престон-Дунлоп, Валерие. "Рудолф Лабан Ан Еxтраординарy Лифе" (Данце Боокс, 1998) (еспециаллy Цхап. 9 'Тхе Назифицатион оф Цултуре' анд Цхап. 10 'Сурвивал').
  17. ^ Тоепфер, Карл Ериц (1997). Емпире оф Ецстасy: Нудитy анд Мовемент ин Герман Бодy Цултуре, 1910–1935. (на језику: енглески). Беркелеy, Лос Ангелес, Оxфорд: Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 315. ИСБН 9780520918276. 
  18. ^ Кеw, Цароле. "Фром Wеимар Мовемент Цхоир то Нази Цоммунитy Данце: Тхе Рисе анд Фалл оф Рудолф Лабан'с "Фесткултур"".Данце Ресеарцх: Тхе Јоурнал оф тхе Социетy фор Данце Ресеарцх, Вол. 17, Но. 2 (1999): пп. 73–96.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Рудолф фон Лабан на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rudolf_fon_Laban&oldid=28524756”