Њујоршка берза

Њујоршка берза
Тип	Берза вредносних папира
Локација	Њујорк Сити, Њујорк, У.С.
Основана	17. мај 1792.; пре 232 године
Власник	Intercontinental Exchange
Кључни људи	Шарон Бовен (председавајући); Лин Мартин (председник);
Валута	Амерички долар
No. листинга	2.400
Тржишна кап.	УС$26,2 билиона (2021)
Количина	УС$20.161 билиона (2011)
Индекси	Индустријски индекс Дау Џоунс; С&П 500; NYSE композит;
Вебсајт	nyse.com

Њујоршка берза (енгл. New York Stock Exchange (NYSE))^[4] је берза дионица која се налази на Вол стриту у Њујорку. Највећа је свјетска берза по тржишној капитализацији компанија које се налазе на њој,^[5]^[6] а која је у децембру 2010. износила 13,39 билиона долара,^[7] док је у фебруару 2018. била на нивоу од $30,1 билиона.^[8] Просјечни дневни промет на берзи је око 153 милијарде долара.

Њујоршком берзом управља компанија NYSE Euronext, која је формирана 2007. после спајања Њујоршке берзе са електронском берзом Euronext.^[9] Ново спајање Њујоршке берзе са компанијом Deutsche Börse најављено је 15. фебруара 2011. У новом предузећу, чије се име још увијек не зна, компанија Deutsche Börse ће имати 60% власништва, док ће преосталих 40% припасти компанији NYSE Euronext, која тренутно управља берзом.

Историја

Берза у улици Брод 10–12, 1882.

Једна од просторија за трговање Њујоршке берзе

Најранија забележена организација трговине хартијама од вредности у Њујорку међу брокерима који директно послују једни са другима може се пратити до Батонвуд споразума. Раније су берзу хартија од вредности посредовали аукционари, који су такође спроводили уобичајеније аукције роба као што су пшеница и дуван.^[10] Дана 17. маја 1792. године, двадесет четири брокера потписала су Батонвуд споразум, који је одредио најнижу стопу провизије која се наплаћује клијентима и обавезала потписнике да дају предност осталим потписницима у продаји хартија од вредности. Најраније хартије од вредности којима се трговало биле су углавном државне хартије од вредности као што су ратне обвезнице из рата за независност и акције Прве банке Сједињених Држава,^[10] иако су акције Банке Њујорка биле невладине хартије од вредности којима се трговало у раним данима.^[11] Банка Северне Америке, заједно са Првом банком Сједињених Држава и Банком Њујорка, биле су прве акције којима се трговало на Њујоршкој берзи.^[12]

Године 1817. берзански мешетари из Њујорка, који су радили по Батонвудском споразуму, покренули су нове реформе и реорганизовали се. Након слања делегације у Филаделфију да посматра организацију њиховог брокерског одбора, усвојена су ограничења за манипулативно трговање, као и формални органи управе.^[10] Након поновног формирања у њујоршки берзански одбор, брокерска организација је почела да издаје простор искључиво за трговину хартијама од вредности, која се раније одвијала у Тонтин Кофи Хаусу. Неколико локација је коришћено између 1817. и 1865. године, када је усвојена садашња локација.^[10]

Проналазак електричног телеграфа консолидовао је тржишта и њујоршко тржиште је порасло до доминације над Филаделфијом након што је пребродило неке тржишне панике боље од других алтернатива.^[10] Отворени одбор берзанских брокера основан је 1864. године као конкурент NYSE. Са 354 члана, Отворени одбор берзанских брокера био је ривал NYSE у чланству (који је имао 533) „зато што је користио модернији, континуирани систем трговања супериорнији од NYSE-ових двапут дневно позивних сесија“. Отворени одбор берзанских брокера спојио се са NYSE 1869. Роберт Рајт из Блумберга пише да је спајање повећало број чланова NYSE као и обим трговања, пошто се „неколико десетина регионалних берзи такође такмичило са NYSE за купце. Купци, продавци и сви дилери су желели да заврше трансакције што брже и јефтиније, што је технолошки могуће, а то је значило проналажење тржишта са најтргованијим, односно највећом ликвидношћу у данашњем језику. Минимизовање конкуренције је било од суштинског значаја за одржавање великог броја налога, а спајање је помогло NYSE да одржи своју репутацију за пружање супериорне ликвидности.“^[13] Грађански рат је у великој мери стимулисао спекулативну трговину хартијама од вредности у Њујорку. До 1869. чланство је морало бити ограничено и од тада се спорадично повећавало. У другој половини деветнаестог века дошло је до брзог раста трговине хартијама од вредности.^[14]

Трговина хартијама од вредности у касном деветнаестом и раном двадесетом веку била је склона паници и краховима. Државна регулација трговине хартијама од вредности је на крају виђена као неопходна, са вероватно најдраматичнијим променама које су се догодиле 1930-их након што је велики крах берзе изазвао Велику депресију. NYSE је такође наметнула додатна правила као одговор на контролу заштите акционара, нпр. 2012. године NYSE је наметнула правила која ограничавају брокере да гласају за акције које нису упућене.^[15]^‍:2

Берзански Ланчеон клуб је био смештен на седмом спрату од 1898. до затварања 2006. године.^[16]

Дана 21. априла 2005, NYSE је објавила своје планове за спајање са Архипелагом у договору са циљем да се реорганизује NYSE као јавно трговачко друштво. Управни одбор NYSE изгласао је спајање са ривалским Архипелагом 6. децембра 2005. и настало је профитно јавно предузеће. Оно је шочело је да тргује под именом NYSE група 8. марта 2006. Дана 4. априла 2007. NYSE група је завршила своје спајање са Евронекстом, европским комбинованим тржиштем акција, формирајући тако NYSE Евронекст, прву трансатлантску берзу.

Волстрит је водећи амерички монетарни центар за међународне финансијске активности и најважнија америчка локација за обављање велепродајних финансијских услуга. „Састоји се од матрице велепродајних финансијских сектора, финансијских тржишта, финансијских институција и фирми финансијске индустрије“.^[17] Главни сектори су индустрија хартија од вредности, комерцијално банкарство, управљање имовином и осигурање.

Пре аквизиције NYSE Евронекста од стране ICE 2013. године, Марш Картер је био председник NYSE, а извршни директор је био Данкан Нидерауер. Тренутно, председавајући је Џефри Спречер.^[18] У 2016. години, власник NYSE Intercontinental Exchange Inc зарадио је 419 милиона долара прихода од листинга.^[19]

Види још

Референце

^ „History of the New York Stock Exchange”. Library of Congress. Архивирано из оригинала 4. 4. 2016. г. Приступљено 28. 3. 2016.
^ „NYSE Q1 2016 Investor Presentation” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 10. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2016.
^ „New York Stock Exchange (NYSE) | TradingHours.com”. www.tradinghours.com. Приступљено 13. 4. 2021.
^ „Merriam-Webster Dictionary's definition of "Big Board"”. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 20. 1. 2013. г. Приступљено 6. 11. 2012.
^ „The NYSE Makes Stock Exchanges Around The World Look Tiny”. Business Insider. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017.
^ „Is the New York Stock Exchange the Largest Stock Market in the World?”. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017.
^ World-exchanges.org
^ „2016”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2019. г. Приступљено 6. 2. 2019.
^ Rothwell, Steve (19. 12. 2012), „For the New York Stock Exchange, a sell order”, San Jose Mercury News, Associated Press
^ ^а ^б ^в ^г ^д „National Register of Historic Places Inventory – Nomination Form, 11 Wall Street”. National Park Service. Приступљено 10. 8. 2014. OCRed document unreable
^ FCC. „Financial consulting company – New York Stock Exchange”. financial-consulting.pro (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 15. 6. 2017.
^ Pound, Richard W. (2005). Fitzhenry and Whiteside Book of Canadian Facts and Dates. Fitzhenry and Whiteside. стр. 188.
^ E. Wright, Robert (8. 1. 2013). „The NYSE's Long History of Mergers and Rivalries”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 11. 4. 2017. г. Приступљено 10. 4. 2017.
^ „NYSEData.com Factbook: Chronology of New York Stock Exchange (1792–1929)”. www.nyxdata.com. Архивирано из оригинала 13. 5. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2017.
^ Hirst, Scott (1. 1. 2017). „Frozen Charters”. The Harvard Law School Program on Corporate Governance Discussion Paper. No. 2016-01.
^ Edmonston, Peter (28. 4. 2006). „Where Wall Street Meets to Eat, the Last Lunch”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 4. 2012. г. Приступљено 29. 1. 2009.
^ Robert, 2002
^ „Intercontinental Exchange – Board of Directors”. Архивирано из оригинала 8. 7. 2015. г. Приступљено 20. 6. 2015.
^ Osipovich, Alexander (26. 10. 2017). „Startup Exchange Cleared to Take on NYSE, Nasdaq for Stock Listings”. Wall Street Journal. New York City, United States. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017.

Литература

Buck, James E. (1992). The New York Stock Exchange: The First 200 Years. Greenwich Pub. Group. ISBN 0-944641-02-4.
Geisst, Charles R. (2004). Wall Street: A History – From its Beginnings to the Fall of Enron. Oxford University Press. ISBN 0-19-517060-1.
Kent, Zachary (1990). The Story of the New York Stock Exchange. Scholastic Library Pub. ISBN 0-516-04748-5.
Sloane, Leonard (1980). The Anatomy of the Floor. Doubleday. ISBN 0-385-12249-7.
Sobel, Robert (1975). N.Y.S.E.: A History of the New York Stock Exchange, 1935–1975. Weybright and Talley. ISBN 0-679-40124-5.
Axon, Gordon V. (1974). The Stock Market Crash of 1929. London: Mason & Lipscomb Publishers Inc.
Bierman, Harold (2008). „The 1929 Stock Market Crash”. Ур.: Whaples, Robert. EH.Net Encyclopedia. Santa Clara, California: Economic History Association. Приступљено 2. 2. 2017.
Brooks, John (1969). Once in Golconda: A True Drama of Wall Street 1920–1938. New York: Harper & Row. ISBN 0393013758
Galbraith, John Kenneth. "1929: New York City." Lapham's Quarterly, no. 2 (Spring 2015): 145–146
Klein, Maury (2001). Rainbow's End: The Crash of 1929. New York: Oxford University Press. ISBN 0195135164
Klingaman, William K. (1989). 1929: The Year of the Great Crash. New York: Harper & Row. ISBN 0060160810
Leone, Bruno (1994). The Great Depression: Opposing Viewpoints, 14–25. San Diego, California: Bender, David L.
Pendergast, Tom ( 2003). American Decades: 1920–1929. Farmington Hills, Michigan: UXL American Decades Publishing
Shachtman, Tom (1979). The Day America Crashed: A Narrative Account of the Great Stock Market Crash of October 24, 1929. New York: G.P. Putnam. ISBN 0399116133.
Thomas, Gordon and Morgan-Witts, Max (1979). The Day the Bubble Burst: A Social History of the Wall Street Crash of 1929. Garden City, New York: Doubleday. ISBN 0385143702
Watkins, Tom H. (1993). The Great Depression: America in the 1930s, 22–55. New York: Little, Brown & Company
Bates, David S. (1991). „The Crash of ʼ87: Was It Expected? The Evidence from Options Markets”. The Journal of Finance. 46 (3): 1009—1044. doi:10.1111/j.1540-6261.1991.tb03775.x.
Bernanke, Ben S. (1990). „Clearing and Settlement during the Crash”. The Review of Financial Studies. 3 (1): 133—151. S2CID 10499111. doi:10.1093/rfs/3.1.133.
Bernhardt, Donald; Eckblad, Marshall (2013). „Black Monday: The Stock Market Crash of 1987”. Federal Reserve History.
Bernstein, Peter L. (1996). Against the gods: the remarkable story of risk. New York: John Wiley & Sons. ISBN 9780471295631. OCLC 34411005.
Bialik, Carl (1. 10. 2008). „The Day Stocks Rose but the Dow Plunged”. The Wall Street Journal.
Black, Fischer (1988). „An equilibrium model of the crash”. NBER Macroeconomics Annual. 3: 269—275. doi:10.1086/654089  .
„Black Monday 10th Anniversary 1987 Timeline”. The Motley Fool. 1997-10-19. Архивирано из оригинала 2007-03-06. г. Приступљено 2007-10-15.
Blume, Marshall E.; Mackinlay, A. Craig; Terker, Bruce (септембар 1989). „Order Imbalances and Stock Price Movements on October 19 and 20, 1987”. The Journal of Finance. 44 (4): 827—848. JSTOR 2328612. doi:10.1111/j.1540-6261.1989.tb02626.x.
Carlson, Mark A. (2007). A Brief History of the 1987 Stock Market Crash with a Discussion of the Federal Reserve Response (PDF) (Технички извештај). Finance and Economics Discussion Series. Federal Reserve Board. 13.
Cecchetti, Stephen Giovanni; Disyatat, Piti (2009). Central bank tools and liquidity shortages (PDF) (Технички извештај). Federal Reserve Bank of New York.
Cohen, Benjamin J. (2007). Global Monetary Governance. Abingdon, England: Routledge. ISBN 978-0203962589. OCLC 779908166.
Cunningham, Lawrence A. (1994). „From random walks to chaotic crashes: The linear genealogy of the efficient capital market hypothesis”. The George Washington Law Review.
Freris, Andrew F. (1992). The financial markets of Hong Kong. London: Routledge. ISBN 9780415020794. OCLC 970448360.
Fuerbringer, Jonathan (1991-01-27). „World Markets; A Warning Flag Over New Zealand”. The New York Times.
Gaffikin, Michael (2007). „Accounting research and theory: the age of neo-empiricism”. Australasian Accounting, Business and Finance Journal. 1 (1): 1–17. doi:10.14453/aabfj.v1i1.1.
Garcia, Gillian (1989). „The lender of last resort in the wake of the crash”. The American Economic Review. 79 (2): 151—155.
General Accounting Office, Financial Markets (јануар 1988). Preliminary Observations on the October 1987 Crash (PDF) (Извештај).
Glauber, Robert R. (1988). „After Black Monday: An Interview with Robert R. Glauber”. G.A.O Journal: A Quarterly Sponsored by the U.S. General Accounting Office. 2: 4—11.
Goodhart, Charles (1988). „The international transmission of asset price volatility”. Financial Market Volatility: 79—120.
Grant, David Malcolm (1997). Bulls, Bears and Elephants: A History of the New Zealand Stock Exchange. Victoria University Press. ISBN 0-86473-308-9.
Greenspan, Alan (1987). „Statement by Chairman Greenspan on providing liquidity to the financial system”. Federal Reserve Bulletin.
„Group of 7, Meet the Group of 33” . The New York Times. 26. 12. 1987.
Gunningham, Neil (зима 1990). „Moving the Goalposts: Financial Market Regulation in Hong Kong and the Crash of October 1987”. Law and Social Inquiry. 15 (1): 1—48. doi:10.1111/j.1747-4469.1990.tb00274.x.
Hale, David D. (17—19. 8. 1988). Commentary on 'Policies to Curb Stock Market Volatility' (PDF). Symposium on Financial Market Volatility. Federal Reserve Bank of Kansas City. стр. 167—173. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 2. 2021. г. Приступљено 1. 11. 2019.
Harris, Lawrence (1988). „Dangers of Regulatory Overreaction to the October 1987 Crash”. Cornell Law Review. 74: 927—42.
Headrick, Thomas E. (октобар 1992). „Expert Policy Analysis and Bureaucratic Politics: Searching for the Causes of the 1987 Stock Market Crash”. Law & Policy. 14 (4): 313—336. doi:10.1111/j.1467-9930.1992.tb00088.x.
Huang, Bwo-Nung; Yang, Chin-Wei; Hu, John Wei-Shan (2000). „Causality and cointegration of stock markets among the United States, Japan and the South China Growth Triangle”. International Review of Financial Analysis. 9 (3): 281—297. doi:10.1016/S1057-5219(00)00031-4. .
Hunt, Chris (2009). „Banking crises in New Zealand–an historical perspective” (PDF). Reserve Bank of New Zealand Bulletin. 72 (4): 26—41. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 9. 2020. г. Приступљено 29. 10. 2019.
Hull, John C. (2003). Options, Futures and Other Derivatives (5th изд.). Prentice Hall. ISBN 0-13-046592-5.
King, Mervyn A.; Wadhwani, Sushil (1990). „Transmission of volatility between stock markets” (PDF). The Review of Financial Studies. 3 (1): 5—33. S2CID 154421440. doi:10.1093/rfs/3.1.5.
Kohn, Donald L. (18. 5. 2006). The Evolving Nature of the Financial System: Financial Crises and the Role of the Central Bank (Говор). Conference on New Directions for Understanding Systemic Risk. Federal Reserve Board of Governors.
Kleidon, Allan W.; Whaley, Robert E. (1992). „One Market? Stocks, Futures, and Options During October 1987”. The Journal of Finance. 47 (3, Papers and Proceedings of the Fifty-Second Annual Meeting of the American Finance Association, New Orleans, Louisiana January 3–5, 1992): 851—877. JSTOR 2328969. doi:10.1111/j.1540-6261.1992.tb03997.x.
Leland, Hayne E. (1988). „Portfolio insurance and October 19th”. California Management Review. 30 (44): 80—89. JSTOR 41166528. S2CID 156790783. doi:10.2307/41166528.
Leland, Hayne E. (14. 10. 1992). „portfolio insurance”. Ур.: Eatwell, John; Milgate, Murray; Newman, Peter. The New Palgrave Dictionary of Money and Finance: 3 Volume Set. Palgrave Macmillan. стр. 154—56. ISBN 978-1-349-11721-5.
Lindsey, Richard R.; Pecora, Anthony P. (1998). „Ten years after: Regulatory developments in the securities markets since the 1987 market break”. Ур.: Stoll, Hans R. Stock Market Policy Since the 1987 Crash (PDF). Springer Science+Business Media. стр. 101–132.
Lobb, Annelena (15. 10. 2007). „Looking Back at Black Monday:A Discussion With Richard Sylla” . The Wall Street Journal.
Macey, Jonathan R.; Mitchell, Mark; Netter, Jeffry (1988). „Restrictions on Short Sales: An Analysis of the Uptick Rule and Its Role in View of the October 1987 Stock Market Crash”. Cornell Law Review. 74.
MacKenzie, Donald (2004). „The big, bad wolf and the rational market: portfolio insurance, the 1987 crash and the performativity of economics”. Economy and Society. 33 (3): 303—334. S2CID 143644137. doi:10.1080/0308514042000225680.
Malliaris, Anastasios G.; Urrutia, Jorge L. (1992). „The international crash of October 1987: causality tests”. Journal of Financial and Quantitative Analysis. 27 (3): 353—364. JSTOR 2331324. S2CID 56354928. doi:10.2307/2331324.
Markham, Jerry W.; Stephanz, Rita McCloy (1988). „The Stock Market Crash of 1987--The United States Looks at New Recommendations”. The Georgetown Law Journal. 76: 1993–2043.
Metz, Tim (1992). „The Crash”. Ур.: Fadiman, Mark. Rebuilding Wall Street: After the Crash of'87, Fifty Insiders Talk about Putting Wall Street Together Again. Prentice Hall Direct.
Miller, M; Hawke, J; Malkiel, B; Scholes, M (1989). Final report of the Committee of Inquiry appointed by the Chicago Mercantile Exchange to examine the events surrounding October 1987. The Black Monday and the Futures of Financial Markets (Извештај).
Mishkin, Frederic S. (17—19. 8. 1988). Commentary on 'Causes of Changing Financial Market Volatility' (PDF). Symposium on Financial Market Volatility. Federal Reserve Bank of Kansas City. стр. 23—32. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 7. 2020. г. Приступљено 19. 10. 2019.
Mussa, Michael (1994). „Monetary Policy: Michael Mussa”. Ур.: Feldstein, Martin S. American economic policy in the 1980s. Chicago: University of Chicago Press. стр. 81–159. ISBN 0226240932. OCLC 28506978.
Reddell, Michael; Sleeman, Cath (2008). „Some perspectives on past recessions” (PDF). Reserve Bank of New Zealand Bulletin. 71 (2): 5—21. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 1. 2018. г. Приступљено 19. 11. 2019.
Roberts, Richard (8. 5. 2008). The City: A Guide to London's Global Financial Centre. Wiley. ISBN 978-1-86197-858-5.
Roll, Richard (1988). „The international crash of October 1987”. Financial Analysts Journal. 44 (5): 19—35. doi:10.2469/faj.v44.n5.19.
Schaede, Ulrike (1991). „Black Monday in New York, Blue Tuesday in Tokyo: The October 1987 Crash in Japan”. California Management Review. 33 (2): 39—57. JSTOR 41166649. S2CID 154808689. doi:10.2307/41166649.
Seyhun, H. Nejat (1990). „Overreaction or fundamentals: Some lessons from insiders' response to the market crash of 1987”. The Journal of Finance. 45 (5): 1363—1388. doi:10.1111/j.1540-6261.1990.tb03719.x.
Shiller, Robert J. (1987). Investor Behavior in the October 1987 Stock Market Crash: Survey Evidence (PDF) (Технички извештај). NBER Working Paper Series. National Bureau of Economic Research. 2446.
Shieber, Jonathan (16. 3. 2020). „Stock markets halted for unprecedented third time due to coronavirus scare”. TechCrunch.
Shiller, Robert J. (1988). „Portfolio insurance and other investor fashions as factors in the 1987 stock market crash”. NBER Macroeconomics Annual. 3: 287—297. doi:10.1086/654091  .
Shleifer, Andrei; Summers, Lawrence H. (1990). „The noise trader approach to finance.”. Journal of Economic Perspectives. 4 (2): 19—33. doi:10.1257/jep.4.2.19.
Sornette, Didier Sornette (2003). „Critical Market Crashes”. Physics Reports. 378 (1): 1—98. Bibcode:2003PhR...378....1S. S2CID 12847333. arXiv:cond-mat/0301543  . doi:10.1016/S0370-1573(02)00634-8.
Stoll, Hans R. (1998). „Special Issue: Ten Years Since the Crash of 1987”. Ур.: Stoll, Hans R. Stock Market Policy Since the 1987 Crash: A Special Issue of the Journal of Financial Services Research. Boston, MA: Kluwer Academic Publishers. стр. 1–4. ISBN 9780792381976. OCLC 39837347.
Stoll, Hans R., ур. (1998). Stock Market Policy Since the 1987 Crash: A Special Issue of the Journal of Financial Services Research. Boston, MA: Kluwer Academic Publishers. ISBN 9780792381976. OCLC 39837347.
Toporowski, Jan (1993). The economics of financial markets and the 1987 crash. Aldershot, England: Edward Elgar Publishing Company. ISBN 1852788976. OCLC 27895569.
Brady, Nicholas F. (1988). Report of the presidential task force on market mechanisms. United States Presidential Task Force on Market Mechanisms (Технички извештај). United States Government Publishing Office.
Blakey, George G. (28. 2. 2011). A History of the London Stock Market 1945–2009. Harriman House Limited. стр. 295—. ISBN 978-0-85719-115-1.
Bozzo, Albert (12. 10. 2007). „Players replay the crash”. CNBC.
Browning, E.S. (15. 10. 2007). „Exorcising Ghosts of Octobers Past”. The Wall Street Journal.
Furbush, Dean (2002). „Program Trading”. Ур.: David R. Henderson. Concise Encyclopedia of Economics (1st изд.). Library of Economics and Liberty. OCLC 317650570, 50016270, 163149563
Greenspan, Alan (2008) [2007]. The Age of Turbulence: Adventures in a New World. Penguin Books. стр. 104—110. ISBN 978-0143114161.
Maley, Matt (16. 10. 2017). „The real reason for 1987 crash, as told by a Salomon Brothers veteran”. CNBC.
Martin, Justin (2000). Greenspan: The Man Behind Money. Cambridge, MA: Perseus Publishing. стр. 171–186. ISBN 978-0738202754.
Sobel, Robert (1988). Panic on Wall Street: A Classic History of America's Financial Disasters – With a New Exploration of the Crash of 1987. E. P. Dutton. ISBN 9780525484042. ISBN 0-525-48404-3
Woodward, Bob (2000). Maestro: Greenspan's Fed and the American Boom . Simon & Schuster. стр. 36—49. ISBN 978-0743204125.

Спољашње везе

Званични сајт (језик: енглески)
Presidents and Chairmen of the New York Stock Exchange (PDF)

[History_of_the_New_York_Stock_Exchange-1] „History of the New York Stock Exchange”. Library of Congress. Архивирано из оригинала 4. 4. 2016. г. Приступљено 28. 3. 2016.

[NYSE_Q1_2016_Investor_Presentation-2] „NYSE Q1 2016 Investor Presentation” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 10. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2016.

[Market_Cap-3] „New York Stock Exchange (NYSE) | TradingHours.com”. www.tradinghours.com. Приступљено 13. 4. 2021.

[4] „Merriam-Webster Dictionary's definition of "Big Board"”. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 20. 1. 2013. г. Приступљено 6. 11. 2012.

[5] „The NYSE Makes Stock Exchanges Around The World Look Tiny”. Business Insider. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017.

[6] „Is the New York Stock Exchange the Largest Stock Market in the World?”. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017.

[7] World-exchanges.org

[Largest_stock_markets_in_the_world-8] „2016”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2019. г. Приступљено 6. 2. 2019.

[sell-9] Rothwell, Steve (19. 12. 2012), „For the New York Stock Exchange, a sell order”, San Jose Mercury News, Associated Press

[National_Park_Service-10] а ^б ^в ^г ^д „National Register of Historic Places Inventory – Nomination Form, 11 Wall Street”. National Park Service. Приступљено 10. 8. 2014. OCRed document unreable

[11] FCC. „Financial consulting company – New York Stock Exchange”. financial-consulting.pro (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 15. 6. 2017.

[12] Pound, Richard W. (2005). Fitzhenry and Whiteside Book of Canadian Facts and Dates. Fitzhenry and Whiteside. стр. 188.

[bloomberg-nyse-13] E. Wright, Robert (8. 1. 2013). „The NYSE's Long History of Mergers and Rivalries”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 11. 4. 2017. г. Приступљено 10. 4. 2017.

[14] „NYSEData.com Factbook: Chronology of New York Stock Exchange (1792–1929)”. www.nyxdata.com. Архивирано из оригинала 13. 5. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2017.

[15] Hirst, Scott (1. 1. 2017). „Frozen Charters”. The Harvard Law School Program on Corporate Governance Discussion Paper. No. 2016-01.

[New_York_Times-16] Edmonston, Peter (28. 4. 2006). „Where Wall Street Meets to Eat, the Last Lunch”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 4. 2012. г. Приступљено 29. 1. 2009.

[17] Robert, 2002

[18] „Intercontinental Exchange – Board of Directors”. Архивирано из оригинала 8. 7. 2015. г. Приступљено 20. 6. 2015.

[wsj-new-19] Osipovich, Alexander (26. 10. 2017). „Startup Exchange Cleared to Take on NYSE, Nasdaq for Stock Listings”. Wall Street Journal. New York City, United States. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017.

[4]