Копар
Копар или Копер (словен. Koper, итал. Capodistria) је један од већих градова у Словенији и најважније насеље словеначке Иcтpe, односно Словеначког приморја. Копар је и управно средиште истоимене општине Копар.
Копар, Копер, Capodistria словен. Копер | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Словенија |
Становништво | |
Становништво | |
— 2002. | 23.726 |
— густина | 76,24 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 32′ 53″ С; 13° 43′ 50″ И / 45.54804° С; 13.73045° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 9,8 m |
Површина | 311,2 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Алеш Бржан |
Регистарска ознака | KP |
Веб-сајт | |
koper.si |
Копер је и главна поморска лука Словеније и једино веће приморско насеље у држави.
Положај
уредиГрад Копар налази се у крајње југозападном делу земље, на невеликом Словеначком приморју. Град је близу италијанске границе и много већег Трста (око 20 km). Од престонице Љубљане Копар је удаљен 103 km.
Природне одлике
уредиКопар је смештен у истоименом малом заливу Јадранског мора. Градско подручје се велим делом налази у малом обалном равном појасу, док се градски обод налази у побрђу, које затвара залив и равницу са истока и југа.
У граду влада средоземна клима.
Историја
уредиКопер се као насеље јавља у доба старе Грчке под називом Aegida. Данашњи назив води порекло од латинског назива Caprea, из времена старог Рима. Значај града нараста током Велике сеобе варвара, када је град постао склониште за тадашње становнике Tergesteа, савременог Трста.
Од 10. века па до 1797. године град је био део Млетачке републике. Током овог доба град је добио италијански карактер, за разлику од словеначког залеђа. Овакво демографско стање одржаће се и после 1797. године када град припада Хабзбуршкој монархији, све до средине 20. века.
1918. године Копар припада Италији, која у следећим годинама разним мерама сузбија јужнословенски утицај у граду и околини. После Другог светског рата град је прво био део Слободне Територије Трста, да би 1954. године припао Југославији и тадашњој републици Словенији.
Историјски гледано Копар је насеље са италијанском већином. Почетком 20. века град је имао око 7.500 становника, од чега преко 90% Италијана.
У Копру данас живи 23.726 становника. Од тога Словенци чине 75%, остале народности из бивше Југославије око 20% и Италијани свега 2,2%. И поред малог удела у становништву Копар је данас средиште италијанске мањине у Словенији.
Овде се налази КК Приморска.
Привреда
уредиНајвећи приход има од Луке Копар, која је значајна по претовару за југоисточну Европу.
Град је и важно туристичко и управно средиште. Копар поседује очувано историјско језгро средоземног типа са бројним трговима, црквама и палатама.
Образовање
уредиКао и сваки већи град у држави и Копар има развијену мрежу основних и средњих школа. У граду је скоро основан и Универзитет Приморске.
Партнерски градови
уредиГалерија
уреди-
Стари део Копра
-
преторијанска палата
-
Ко��арска саборна богородичина црква
-
"Лођа“, стара градска кућа