Википедија

Школа

За другу употребу, погледајте страницу Школа (часопис).

Школа је образовно-васпитна установа у којој учитељи, наставници и професори, по унапред утврђеном плану и програму, преносе знања млађој генерацији.[1] Сам пренос знања млађој генерацији може се изводити и изван школе (установе) тј. код куће у властитој режији, што би се назвало кућна школа или школовање код куће. У случају кућне школе, само образовање код куће врше родитељи или приватни учитељ.

Школа у Републици Конго

Мада је, пре увођења закона о обавезном школовању, образовање већ било извођено код куће (посебно у Енглеској и САД), или у оквиру цркве или манастира, у Србији, у модерном смислу речи, школовање код куће је алтернатива формалном школовању у школским установама (посебно раширено у развијеним земљама Запада: САД, Енглеска, Канада, Аустралија). У зависности од врсте усмерења разликују се општеобразовне, стручне и специјализоване школе. Свако од ових усмерења се разликује по садржајима, методама и техникама рада. Према савременим схватањима, свака од наведених школа треба да пружи она знања која ће бити функционална у односу на будућу професију и могућу улогу појединца у животу и развоју заједнице. Према својој васпитној улози, школа се, после породице, сматра најважнијом институцијом у којој се одвија процес социјализације. Из наведених разлога, постоји стална тежња да се у свим школама, поред педагога и психолога ангажује и социјални радник.

Према врсти финансирања односно власништва школе могу бити: државне и приватне.[2] Без обзира на власништво односно финансирање школе морају бити у складу са законском регулативом државе у којој се налазе. Рад школе обавља се по разредима. Сваки разред подељен је на неколико одељена са обично двоцифреним бројем ђака. У току године постоје распусти, а једну школску годину од друге раздваја најдужи, летњи распуст. Први дан школе неретко је пропраћен свечаним почетком нове године, а претходе му припреме, које се огледају у набављању књига и друге неопходне опреме за школу (свеске, пернице, оловке, геометријски прибор и слично). Према нивоу образовања, које пружају, школе се деле на: основне школе, средње школе, високе школе и факултете.

Поред основних школа, ученици у датој земљи могу такође похађати школе пре и после основног (елементарног у САД) и средњег (средња школа) образовања.[3] Обданиште или предшколска установа пружају почетно школовање веома малој деци (обично узраста од 3 до 5 година). Универзитет, стручна школа, колеџ или богословија могу бити доступни након средње школе. Школа може бити посвећена једној одређеној области, као што је економија или плесна школа. Алтернативне школе могу да обезбеде нетрадиционалне наставне програме и методе.

Критичари школе често оптужују школски систем да не успева да адекватно припреми ученике за њихов будући живот,[4] да подстиче одређене темпераменте док друге кочи,[5] да тачно прописује ученицима шта да раде, како, када, где и са ким, чиме се потискује креативност,[6] и коришћење екстринзичних мера као што су оцене и домаћи задаци, који би инхибирали природну радозналост и жељу деце за учењем.[7]

Историја и развој

уреди
 
Платонова академија, мозаик из Помпеје.

Концепт груписања ученика на централизованој локацији за учење постоји још од антике. Формалне школе постоје барем од античке Грчке (види Академија), старог Рима (види Образовање у старом Риму), древне Индије (види Гурукул) и древне Кине (види историја образовања у Кини). Византијско царство је имало успостављен систем школовања почевши од основног нивоа. Према Традицијама и сусретима, оснивање система основног образовања почело је 425. године нове ере и „... војно особље је обично имало најмање основног образовања ...“. Понекад ефикасна и често велика влада царства значила је да су образовани грађани били неопходни. Иако је Византија изгубила велики део величине римске културе и екстраваганције у процесу преживљавања, царство је истицало ефикасност у својим ратним приручницима. Византијски образовни систем се наставио све до колапса царства 1453. године.[8]

У западној Европи је током раног средњег века основан знатан број катедралних школа како би подучавали будуће свештенство и администраторе, а најстарија катедрална школа још увек постојећа и која је континуирано радила била је Краљевска школа, Кентербери (основана 597. године). Упоредиве традиције су: Краљевска школа, Рочестер (основана 604. године), Сент Петерова школа, Јорк (основана 627. године) и Тетфордска гимназија (основана 631. године). Почев од 5. века, широм Западне Европе осниване су и манастирске школе које су предавале верске и световне предмете.

 
Ментални прорачуни. У школи С. Рачинског на слици Николаја Богданова-Белског. Русија, 1895.

У Европи су се универзитети појавили током 12. века; овде је схоластика била важно оруђе, а академици су се звали школарци. Током средњег века и већег дела раног модерног периода, главна сврха школа (за разлику од универзитета) била је подучавање латинског језика. То је довело до израза гимназија (граматичка школа), који се у Сједињеним Државама неформално односи на основну школу, док у Уједињеном Краљевству значи школу која бира полазнике на основу способности или наклоности. Школски план и програм се постепено проширивао и обухватао писменост на народном језику и техничке, уметничке, научне и практичне предмете.

Обавезно похађање школе постало је уобичајено у деловима Европе током 18. века. У Данско-Норвешкој, ово је уведено још 1739–1741, са примарним циљем да се повећа писменост алмуа, односно „обичних људи“.[9] Многе од ранијих јавних школа у Сједињеним Државама и другде биле су једноучионичне школе у којима је један наставник предавао за седам разреда дечака и девојчица у истој учионици. Почевши од 1920-их, једноупионичне школе су консолидоване у више учионица, а превоз су све више обезбеђивали кочије и школски аутобуси.

Стрес

уреди

Као професија, учитељска професија има нивое стреса на послу (WRS)[10] који су међу највишим од свих професија у неким земљама, као што су Уједињено Краљевство и Сједињене Државе.[11] Степен овог проблема се све више препознаје и системи подршке се успостављају.[12][13]

Стрес понекад теже утиче на ученике него на наставнике, све до тачке када се ученицима преписују лекови против стреса. За овај стрес се тврди да је повезан са стандардизованим тестирањем и притиском на ученике да постигну надпросечне резултате.[14][15]

Према једној студији о менталном здрављу из 2008. коју су спровели Асошијејтид Прес и mtvU,[16] осам од 10 америчких студената рекло је да су понекад или често доживљавали стрес у свом свакодневном животу. Ово је повећање од 20% у односу на анкету пре пет година. Тридесет четири процента се осећало депресивно у неком тренутку у последња три месеца, 13 процената је имало дијагнозу менталног здравља као што је анксиозни поремећај или депресија, а 9 процената је озбиљно размишљало о самоубиству.[16]

Галерија

уреди
  • Историја школе у Србији
  •  
    Прве школе у Србији најчешће су биле при црквама и манастирима.
  •  
    Модел учионице у школама у Србији у 19. веку
  •  
    Клечање на кукурузу - најчешћи начин кажњавања ђака у школама у Србији у 19. веку

Референце

уреди
  1. ^ Roser, Max; Ortiz-Ospina, Esteban (2019). „Primary and Secondary Education”. Our World in Data. Приступљено 24. 10. 2019. 
  2. ^ [1], Ganesh Harpavat, International Schools, on Perseus
  3. ^ „Understanding the American Education System”. www.studyusa.com. Приступљено 2022-11-09. 
  4. ^ „Schools don't prepare children for life. Here's the education they really need | Rhiannon Lucy Cosslett”. The Guardian (на језику: енглески). 2017-06-12. Приступљено 2021-08-04. 
  5. ^ Keogh, Barbara (2009-09-09). „Why it's important to understand your child's temperament”. www.greatschools.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-04. 
  6. ^ Robinson, Sir Ken (27. 6. 2006), Do schools kill creativity? (на језику: енглески), Приступљено 2021-08-04 
  7. ^ „'Schools are killing curiosity': why we need to stop telling children to shut up and learn”. The Guardian (на језику: енглески). 2020-01-28. Приступљено 2021-08-04. 
  8. ^ Bentley, Jerry H. (2006). Traditions & Encounters a Global Perspective on the Past. New York: McGraw-Hill. стр. 331. 
  9. ^ „Leseferdighet og skolevesen 1740–1830” (PDF). Open Digital Archive. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 4. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2014. 
  10. ^ „Work-Related Stress in teaching”. Wrsrecovery.com. Приступљено 3. 10. 2009. 
  11. ^ Ross, Genesis R. (2010). Teacher Stress, Burnout and NCLB: The U.S. Educational Ecosystem and the Adaptation of Teachers (MS thesis). Miami University. Приступљено 18. 12. 2012. 
  12. ^ „Teacher Support for England & Wales”. Teachersupport.info. Приступљено 3. 10. 2009. 
  13. ^ „Teacher Support for Scotland”. Teachersupport.info. Приступљено 3. 10. 2009. 
  14. ^ „Survey confirms student stress, but next step is unclear (May 06, 2005)”. Paloaltoonline.com. 6. 5. 2005. Приступљено 3. 10. 2009. 
  15. ^ „Children & School Anxiety, Stress Management”. Webmd.com. Приступљено 28. 3. 2010. 
  16. ^ а б „mtvU and Associated Press poll shows how stress, war, the economy and other factors are affecting college students' mental health.” (PDF). Half Of Us. 2008-03-19. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-02-28. г. 

Литература

уреди
  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Dodge, B. (1962). Muslim Education in the Medieval Times, The Middle East Institute, Washington D.C.
  • Education as Enforcement: The Militarization and Corporatization of Schools, edited by Kenneth J. Saltman and David A. Gabbard, RoutledgeFalmer 2003. Review.
  • Makdisi, G. (1980). On the origin and development of the college in Islam and the West, in Islam and the Medieval West, ed. Khalil I. Semaan, State University of New York Press.
  • Nakosteen, M. (1964). History of Islamic origins of Western Education AD 800–1350, University of Colorado Press, Boulder.
  • Ribera, J. (1928). Disertaciones Y Opusculos, 2 vols., Madrid.
  • Spielhofer, Thomas, Tom Benton, Sandie Schagen (јун 2004). „A study of the effects of school size and single-sex education in English schools.”. Research Papers in Education. 133: 159. , 27.
  • Toppo, Greg. "High-tech school security is on the rise." USA Today, 9 October 2006.
  • Traditions and Encounters, by Jerry H. Bentley and Herb F. Ziegler.
  • Benavot, Aaron, and Julia Resnik. "Lessons from the past: A comparative socio-historical analysis of primary and secondary education". in Joel Colton et al. eds. Educating all children: A global agenda (2006): 123–229. online
  • Connell, W. F. ed. A History of Education in the Twentieth Century World (1981), 478pp; global coverage
  • Cubberley, Ellwood Patterson (1920). The History of Education: Educational Practice and Progress Considered as a Phase of the Development and Spread of Western Civilization.  [The history of education : educational practice and progress considered as a phase of the development and spread of western civilization online]
  • Foght, H.W. ed (1918). Comparative education. , compares United States, England, Germany, France, Canada, and Denmark
  • Rebecca Marlow-Ferguson, Rebecca, ed. World Education Encyclopedia: a survey of educational systems worldwide (Gage, 4 vol 2002)
  • Palmer, Joy A. et al. eds. Fifty Major Thinkers on Education: From Confucius to Dewey (2001)
  • Palmer, Joy A. ed (2001). Fifty Modern Thinkers on Education: From Piaget to the Present Day. 
  • Peterson, Penelope et al. eds. International Encyclopedia of Education (3rd ed. 8 vol 2010) comprehensive coverage for every nation
  • Watson Foster, ed. The Encyclopaedia and Dictionary of Education.  (London: 1921, 4 vol) ; global coverage
  • Dharampal (1983). The beautiful tree: Indigenous Indian education in the eighteenth century. New Delhi: Biblia Impex. .
  • Elman, Benjamin A., and Alexander Woodside (1994). Education and Society in Late Imperial China, 1600–1900. U of California Press. 
  • Ghosh, Suresh Chandra (2000). The history of education in modern India, 1757-1998. Orient Longman. 
  • Lee, Thomas H. C (2000). Education in traditional China: a history. 
  • Jayapalan, N. (2005). History Of Education In India. 
  • Price, Ronald Francis (2014). Education in modern China. Routledge. 
  • Sharma, Ram Nath (1996). History of education in India. 
  • Swarup, Ram (1971). The Hindu view of education. . New Delhi. Aditya Prakashan.
  • Anderson, Robert David (2004). European Universities from the Enlightenment to 1914. Oxford University Press. 
  • Begley, Ronald B. and Joseph W. Koterski. Medieval Education (2005)
  • Bowen, James. A History of Western Education: Vol 3: The Modern West, Europe and the New World. . (2003). vol 2 online; also vol 3 online
  • Boyd, William, and Edmund J. King. The History of Western Education. . (11th ed, 1975)
  • Butts, R. Freeman. A Cultural History of Western Education: Its Social and Intellectual Foundations (2nd ed. 1955)
  • Cook, T. G (1974). The History of Education in Europe. 
  • Cubberley, Ellwood (1920). The history of education.  online Strong on European developments
  • Graff, Harvey J (1987). The Legacies of Literacy: Continuities and Contradictions in Western Culture and Society.  from Middle Ages to present
  • Hoyer, Timo. Sozialgeschichte der Erziehung. Von der Antike bis in die Moderne. [Social History of Education. From Ancient to Modern Age] (Wissenschaftliche Buchgesellschaft Darmstadt, 2015)
  • Lawson, John, Harold Silver (2013). A social history of education in England. Routledge. 
  • McCulloch, Gary (2011). The Struggle for the History of Education. , Focus on Britain ; Chapter 1 covers historiography.
  • McCulloch, Gary (2000). Historical Research in Educational Settings. ISBN 0335202543. ; Textbook on how to write British educational history. excerpt; Good bibliography
  • Ringer, Fritz (1979). Education and Society in Modern Europe. ; focus on Germany and France with comparisons to US and Britain
  • Soysal, Yasemin Nuhoglu; Strang, David (1989). „Construction of the First Mass Education Systems in Nineteenth-Century Europe”. Sociology of Education. 62 (4): 277—88. ISSN 0038-0407. JSTOR 2112831. doi:10.2307/2112831. 
  • Sturt, Mary (2013). The education of the people: A history of primary education in England and Wales in the nineteenth century. Routledge. 
  • Toloudis, Nicholas (2012). Teaching Marianne and Uncle Sam: Public Education, State Centralization, and Teacher Unionism in France and the United States. Temple University Press.  213, pp.
  • Sorin-Avram, Virtop (2015). „Romanian Contemporary Approaches to the Continuous Training of History and Geography Teachers”. Procedia - Social and Behavioral Sciences. 197: 1774—81. doi:10.1016/j.sbspro.2015.07.235  . 
  • Tröhler, Daniel. „Curriculum history or the educational construction of Europe in the long nineteenth century”. European Educational Research Journal. 15 (3): 279—297. . https://www.researchgate.net/publication/317002808_Curriculum_history_or_the_educational_construction_of_Europe_in_the_long_nineteenth_century
  • Wardle, David (1970). English popular education 1780–1970. Cambridge UP. 
  • Whitehead, Barbara J., ed. Women's education in early modern Europe: a history, 1500–1800 (1999); specialized topics
  • Cremin, Lawrence A (1970). American Education: The Colonial Experience, 1607–1783. ; American Education: The National Experience, 1783–1876. (1980); American Education: The Metropolitan Experience, 1876–1980 (1990); standard 3 vol detailed scholarly history
  • Goldstein, Dana. The Teacher Wars: A History of America's Most Embattled Profession (2014)
  • Herbst, Juergen (1996). The once and future school: Three hundred and fifty years of American secondary education. .
  • Parkerson Donald H., and Jo Ann Parkerson (2001). Transitions in American education: a social history of teaching. 
  • Reese, William J. America's Public Schools: From the Common School to No Child Left Behind (Johns Hopkins U. Press, 2005)
  • Thelin, John R (2011). A History of American Higher Education. 
  • Fuchs, Eckhardt; et al. (2019). The Transnational in the History of Education: Concepts and Perspectives. Palgrave Macmillan. ISBN 3030171671. 
  • Gaither, Milton (новембар 2012). „The Revisionists Revived: The Libertarian Historiography of Education”. History of Education Quarterly. 52: 488—505. .
  • Goodman, Joyce, and Ian Grosvenor. "Educational research—history of education a curious case?" Oxford Review of Education 35:5, pp. 601–616.
  • Herbst, Jurgen (1999). „The history of education: state of the art at the turn of the century in Europe and North America”. Paedagogica Historica. 35 (3): 737—747. .
  • King, Kelley (2014). „How Educational Historians Establish Relevance”. American Educational History Journal. 41 (1/2): 1—19. 

Спољашње везе

уреди
 
Школа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Школа&oldid=28825110”