Чума

Чума или Куга је словенско митолошко биће, персонификација куге и болести. У Србији, Чума је народни назив за кугу. У народном веровању словенске митологије чума (куга) је стара и ружна жена буљавих очију и рашчупане косе или млада девојку дуге косе која долази из Чуминог вилајета. Њено тачно обличје није дефинисано, али је за свако везано веровање да воли да се купа и чешља. Због тога су људи припремали купке и остављали чешљеве како би је одобровољили и одвратили од наума да узме неког од укућана.^[1]

Реч куга је претпоставља се пореклом старонемачка реч, а синоними Чума или некад и Морија су словенске речи.

Према веровању, чума у кућу долази ноћу са тавана или кроз димњак.^[2] Носи земљани лонац са стријелама којима убија своје жртве.^[3] Зато увече не ваља остављати неопране судове, јер чума кад дође гребе посуђе својим прљавим ноктима и затрује га. Ово веровање је подстицало људе да приликом разних епидемија које су приписивали Чуми више воде рачуна у брину о хигијени куће.

У народу је очувана и изрека за нешто што неко однесе - однио га ко чума ђецу.

Чума се данас у народу каже и за онога ко је стипса или шкртица.