Црни Дрим
Црни Дрим (алб. Drini i Zi, мак. Црн Дрим) је река која протиче кроз Северну Македонију и Албанију.
Црни Дрим | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 177 km |
Пр. проток | 50 m3⁄s |
Водоток | |
Ушће | Дрим |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Северна Македонија Албанија |
Притоке | Радика |
Река на Викимедијиној остави |
Река Црни Дрим истиче на северозападној страни Охридског језера код града Струге, и тече на север. до села Ташморуништа тече равницом Струшког поља и улази у кланац Дримско грло.
Одавде па све до границе са Албанијом долина Црног Дрима је зајезерена са две акумулације, и то Глобочицом те, код Шпиљског моста близу Дебра, Шпиљским језером (заједничким назив Дебарско језеро). Код поменутих језера изграђене су истоимене хидроцентрале. Изградњом акумулације Глобочица потопљено је истоимено село, а његови становници су се иселили у Стругу. Висина акумулационих брана је 82 и 102 метара.
Пре ових језера у Црни Дрим се улива његова највећа притока Радика.
Дужина његовог целокупног тока је 122 km. Површина слива износи 5.256 km², од чега Македонији припада око 900 km².
Црни Дрим су раније језерски таласи засипали песком, те је ниво тока растао и плавио Стругу и Струшко поље. регулацијом тока поплаве су спречене.
После 56 km, река прелази на територију Албаније, западно од Дебра. Ујмиште је назив за село где се у Црни Дрим улива река Буштирца. Са Белим Дримом се спаја код града Кукеш у североисточној Албанији, и тако настаје река Дрим, који се улива у Јадранско море.
Занимљивости
уредиМарин Бици надбискуп барски и примас Србије[1] је у свом путопису из 1610. године записао да река Дрим (од Охридског језера до Љеша) дели Србију од Албаније.[2]
Референце
уреди- ^ Бици, Марин (1985). Искушења на путу 1610. године, стр.96. Будва: Општински архив Будва и Лексикографски завод Црне Горе.
- ^ Бици, Марин (1985). Искушења на путу 1610. године, стр.47. Будва: Општински архив Будва и Лексикографски завод Црне Горе.
Литература
уреди- Јован Цвијић, Основи за географију и геологију Македоније и Старе Србије III, Посебна издања СА, 1919, XIX стр 719-720 и 725-726;
- С. Ђорђевић, Сплашњавање нивоа Охридског језера од 1924—1927, Гласник Српског географског друштва 1927, 13;
- Митко Панов, Географија на СР Македонија, I, Скопље 1976, стр74.