Тупољев Ту-134

Пројектантски биро ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро — Тупољев) је био творац првог совјетског путничког авиона на млазни погон Ту-104 и његове мање варијанте Ту-124 засноване на бомбардеру Ту-16. Самим тим што се путнички авион пројектује на основу бомбардера (а то је била пракса пред рат и у току рата) ови авиони су имали бројне недостатке. Ти недостаци су пре свега били неекономичност, неудобност путника који су у кабини између два снажна малазна мотора били изложени вибрацијама и недозвољено великој буци проблеми у одржавању и томе слично. Стицајем околности Председник владе Совјетског Савеза Н. С. Хрушчов приликом посете Француској имао је прилике да лети авионом Каравела и направио паралелу између ње и Ту-104 којим је он летео. После повратка у Москву позвао је Тупољева и са њим разговарао о могућности пројектовања авиона сличног Каравели. Концепцију градње путничких авиона са млазним моторима уграђених на репу авиона већ су прихватили и други произвођачи авиона Даглас, Боинг, Де Хевиленд и Фокер. Ова концепција је омогућила да путници у кабини и посада у кокпиту буду у великој мери заштићени од буке и вибрација млазних мотора, а тиме се знатно добило у удобности путника. Пошто су у то време у Бироу радило на пројекту авиона Ту-124 приступило се редизајну тог пројекта под називом Ту-124А у коме је предвиђена уградња мотора на репу авиона и пројектовање репа у облику великог слова Т. На крају пројекта то је испао потпуно нови авион који је добио ознаку Ту-134. Од почетног авиона Ту-124 задржао је труп, стреласта крила и стајни трап. Прототип авиона је полетео 29. јула 1963. године а у оперативну употребу је ушао септембра 1967. године.

Авион Тупољев Ту-134 је потпуно металне конструкције, нискококрилац са два млазна мотора постављених на репном делу трупа авиона. Крила су стреластог облика потпуно аеродинамички чиста. Мотори су Соловљев Д-30 турбо млазни мотори потиска 67 kN. Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предња носна нога има два точка са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по 4 точкова са нископритисним гумама. Авион има укупно 10 точкова који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама. Труп авиона је округлог попречног пресека и у њега у један ред могу стати четири седишта са пролазом кроз средину авиона. Изнад глава путника направљене су оставе за смештај приручног пртљага и гардеробе. У зависности од типа авиона у труп се може поставити од 72 до 84 седишта.

• Ту-134 - први производни модел са 64 путника погоњен са два млазна мотора Соловљев Д-30,
• Ту-134А - производни модел друге серије са 84 путника, побољшаним моторима и авиоником,
• Ту-134Б - производни модел са 80 путника, са додатним резервоарима за гориво у циљу повећања долета,
• Ту-134ЛК - модел авиона намењен обуци космонаута,
• Ту-134УБЛ - модел авиона намењен обуци посада бомбардера,
• Ту-134УБК - морнаричка верзија авиона Ту-134УБЛ намењен обуци посда бомбардера,
• Ту-134БСх - модел авиона намењен обуци навигатора бомбардера Ту-22M,
• Ту-136 - варијанта авиона Ту-134 са моторима на течни нафтни, природни или земни гас, за чување горива коришћена је криогеничка технологија (одржавање врло ниске температуре).

Авион Ту-134 се производио од 1964. до 1984. године у фабрици авиона у Харкову. У овом периоду је направљено 852 примерака ових авиона. Највећи купац ових авиона је био Аерофлот и Ратно ваздухопловство Совјетског Савеза. Први пут је полетео на редовној линији Москва - Стокхолм септембра месеца 1967. године и летео је до 1995. године превезевши 360 милиона путника. Капацитети авиона су 66 путника са 2 класе, 72 путника када авион има само једну класу и 96 путника у једној класи са смњеним размаком између седишта. Аерофлот га је користио и на домаћим и међународним кратким и средњим линијама. Био је веома издржљив авион слетао је и полетао и са неасфалтираних полетно слетних писта и често коришћен за арктичке летове. Дуги низ година овај авион је био стандардни авион за кратке и средње линије земаља Источног блока. Војно ваздухопловство га је користило као транспортни авион, авион за обуку пилота и навигатора, често коришћен за потребе морнарице, за истраживања и тестирање пројеката. Последњих година известан број ових авиона је због своје поузданости конвертована у ВИП авионе за превоз функционера или пословних људи.

Авион Ту-134 је користило 42 авио-компаније у свету, авион је био поуздан и дуговечан. Неке европске компаније су са овим авионом имале и по 12 дневних полетања и слетања. Углавном су га користиле земље Варшавског уговора, земље Азије, Африке и Блиског истока. Због повећаног нивоа буке овим авионима је забрањено слетање на европске и северно америчке аеродроме.

Друга по величини авио-компанија у Југославији Авиогенекс купила је 1968. године два авиона Ту-134A, а већ 30. марта 1969. године обавила њиме први лет на релацији Београд - Диселдорф. Ови авиони су углавном обављали чартер летове за туристичку агенцију Југотурс и покривали су евро-медитеранске линије. Авиони Ту-134 су у овој компанији летели од 1968 до 1990. године и било их је укупно 12 примерака, замењени су авионима Боинг 727 и Боинг 737.

• Тупољев Ту-104
• Тупољев Ту-124
• Тупољев Ту-154
• Каравела SE-210
• Даглас DC-9
• Тупољев

• Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
• Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
• Guillem, J (1981). Sud Est Caravelle (на језику: (језик: енглески)). London: Jane's. ISBN 9780710600448. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Donald, David (1999). The Encyclopedia of Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Aboulafia, Richard (1996). Jane's Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Stroud, John (1968). Soviet Transport Aircraft since 1945. (на језику: (језик: енглески)). London: Putnam. ISBN 978-0-370-00126-5. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

• http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/tupoljev-tu-134
• „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 8. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.tupolev.co.tv. Архивирано из оригинала 11. 03. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev Andrej Nikolajevich” (на језику: (језик: енглески)). www.aviation.ru. Архивирано из оригинала 5. 06. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Ту-134” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 8. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tupolev Tu-134 (1962)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 8. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „The Tupolev Tu-134” (на језику: (језик: енглески)). www.airliners.net. Приступљено 8. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• „Tu-134 Crusty” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 8. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)